Земља и слобода - Pokret za slobodu

Земља и слобода – народне борбе за аграрну и пољопривредну реформуПРИРЕДИОМиленко СрећковићПРИПРЕМАВладислав Баиловић, Јелена Пурешић,Марија Радишић, Синиша ДугоњићНАСЛОВНА СТРАНИЦАЗорана ЛалићИЗДАВАЧПокрет за слободуFreedom FightТИРАЖ500ГОДИНА2011.Пројекат је подржан од стране Rosa Luxemburg Stiftung

ПосветаОвом књигом желимо да одамо скромно признање сеоскомстановништву због вековног тегобног живота токомкојег је његов мукотрпан рад, иако непризнат ипотцењиван, уствари стварао темеље за даљи напредак иу временима кризе био једини чврст ослонац.У књизи је своје текстове објавило више аутора које повезујепоштовање према сељачком раду и брига за стањем у којем се налазипољопривреда у Србији. Нажалост, једна књига није довољнада би се набројали сви узроци, од глобалних до националних, којидоводе до деградације пољопривреде, али сматрамо да књига пружаосновне информације које би могле да помогну настанак независногсеоског покрета који би судбину села узео у своје рукеа земљу спасио од контроле коју над њом успостављају интереснегрупе које у пољопривреди крупних поседа виде прилику заувећање свог богатства потискујући пољопривреду као вековнуживотну делатност.Данас је стање у земљи и на њој погубно. И даље се сеоски радзлоупотребљава како би се очувао социјални мир у граду у којемсе диктира политика села. Да би се градском становништву, осиромашеному процесу транзиције и приватизације, обезбедилајефтина храна, сељаци је предају испод цене свог коштања. Ипакпостојеће стање не одговара ни сеоским произвођачима ни онимакоји купују храну због великог броја оних који се уграђују у ценукоштања. Поред тога, аграрни буџет чини мали проценат националногбуџета. Овакво стање онемогућава сељацима да се и даљебаве пољопривредом јер не могу да поврате чак ни оно што сууложили у производњу, поготово у периоду кад је претежни деопостојеће механизације давно спреман за старо гвожђе.Приватизација и упропашћивање радних места обесмислилису жртве које су сељаци поднели ради индустријализације земље.Каријеристи, који су себе прогласили експертима, решење за по-Земља и слобода3

сусталу привреду нашли су у распродаји државних и друштвенихпредузећа власницима који су били кадри једино за финансијскезлоупотребе на које држава није реаговала иако су биле видљивеиз авиона.У времену када тржиште доминира над животом и диктираправац кретања осталим областима друштва, производња на селупостаје значајна за очување слободе с обзиром на то да сељакпрвенствено производи за себе и своју породицу, а тек у случајуда има вишак производа, пласира га на тржиште. У временимарепресије и неправде, сеоска непослушност се често манифестовалаи повлачењем сеоских производа са тржишта. Организовањесеоског покрета, независног од политичких партија и државе,значајно је првенствено ради очувања слободе читаве нације, каои ради борбе за правду.Као што показују примери у индустрији дувана и производњигенетски модификованог семена, осиромашени сељак постајелак плен корпорација које зарад профита не презају ни од масовногуништавања људских живота. Корпорације најпре сељацимапрошверцују генетски модификовано семе а затим пошаљу своје''експерте'' да лобирају за промену закона како би се у Србијиомогућила производња генетски модификованих организама.Дуванске корпорације уместо да саме плате дуван који купују одсељака, оне их организују да протестују испред Владе Србије и тражеда држава и даље субвенционише производњу дувана.Домаћим тајкунима је омогућено да за мале паре приватизујупољопривредна предузећа и купе огромне парцеле плодне земљекоју ће скупо препродати купцима из иностранства који су у својимземљама већ израубовали оранице интензивном производњомнамењеној тржишту и профиту. Запарложена земља нијетрагедија већ прилика за производњу органске хране која захтеваеколошки чисто земљиште које није уништено хемикалијама.Међутим, политичари земљу не сматрају ресурсом од националневажности који треба сачувати. Таквом политиком пољопривредаје обезвређена до мере да све више људи престаје да се њом бави.Ова књига је дакле посвећена онима који заборављени проводесвоје дане стешњени између хировитог неба и државе сишле с ума.Многи који заслужују захвалност више нису међу нама и дубокосмо свесни колико би се огрешили о њих уколико дозволимо даСрбија постане земља чије становништво умире од глади, зависноод хирова белосветских шпекуланата. Надамо се да ћемо књигом4Земља и слобода

охрабрити уверење да и последњи сељак може боље да одлучује освом животу него неодговорни који су на власти.Желимо да се захвалимо свим учесницима конференције‘’Пољопривредна реформа у Србији’’ одржане 26. јуна 2010. уДому Омладине у Београду. Посебно се захваљујемо професоруПољопривредног факултета у Београду Миладину Шеварлићу,Тамари Вуков, Борису Канцлајтеру, Ирини Церић и ВладануЈеремићу што су нам помогли у изради и објављивању ове књиге.Миленко Срећковић,Покрет за слободу.Велико Крчмаре код Крагујевца,Децембар 2010.Земља и слобода5

СадржајСиниша ЈеловацПољопривредна реформа у Србији ............................................... 7Интервју са професором Миладином ШеварлићемРадници и сељацинису узрок дестабилизације .......................................................... 17Бранислав ГуланСрпско село у транзицији .............................................................. 28Мирослав ГрубановОпстати или пропасти?! ................................................................. 47Мирослав ТубићОрганска пољопривреда- императив очувања природе и здравља људи ........................ 51НЕ за ГМО у Србији, Ајрин БеретШта су генетски модификованиорганизми (ГМО) ............................................................................ 60проф. др Миладин М. ШеварлићПрилог за трактато драми српског села и пољопривреде ....................................... 67Миленко СрећковићЗемља и слобода ............................................................................ 95Land and Freedom - English Summary .......................................... 1186Земља и слобода

Пољопривредна реформа у СрбијиСиниша ЈеловацУ организацији Покрета за слободу, 26. јуна 2010. године,у београдском Дому Омладине, одржана је конференцијапод називом ‘’Пољопривредна реформа у Србији’’. Циљконференције била је анализа тренутног стања српскепољопривреде и мера које би довеле до њеног опоравка,унапредиле пољопривредну производњу и прераду, укинулемонопол у трговини пољопривредним производима,и побољшале удруживање, организовање и социјалниположај људи који живе од пољопривреде.У свом излагању др Миладин Шеварлић, професор наПољопривредном факултету у Београду, изнео је узнемирујуће податкео глобалном стању у пољопривреди, која је великим деломпостала тржиште за пласман непољопривредних производа, синтетичкихинпута као што су минерална ђубрива, хербициди, пестициди,хормони раста, адитиви. Убрзаним порастом броја становниканакон Другог светског рата дошло је до интензивирањапољопривредне производње, међутим да ли је тиме напредовалапрехрамбена безбедност у свету?Професор Шеварлић изнео је податке да је 1960. године од 3милијарде становника на планети 80 милиона било гладно, штозначи сваки 38ми. Прошле године, на број становника који сеувећао 2,23 пута, и износи 6,7 милијарди, број гладних порастао јечак 13 пута, што значи да је гладан сваки седми становник планете!Према подацима Светског програма хране, сваких шест секундиу свету једно дете умре од глади. Више људи свакодневно умреод глади него од сиде, маларије и туберкулозе заједно. Шта је ондапозадина промена у пољопривредној производњи?‘’У условима традиционалне производње, сељаку, односнопородичној задрузи остајало је 95% профита од пољопривреднепроизводње. У условима конвенционалне производње која је и данасдоминантна, уз употребу синтетичких инпута и механизације,сељаку остаје 30-50% зараде од пољопривреде, док у условима експанзионистичкепроизводње генетски модификоване (ГМО) хра-Земља и слобода7

не, удео сељака у профиту пада на свега 10%’’, објашњава проф. дрШеварлић.Наметање ГМО производње довешће до још опаснијих последица.‘’Људи чувају семе преко 12.000 година. Данас, међутим,власништво над том банком гена преузимају корпорације. По 4компаније држе 80% семена, 80% клања говеда и 80% малопродајехране у свету. Са 5.000 сорти кромпира и 7.000 сорти јабука у 19.и 20. веку, употребом ГМО овај број се своди на неколико коједоминирају на милионима хектара’’, каже професор Шеварлић,залажући се за алтернативу – органску и мултифункционалнупољопривреду која би била еколошка, кохезиона, рекреациона,туристичка, културолошка и резиденцијална.Професор Шеварлић истиче да је у Србији ситуација посебнолоша, упркос ваљаним потенцијалима, и то пре свегазахваљујући погрешној политици Владе, односно ресорних министара.Квадратуру српског аграрно-прехрамбеног круга професорШеварлић представио је на следећи начин: 2002. године ценакилограма пшенице била је 7, а ове године 11 динара; цена литрадизела Д-2, међутим, порасла је са 38,7 на читавих 102 динара,док је динар девалвирао са 60,76 на 103,78 за један евро. У контекступриватизације пољопривредно-прерађивачке индустрије,која је, као и у другим секторима индустрије довела до широкедеиндустријализације, професор Шеварлић се пита: „Ко ће даплати реиндустријализацију агропривреде?“У закључку, професор је изразио забринутост за будућностсрпског села. ’’Само 22.625 газдинстава у Србији има 1 активногпољопривредника на 10 и више хектара обрадивог земљишта, штоје граница конкурентности. Шта ћемо са 750.000 домаћинставакоја се баве пољопривредом, а неће бити конкурентна? Притом,упркос причама о равномерном регионалном развоју, Србија мањеулаже у комплетну инфраструктуру 4.539 села и варошица, него уканте за смеће, паркове, дрвореде и тротоаре у Београду, НовомСаду, Суботици, Крагујевцу и Нишу. Од 2003. године, Фонд заразвој Републике Србије не кредитира примарну пољопривреднупроизводњу’’, упозорио је на крају свог излагања професорШеварлић, не пропустивши да изнесе ни своје оштро противљење8Земља и слобода

најављеним законским изменама које ће укинути забрану узгоја ипромета генетски модификоване хране у Србији.Проф. др. Зорка Закић, редовни професор Економског факултетау Београду, говорила је о руралном свету од вековног запостављањадо савременог фаворизовања кроз руралну индустрализацију, осврнувшисе затим на нацрт стратегије о руралном развоју Србијекао наговештају новог концепта индустријализације. ’’Код насје проблем што индустријализацију схватамо на ужи начин неголидруге земље света. Индустрија је у ствари свака делатност,па и пољопривреда. Да би се схватио модеран приступ руралнојиндустрализацији морамо схватити терминолошке разлике, пресвега урбаног и руралног. Код нас се доноси нека стратегија гдесви подразумевају да се та терминологија већ зна, што је погрешно,а доказ да није тако је чињеница да и у свету не постоје универзалнедефиниције ових термина. Концепт руралног развоја јетестиран у земљама у развоју неколико деценија, да би онда биопримењен у развијеним земљама. У концепту руралне економијепољопривреда није више нужно најважнији део. Концепт зеленереволуције (производња хране, семења, коришћење минералногдјубрива...), који је настао у Америци заправо је представљаоне само промену у пољопривредној производњи, већ је уткан успољну политику САД тог времена и постао њен интегрални део,како би социјалне револуције у трећем свету држали у границамабезбедности за свој профит“, казала је професорка Закић.Према њеним речима, савремени рурални свет карактеришу двеврсте криза, једна у развијеним, а друга у неразвијеним земљама.Заједничко им је да у оба случаја након кризе мора интервенисатидржава. ’’Шансе Србије засигурно нису у само пољопривредивећ више око пољопривреде, и то је концепт руралног развоја. Руралнаиндустрализација је антипод класичној индустрализацијиу чијој су једној етапи избачени вишкови из пољопривреде каошто су капитал, радна снага и храна, како би се развој убрзао,што више није одрживо и мора се трагати за новом концепцијом.Креатори нове стратегије руралног развоја у Србији морају многовише да уче, и да интегришу постојећа домаћа знања која нисумала, али су расута, не би ли тако дошли до најбоље стратегијеЗемља и слобода9

која ће допринети неопходној реформи пољопривреде кроз руралнуиндустријализацију’’ поручила је професорка Закић.Дипл. инг. пољопривреде Јон Попов, председник Грађанскосиндикалногфронта Вршац и штрајкачког одбора „Вршачкихвинограда“, објаснио је на примерима приватизације „Вршачкихвинограда“ и „Ветеринарског завода“ из Земуна до каквих погубнихефеката доводи корупција у приватизацији и небрига државео томе коме продаје предузећа која су од стратешког значајаза пољопривреду. Упркос чињеници да су оба наведена предузећапродавана методом јавног тендера, чији је циљ не само да се постигневисока цена, већ у првом реду да се нађе купац који ће унапредитиделатност предузећа. Међутим, „Вршачки виногради“ супродати конзорцијуму иза кога је, недавно се испоставило, стајаокапитал криминалног клана браће Шарић, а „Ветеринарски завод“,је у незаконитом поступку, што је утврдио и Врховни суд,додељен компанији „Зекстра“, а не конзорцијуму запослених,који је испуњавао квалификациони услов да има потребно искуствоу производњи ветеринарских вакцина. Министарство привредеје игнорисало решење Врховног суда, полицијом избацилоКонзорцијум запослених из „Ветеринарског завода“ и увело „Зекстру“у посед, о чему Попов сведочи јер је тада био у солидарнојподршци протесту колега из „Завода“. Он је такође истакао да јеу „Вршачким виноградима“ након протеста радника и малих акционарауговор о приватизацији раскинут, али да се ни наконтога ништа није променило у погледу опоравка фирме, јер заступницадржавног капитала одбија све иницијативе запосленихи акционара. Попов је такође представио иницијативу Грађанскосиндикалногфронта Вршца за покретање производње биоеколошкоггорива у Србији, на коју још увек нема никакве реакцијевласти.Мирослав Грубанов председник удружења пољопривредника“Паори“ из Црепаје, рекао је да је проблем пољопривреде код наспре свега у томе што су закони из те области једноставно преписиваниод држава Европске уније, или суседних држава, због чега сучесто потпуно непримењиви у нашим условима. ’’Рокови за применузакона су кратки. Када је донет закон о стандардизацији ка-10Земља и слобода

