су једини трагови некадашње насељености, на основу кога би иархеолози тешко утврдили да је ту некада било село.У приграничном појасу централне Србије и Косова и Метохијепротеклих две деценије угашено је више десетина насеља. Примераради, у општини Прешево то су Гаре, у општини Бујановац-Ђорђевац, у околини Врања насеље Плачковица, као и у околиниКуршумлије: Вукојевац, Тачевац и Растелица. На Старој планини,изнад шесто метара надморске висине, неповољни климатскиуслови (ниске температуре), у значајној мери доприносе дасу у књажевачкој општини угашена села Репушница и Папратна.Иста судбина чека и Дрвник (пет становника) и Татрасницу (двастановника). Пред гашењем су и Басара (живе два становника),Милојковац (петоро житеља) у општини Пирот, Бољев Дол (тристановника) и Бањски Дол (девет становника) у општини Димитровград.Власина и Крајишта остала су без четири насеља. То суБајра у општини Босилеград, Колунице у општини Сурдулица,Острозуба у општини Црна Трава, као и Јаворје у атару Власотинце.Пред нестајањем је и Бистрица (три становника) у општиниЦрна Трава и Козило у општини Власотинце.Куће, лифтови и кравеНајстарије становништво у Србији живи управо у насељима,високог степена руралности, што подразумева да степен запосленостина газдинству креће између 85 и 100 одсто. Најстаријестановништво је у Пиротском, Зајечарском, Београдском, Топличком,Нишком, Средњебанатском, Јужном и Севернобачком,Шумадијском и Моравичком округу. У свим тим окрузима радноактивни пољопривредници у просеку имају више од 54 године.Колико је старо село у Србији, најбоље указује податак да би, уЗајечару били задовољни када би до 2020. године могли да постигнупросту репродукцију становништва, а то значи-коликоумрлих-толико рођених. Још од краја XIX века због географског,социјалног и економског положаја Тимочке Крајине (припадностивидином пашалуку), становништво се селило због турског зулума,што је допринело и стварању отпора према рађању. Један одмотива је свакако било имање и потреба да се оно сачува и не дели,Земља и слобода31
па су се домаћини одлучивали само на једно дете. Данас у селимаТимочке Крајине, посебно у околини Неготина и Кладова, постојеизузетно имућна сеоска газдинства са само једним дететом. Такосе на овим примерима истине Србије, њеног руралног дела, рушитеза да нема рађања више деце, јер нема пара. Као илустрација, наводесе примери и приче о приватним кућама које имају лифтове.У једном таквом возила се и једна крава како би је газда завидномкомшилуку показао са трећег спрата своје палате. То је, на жалост,препричава се био последњи ,,пут ка небу’’ ове јадне животиње јерје у повратку, ваљда, због тесног простора у лифту, сломила ногу,па је домаћин био приморан да јој скрати муке. Ова бизарна причасамо говори о менталној потреби једнога броја наших сеоскихгазда за самодоказивањем кроз непотребна материјална богатствакоја се грчевито држе у окриљу породице не дозвољавајућида рађањем више деце буде умањено. Шта више, за своје јединче,тражи се исто толико богат супружник, наследник. Уколико и дођедо рађања више деце, по правилу се то дешава због принуде младеснаје да роди сина јер би јој у супротном претило протеривање изкуће. Преостаје нада да ће се девојчице рађати као првенци, ако јевећ поменути мотив једини који може променити праксу рађањаједног детета у богатим сеоским домаћинствима, несвесним да имтаквом логиком прети умирање и да ће стари момци, у недостаткудомаћих девојака, без достојанства имућних синова, морати да сежене путем огласа. Или, најновији пример из Санџака где старијимомци одлазе по младе у Албанију, добијају потомство и како кажусрећно живе и наставља им се лоза.Регионализацијом мењати и свестКада се говори о будућности ових простора-она се налази у повраткуу прошлост. Научници су мишљења да о ревитализацијиспонтано расељених насеља не може бити ни речи без демографскестабилности, рехабилитације рађања, што подразумева значајанприлив становништва у репродуктивном смислу.Присутна су два паралелна процеса која доприносе расељавањунасеља. То су с једне стане, традиција у рађању само једног дететаи на другој страни, због економске депресије и веома лошег стан-32Земља и слобода
- Page 3 and 4: Земља и слобода - на
- Page 5 and 6: сусталу привреду н
- Page 7 and 8: СадржајСиниша Јело
- Page 9 and 10: не, удео сељака у пр
- Page 11 and 12: која ће допринети н
- Page 13 and 14: хране ми сигурно не
- Page 15 and 16: Проф. Шеварлић:У бу
- Page 17 and 18: територији може да
- Page 19 and 20: чити од затечене им
- Page 21 and 22: дум“, изопштена из
- Page 23 and 24: гасификацију, кана
- Page 25 and 26: 600.000 товних јунади,
- Page 27 and 28: и посебно на произв
- Page 29 and 30: Будућност у прошло
- Page 31: Дакле, шанса Србије
- Page 35 and 36: генерације које до
- Page 37 and 38: пала на 105,8 килогра
- Page 39 and 40: гом, мотиком и српо
- Page 41 and 42: Србија данасСлично
- Page 43 and 44: 1 кг ђубрива (КАН) 1 к
- Page 45 and 46: ништва у град и у не
- Page 47 and 48: мир Цвјетићанин9. С
- Page 49 and 50: групама у Скупстин
- Page 51 and 52: У удруживању, борби
- Page 53 and 54: повећан број оболе
- Page 55 and 56: овлашћене организа
- Page 57 and 58: ПермакултураСунча
- Page 59 and 60: од еколошких пољоп
- Page 61 and 62: Шта су генетскимод
- Page 63 and 64: ствених гена сада л
- Page 65 and 66: ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СР
- Page 67 and 68: медицину животне с
- Page 69 and 70: Узроци миграција к
- Page 71 and 72: трати окућницом ил
- Page 73 and 74: Тако је испало, иак
- Page 75 and 76: намену постпривати
- Page 77 and 78: Због ставова полит
- Page 79 and 80: них подручја базир
- Page 81 and 82: АП Војводине, што у
- Page 83 and 84:
коришћен модел фин
- Page 85 and 86:
једнодушно изнели
- Page 87 and 88:
трпезе” друштвено
- Page 89 and 90:
0,24 одсто обрадивог
- Page 91 and 92:
Одломци из ставова
- Page 93 and 94:
ним промашајима.Ре
- Page 95 and 96:
тер. Између осталог
- Page 97 and 98:
за аграрну реформу
- Page 99 and 100:
куће, добијали су о
- Page 101 and 102:
реформу. Циљ му је б
- Page 103 and 104:
мексички потрошачи
- Page 105 and 106:
јула 1946, чему су доп
- Page 107 and 108:
снагу. Мао предлаже
- Page 109 and 110:
локалног вођства, п
- Page 111 and 112:
почели су да преузи
- Page 113 and 114:
продајне цене пољо
- Page 115 and 116:
та друго осим запош
- Page 117 and 118:
фронта из Вршца, 200.0
- Page 119 and 120:
Land and FreedomIntroductionWe dedi
- Page 121 and 122:
of the Faculty of the Agriculture,
- Page 123 and 124:
Statements of professor Miladin Še