Земља и слобода - Pokret za slobodu

генерације које долазе. Неповољна демографска кретања, правидемографски слом, може се на дужи рок ублажити ако се уважечињенице да нема сувишних људи ни сувишног простора, а посебноуколико не желимо да и даље рурални простор Србије препустимостихији природног и неконтролисаног друштвеног развоја,најгорем облику тираније. Природни услови за пољопривреднупроизводњу, а ту се, пре свега, мисли на земљиште (као опште и вечноприродно добро), које мора бити изузето од даљих деградација,приморава све друштвене структуре на пуну мобилизацију и ангажман.Стварањем услова за живот на селу који би могао битисличан градским условима, може се зауставити егзодус млађихгенерација становника из њихових прадедовских, а у најчешћемслучају миленијумских завичаја. На деценијску запостављеностсела указује и чињеница да је у некадашњој Југославији, за петдеценија њеног постојања, уведено на стотине хиљада иновација уживоту на селу и пољопривреди. Данас се тим проблемима скоронико више и не бави. То је један од основних разлога који доприносида се млађи нараштаји не опредељују за живот на селу.Са распадом СФРЈ, живот на селу је уназађен за неколикодеценија. Рат који је на простору бивше СР Југославије трајаоскоро једну деценију допринео је деградацији општег системавредности, посебно живота у руралним срединама, паду националногдохотка, безперспективност становништва и створио јеостале социјалне проблеме. Тако док се у развијеним земљамасвета данас размишља о томе како најбоље искористити оно штоје природа понудила и човек створио, Србија се суочава са правимдемографски сломом своје популације. Поменути ратови наовим просторима, економске и аграрне кризе, суше, поплаве, нероднегодине, разорили су демографско стабло становништва уСрбији. То се манифестује и смањењем наталитета становништва,,,белом кугом’’ у руралном простору, па је већина села од око4.600 захваћена депопулацијом (свако четврто село је на путуизумирања), а у 86 одсто њих опада број становника. Држава је додатносвојом неразумном реорганизацијом социјалних простора,допринела спонтаној новој деаграризацији и подстакла нестанаксела. То указује да су неповољни услови живота више празнили34Земља и слобода