веза за коке носиље, у ЕУ је рок за примену тог закона био десетгодина, а код нас само две. Људи таман купе неку нову технологију,власт донесе нов закон по коме опет морају да је мењају и поновоулазе у трошак. То нико не може да издржи’’, објаснио је Грубанов,и изнео поражавајуће последице Владине политике о којој је претходноговорио професор Шеварлић. ’’Од 778.000 индивидуалнихпољопривредних газдинстава у Србији 2002. године, прошле годинерегистрованих је било 415.000, од којих је свега 84.000 остварилоправо на субвенције. Због тога власт са истим, или мањимбуџетом може повећавати субвенције са 12 на 14 хиљада по хектару.Због таквих потеза власти српска пољопривреда је у колапсу.Овде влада монопол и све се решава иза затворених врата. Излаз јеу удруживању и борби за своја права, оснивању пољопривреднихкомора, већим субвенцијама, руралном развоју и уласку у ЕвропскуУнију. За све то, предуслови су добри закони који би требалода се примењују“, истакао је Грубанов.У другом делу конференције су понуђене алтернативеконвенционалној пољопривредној производњи. Доктор ветеринарскемедицине Мирослав Тубић, стручни сарадник удружења‘’Природа’’ за органску храну из Зрењанина и одборник СкупштинеГрада Зрењанина испред Покрета ‘’Равноправност’’, говориоје о органској пољопривреди као императиву очувања природеи здравља људи. Истраживања вршена у САД показала суда американац годишње преко хране унесе у себе око 4 килограмаотрова, због чега се из буџета најмоћније земље света послеиздвајања за наоружање највећа средства улажу у биоимунолошкаистраживања. ’’Србија је у том погледу далеко иза развијенихземаља, код нас је и производња органске хране још увек у почетнојфази. У Зрењанину су се произвођачи органске хране организовали,а недавно је основано и национално удружење’’. Тубић се ипакзаложио за оптимизам, јер је по његовом мишљењу од отровнеземље много већи проблем у депресији која је захватила људе уСрбији, а концепт органске пољопривреде управо се заснива науспостављању хармоније у човековом микрокосмосу и његовомскладу са природом. „Ми смо мала земља, у Бразилу постоји једнафарма величине Србије и пола Црне Горе. У количини органскеЗемља и слобода11

хране ми сигурно не можемо бити конкурентни, али имамо капацитетеда будемо конкурентни у квалитету. Становништво Србијеје гладно и у квалитативном, не само у квантитативном смислу.Слобода је у нашем микросвету, и ако наш систем не функционишене вреди тражити слободу од другога’’.Координаторка Савеза удруга ‘’Мрежа екосела Балкана’’ СунчанаПешак из Загреба, говорила је о креирању одрживих људскихзаједница, представивши анархистички концепт пермакултуреи еко-села која се заснивају на овом концепту. Пермакултура јепрактичан метод дизајнирања одрживих животних простора ипроизводње по узору на природу. У питању је култура живљења,свеобухватан приступ стварању уравнотежене човекове околине.Почива на три етичка принципа: бризи о људима, бризи оЗемљи и постављању граница људској популацији и конзумацији.Дизајнирана на овој концепцији, „екосела су намјерно створенељудске заједнице у урбаним или руралним подручјима којенастоје спојити еколошке принципе дизајнирања и технологијеса социјалним принципима заједништва“, објашњава Пешак,и додаје да екосела почивају на начелима ‘’неконзумеристичкогдруштва, хуманог, једноставног и квалитетног живота,умрежавања и смањивања еколошког отиска дијељењем ресурсаи добром организацијом животне средине’’. Посебно битна вредносткоја се штити у пољопривредној производњи екосела је биолошкаи генетска разноликост. ‘’Пољопривреда на средњим ималим господарствима стољећима чува екологију крајолика, културникрајолик. Генетска разноликост култивираних врста диоје баштине сваког народа. Сорте и врсте прилагођене локалнимувјетима и отпорније на болести и штетнике основа су еколошкепољопривреде’’. Према Пешаковој, ‘’предности живота у екоселусу мањи утјецај на околиш, економске уштеде, социјалне предности(брига о људима свих добних скупина, укљученост хендикепираних,равноправност сполова, особни развој), очување континуитетатрадиције, једноставност живота уз задовољавање свихпотреба, осјећај сигурности и слободе и повратак младих људина село. Савез удруга Мрежа екосела Балкана, основан је 2005.године. Циљеви су стварање и умрежавање едукацијских цента-12Земља и слобода

ра за пермакултуру и околишу пријазних технологија у регији, ипотицање живота у одрживим заједницама у руралним или урбанимподручјима’’. Мрежа екосела Балкана окупља чланице изХрватске, Босне и Херцеговине и Македоније. У Србији екоселајош увек не постоје.Јелена Сајић, суоснивачица медијског пројекта за фармере„Моја фарма“ и председница Центра за одрживу пољопривредуи рурални развој, говорила је о руралном развоју у Србији. ’’Унашој земљи 55% становништва живи на 85% руралне територије.Миграције из руралног подручја су драматичне – Србија бележипад броја становника од 1% у истом периоду у ком је пад бројастановника у руралном подручју чак 3,6%. Главни разлози сунепостојање основне инфраструктуре за живот и оријентацијаискључиво на примарну пољопривредну производњу. Јединапредност руралних подручја у овом тренутку је здрава животнасредина’’. Сајићева је говорила о Владиним мерама да подстакнерурални развој, оцењујући их као недовољне и неадекватне.Последњи излагач на конференцији, Драгомир Олујић, активистастудентског шездесетосмашког покрета и један од покретача,активиста и предавача дисидентског „Слободног универзитета“,говорио је о домаћем аграру на путу ка Европској Унији, закоји је рекао да је ’’без стратегије, плана и извесности’’. Започевшиполемику, у којој је јасно дошла до изражаја разлика измеђумарксистичке и анархистичке концепције, Олујић је између осталогизразио одређену скепсу према утицају који могу извршитипројекти попут екосела, оценивши да је за озбиљне промене упољопривреди неопходна промена власти, односно промена глобалневладајуће политике. Пешакова је истакла да идеја пермакултурепочива на томе да не чекамо да нам власт реши проблеме,већ да сами организујемо живот у складу са својим уверењима.На крају конференције, учесници и присутна публика подржалису Петицију против измене закона о генетски модификованиморганизмима, коју је покренула Facebook група “НЕ за ГМО уСрбији”.Земља и слобода13

Проф. Шеварлић:У будућности ћемо постатиземља која ће увозити и јунетинуАгенција Бета, 26. јун 2010.БЕОГРАД - У Србији један активни пољопривредниктренутно храни 18 потрошача, а Немачки више од 150,изјавио је данас професор Пољопривредног факултета уБеограду Миладин Шеварлић.“Од 778.000 пољопривредних газдинстава у Србији, само 2,9одсто, односно њих 22.625, испуњавају услове да би били конкурентнина тржишту ЕУ - да имају најмање једног активногпољопривредника и најмање 10 хектара обрадивог земљишта”,рекао је Шеварлић који је и председник Друштва агроекономистаСрбије.На конференцији “Пољопривредна реформа у Србији”, којује организовао Покрет за слободу (www.pokret.net) уз помоћФондације “Роза Луксембург”, рекао је да проблем представља имали удео сточарске производње у укупној производњи аграра,који је прошле године износио 30,5 одсто, што је испод просека од50 одсто потребног за развој укупне пољопривреде једне земље.Подсетио је да Србија ни након осам година не може да испунипреференцијалну квоту за извоз 8.700 тона јунетине које јој је ЕУдоделила.“Ниједне године нисмо испунили ту квоту са више од 20 одсто,због чега нам прети редукција количина на око 2.500 тона, штозначи да у будућности можемо да постанемо земља која ће увозитијунетину”, казао је он истакавши да је Србија некада извозила и34.000 тона тог меса.Како је додао, проблем српске пољопривреде је и неорганизованотржиште пољопривредних производа, непостојање суш-14Земља и слобода

тинске децентрализације и несинхронизован наступ на светскомтржишту.“Имате неколико стотина понуђача малине из Србије којиједни другима конкуришу на светском тржишту обарајући ценутог производа, уместо да се договоре да заједнички наступају”, казаоје он.Произвођачи у Србији су оштећени и јер немају свој утицај иливласничке уделе у прехрамбеној индустрији, као што је то случај удругим земљама света.Шеварлић је навео да је проблем српског аграра инеискоришћеност капацитета агро прерађивачке индустрије, јерједино дуванска и индустрија сокова користе 80 одсто капацитета,произвођачи уља и пива користе 50 одсто капацитета, док су осталииспод тих процената.“Реформа пољопривреде би требало да подразумева критичкуанализу досадашних интервенција и садашњег стања у коме се налазиаграр и формирање средњорочног програма са пакетом стабилнихмера са роком од најмање пет година да би инвеститоримогли да имају јасне услове пословања, попут оних у ЕУ”, казао јеШеварлић.Подсетио је да се у Србији од 2000. године променило 10 министарапољопривреде, да ниједан није дочекао завршетак мандата,“а ако се урачуна 100 дана прилагођавања функцији и одбијетевреме када влада поднесе оставку и министри само техничкиобављају функције, без министра пољопривреде Србија је практичнобила 4,5 година”.Шеварлић је казао да домаћу пољопривреду очекује тежак периодприлагођавања тржишту ЕУ, јер следи период одређивања националнихквота за обим производње појединих пољопривреднихпроизвода који ће бити предмет дугорочног позиционирањаСрбије унутар будуће ЕУ.“Може се десити да Србија због малог обима пољопривреднепроизводње у овом периоду, уместо да по потенцијалима будеаграрно извозна земља, постане увозник производа које на својојЗемља и слобода15

територији може да производи у довољној количини”, нагласиоје он.Истакао је и да ће у наредних 15 година, према проценамаоко 700, од укупно 4.537 села у Србији, остати без становника,наводећи да се однос према том проблему огледа и у чињеници дасе “више улаже у канте за смеће, замену дрвореда, обнову тротоарау пет градова - Београду, Новом Саду, Суботици и Нишу - него уреконструкцију инфраструктуре у селима Србије”.16Земља и слобода

Интервју са професором Миладином ШеварлићемРадници и сељацинису узрок дестабилизацијеМиленко СрећковићУ склопу припрема за конференцију ’’Пољопривредна реформау Србији’’ коју је Покрет за слободу организовао 26. јуна у ДомуОмладине Београда, разговарали смо са професором др МиладиномШеварлићем, једним од учесника и предавача.Транзиција и економско развлашћивање- Професоре Шеварлићу, у Србији се положај радникаи пољопривредних произвођача све више деградира иомаловажава. Колико смо, по вашем мишљењу, свеснизначаја који они имају за свакодневно функционисањенашег друштва?То је, на жалост људског друштва, карактеристично за свеземље, а посебно изражено у данашњој епохи глобализацијепроизводње и либерализације трговине. У Србији је положај радникаи пољопривредника додатно посебно погоршан практичнодводеценијским економским санкцијама тзв. међународнезаједнице, распадом јединствене државе и тржишта са преко 22милиона потрошача. Радници су посебно економски развлашћенитоком тзв. транзиционих промена које су се свеле искључиво наприватизацију путем распродаје од стране транзиционе политичкеелите свега што је стварано генерацијама пре тога, чак и природнихресурса.О размерама економске девастације српске пољопривредеуказује и чињеница да је за протеклих осам година у само 253 приватизованапољопривредна предузећа отпуштено преко 65.000радника, а 43 уговора о њиховој купопродаји су већ раскинута.„Савесни купци“ којима је Агенција за приватизацију продала табивша друштвена пољопривредна предузећа су без икаквих економскихи правних последица очерупали све што се могло унов-Земља и слобода17

чити од затечене имовине, створили огромне губитке које требацелокупна друштвена заједница да у наредном периоду подмири -чак и отпуштени и ојађени радници из тих предузећа?!Куповина социјалног мира и предизборних поена- Да ли се новац од распродаје привредних субјекатаили од задуживања употребио на развој привреде ипољопривредне производње или пак искључиво на куповинусоцијалног мира и финансирање политичкихстранака?Свака власт у свакој земљи понаша се тако да што дуже останеу фотељама. То је посебно карактеристично за лабаве коалиционевладе, а оне су наша стварност у целокупном транзиционом периоду.У таквим владама ниво грабежи на националну штету мери сепрема апетитима најмањег коалиционог партнера за обезбеђењенатполовичне већине у парламенту.О томе како се наша држава понашала према пољопривреди иселу најречитије указују резултати истраживања УНДП из марта2010. године: испод линије глади је 38,7 одсто руралног становништваи чак 53,4 одсто пољопривредника у Србији – веровалиили не?! У нашој новијој историји никада није био овако беданположај сеоског живља и нарочито пољопривредника.Најпре треба указати да је процес приватизације био само привиднотранспарентан. Када сам на састанку са тадашњим директоромАгенције а садашњим председником Владе Србије 1 и његовимпомоћницима за правне послове и информатику тражио на увид поједан примерак уговора о продаји било којег друштвеног предузећакоја су газдовала природним ресурсима (пољопривреда, минералневоде, рудно богаство) - речено ми је да они то не могу да ми дајуна увид. А на основу чега ћемо ми истраживати шта је и како приватизованои какве су (не)погодности за купца и државу садржанеу тим уговорима? Зашто се независној мултидисциплинарној групиистраживача не дозволи да истражи узроке поништавања уговорао приватизацији и последице које су остале у 43 девастиранапољопривредна предузећа у Србији? Верујем да је та штета већа од1 Мирко Цветковић (прим. М.С.)18Земља и слобода

укупних годишњих субвенција које се пољопривредницима дајуиз аграрног буџета Србије.А о томе колико и где је отишло пара од целокупне тзв. друштвенеимовине у процесу приватизације врло мало људи у Србијиможда располаже са комплетним и валидним подацима.Једино је извесно да су та релативно „мала средства“ углавномутрошена за куповину социјалног мира и разноразне предизборнеstart up програме (за фризере који ће да „шишају сељаке каднагрну у градове“ и вулканизере који ће да „крпе рупе у стомакугладних пензионера и незапослених у градовима“) о чијим економскимефектима још нигде нисам пронашао никакве анализенезависних експерата.Нигде у свету радниции сељаци нису узрок дестабилизације- Колико Универзитет чини да се очува друштво одразарајућих неолибералних процеса? Постоји ли коднас интелигенција која размишља о судбини друштвапа и пољопривреде као једне од најбитнијих привреднихделатности?Опште је познато да нигде у свету радници и сељаци нису узрокекономске, социјалне и политичке дестабилизације државе. Каошто је то у свом аманету српском народу поручио Др АрчибалдРајс, за стање у држави једино су одговорне две групе са елитистичкимамбицијама: политичари и интелектуалци. Дакле кризу усвакој држави, па следствено томе и у Србији, узрокују неспособнии корумпирани политичари, са једне стране, и квази интелектуалци,са друге стране. А криза у једном друштву посебно кулминиракада се на месту (неспособног) политичара нађе квази интелектуалац.Универзитет је политички маргинализован још од „липањскихгибања ’68-ме“ у СФР Југославији, а дефинитивно после су чељавањаставова генерације садашњих политичара а тадашњихстудентских лидера са Слободаном Милошевићем. Чак је и Српскаакадемија наука и уметности, нарочито после афере „меморан-Земља и слобода19

дум“, изопштена из било каквих јавних расправа о будућем развојуСрбије и судбини народа.Добар део данашњих политичара а тадашњих студентских лидераморао би се упитати зашто су млади наводно аполитични и заштоје највећи део универзитетских професора апатичан - не самоу политичким активностима, већ и у грађанским и друштвенимактивностима? Мислим да је у питању изразита недодирљивостодносно послушничко идолопоклонство лидерима политичкихпартија и од стране њихових најближих партијских сарадника. Нато указују и сва досадашња многобројна „одцепљивања“ њиховихпојединих незадовољних сарадника са израженијим политичкимамбицијама, који у својим новоформираним „комби партијама“такође елиминишу сваки вид аргументоване и јавне критике лидераили појединих партијских ставова.Први антисељачки сазив народне скупштине- Колики је утицај пољопривредних произвођача на политичкиживот у Србији и на одлуке које се доносе, пресвега на оне одлуке које се тичу њих самих?Практично никад мањи. Ово је у 150 година дугој историјисрпског парламентаризма први антисељачки сазив НароднеСкупштине, јер међу 250 „народних“ представника нема ниједногпољопривредника. А да су пољопривредници сами гласали самоза кандидате из својих редова имали би 27 посланичких места! Ибили би стално у свим коалиционим владама. Замислите шта бијавност Србије све сазнала када би посредством РТС 27 посланикапољопривредника на сваком скупштинском заседању говорилосамо по 10 минута. То је 65.000 секунди плаћеног термина напрвом програму РТС за изношење праве слике стања и проблемао 85% територије на којој живи 53% становништва и где се ствара41% БДП Србије – што је углавном ван видеокруга наших политичара.Једини изузетак су поједина удружења пољопривредника, самањом или већом зависношћу од појединих политичких партија,која с времена на време „дигну глас“ - који се углавном брзо стиша20Земља и слобода

или „куповином њихових лидера“ или „јуришом жандармерије“да би се раскрчили блокирани путеви.Чак су и земљорадничке задруге - „другу кућу сељака“ – углавномпреузели директори са запосленим чиновницима, трактористимаи магационерима, који су уз минорне чланске уделе напраснопостали одлучујућа већина у задружним скупштинама и такоод задруга направили своја „чиновничко-радничка предузећа“ ираубују имовину коју су стварале генерације задругара.Организовати економска удружења и покрете- Према Вашем мишљењу, шта је потребно да би се унапредилоорганизовање пољопривредника како би онипостали политички субјект чије би ставове државаморала да поштује? На пример, бразилски покрет тзв.’’Беземљаша’’ један је од највећих социјалних покретау Латинској Америци са више од милион и по чланова.Какве су у Србији перспективе за организовање покретакоји би се залагао за побољшање социјалног положајаљуди који живе од пољопривреде?Сви досадашњи покушаји организовања пољопривредникакао политичке странке били су у функцији остваривања амбицијањихових челника, а не решавања нагомиланих и ургентних проблемапољопривреде и села. Због „имиџа“ њихових лидера нидржава није била принуђена да се озбиљније позабави решавањемтих проблема. Политичари сељацима посвећују пажњу само у предизборнимкампањама, чак и тада само маркетиншки и минорно,дајући углавном (неодговорно) олака лажна обећања. Замислимокако би било да становници сваког села, сваком политичару кададође у предизборну кампању потуре папир да потпише шта је свеи сваком обећао? А да после избора, у случају победе те политичкепартије или њеног учешћа у коалиционој влади, захтевају да испуниобећања или да га принуде да поднесе оставку због лажнихобећања! Док се то не деси, свако ће сваког легално и без одговорностида лаже!Да ли је неко израчунао колико се годишње улаже за свеукупнеинфраструктурне потребе (путеве, водовод, телефоне,Земља и слобода21

гасификацију, канализацију и још увек и у електрификацију!)у 4.539 села и варошица у централној Србији и Војводини, наједној страни, а колико, на другој страни, само за канте за смеће,реконструкцију тротоара и одржавање паркова и дрвореда у свега5 градова (Београд, Нови Сад, Суботица, Крагујевац и Ниш)?А што се тиче бразилског и других сељачких покрета у свету,њихов пелцер тешко ће се накалемити на српског сељака.Због тога, пољопривреднике треба усмеравати ка организовањуекономских удружења и покрета, и то не само на добробитпроизвођача већ и потрошача – како би „од њиве до трпезе“смањили број посредника и трошкове са којима се они уграђују умалопродајну цену хране.Нужна преоријентација ка развоју реалног сектора- Колико држава улаже у пољопривреду?На овогодишњем Копаоник Бизнис Форуму, где су организаторипрви пут позвали и неког од аграрних економиста, поставиосам два питања на која нисам добио никакав одговор и поред присуствапредседника и већине чланова Владе Србије:- Којим научним методом је утврђено да пољопривреди следујеомаловажавајућих 2,2 одсто државног буџета иако она ствара око13 одсто БДП, социјално обезбеђује око 12 одсто укупног становништваи учествује са 25% у укупном извозу привреде Србије –остварујући чак и суфицит од преко 600 милиона америчких долара?- Колико је и за које намене пољопривреди Србије, која преманапред наведеним показатељима има веома велики економски,социјални и демографски значај, додељено средстава из Националногинвестиционог програма?Мени је одсуство одговора званичника Владе Србије и тада билоразумљиво, али не схватам да је Влади Србије требало чак полагодине да прими на знање нужност (пре)оријентације ка развојуреалног сектора – где се пољопривреда и прехрамбена индустријасврставају међу приоритете привредног развоја.Како се држава понаша према пољопривреди може се видетииз „два система у једној држави“: Фонд за развој АП Војводине22Земља и слобода

одобрава кредите под повољнијим условима и за пољопривреднупроизводњу а у републичком Фонду истог назива то се не чини.Зашто?Једини спас за српскепољопривреднике јесте удруживање- Једном приликом сте рекли да се у времену економскекризе откривају предности задруга и њиховипотенцијали... Како се Србија односи према задругарству?Задруге, прво породичне или кућне, а затим и кредитне, паземљорадничке (опште и специјализоване), потрошачке, занатске,... чак и здравствене дубоко су укорењене у биће српског народа.Зато је и разумљиво да је Главни савез српских земљорадничкихзадруга био један од 12 оснивача Међународног задружног савезау Лондону (1895), а његов родоначелник професор МихаилоАврамовић дугогодишњи члан руководства те најстарије инајбројније међународне организације произвођача. Она данасброји преко 800 милиона задругара и запошљава око 100 милионаљуди – чиме се ни приближно не може похвалити ниједна другамеђународна организација нити мултинационална компанија.Дубоко сам уверен да се економски, социјални па и културниположај пољопривредника не може значајније поправити самосубвенцијама по обрађеном хектару и грлу стоке. Једини спас засрпске пољопривреднике јесте удруживање и економско јачањеформирањем задружних предузећа и задружне трговине. Добарпример за такав модел су специјализоване задруге повртара - „Зеленабашта“ у Сараорцима, воћара - „Воћко“ у Таванкуту, сточара- „Агронор“ у Горњем Милановцу, …А од задружних модела из других држава посебно препоручујемСрбији још дуго недостижни национални „Мigros“ из Швајцарске(1,5 милиона чланова) или интернационалну „Danish Crown“ изДанске (окупља 15.000 фармера и запошљава 25.000 радника, усвојим кланицама годишње закоље 20 милиона товних свиња иЗемља и слобода23

600.000 товних јунади, извози 92 одсто укупног извоза свињскогмеса из Данске на четири континента, …).Инагурацијом тзв. модела фармеризације који фаворизује унашим условима мали број средњих сељачких газдинства (са 30и више хектара) да постану што крупнија (а данас их имамо иса преко 2.000 ха, не рачунајући нове власнике приватизованихпољопривредих предузећа), највише су маргинализовани ситнипољопривредници и земљорадничке задруге.Део имовине земљорадничких задруга (по подмирењу обавезаповериоцима – ако се повериоци уопште и пријаве да плате таксеза потраживање дугова чија је наплата неизвесна!?) ће се и садаподржавити по завршетку тзв. убрзаног стечаја који се спроводиу око 800 задруга у Србији, што је супротно важећем Закону о задругамапо коме се остатак имовине ликвидираних задруга повераватериторијално надлежним задружним савезима за развојнових задруга на њиховом пословном подручју.Лобирање и генетски модификована храна- Колики је утицај лобирања мултинационалнихкорпорација на деградирајуће процесе у областипољопривреде, на пример омогућавање увоза генетскимодификованог семена, и сл.Економска моћ и политички утицај мултинационалнихкомпанија попут „Монсанта“ и других произвођача ГМ семена итоталних хербицида је огромна, чак и у земљама већим и богатијими са мањом корупцијом него у Србији.Сматрам да су сва досадашња руководства у министарствупољопривреде од 2000-те до данас (а министри су само „извршиоци“политике владе) одговорни за недоследност у спровођењузаконске забране производње и промета ГМ производа у Србији,почев од прихватања америчке „донације“ од 50.000 тона ГМ сојеза сточну храну, преко неспречавања шверцованог семена ГМсоје из Румуније и БиХ, до неуништавања откривених засада ГМ24Земља и слобода

соје и њеног наводног складиштења на посебним местима али сајавности непознатом крајњом наменом такве соје.Према већ двогодишњим најавама, за очекивати је да ћемоускоро „по хитном поступку“, са образложењем да је то „уступак“који морамо да учинимо због пријема у Светску трговинскуорганизацију, донети измене и допуне закона које ће дозволитилегално гајење ГМ у комерцијалне сврхе и у Србији.И поред чињенице да се у Србији (и)легално гаји ГМ соја, противниксам да се промени закон из те области и дозволи гајењеГМ усева. Сматрам да да Србија треба да остане подручје где језабрањено гајење ГМ усева из два разлога:- још увек нису познате све потенцијално штетне прехрамбене,здравствене и еколошке последице примене ГМ усева упроизводњи хране, а о глобалној зависности стотина милионапољопривредника и економског монопола мултинационалнихкомпанија које производе ГМ семе и тоталне хербициде сувишноје и говорити;- забраном гајења ГМ усева и оријентацијом на органску и интегралноконтролисану пољопривреду наши производи би стеклипрепознатљив и економски вишеструко исплативији углед здравственобезбедније хране коју прижељкују платежно способнијипотрошачи из ЕУ, САД, Јапана...Органска пољопривреда– здравствено безбеднија и еколошки пожељнија-Какве су перспективе развоја органске пољопривреде уСрбији? Да ли је она неопходна да би се очувала природнабогатства и квалитет земљишта? Да ли смо сувишесиромашни за такву храну и да ли је она здравија одоне произведене уз употребу пестицида и минералногђубрива?Органска пољопривреда је „решење“ које на око 35 милионахектара сертификованих површина реализује мислећи мањи деопроизвођача и платежно способнији део потрошача хране. Неспорно,то је здравствено безбеднија, али и еколошки пожељнијимодел пољопривредне производње – у односу на конвенционалнуЗемља и слобода25

и посебно на производњу базирану на генетски модификованиморганизмима.Ми данас већ извозимо по вишеструко већим ценама органскигајене малине и друго воће и поврће не само у ЕУ, већ и у Јапан иу САД.Неодговарајуће подстицајне мере аграрне политике- Зашто пропадају сточарство и воћарство за разликуод ратарства које бележи суфицит од извоза?Познати загребачки социолог српског порекла, проф. др СветозарЛивада, на једном од скупова о развоју пољопривреде и селаје рекао: „Умре старица, неста кравица!“ Тиме је указао на демографскепроблеме који узрокују смањење традиционалне сточарскепроизводње.Други проблем у развоју сточарства је свакодневна даноноћнавезаност пољопривредника за сточарску производњу, док се упроизводњи жита или индустријских култура сви радни процесиод предсетвене припреме, преко сетве и прехране, до жетве могузавршити за десетак радних дана. И ту је суштина економскихпроблема ситних пољопривредних газдинстава који немају великеповршине и одговарајућу економију обима.Трећи проблем је дужина репродукционог циклуса и повраћајуложеног капитала у сточарску производњу, што уз честа и великаколебања цена тзв. „живе ваге“ узрокују повремене велике губиткепољопривредницима који се баве сточарством.Можда су највећи проблем неодговарајуће подстицајне мереаграрне политике у сектору сточарства, затим искљученост великихфарми са приватизованих пољопривредних комбината изсистема субвенција, нелојална конкуренција увозника меса изземаља у којима је рок његовог држања у робним резервама чак идва пута краћи него код нас, …Гратис имовина- Реците нам нешто више о продаји Пољопривредногкомбината “Сомбор”И поред тоталне неодговорности за петину неуспешнихприватизација пољопривредних предузећа, моћници из “сенке”26Земља и слобода

Агенције за приватизацију чак и данас (27.04.2010) “успешно суу петом покушају” продали (или: поклонили?) Пољопривредникомбинат “Сомбор” за “чак” 4,4 милиона динара, што је “само”71,14 пута мање од почетне цене у првој понуди те исте државнеагенције (313 милиона динара). Тако је једна загребачка фирмапостала легитимни власник, поред целокупне имовине у Сомбору,и “неколико хиљада квадратних метара пословног простора уПетроварадину, Нишу и Крагујевцу”!? Ако је ПИК “Сомбор” располагаосамо са 2.000 метара квадратних, то значи да је пословнипростор у Петроварадину, Нишу и Крагујевцу, као и у центру Сомборапродат „чак за читавих“ 22 евра по метру квадратном – а свуосталу имовину тог предузећа купац је добио гратис.Расположиви природниресурси повољни за производњу хране-Колико је пољопривреда важна за будућност Србије?Пољопривреда је егзистенцијално значајна делатност за сведржаве и све генерације пољопривредника и чланове њиховихдомаћинстава, али и укупног становништва као потрошача, аза Србију посебно због релативно великих (по становнику и попољопривреднику) и за производњу хране повољних расположивихприродних ресурса (земљиште, вода, клима) и неадекватноискоришћених извозних могућности на светско тржиште хране –посебно прехрамбених (шунка у лименци, качкаваљ, полуготова иготова јела, лиофилизовано воће, комерцијална паковања свежегвоћа и поврћа са сертификатом „Оrganic Food“...) и других производааграрног порекла који припадају групи роба тзв. „виших фазапрераде“ (нпр. етерична уља).Земља и слобода27

Будућност у прошлостиСрпско село у транзицијиБранислав ГуланСрбија је изразито рурална земља. Око три четвртинењене територије чине рурална пространства, на којимаживи приближно половина становништва. Српско селосе већ по ко зна који пут за последњих пола века налазина прекретници како и да ли ће се даље развијати.Тражећи правце развоја - српско село стари и нестаје.Иако постоје услови за његов развој, то се још увек не дешава.Најбоља слика је и неуједначен регионални развојСрбије. Другим речима, код нас је присутна дугорочна политикамаргинализовања руралних подручја.У таквим подручјима, удаљеним од урбаних средина, српскасела нестају. Тако већ сад од око 4.600 села у 200 нема становника,а у још толиком броју села нема млађих од 25 година. Потребнаје још деценија и по да 700 села остану без становника (у њимаживи мање од по 100 становника). Дакле, за две деценије ће нестатичетвртина данашњих села у Србији. Чак у 86 одсто села се бележипад становника. Поред тога треба рећи да је 38 одсто сеоскихдомаћинстава сиромашно, а поред тога 43,1 одсто сиромашних јеу Југоисточној Србији. Просечна земљорадничка пензија износи9.000 динара. Готово четвртина пољопривредника је старија од60 година.. У њима је и 260.000 момака и 100.000 девојака који сузакорачили у пету деценију и нису засновали породице. Мада свакидруги становник Србије живи на селу и мада је од десет насељачак девет сеоских, више од 80 одсто газдинстава или уопште немаактивних лица или нема пољопривредника. У српским селимаданас има 50.000 напуштених кућа, а на још 145.000 њих пише’’привремено ненастањена’’. Еx Југославија је за пола века ималанајбржу деаграризацију у свету. Од 1950. до 2000. године из селауз град је прешло осам милиона људи. У развијеном свету за такавпроцес је требало од 20 до 150 година. У Србији сваке годинепрема статистичким подацима умре више него што се роди око34.000 људи. Дакле, нестане по једно велико место. Ако се тако на-28Земља и слобода

стави Србија ће 2060. године имати око 1,7 милиона становника, а2225. године неће их имати више... Све ово указује на то да се целадомаћинства потпуно гасе.Циљеви политике руралног развоја могу се објединити у тридефинисана подручја:1. Побољшање конкурентности у секторима пољопривреде ишумарства;2. Побољшање еколошких стандарда животног простора и околине;3. Побољшање квалитета живота у руралним подручјима.У Србији се термин рурална економија често погрешноупотребљава као синоним за пољопривредну делатност. Основниприступ руралној економији који подразумева равномеран регионалниразвој по угледу на примере у земљама ЕУ подразумевамултифункционални приступ. Мултифункционалност се, пре свега,огледа у следећим областима:• Развоју и диверсификацији привредних активности;• Улагањима у пољопривредно задругарство;• Облицима пољопривредне производње који треба да заштитеживотну средину и не нарушавају природу;• Управљању водама,• Развоју и унапређењу сеоске инфраструктуреПоменуте области деловања нису усмерене само на повећањепроизводње у аграру већ и на диверсификацију укупних привреднихактивности у циљу побољшања еколошких стандарда животногпростора и околине, као и побољшање квалитета живота у руралнимподручјима и живота на селу.Опстанку и останку српског села може да допринесе равномернирегионални развој и рурално предузетништво. То се већдогодило у развијеној Европи. Јер, регионална политика је другапо важности у ЕУ, одмах иза аграрне политике. У ЕУ издациза аграрну политику у 2008. години ангажују 44 одсто буџета шточини 129,2 милијарде евра, док се за регионалну политику троши,последњих година, око 35 одсто буџета. На све друге заједничкеполитике и финансирање администрације отпада преосталих 20одсто средстава.Земља и слобода29

Дакле, шанса Србије је да прихвати свест о промени досадашњегсистема привредног развоја и да се постепено успостави концептдецентрализованог економског и руралног развоја. За то је неопходнарегионализација, али не оваква, партијска.Дефинисање региона по правилу је повезано са циљем којисе жели постићи. Дакле, потребно је, пре свега, променитидосадашњи нетржишни, снабдевачки и централизовани концептаграрног развоја и поставити га у концепт савремених тржишнихкретања, каквом тежи европска пољопривреда. Нови концепт руралногразвоја Србије који се сад ствара треба да се заснива на регионалномаспекту, односно специфичностима појединих региона(демографским, социолошким, културолошким, привредним,саобраћајним, аспектима становања, локалне самоуправе, заштитечовекове околине)...Демографски егзодусПољопривредно становништво некадашње Југославији у 1948.години чинило је 72 одсто од укупног становништва, док је тај удеоу 1991. години ( при распаду СФРЈ), износио 17,3 одсто. Поход изсела ка градовима представљао је својеврсни начин расељавањастановништва што је испразнило село у коме су остала малобројнастарачка домаћинства.У Србији је тренутно 17 расељених насеља без становника, у19 села мање је од 10 становника и овим статистичким подациматребало би додати и 226 села која имају испод 40 становника сапросечном старошћу већом од 60 година (подаци Географског института“Јован Цвијић“, САНУ). У актуелном раду Географског институтапод називом “Спонтано расељавање насеља на територијиРепублике Србије“ посебно се указује на случај села Вукојевац уопштини Куршумлија. Село настало негде у време Берлинскогконгреса, око 1890. године потпуно је исељено, а истраживачи чакнису могли ни на основу топографских карти, на којима је билиуцртано 49 кућа да утврде где је био Вукојевац. Срушене куће,дислоциран грађевински материјал (због камена), указују да непостоје више никакви трагови људског постојања на том простору.Зарасло сеоско гробље у храстовој шуми и ред стабала шљива30Земља и слобода

су једини трагови некадашње насељености, на основу кога би иархеолози тешко утврдили да је ту некада било село.У приграничном појасу централне Србије и Косова и Метохијепротеклих две деценије угашено је више десетина насеља. Примераради, у општини Прешево то су Гаре, у општини Бујановац-Ђорђевац, у околини Врања насеље Плачковица, као и у околиниКуршумлије: Вукојевац, Тачевац и Растелица. На Старој планини,изнад шесто метара надморске висине, неповољни климатскиуслови (ниске температуре), у значајној мери доприносе дасу у књажевачкој општини угашена села Репушница и Папратна.Иста судбина чека и Дрвник (пет становника) и Татрасницу (двастановника). Пред гашењем су и Басара (живе два становника),Милојковац (петоро житеља) у општини Пирот, Бољев Дол (тристановника) и Бањски Дол (девет становника) у општини Димитровград.Власина и Крајишта остала су без четири насеља. То суБајра у општини Босилеград, Колунице у општини Сурдулица,Острозуба у општини Црна Трава, као и Јаворје у атару Власотинце.Пред нестајањем је и Бистрица (три становника) у општиниЦрна Трава и Козило у општини Власотинце.Куће, лифтови и кравеНајстарије становништво у Србији живи управо у насељима,високог степена руралности, што подразумева да степен запосленостина газдинству креће између 85 и 100 одсто. Најстаријестановништво је у Пиротском, Зајечарском, Београдском, Топличком,Нишком, Средњебанатском, Јужном и Севернобачком,Шумадијском и Моравичком округу. У свим тим окрузима радноактивни пољопривредници у просеку имају више од 54 године.Колико је старо село у Србији, најбоље указује податак да би, уЗајечару били задовољни када би до 2020. године могли да постигнупросту репродукцију становништва, а то значи-коликоумрлих-толико рођених. Још од краја XIX века због географског,социјалног и економског положаја Тимочке Крајине (припадностивидином пашалуку), становништво се селило због турског зулума,што је допринело и стварању отпора према рађању. Један одмотива је свакако било имање и потреба да се оно сачува и не дели,Земља и слобода31

па су се домаћини одлучивали само на једно дете. Данас у селимаТимочке Крајине, посебно у околини Неготина и Кладова, постојеизузетно имућна сеоска газдинства са само једним дететом. Такосе на овим примерима истине Србије, њеног руралног дела, рушитеза да нема рађања више деце, јер нема пара. Као илустрација, наводесе примери и приче о приватним кућама које имају лифтове.У једном таквом возила се и једна крава како би је газда завидномкомшилуку показао са трећег спрата своје палате. То је, на жалост,препричава се био последњи ,,пут ка небу’’ ове јадне животиње јерје у повратку, ваљда, због тесног простора у лифту, сломила ногу,па је домаћин био приморан да јој скрати муке. Ова бизарна причасамо говори о менталној потреби једнога броја наших сеоскихгазда за самодоказивањем кроз непотребна материјална богатствакоја се грчевито држе у окриљу породице не дозвољавајућида рађањем више деце буде умањено. Шта више, за своје јединче,тражи се исто толико богат супружник, наследник. Уколико и дођедо рађања више деце, по правилу се то дешава због принуде младеснаје да роди сина јер би јој у супротном претило протеривање изкуће. Преостаје нада да ће се девојчице рађати као првенци, ако јевећ поменути мотив једини који може променити праксу рађањаједног детета у богатим сеоским домаћинствима, несвесним да имтаквом логиком прети умирање и да ће стари момци, у недостаткудомаћих девојака, без достојанства имућних синова, морати да сежене путем огласа. Или, најновији пример из Санџака где старијимомци одлазе по младе у Албанију, добијају потомство и како кажусрећно живе и наставља им се лоза.Регионализацијом мењати и свестКада се говори о будућности ових простора-она се налази у повраткуу прошлост. Научници су мишљења да о ревитализацијиспонтано расељених насеља не може бити ни речи без демографскестабилности, рехабилитације рађања, што подразумева значајанприлив становништва у репродуктивном смислу.Присутна су два паралелна процеса која доприносе расељавањунасеља. То су с једне стане, традиција у рађању само једног дететаи на другој страни, због економске депресије и веома лошег стан-32Земља и слобода

дарда живота на селу, велике миграције ка индустријализованимподручјима, посебно градовима. Остају само старачка домаћинствакоја више нису способна за репродукцију па се, некада и великепородичне задруге на којима је почивало сеоско газдинство, алии обнављала Србија (преполовљена ратовима на почетку прошлогвека), неумитно гасе. Такво кретање је екстремније изражено убрдско-планинским насељима, али и у равничарским насељимаБаната. У некадашњој Југославији више од пет деценија трајала јестихијна деаграризација и својеврстан егзодус становништва. Засамо пола века из села у град је прешло више од осам милионаљуди.У развијеним земљама за миграције становништва село-градбило је потребно око 120 до 150 година. На тај начин села су осталапразна без становника, а у градовима смо добили вишак житеља,радничку класу, данас најчешће сиромашних становника. То значида се на просторима некадашње Југославије деаграризацијаодвијала неконтролисано, а она данас представља нежељену појавуи велики проблем којим се баве мултидисциплинарно бројне научнедисциплине.У периоду транзиције и пуне афирмације тржишних принципау домаћој привреди, значајни индустријски капацитети су престалида раде, а радничка класа је остала без посла и своје уточиштепоново тражи у селу, односно, у насељима одакле је и започеласвоју радну активност. То указује да се стварају инверзни условиповратка становништва из града ка селу. Село и пољопривредапостају привремено или трајно уточиште за одређено становништвокоје није у потпуности заборавило на корене свога порекла.Процес деаграризације српског села карактерише се променамакоје су се огледале у смањеној пољопривредној производњи,смањењу активног пољопривредног становништва, дефицитурадне снаге на селу (остали су само старији становници). У селимасе недовољно користе произвођачки потенцијали (природнии радом створени) закоровљене њиве и празне стаје. Од 778.000земљорадничких газдинстава у Србији чак 14,3 одсто нема ниједногактивног пољопривредника. Све ово говори да је српско село, доживелодемографски слом. То мора да буде и опомена за све будућеЗемља и слобода33

генерације које долазе. Неповољна демографска кретања, правидемографски слом, може се на дужи рок ублажити ако се уважечињенице да нема сувишних људи ни сувишног простора, а посебноуколико не желимо да и даље рурални простор Србије препустимостихији природног и неконтролисаног друштвеног развоја,најгорем облику тираније. Природни услови за пољопривреднупроизводњу, а ту се, пре свега, мисли на земљиште (као опште и вечноприродно добро), које мора бити изузето од даљих деградација,приморава све друштвене структуре на пуну мобилизацију и ангажман.Стварањем услова за живот на селу који би могао битисличан градским условима, може се зауставити егзодус млађихгенерација становника из њихових прадедовских, а у најчешћемслучају миленијумских завичаја. На деценијску запостављеностсела указује и чињеница да је у некадашњој Југославији, за петдеценија њеног постојања, уведено на стотине хиљада иновација уживоту на селу и пољопривреди. Данас се тим проблемима скоронико више и не бави. То је један од основних разлога који доприносида се млађи нараштаји не опредељују за живот на селу.Са распадом СФРЈ, живот на селу је уназађен за неколикодеценија. Рат који је на простору бивше СР Југославије трајаоскоро једну деценију допринео је деградацији општег системавредности, посебно живота у руралним срединама, паду националногдохотка, безперспективност становништва и створио јеостале социјалне проблеме. Тако док се у развијеним земљамасвета данас размишља о томе како најбоље искористити оно штоје природа понудила и човек створио, Србија се суочава са правимдемографски сломом своје популације. Поменути ратови наовим просторима, економске и аграрне кризе, суше, поплаве, нероднегодине, разорили су демографско стабло становништва уСрбији. То се манифестује и смањењем наталитета становништва,,,белом кугом’’ у руралном простору, па је већина села од око4.600 захваћена депопулацијом (свако четврто село је на путуизумирања), а у 86 одсто њих опада број становника. Држава је додатносвојом неразумном реорганизацијом социјалних простора,допринела спонтаној новој деаграризацији и подстакла нестанаксела. То указује да су неповољни услови живота више празнили34Земља и слобода

рурални простор, него што су их градови и индустријски погонипривлачили!Примера ради у некадашњој Југославији под утицајем бројнихпривредних, аграрних и уставних реформи покренута је огромнамаса руралне популације која се до данашњих дана није стабилизовала.До 2000. године становништво је преживело око 17 реформиу градским центрима са око 65 гранских реформи у привреди.То је такође представљало својеврстан атак на демографско стаблопопулације, а од последица таквих кретања не могу се генерацијестановништва опоравити. Уосталом, српско стабло у протеклимдеценијама уништавали су и ратови, болести, глад (свака трећа годинаје неродна), па и у томе треба тражити узроке зашто данашњаСрбија нема већи број становника. Јер у њој годишње око 34.000људи више умре него што се роди! Истовремено последњи ратовина просторима бивше Југославије, оставили су дубок траг, јер јеизгинуло више деце него војника, више жена него војника, а одсвих понајвише стараца.Према званичним подацима за време распада СФРЈ само сапростора Србије у свет је отишло 350.000 младих, углавном образованихљуди. Тај егзодус мозгова је и данас настављен и по њемусе налазимо на другом месту у свету (иза нас је само Гвајана)!По истој процени из Хрватске је отишло 150.000, док је Босна иХерцеговина изгубила готово 2,2 милиона становника, дакле готовополовину. Поред тога скоро три милиона запослених нанекадашњем заједничком југословенском простору остало је безпосла, а број пензионера у свим новоствореним државама повећаосе у односу на број стварно запослених. Рат је допринео да је безпосла остало око 500.000 људи. Као и све недаће, које прате такведогађаје присутне су и појаве некад искорењених болести, као например ТБЦ, пад наталитета, смањење склопљених бракова, растабортуса, алкохолизам, употреба дроге и бројни други социјалнии психички синдроми. Када је реч о Србији она има и потхрањенунацију. Јер, све мање хране трошимо и све лошије се хранимо.Обичај је да у време кризе расте потрошња хлеба. У Србији је тообрнуто. Тако је рецимо у 2007. години потрошња хлеба по становникуизносила 109,5 килограма, а годину дана касније она јеЗемља и слобода35

пала на 105,8 килограма (мања је за 3,4 одсто). И потрошња свихосталих пољопривредних производа је у паду. Те године ималисмо раст потрошње банана, крушака и бресака (због доброг рода).Потврда да у Србији већ сад живи похрањена нација је и чињеницада се троши само 43 килограма меса (имамо раст потрошње збогпокоља стоке које нико није хтео да купује од сељака), 12,5 килограмашећера, 10,3 литара уља… Затим млека и прерађевина тек80 литара, кромпира 36 килограма, пасуља 5,3 килограма, купуса18,5 килограма, паприка 13,7 килограма… Потрошња свих ових намирницау свету је по неколико пута у просеку већа, са тенденцијомраста.Најуносније подручје трговине…Треба указати и на то да су простори бивше Југославије протекледве деценије постали најуносније подручје трговине оружјем,прања новца, јавних лажи, дроге и криминалних радњи. Последицесвега што се догађало на овим просторима протеклихгодина јесу - да су сви сатерани у националне ‘’торове’’, а целокупнапопулација је под шоком кризе и окрутности рата стигладо такозване социјалне коме. Сад се чине пионирски кораци напобољшању…Рурални простор у Србији и село, његова трансформација иданас је актуелизована и присутна у свим друштвено-економскимактивностима у Републици Србији. Ова држава је до недавно биланајсељачкији народ међу европским народима. Сељаштво је давалопечат животу. Данас половина становништва живи на селу.У некадашњој Југославији, Србија је била најпланинскија земља,претежни део популације живео је на селу, у брдско-планинскимрегионима, а сељак је понео и терет свих наших промена у друштву.Увек је сељак био од помоћи држави када је њој било најтеже.Постало је правило да се селу и сељаку држава обраћа само у предизборнимкампањама, а о томе најбоље говоре чињенице из2008. године.У 150-годишњој историји парламентаризма у Србији, почев одСентандрејске народне скупштине (одржане 30 новембра 1858.године до 31. јануара 1859. године у Београду), до садашњег Пар-36Земља и слобода

ламента (конституисан 11. јуна 2008. године) биће незабележенои уписано црним словима, да је то први сазив највишег српскогнародног представничког тела без иједног сељака или паора,односно пољопривредника, међу 250 верификованих народнихпосланика. На листама осам декларативно ,,проевропски и демократски’’оријентисаних једнопартијских или коалиционих одукупно 22 кандидационе посланичких листа које су учествовалена последњим парламентарним изборима ни један сељак, паорили пољопривредник Србије није добио место у Скупштини РепубликеСрбије. Последњи сељак који је био у Парламенту Србијебио је покојни Мика Влаовић (члан ДСС) који је преминуо преових избора.Дакле, у години када се кредибилитет актуелних власти и у многоразвијенијим земљама (од Француске до САД) ,,топи’’ због наглогскока цена хране и смањења куповне моћи највећег дела становникаширом света, свемоћни лидери наших партија без трункегриже савести одлучише да 49 одсто пољопривредног становништваили 17 одсто радно активне популације у пољопривреди, уСрбији, нема право ни на једног јединог ,,свог’’ посланика (па макари партијски препознатљивог). Креатори друштвено-економскогразвоја у Србији још увек нису увидели да без развоја села нема ниразвоја градова и друштва у целини. Због запостављања села актуелизованоје и упозорење ФАО 1 из Рима, да ће Србија постати зависнаод увоза хране. Рурални развој, као и развој пољопривредезахтева професионализацију и специјализацију, јер без тога нећебити значајнијих помака, нити ће допринети стварању неопходнихпредуслова да се млађи нараштаји у већем броју и трајнијеопределе за живот на селу, у свом завичају. То је неопходно зареверзибилан процес повратка становништва ка селу, посебномлађих генерација.Између традиције и новогДок је село у дужем временском раздобљу, готово вековимаживело у тами и мраку, са кућама које су осветљавале петролејкеили жижа, сељак је обављао тешке пољске радове, нагнут над плу-1 ФАО - Организација УН за храну и пољопривредуЗемља и слобода37

гом, мотиком и српом. Готово у једној генерацији прешло се одволовске запреге на тракторе, од српа на комбајн, од петролејкена електрично светло, до зграда са намештајем и електричнимуређајима, од сеоског бироша (викача или добошара) који је обавештаваосељаке о догађајима, на радио и телевизију... Дакле, селоје поред бројних развојних проблема доживело велики и брзи препород.Зато се и поставља питање откуд после таквог привредногнапретка, толики егзодус становништва од пољопривреде из селау град? Посматрајући данас како се развија српско село постављасе питање куд у ствари се развојно креће српско село. За очекиватије била прекретница, после НАТО бомбардовања 1999. године,јер у свим програмима обнове земље и запошљавања, посебностановништва у градовима који су остали без посла, као крајњадестинација помињано је село. Предвиђало се да шанса за новозапошљавање постоји у пољопривреди, али и делатностима којипрате њу.Економски услови живота су били пресудни, скоро одлучујући.Већ деценијама је запажено да неповољан економски положајсељака и пољопривреде, као успех у овој производњи не зависисамо од рада и залагања сељака, односно произвођача хране.Ниске зараде и увек несигурне у одсуству тржишних условапривређивања и социјалних проблема, шире у друштву, резултат суфункционисања пољопривреде на неекономским критеријумима.Пољопривреда је увек била фактор за амортизовање социјалнихтензија у друштву. Бројни социолошки проблеми су некадашњесељаке натерали да оду у град. То се, поред осталих односи на нерешенопитање наслеђивања земљишта. Радник запослен у градупоред запослења, добијао је стан, имао је сигурна и стабилнапримања, док је пољопривредни произвођач на селу, био препуштенстихији времена у коме живи. То је условило да је сељак увексебе сматрао другоразредним чланом друштва. Дакле, циљ је биошто пре отићи из села. Осим тога наследним деобама се сталноуситњавао посед што је још више наследницима сужавало економскуоснову за већу, продуктивнију производњу и већи профит.Пуста и празна селаСела у Србији су остала пуста и празна. Процес је такав да се данаснеобрађује готово 600.000 хектара њива, да је празно 40.00038Земља и слобода

кућа и исто толико стаја за тов стоке. Протеклих деценија, послеДругог светског рата, Србија је имала убрзану индустријализацију,али и деаграризацију. На самом почетку функционисања државе,СФРЈ, циљ је био да се из града у село врати око 200.000 људи којирасполажу обрадивом земљом, а жеља је била и остала да се афирмишумала и средња предузећа у руралним заједницама…. Све то јеостало само обећање из предизборних кампања. Да би се то остварилопотребно је да пољопривреда добије третман као и све другеделатности, да се уважавају њене специфичности и да се на њивамареализује профит за пољопривреду, у специфичним тржишнимусловима привређивањима. Међутим, у протеклом раздобљупољопривреда у Србији је препуштена стихији тржишта, што нијеприсутно нигде у свету. Висок ниво протекционизма у светскојпољопривреди (и поред залагања за либерализацијом) је и даљеприсутан, што пољопривреди и њеним произвођачима обезбеђујесигурност производње и доходак који имају индустријски раднициу градским срединама.Савезна Република Југославија је располагала са 6,25 милионахектара пољопривредног земљишта (0,61 хектара по становнику),што је релативно богатство овим ресурсом. Ту је око четиримилиона хектара најбољих ораничних површина, затим 270.000хектара воћњака, виногради су били на око 120.000 хектара, а затимшуме… Више од 85 одсто њива у Југославији било је у приватномвласништву, као и 95 одсто сточног фонда, који је био знатновећи него данас. Дакле, потенцијали за тржишну производњухране одувек су били огромни. Јер, просечан посед је био окотри хектара, а активни пољопривредник је у просеку располагаоса 3,7 хектара обрадивог земљишта. Обрадиве парцеле су билеподељене на мале њивице, по члановима домаћинства, тако да јеу земљи било чак 40 милиона таквих парцела. Однос обрадивогземљишта, приватних газдинстава и активних пољопривредникакод нас је знатно испод европског просека, јер просечна величинафарми у Западној Европи је и до десет пута већа у поређењу са величиномфарми код нас. Али, и на тим малим парцелама, уз добруорганизацију и определење да се производи оно што успева на томгеографском региону, може се профитабилно радити.Земља и слобода39

Србија данасСлично стање са природним богатством је и данас у Србији.Она се простире на површини од 8,8 милиона хектара, а од чегаје пољоприведно земљиште 5,1 милиона хектара (без КиМ). Премапоследњим статистичким подацима обрадиве површинезаузимају 4,1 милиона хектара, а поља и баште 3,3 милиона хектара,воћњаци се налазе на 246.000 хектара, виногради на 59.000хектара, ливаде на 594.000 хектара, пашњаци на 826.000 хектара,док мочварна земљишта и рибњаци заузимају 36.000 хектара. Натим површинама егзистира 778.891 пољопривредних газдинстава,од којих је у 2008. години било регистровано око 414.000. Данасје тај број регистрованих тајан, али се процењује да их има само80.000… Број је смањен због губљења поверења у аграрну политикукоја им се нуди и остварује. Просечна површина домаћинстваје три хектара, док је просечна величина комерцијалних фарми14 хектара. У приватном власништву се налази 93 одсто обрадивихповршина. У њиховом власништву је и око 400.000 трактора,25.000 комбајна и више десетина хиљада прикључних машина.Међутим, због запостављања пољопривреде, та механизација јестара у просеку више од две деценије.На пољопривредним површинама могло би да се произведедовољно хране за прехрамбену индустрију Србије. Јер, збогвишегодишњег пада производње у аграру (само у 2007. години онје био 8,11 одсто, док је после вишегодишњег опадања производње(једино пољопривреда у 2009. години имала раст од око 2,5 одсто).Капацитети у прехрамбеној индустрији се користе од 15 до 60одсто са изузетком индустрије пива у којој је искоришћеност 80одсто. На тим површинама би уз улагање од милијарду евра већза неколико година могла би да се удвостручи производња хранеи запосле расположиви прерађивачки капацитети. Одсуствовалидне стратегије развоја пољопривреде у Србији представљанеповољну развојну околност, посебно у условима када свака владачини напоре да има своју стратегију развоја пољопривреде.Владина стратегија значи да је донесе Скупштина Србије и да сеона примењује у пракси на целој територији Србије… Међутим,постојеће стратегије које су или стигле до Владе или су остале у40Земља и слобода

надлежном министарству, не располажу ни општим консензусомстручне јавности, па се зато и не усвајају у парламенту. Сменомвлада, са њом оде и стратегија. И после све опет креће из почетка.Такав случај имамо и после избора у 2008. години. У свету се донесестратегија која обично важи три до пет деценија уз применуодговарајућих циљева развоја и инструмената за реализацију дугорочнодефинисаних циљева. Паритети у пољопривреди су, међуосталима оријентири за произвођаче, који обезбеђују технолошкуи финансијску стабилност у производњи.Табела 1: Натурални паритети пољопривредних производа1 кг сунцокрета 2,5 кг пшенице1 кг живе мере свињског меса 8 кг кукуруза1 кг јунетине 12 кг кукуруза1 кг шећера 16 кг шећерне репе1 кг живе мере јунећег и овчијег 12,3 кг кукурузамеса1 л млека 4,3 кг кукуруза1 кг рафинираног шећера (у 20 кг шећерне репемалопродаји)1 кг хлеба 2,5 кг пшенице1 л уља 2,8-3 кг сунцокрета1 кг пасуља 5,7 кг пшенице1 кг кромпира 1,5 кг пшенице1 кг дувана 13,5 кг пшенице1 кг јабука 2 кг пшенице1 кг стоног грожђа 3,3 пшенице1 кг грожђа за вино 1,7 кг пшенице1 трактор тип 539 30 тона пшенице1 кг ђубрива (15:15:15) 1,7 кг пшеницеЗемља и слобода41

1 кг ђубрива (КАН) 1 кг пшенице1 кг ђубрива (УРЕА) 1,6 кг пшенице1 тона пшенице 300 л нафтеМеђутим, и поред значајног напретка у начину живота у сеоскимсрединама и његовом развоју хале су остале и данас празне,јер се из села до сада само преливао капитал ка другим секторимапривреде, док је у укупним инвестицијама пољопривреда до 2000.године учествовала само са два одсто. Празне су и због тога штосу капацитети грађени за потребе некадашње Југославије, па суданас за Србију предимензионирани и неискоришћени.Табела 2: Расположиви капацитетиу прехрамбеној индустрији СрбијеГранаМлинско пекарскаиндустријаПрерада воћа иповрћаПрерада биљнихуљаПроизводњашећераПроизв.безалк.пића (000 хл)Производња пива(000)ДуванскаиндустријаПроизводња и прерадамесаКапацитети(у 000 тона)1.600 521.000 38445 57700 403.750 808.500 5915 84195 34проценатискориштеностикапацитета42Земља и слобода

ГранаПроизв. и прер.млека и прер.Производња сточнехранеКондиторскаиндустријаКапацитети(у 000 тона)10.917 353.250 15260 40проценатискориштеностикапацитетаИзвор:РЗС, 2006. годинеТакав концепт развоја и поред одређених позитивних резултата,имао је за последицу формирање неповољне привредне структуреу селу. Када је реч о школовању младих, треба указати начињеницу да је оно било, баш у сврху напуштања села уместо да тобуде у функцији школовања за опстанак на селу. Тако данас просечнастарост становника износи близу 70 година.Изгубљена душаДакле, просечно српско село је давно изгубило душу, односнотрадиционалне форме испољавања и неговања вредности народногживота, а друге није успело да нађе. Није зато ни чудо што замлађе нараштаје живот на селу нема ни перспективу ни смисао.Тако је било до сада. Тренутно су сви планови развоја концептуалноокренути ка селу (посебно у предизборно време), извору живота,хране, независности, економске па и политичке стабилности.Треба рећи и то да је у условима заостале привреде,пољопривреда увек коришћена као основни извор акумулацијеза развој индустрије и других непољопривредних делатностиу целом периоду. То значи да су у времену индустријализацијеиндустријски капацитети превасходно лоцирани у градским срединама,чак и они који су као сировинску основу искључиво користилисировине из пољопривреде (силоси, млинови, кланице,фабрике за прераду меса, млекаре, фабрике за прераду воћа иповрћа, хладњаче...). Оваква просторна локација прерађивачкихкапацитета је развијана у условима интензивне миграције станов-Земља и слобода43

ништва у град и у непољопривредне делатности. Те миграције билесу стихијне, непланске и неорганизоване. Ипак, враћајући погледуназад треба рећи и то да се већ деценијама живот на селу мења,да се сељак модернизује, па тако и унапређује своје газдинство. Тозначи да континуитет начина живота и привређивања сељака садржии континуитет модернизације. Та модернизација је историјскипроцес рационализације рада и друштвеног организовања, а несамо посебно обележје неког одређеног периода развоја друштва.Сељак је препознатљив и по томе што увек прво производи натурално,за себе и породицу, па тек онда тржишно ако му се створеуслови за такав рад. Када се говори о развоју села јуче, данас и сутра,најчешће се помиње рурално подручје, па се поставља питањеколика и која су то подручја. Претпоставља се да је то скоро 80одсто територије Србије. У целини појам рурално има географскаобележја и упућује на подручја изван градско индустријских зона.Та села су удаљена од регионалних, субрегионалних или локалнихцентара, са малом густином насељености (испод 150 становникапо километру квадратном) и скромним избором економске активностии друштвених функција.Повратак није посељачењеМора се имати у виду да данас скоро половина становништва уСрбији живи на селу, а око 20 одсто њих се бави пољопривредом.Село и град се све више приближавају и губе се границе урбаноруралнесредине. За будућност села потребно је да се егзодусстановника заустави и да се стварањем неопходних услова становницивраћају у средине из којих су отишли. За то је потребноукомпоновати традицију, али и оно што је данас савремено.Процене су да се од 10 радника који су последњу деценију у временутранзиције остали без посла, више од половине могло да сезапосли у руралним подручјима. То се односи не само на радникекоји су остали без посла због структурних неприлагођеностипроизводње, вишегодишњих санкција и транзиционе кризе,већ и на оне који су остали без фирми у којима су радили, ауништене су у НАТО бомбардовању 1999. године. Међутим, повратаку рурална подручја земље не значи и посељачење радникаи њихово враћање ралу, мотици и трактору, већ њиховозапошљавање око пољопривреде, у шумарству, водопривре-44Земља и слобода

ди, разним услужним делатностима, занатству, домаћој радиности,инфраструктури, малим и средњим индустријским погонимачија производња не угрожава еколошку равнотежу.Дакле, концепт интегралног руралног развоја, као део регионалнеразвојне политике, представља антипод класичнојиндустријализацији и заснива се на свеобухватном развоју сеоскихи мешовитих подручја у којима живи доминантан број становника.Успешан развој руралне економије подразумева, међутим, ипостојање одговарајуће инфраструктурне-мреже путева, водовода,струје, телефонских веза, здравствених и школских центара,културни живот... Само у таквим условима може се очекивати опстанакмладих у руралним заједницама и опстанак села, односно,,реверзибилни’’ процес, повратак у сеоска и мешовита подручјаиз градских центара. На тај начин ће се приближити развијенисевер и неразвијени југ Србије. Јер, степен њихове развијености инеразвијености је био чак и 1:22! Дакле, Србија тражи равномерани уједначен развој свих њених делова како би и сви били насељении подједнако развијени!Литература1. Gulan B., 2000., The Treatment of soil degradation in the media in FR Yugoslavia,Soils in Centeral and Eastern European Countries, in the New Independent States,in Central Asian Countries and in Mongolia, Joint Research centre, EuropeanCommission, Prague, стр. 401-404.2. Lukač, D., Gulan, B., The agroindustry of the Republic of Serbia and EUROPEANINTERGATIONS, 100 seminar of the EAAE, Serbia, Novi Sad, jun 2007.3. Frohber, K., (2005): Special Issue Plenary Paper from XI from EAAE Congresss,Kopenhagen, Vol. 32. No3. стр. 22-300.4. Влада Републике Србије; Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде:Показатељи и чињенице у слици и речи 2008. године5. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије (2004.):Пољопривреда Србије ка европским интеграцијама, Београд6. Томић, Д., Гулан, Б., (1999) књига ‘’Пољопривреда Југославије - пре и послесанкција’’, Институт за економику пољопривреде Београд7. Томић, Д., Гулан, Б., (2004): Могућности коришћења руралног капитала,зборник: Капитал у пољопривреди ИЕП, Београд, страна 267-2758. Материјали ЕЕЗ (1989): Будућност руралних подручја у Европскојзаједници, Гласник пољопривреде, Београд, бр. 11-12, стр. 41-48, превод Влади-Земља и слобода45

мир Цвјетићанин9. Станковић, В.: “Конкурентност извоза пољопривреде Србије у функцији економскограста и одрживог развоја”, Тржиште, Новац, Капитал, бр. 1, ПКС, јануармарт2007. Београд.10. Споразум о стабилизацији и придруживању између Европских заједницаи њених држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране2008.46Земља и слобода

Опстати или пропасти?!Мирослав ГрубановНа почетку свог излагања, прочитао бих вам иницијативукоју су удружења пољопривредника из Црепаје и Панчевапослали надлежнима, 1 марта ове године:„Знајући да Република Србија нема довољно новца даби кроз субвенције помогла свим пољопривредницима, атакође знајући да се пољопривреди може помоћи и надруги начин, добрим законима пре свега, ми, долепотписанипокрећемоИ Н И Ц И Ј А Т И В УДа Влада Републике Србије, под хитно, донесе Уредбукојом би се маржа на инпуте (репроматеријал) упољопривредној производњи ограничила на максимално10% (у збиру, велепродаја и малопродаја) за следећеинпуте:-семенска роба-вештачко ђубриво-хербициди-пестицидиОвом уредбом би се помогло свим пољопривреднимпроизвођачима, и марже би се довеле на ниво примеренздравој трговини, јер сада достижу и до 50%, што јенеприхватљиво и по пољопривреду економски неодрживо.Пољопривреда је велики извозник, али пољопривреднициполако пропадају, због високе цене инпута, недостаткасубвенција, и малих, монополских откупних ценапољопривредних производа.Надамо се да ћете подржати нашу иницијативу, даће то бити брзо решено, а што би донело бољитак ипољопривреди и држави Србији”.Допис је послат:Влади Републике Србије; Министарству трговине; Министарствупољопривреде, водопривреде и шумарства; свим посланичкимЗемља и слобода47

групама у Скупстини Републике Србије; Одбору за пољопривредуРепублике Србије.Као што смо и очекивали, никаквог ефекта није било. Већинасе чак није удостојила ни да нам одговори, иако је председник одбораза пољопривреду Скупштине Србије члан опозиционе странке,и који би, самим тим, требао бити заинтересован. Али, ни властни опозиција у Србији не брине о пољопривреди, посебно не о малимпаорима.Још је Адам Смит рекао да су добри закони један од основадржаве благостања. А какве ми законе имамо, и да ли се уопштепримењују?Већина закона из области пољопривреде, преписана је, или одЕУ, или од суседних држава, и нису примерени нашим условима.Осим тога, и рокови за примену закона су јако кратки, нпр. Законо стандардизацији предвиђа нове стандарде кавеза за кокеносиље. У ЕУ рок за примену тог закона био је 10 година, а код нассамо две.Закон о коришћењу термалних вода, за пластенике и стакленике,није ни донет, јер је то ингеренција више министарстава,која не могу да се договоре (пољопривреда, енергетика...). А за товреме суседи Мађари греју своје пластенике термалним водама, илепо им иде.У Данској је максимум пољопривредног земљиста 300ха, а уСрбији нема горње границе, па појединци обрађују и поседују ипо 30.000 ха. То су највећи латифундисти у Европи.!! Треба ли тоСрбији??!Једно од најлошијих законских решења је Закон осубвенционисању. Иако у Србији има око 400.000 регистрованихгаздинстава, само 80.000 може да користи субвенције државе,тачније само они који уплаћују ПИО. Због тога је могуће да саистим, или чак мањим буџетом за пољопривреду, држава можеповећати субвенције са 12 на 14.000 по ха. Ако смисле још неку законскуујдурму, и смање број корисника на 20.000, могу се дичитиповећањем субвенције на 500 евра по ха, са истим новцем. Због48Земља и слобода

таквих потеза српска пољопривреда је у колапсу. Мислим на малеи средње пољопривреднике.За разлику од нас, Европа је ове године за пољопривредуодвојила 43,8 милијарди евра, односно 31% свог буџета, наспрамнаших 2,5 %.У ранијем периоду, Европа је подстицала производњу, па седошло до великих вишкова хране, те се сада подстиче квалитет.Више није циљ произвести што више хране, већ храну високог квалитета.А нама је и даље циљ извести што више кукуруза, у зрну,чак ни као полупроизвод, и хвалимо се тиме.Када смо већ код кукуруза, у тренутку када је српски ратар могаобар мало да заради, јер је цена житарица на берзама у светубила висока, да дође до једне тако потребне финансијске инфузије,Влада је донела уредбу о забрани извоза жита и кукуруза!!!!Несхватљива одлука, катастрофална одлука... Смејали су намсе на свим агро-берзама света.Тим потезом, држава је показала да овде, у ствари, нема слободногтржишта, да влада монопол, и да се све решава тамо негде,иза затворених врата...Људи из струке, са факултета, признати стручњаци у својимобластима, жале се, јер учествовали су у писању закона, текст јеусвојен, а онда преко ноћи промењен.Докле год се закони и одлуке тако доносе, нема бољитка засрпског сељака.И шта сад да ради мали паор у србији? Шта да ради човеккоји поседује 20ха земље + механизацију, што у просеку вредиоко 150.000 евра. Он је у производњу уложио 150.000 евра, ирепроматеријал. И очекује да заради 5-10% уложене суме. Али, тоје овде само мисаона именица. А једино се сељак понаша тржишно.Једино он робу продаје по цени коју диктира тржиште. Сви осталисе држе старе формуле цена=трошкови+зарада. Код сељака, увећини случајева, зараде нема. Или је минимална, а често пута сепослује са губитком.Јер, жито је пре 9 година коштало 7,5 дин, дизел 27 а евро 68динара. Данас, жито је 11 дин, а дизел и евро су прешли 100 динара.Шта више рећи??!!! Где је излаз ??Земља и слобода49

У удруживању, борби за своја права, оснивању пољопривреднекоморе, већим субвенцијама, руралном развоју, уласку у ЕУ....Можда, али све ће то много лакше ићи уз добре законе, уз законекоји се и примењују. Јер добри закони су карта за улаз у бољесутра. За пољопривреду посебно.Али, на месту где се доносе закони, сељака нема!!! Први пут после150 година у Скупштини Србије не седи ни један сељак. А иманас 400.000 регистрованих, плус чланови породица...У овом тренутку у Србији постоји око 200 удружења и десетакасоцијација у области пољопривреде, али су оне нејединствене ирасцепкане, те не представљају озбиљну снагу, која би се борилаза праведнију расподелу добити на тржишту пољопривреднихпроизвода. Јер, много пута преварен, изигран и насамарен, сељаквише не верује никоме. А ту је и традиционална српска неслога, накоју власт увек игра...Да је другачије, 400.000 сељачких гласoва има ли би минимум20 пoсланика у Скупштини Србије. И ништа више не би билоисто...Да ли би се до тога дошло преко Сељачке странке, Синдикатапољопривредника, или нечег трећег, мање је важно. Важан је циљ,а циљ је заштита интереса и права пољопривредника у Србији.Знамо да је пут до тог циља дуг и трновит, али немамо пуно избора.Опстати или пропасти, питање је сад. Сељаци морају узетисудбину пољопривреде у своје руке. Ја лично, очекујем позитиванисход!!! Да није тако, не бих био данас овде, са Вама!Хвала на пажњи!50Земља и слобода

Органска пољопривреда - императивочувања природе и здравља људиМирослав ТубићЗемљу нисмо наследили од својих родитеља,већ позајмили од своје деце.Индијска изрекаДанас се пољопривреда може поделити у два системапроизводње: конвенционална (традиционална) и органска(еколошка).Конвенционална пољопривреда је синоним интензивне и, утехнолошко – организационом смислу, индустријске производњеу којој доминира примена све већих количина хемијских средстава(хербицида, пестицида, минералних ђубрива, синтетичкихадитива и коригенса за сточну храну и др.) Све ово има своје делимичнооправдање у повећању продуктивности, економичностии дохотка.Паралелно се развијала и пратећа индустрија пољопривреднихмашина као и прерађивачка индустрија са широком лепезом производа.Стратешки циљ на планетарном нивоу био је, између осталог,да се становништво снабде прехрамбеним производима.Међутим, оваква интензивирана производња постаје већдеценијама извор загађења земљишта, воде и ваздуха. У садејствуса другим индустријским загађивачима вишеструко се повећавајунедозвољене количине контаминената које доводе у питање опстанакмногих врста биљака и животиња.Зато данас често поставимо питања:- Ко контролише употребу фитофармацеутских производа?- Ко контролише каренцу 1 хемијских производа? Ко контролишерезидуе 2 штетних супстанци у храни за људе и животиње?Блиска будућност уз овакву деструкцију природе не доносиништа добро генерацијама које долазе. Ову констатацију потврђује1 Каренца је број дана који мора проћи од примене хемијских средства зазаштиту биља до бербе. Приликом куповине ових средстава добије се и писменоупутство за употребу.2 Резидуи су остаци штетних супстанци у намирницама и води за пићу.Земља и слобода51

повећан број оболења која су тешко излечива или неизлечива, хиперактивносткод деце која брзо заборављају, губе концентрацијуи др. Уништавањем природних еко система и нарушавањем биолошкеравнотеже, што је све последица људске профитерске алавостии похлепе.Приближавамо се граничним подручјима нормалног битисањаодносно опстанка живота на планети Земљи, а човек као хомо сапиенспостаје негација самог себе. Човек тиме инволуира у својусупротност са свим негативностима које потенцирају започетихаос са исходиштем које се зове катастрофа. Ако пођемо од премиседа је човек, са атрибутом свести и самосвести, биће које је одговорноза прокламовани одрживи развој на планети Земљи, ондаследи закључак да алтернативе постоје као императиви и решењеизласка из ћорсокака у којем смо се нашли негативним процесоминструментализације и формализације свакодневних човековихактивности што је довело до помрачења ума током прошлог векаа нажалост и у овом, XXI веку, а испољава се и у пољопривреднојпроизводњи и у деградацији планетарних еко система.Реакције на глобално угрожавање живота на планети појавилесу се током прошлог века (XX века) и пружиле оптимизам и надуда се кроз институционално организовање и ефикаснији системодлучивања покрену производне снаге у правцу развијања еколошкеили органске пољопривреде. Задњих деценија је много учињеноу свету на стандардизацији овакве, алтернативне производње.Органска пољопривреда је синоним за мултифункционалнупољопривреду. Она захтева пуно знања, коришћење емоционалнеинтелигенције и подразумева мултидисциплинарну логистику.Код многих људи, чак и у стручним круговима понекад чујемопогрешно мишљење да се у Србији органска пољопривреда можеорганизовати углавном у брдско-планинским регионима. Оводемантују постојећа Удружења за органску храну са подручјаВојводине, чији чланови већ дуже време извозе своје еколошкепроизводе на европско тржиште.Основни предуслови за стандардизацију органских производасу:• контрола хемијског састава земљишта,• контрола хемијске и бактериолошке исправности воде за52Земља и слобода

заливање• контрола употребе природних и нешкодљивих биолошких ихемијских препарата који се користе за заштиту биља• употреба природног уместо синтетичког, минералногђубрива• хигијена сакупљања, складиштења и транспорта производадо крајњег купца• у ланцу производње сви учесници морају бити задовољни• без дискриминације (по половима старости, религије и слично)• сви учесници у производњи пролазе кроз перманентнеедукације о основним сазнањима и искуствима о кружењу материјау природи• развијање осећаја одговорности као предуслова за савестанрадПољопривреда није ’’сељачка’’ делатност; она јематеријализација уметности коју ствара човек кроз разговор саприродом. Дакле, пољопривредник јесте уметник који оплемењујепредмет рада. Храна коју произведе није само ’’мртва’’ природа(роба!) која се на тржишту продаје, она је истовремено сублимиранаенергија коју дарује природа да би се оплеменила код потрошача(конзумента) кроз његове активности и подигла квалитетњеговог живота на више нивоа. Тако органска пољопривредакроз свој квалитет уметничког манифестовања има виши смисаои нуди краћи пут физичкој и духовној еволуцији човека.Дакле, органска пољопривреда са својим принципима формирачовека са новим схватањем природе и чини га способним дасвоју филозофију живота усклађује са законитостима природе.Познавање земљишта као комплексног живог станишта и применаагротехничких мера које имају позитиван утицај на побољшањефизичких, хемијских и биолошких особина земљишта, познавањеправила плодореда, подизање ветрозаштитних појасева(пошумљавање), уношење органских материја и природних минералнихђубрива, као и познавање адекватне машинске обрадеземљишта, услови су овакве производње.Један од предуслова за отпочињање сваке органскепроизводње (биљне и сточарске) је сертификација земљишта,односно регистрација пољопривредног газдинства а коју вршеЗемља и слобода53

овлашћене организације, односно инспекцијске службе. Законо органској пољопривреди и органским производима и пратећипрописи уређују производњу, прераду, складиштење, транспорт,обележавање, декларисање и промет органских производа,издавања сертификата и ресертификата за органске производе,као и друга питања од значаја за органску производњу.Анализа коју је урадио Тим за пољопривреду покрета Равноправностза регион општине Зрењанин и средњебанатског округа,показује да су могућности за развој органске пољопривреде великеузимајући у обзир повољне агроеколошке услове. Постоји кадровскипотенцијал, мотивација великог броја малих и средњихфармера, а и оних незапослених лица који би уз помоћ удружењаи кооператива кренули у овакву врсту производње. Локална самоуправаи републичке надлежне институције морају имати позитивани активан став јер је ово економски рентабилна производња,извозно оријентисана, запошљава велики број људи који се традиционалнобаве пољопривредом чиме се ефикасније ревитализујурурална подручја а девастирана подручја добијају свој економскисмисао. Стручњаци из области пољопривреде покрета Равноправностраде на идејним пројектима и усклађују их са стратегијомразвоја пољопривреде Републике Србије а исти пројекти могу дапослуже и као пилот пројекти (као узорак know-how) и за друге регионе.Наши пројекти садрже најбоља решења за релативно лакуимплементацију. Суштина решења је у мултидисциплинарномприлазу, користећи природне науке, психосоциолошке студије,социјалне екологије, уметност, знање и искуство носиоца примарнепроизводње и др. Дакле, ми дајемо шансу огромном бројуљуди различитих профила да се запосли; да пронађу себе у томједноставном и оплемењеном процесу самоослобађања. Нашипројекти нуде решења за радну мотивацију, подизање одговорностии савести на виши ниво, развијање љубави према предмету рада.На овај начин можемо да говоримо о креативном и рекреативномкулту рада као високом постигнућу човекове самореализације.Савремена медицина и нова искуства у психологији личности си-54Земља и слобода

гурно ће поздравити оваква решења у интересу очувања здрављанације.Нормално је да овакви пројекти заслужују пажњу и траже логистикусвих државних институција које су одговорне за стањенације. Пројекти ће ући у фазу реализације када институције одРепублике до Локалне самоуправе ускладе своје активности са нашимпозитивним решењима.За то време неколико хиљада незапослених људи различитихпрофила у средњебанатском округу (а колико је тек у целојСрбији!) чекају шансу да раде оно што заиста воле. А то је органскаили еколошка пољопривреда. Желите ли већу мотивацију зарад?!Зато отворимо срца и отворимо финансијске фондове да несебичнои одговорно, у име свих нас и наше деце, чувамо природу исопствено здравље, производећи храну за XXI век која ће служитикао храна, лек, и у којој ће се уживати. Ради тога, ми комуницирамоса људима који позитивно мисле, који промишљено делују иимају веру, љубав и наду.Земља и слобода55

ПермакултураСунчана ПешакОсим бројних проблема који прате аграрну политику и производњуСрбије, а и цијелог свијета, постоји много тога што сваки појединацможе направити да побољша квалитету властитог живота и квалитетуоколиша у којем живи. Пермакултура је настала као отворен иафирмативни приступ рјешавању глобалне кризе. Њезини покретачиБил Молисон и Давид Холмгрин истраживали су различитемоделе еколошке пољопривреде и дошли до тога да је за постизањекорјенитих промјена потребно ново, цјеловито промишљање несамо пољопривредне производње већ и цјелокупног стила животате повезаности човјека с еколошким процесима. Пермакултурасе тако од почетног концепта перманентне агрикултуре развила упокрет перманентне (одрживе) културе живљења.Пермакултура скупља низ практичних метода дизајнирањаодрживих животних простора, а утемељена је на етичким принципимабриге за људе, бриге за Земљу (околиш) и постављањаграница ширењу људске популације и конзумације Земљиних ресурса.Покрет развоја екосела настао је нешто касније увиђањемда је приближавање идеалу одрживог живота знатно лакше уздијељење и сурадњу на локалној разини. Екосела су намјерностворене људске заједнице у урбаним и руралним срединама којенастоје спојити еколошке (пермакултурне) принципе дизајнирањаи технологија са социјалним принципима заједништва. У томконтексту мјерило одрживог развоја није економски раст негопостизање квалитете живота уз минимално оптерећење околиша.Занимљив приказ таквог развоја даје рачунање еколошког отиска.Њиме се приказује у којој мјери животни стил сваког појединца,државе, па и укупне свјетске популације оптерећује околиш израженоу површинама потребним за цјелокупну производњу идјелатности којима се он одржава. Успоредба еколошког отиска сукупним капацитетом околиша (ресурсима) даје увид у саму сржеколошких проблема данашњице. Укупни свјетски отисак наимевећ је средином 80-их година прошлог стољећа премашио еколошкикапацитет и уколико се тренд раста настави повећат ће56Земља и слобода

се и еколошки дуг који остављамо будућим генерацијама, а животће бити све тежи. У контексту пољопривреде то се очитујенемогућношћу одржавања плодности тла уз његову константнудеградацију и пренамјену најквалитетнијег пољопривредногземљишта у изграђено, а и предстојећом опасности нестанка фосилнихгорива о којима сувремена производња у потпуности овиси.Тржишна цијена пољопривредног производа није и стварнацијена коју плаћамо јер у њу треба укључити и цијену деградацијеоколиша и укупну потрошњу енергије потребну да производ дођеод произвођача до потрошача. Та енергија неријетко и премашујеенергетску вриједност производа.Пермакултурни дизајн укључује неколико основних принципачији је циљ смањивање људског рада и енергије потребне за животи производњу повезивањем и надопуњавањем елемената у суставу.Учинковитом планирању енергије придоноси организацијапроизводње према зонама, овисно о потребном интензитетуодржавања. Такав облик производње губи учинковитост на превеликимповршинама. Производња на малим господарствима можедати већу укупну продуктивност по јединици површине уз мањеулагање енергије, а повољнија је и са стајалишта очувања биоразноликостии генетске разноликости пољопривредног биља.Према податцима ФАО-а (Food and Agriculture Organisation) губитакразноликости у пољопривредним усјевима је 75 %. Старе сортепредстављају важан ресурс у еколошкој пољопривреди радибоље прилагођености еколошким увјетима као и бројне самониклеврсте које се могу користити као јестиве и љековите. Смањењебиоразноликости доводи до смањивања природног биокапацитетаи способности екосустава, а тако и агроекосустава да санирадеградације.Одржавање таквог сустава пољопривредне производњемогуће је реорганизацијом тржишта пољопривредних производањеговим оријентирањем на локалну потрошњу, уз смањивањеброја посредника између потрошача и произвођача. У свијету јесве више иницијатива тзв. пољопривредне производње коју потичезаједница. То су иницијативе које крећу од скупина освијештенихпотрошача најчешће неформалног карактера који купују директноЗемља и слобода57

од еколошких пољопривредника на господарству или уз доставуна договорено мјесто. На тај се начин ствара међусобно повјерењес обје стране, што за произвођача значи више сигурности, а за потрошачаосигурану квалитету коју сам контролира повременимпосјетима имању. Уједно се постижу фер цијене и смањују додатнитрошкови цертифицирања, транспорта, амбалаже, маркетингаи другог.Велику улогу у ревитализацији цјелокупног сеоског простораима обнова заједнице као темељног носитеља квалитете животау селу. Тиме се постиже стварање позитивног окружења које потичекреативност, цијеложивотно учење и особни развој свакогпојединца те равноправни положај и укљученост свих друштвенихскупина. Дијељењем ресурса, међусобним помагањем инадопуњавањем могуће је остварити знатне уштеде као и потицатиалтернативне облике економије утемељене на слободној размјени.Економији се тиме враћа њезино изворно значење да није самостјецање профита него оптимална расподјела ресурса потребнихза задовољавање потреба и квалитету живота.Додатни извор прихода на пољопривредном господарству илиу екоселу може бити и еколошки туризам. Но како би он задовољиотај епитет, госту треба пружати не само одмор него и могућноступознавања различите културе и животног стила те освјештавањеза еколошке теме и учење нових еколошких технологија,комуникацијских вјештина и сл. Данас је све популарнији и волонтерскитуризам који господарству носи мање финанцијскедобити, али доноси радну снагу и потиче позитиван однос премараду и заједништву.Умрежавање и међусобна потпора сличних иницијатива придоноселакшем дијељењу знања и пружању међусобне потпоре.Мрежа екосела Балкана (МЕБ) окупља 16 пуноправних и 5 придруженихчланица, невладиних удруга, неформалних иницијатива ипојединаца са заједничком визијом стварања бољег и одрживијегљудског друштва. Циљеви Мреже су потицање стварања иумрежавања едукацијских центара за пермакултуру и околишупријазних технологија у регији и потицање стила живота у екоселима.Глобална мрежа екосела организирана је у неколико огра-58Земља и слобода

нака, а Мрежа екосела Еуропе, Средњег истока и Африке (ГЕН Еуропе),чији је МЕБ члан, броји око 70 чланица (екосела и локалнихмрежа) у преко 26 земаља.Земља и слобода59

Шта су генетскимодификовани организми (ГМО)Ајрин БеретГени су ланци амино киселина у живим ћелијама, носиоцинаследних особина једне врсте. Сви живи организмизависе од гена, они су упутство како се преносе наследнеособие и како се гради организам.Велике корпорације у свету као што су Монсанто, Пионир (Дупонт),Сингента, произвеле су генетски измењене организме усвојим лабораторијама и овакви организми су сада њихово приватновласништво јер корпорације имају патент на генетски измењенеоблике живота. Тврди се да усеви под генетски измењеним семеномхране гладне, да семе расте и у неповољним условима. Наводисе да доноси велику зараду пољопривредним произвођачима,као и да ова технологија чува животну средину јер се нпр. смањујепотреба за пестицидима пошто сам генетски модификован организамствара пестициде, па се на усеве мање примењују хемијскасредства за заштиту. Да ли је то тако?Генетски измењени (модификовани) организми (ГМО) непостоје у природи. Они настају у лабораторији тако што се насилноспајају гени ( носиоци наследних особина) две различите врсте,међусобним мешањем гена животиња, биљака и бактерија, што сеникада не дешава у природи.Проблем глади у свету данас није у томе што нема довољно храненего што не постоји адекватна расподела хране. Сматра се дасе око 30-40% од укупне производње хране баца, у неразвијенимземљама зато што није омогућен одговарајући превоз одпроизвођача до купца, па се велики део хране у транспорту поквари,као и зато што сиромашни немају средстава да купе обрадивуземљу нити да купе храну. У богатијим срединама храна се бацазато што није одговарајућег изгледа и укуса иако је сасвим јестива.Решење за гладне и сиромашне би било у адекватнијој расподелии у моделу одрживе органске пољопривреде као што је WorkingVillages International. Понудити генетски модификовано семе си-60Земља и слобода

ромашнима није решење јер ће се у тој популацији свакако јавитипоследичне болести од којих ће се умирати, а сиромашан сељакнеће имати пара да за сваку нову сетву купује семе од произвођачакао што се то мора радити у складу са уговором јер је то семе приватновласништво корпорације.Произвођачи семена су у лабораторији створили семе којеуспева у неповољним условима суше, у земљишту које је загађенотешким металима као алуминијум и баријум. Поставља се питањеда ли је оправдано садити семе које ће преживети неповољне условеда би исто то семе донело болести ономе ко га једе.Промоција генетски модификованог семена је праћенаобећањима о великој заради сељака, што није случај. Сматра седа се у свету сваких 30 минута убије по један пољопривреднипроизвођач који је сејао генетски модификовано семе јер није устању да плати дугове корпорацији. За сваку нову сетву мора секуповати ново семе од произвођача семена јер је семе које роди наоваквим усевима дизајнирано да има самоуништавајући ген па јетако стерилно и неможе се искористити за следећу сетву.Производња органске хране је много профитабилнија и кадаби се Србија окренула органској пољопривреди, за само три године,имала би 7 билиона евра профита.RoundUp Ready хербицид којег нуде произвођачи генетски модификованогсемена је пестицид који уништава коров али и сведруге биљке осим генетски измењеног усева. ГМО биљке које родена оваквим усевима имаће мању хранљиву вредност, а земљиштесе осиромашује и постаје неплодно.Каже се да ГМО биљке треба мање прскати пестицидима затошто оне саме производе пестициде. Треба се запитати где ти пестицидикоје биљка произведе сада заврше када се таква биљкапоједе? Као пример, Bt кукурузу се додају гени бактерије Bacillusturingiensis. У кукуруз уграђене особине те бактерије сада својимтоксином униште ларве штеточине кукуруза тако што токсинизазива стварање пора у дигестивном систему ларве па она угинеод сепсе. Шта се дешава када се поједе овакав кукуруз? Добребактерије, које иначе живе у нашим цревима, почињу да мењајусвој генетски материјал и да по упутству из тако измењених соп-Земља и слобода61

ствених гена сада луче токсине као што се луче токсини и у кукурузуи активно нас трују изнутра. Слично се дешава и са генетскиизмењеном сојом у коју је уграђена генетски измењена бактеријакоја производи пестициде за заштиту соје. Када овакву соју поједечовек или животиње, корисне бактерије у цревима мутирају ипочињу да луче пестициде у телу онога ко ово поједе. Кроз ланацисхране долази до оштећења здравља и животиња и човека којиједе месо животиња које се хране са ГМО. Многи лекари саветујусвојим пацијентима да не узимају ГМО, а научници из 84 земље написалису отворено писмо свим владама о опасностима од ГМО.Генетска измена (модификација) није исто што и хибриди. Генетскиизмењени организми се добијају мешањем гена различитихврста као парадајза и рибе, а хибриди настају спајањем истихврста као парадајза са парадајзом.Амерички аутор Џефри Смит из Института за одговорнутехнологију, скреће пажњу да постоји 65 научно доказаних ризикапо здравље од генетски измењених организама у нашој храникао што су: стерилност, карциноми, смањење мозга, Алцхајмероваболест, импотенција, оштећења срца, панкреаса, дијабетес. Нашетело није конструисано за генетски измењену храну, она није природнапа се јављају опасне алергијске и токсичке реакције и настајетешко оштећење главних органа за детоксикацију, јетре и бубрега.Многе болести ће тек да се испоље на будућим генерацијама,ако их уопште и буде, због тога што садашње генерације будућихродитеља уносе у своје тело генетски измењену храну. Не постојини једна дугорочна научна студија која би потврдила здравственубезбедност генетски модификоване хране па узимање овакве хранеподсећа на генетски рулет.Чињеница да велике корпорације имају приватно власништвонад биљним семеном подстиче на размишљање о питању националнебезбедности једне земље. Шта ако се они који имајумонопол над семеном одлуче да не продају семе једној држави изнеких разлога? Какав је њихов мотив који стоји иза наметања генетскоиизмењеног семена и кроз Codex Alimentarius, а за ГМО јенаучно доказано да изазива оболења као стерилност, карциноми,смањење мозга? Рокефелер фондација је још 1920 год. започела62Земља и слобода

“генетску револуцију” којом се кроз агро-бизнис остварује “чистараса”.Генетска револуција нема за циљ да се нахране гладни, него дасе по целом свету оствари контрола над биљним семеном које јеизвор живота и тиме омогући остварење еугенетике.У Србији има више од 4 милиона хектара плодне обрадивеземље, довољно да произведе више хране за своје становништвонего што је то потребно и нема разлога да сеје ГМО семе, великашанса Србије лежи управо у органској пољопривреди.Земља и слобода63

ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕМинистарствупољопривреде, шумарства и водопривредеМинистарствуживотне средине и просторног планирањаМинистарству здрављаПЕТИЦИЈА ГРАЂАНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕПРОТИВ ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О ГЕНЕТСКИМОДИФИКОВАНИМ ОРГАНИЗМИМАПоштоване даме и господо,ми, доле потписани грађани Србије захтевамо:1. да се задржи постојећа законска регулатива о забраниузгајања и промета генетски модификованог семена(ГМО) у комерцијалне сврхе,2. да се униште сви незаконски посађени генетскиусеви у Србији, држави чији закон јасно забрањује узгоји промет ГМО,3. да се укину сва експериментална поља под ГМО,4. да се не дозволи узгајање ГМО садница по нашимшумама,5. да се забрани увоз ГМО сачме и друге ГМО храненамењене исхрани животиња, будући да је данасвећ и научно доказано да оваква храна штети самимживотињама, па и човеку кроз ланац исхране.6. да се забрани увоз хране и производа који у себи садржеГМО састојке,7. да се одмах започне јасно и потпуно прецизноинформисање граћана путем декларација на прехрамбенимпроиводима да ли артикал садржи ГМО. Премакодексу о храни Codex Alimentarius обележава се хранакоја садржи најмање 0,9% ГМО у себи. Грађани Србијезахтевају да се јасно декларише свако, па и најмање присуствоГМО, јер смо уверени да и оно представља огроманризик по здравље,8. да се читава територија Републике Србије прогласизоном без ГМО. Желимо да се пољопривреда Србијеокрене органској производњи. Према истраживањимакоја су спроведена и доступна јавности за 3 године ор-64Земља и слобода

ганске пољопривреде, Србија би могла да има профит од7 милијарди Евра.9. да се омогући јавна расправа тима независнихстручњака, пре него што се у скупштинску процедуруупути предлог за промену постојећег Закона о генетскимодификованим организмима (Сл. гласник РС 41/09)којим се строго забрањује узгајање и промет ГМО укомерцијалне сврхе.Генетски модификовани организми (ГМО) је терминза животне форме добијене у лабораторији, насилнимкомбиновањем гена различитих врста, а које се никадане дешава у природи. Људско тело није програмирано заовакву врсту хране. Постоји листа од 65 научно документованихризика по здравље од исхране са ГМО, међукојима су и:1. стерилитет,2. карциноми,3. импотенција,4. Алцхајмерова болест,5. хроничне алергијске реакције,6. Morgellons болест,7. ЕМС (еозинофилија мијалгија синдром),8. токсичке реакције9. и многе друге озбиљне болести које захватају свевећи број становника планете.Преко 800 научника из 84 земље потписало је отворенописмо “Научници света свим владама” у којемзахтевају забрану на патент за живот и упозоравају оогромној опасности од генетски модификоване хране игенетски модификованог семена. Британска медицинскаасоцијација са преко 100.000 лекара захтевала је забрануГМО. Седам савезних држава Америке жели да изведена суд корпорацију Монсанто (која је највећи произвођачГМО - иста корпорација која је производила хемијскеотрове за рат у Вијетнаму, као и ДДТ). Greenpeace каонајјача међународна организација за заштиту природе,захтева да се суди Монсанту за штету коју је изазваосветском еколошком систему. Америчка академија заЗемља и слобода65

медицину животне средине захтева глобалну забрануГМО.За то време у Србији се намеће измена закона којомби се дозволило узгајање и промет ГМО!Генетски модификована храна је велика опасностпо здравље људи и целог еколошког система. Генетскеманипулације угрожавају не само човека већ и све животнеформе. Модификовани облици живота репродукују сеи укрштају са природним организмима, шире се у еколошкусредину на начин који не може да се предвиди нитиконтролише.Генетски модификовано семе је непроцењиво озбиљнаопасност биодиверзитету, као и здрављу земљиштаи нашим аутохтоним сортама. Генетска загађеносткада се једном дозволи, више никада не може да се очисти.Генетски модификовано семе је патент, приватновласниство, тако да корпорација која има право на овајпатент не дозвољава произвођачима да сачувају семе занаредну сетву, већ семе мора наново да се купује за свакусетву. Ко контролише храну, контролисаће и свет!Генетски инжењеринг не храни гладне, нити јерешење да се нахрани светска популација.Србија има потенцијал да произведе, без применеГМО, два пута више хране него што је потребно да бипрехранила своје становништво!Ми смо против свих патената на биљке, животиње иљуде, као и на њихове гене. Живот није креиран да би бионамењен за индустријско власништво!Поштоване даме и господо чланови Владе, обраћамоВам се мирним и законским путем јер искрено верујемода Ви имате свест, сазнање и моралне вредности да заштититесебе и своју децу, све грађане Србије и својуземљу.Захтевамо да се цела Србија прогласи зоном безГМО!С поштовањем,доле потписани грађани Србије66Земља и слобода

Радови и ставовипроф. др Миладина М. Шеварлићао пољопривреди, задругарству и селу“Није важно против колике силе се бориш,већ какву Светињу браниш!”Прилог за трактато драми српског села и пољопривредеСело је пре двадесетак миленијума било извориште, аданас је једино уточиште за нормалан, природи човекапримеренији живот!УводСело је полигон сталних и драматичних демографских, административнотериторијалних, организационо- економских,социјалних, еколошких и других промена.Демографски слом српског селаДемографске промене у ванградским (мешовитим и сеоскимнасељима) у Србији (без података за Косово и Метохију)указују на три значајна процеса: деаграризацију, депопулацијуи сенилизацију. Деаграризацију илуструје смањење учешћапољопривредног у укупном становништву – са преко 70% у 1948.на 18,0% (Централна Србија) односно 13,7% (Војводина) у 1991. години.Депопулацију ванградских насеља потврђује смањење бројастановника са 4.734.698 лица у 1948. на 3.272.105 лица у 2002. годиниодносно за 1.462.593 лица или за 30,9%.У истом периоду учешће становништва сеоских и мешовитихнасеља смањено је са 81,7% на 43,6% укупног становништвау Србији. Сенилизацију становништва у ванградским насељимаистовремено потврђује и апсолутни (са 424.268 лица у 1948. на828.704 лица у 2002. години односно за 404.436 лица или за 51,2%)и релативни пораст становника који припадају старосним групама60 и више година - са 9,0% на 25,3% укупног броја становникау мешовитим и сеоским насељима Србије.Земља и слобода67

Узроци миграција који су утицали на депопулацију исенилизацију сеоског становништва у Србији су бројни, али се каонајзначајнији истичу:– задржавање значајног броја припадника народноослободилачкевојске (коју је тада доминантно чинило становништво из сеоскихподручја) у продуженом војном року ради чишћења теренаод преосталих квислиншких јединица непосредно после Другогсветског рата;– ангажовање изузетно великог броја сеоске омладине у тзв.фронтовским радним бригадама, која је у вишемесечним раднимакцијама бесплатно обнављала ратом опустошену земљу и градилаосновне инфраструктурне објекте у саобраћају, електропривреди,индустрији... а затим – на курсевима приучена- остајала као полуквалификована радна снага у индустрији иградовима;– трансфер великих контингената највиталнијег сеоског становништва,најпре из пољопривреде у индустрију (деаграризација збогиндустријализације), а затим и из села у градове (дерурализацијазбог урбанизације);– доминантно запошљавање сеоске омладине после завршеногшколовања у градовима, због одсуства политике равномерног регионалноги посебно руралног развоја у Србији– за разлику нпр. од модела регионалног развоја Словеније;– егзодус млађег сеоског становништва на тзв. привременирад у иностранство (економска емиграција) у периоду после 1970-тих;– перманентно напуштање пољопривреде као јединог илидоминантног извора прихода сеоског становништва (гранскемиграције) – због неадекватне аграрне, наследне и социјалне политике;– бег по сваку цену сеоских девојака из кондура и штала уципеле са штиклама и на варошку калдрму, чиме је поремећенаполна структура млађих група сеоског становништва и њиховарепродукција;– емиграција млађег и школованог сеоског становништва уиностранство у време дезинтеграције СФРЈ, грађанских ратова уокружењу и агресије НАТО-а.Епилог таквих демографских промена најбоље илуструјепретварање сеоских насеља са малим бројем становника у географскетопониме без стално настањених становника. Уобичајено68Земља и слобода

је схватање да је та појава карактеристична за планинска (нпр.село Вукојевац у општини Куршумлија) и пригранична подручја(као што се између последња два пописа десило нпр. са селом Татрасницау општини Књажевац), али нас резултати већ застарелогПописа ’91 злослутно упозоравају да је демографска девастацијапостала стварност у селима и на подручју Београда – што је случајса селом Сакуља у општини Лазаревац, које је 1986. године демографскидислоцирано и са аспекта пољопривреде ресурсно девастиранозбог проширења површинских копова за експлоатацијуугља.А колико је тек села без пољопривредника(?), као што је случајнпр. са четири села у општини Црна Трава у којима нема ниједногактивног пољопривредника: Павличина са 35 домаћинстава,Рајчетине са 20 домаћинстава, Састав Река са 16 домаћинстава иРупље са 4 домаћинства – која нису ни тзв. приградска насељанити су без ресурса за пољопривредну производњу.Демографске промене на селу условљавају и вишеструке негативнепоследице код укупно 963.378 домаћинстава која су, премавећ застарелим подацима Пописа ’91 и у недостатку још увекнеобрађених података из Пописа 2002, поседовала индивидуалнопољопривредно газдинство на подручју Централне Србије иВојводине.Те промене се могу сагледати и кроз неколико илустративнихпоказатеља, као што су:– практично већ угасла огњишта на 16,4% или 157.783 газдинставабез активних чланова (без укућана или без укућана млађиход 65 година);– 49,5% или 476.830 газдинстава без пољопривредника- на којима је пољопривреда само допунска или споредна делатност;– огњишта која гасну на 20,3% или 195.338 газдинстава где суживели чланови (углавном заборављени) старији од 60 година– чије су поседе до данас наследници углавном већ распарчали,распродали, запустили или напустили;– гастарбајтерских 11,7% или 112.949 газдинстава са којих јеједан или више чланова привремено радило у иностранству;– само 26,5% или 255.444 чистих пољопривредних газдинстава;– чак 27% или 260.209 газдинстава са поседом мањим од 1 ха– што се и у нашим условима аграрног привређивања може сма-Земља и слобода69

трати окућницом или рекреативним имањем;– свега 4,6% или 44.387 газдинстава већих од 10 ха која би, узмодернизацију технике и технологије производње и одговарајућепроизводно организовање, могла да буду потенцијално конкурентнафармерима у аграрно мање развијеним земљама Европскеуније (Грчка, Португал);– и, као видљиви врх леденог брега, драма око 160 хиљаданеожењених сеоских момака старијих од 35 година, који су демотивисании за сопствену егзистенцију а камоли за унапређењесвојих газдинстава и домаћинстава– што значи да ће само по овом основу свако шесто газдинствоуместо угледних фарми у наредној генерацији постати угаслаогњишта. Деценијском социјалистичком аграрном политикомпољопривреда није третирана као наша могућа привредноразвојна шанса – изузев у промотивним политикантским наступима– већ искључиво као снабдевач храном и чувар социјалногмира радничке класе, а пољопривредници су повремено билипринуђени да своје производе предају испод цене коштања, честоу немогућности да их уопште наплате а редовно са прекорачењемрока исплате – због чега су економски девастирани до нивоа дане могу обезбедити ни тзв. просту репродукцију производње насопственим газдинствима. То најбоље илуструју подаци о старостипољопривредне механизације (око 15 година) – која је по свимекономским параметрима одавно већ требала да буде продата устаро гвожђе и рециклирана као секундарна сировина.Уместо громогласно обећаване светлије будућности, чак и утрећој години после октобарске демократске револуције 2000-те 1 , сведоци смо делимично оправдане критике и углавномсамооправдавајућег критизерства свега из бившег пропалог режимаи (домановићевског) транзицијског лутања у тражењу (јошувек непронађеног!?) новог модела аграрног развоја Србије –ређе уз самовољни избор због незнања наших самопрокламованихексперата без дана радног искуства оспособљаваних у ходу набројним брзосвршавајућим донаторским едукативним workshopовимаили чешће (пренебегавајући нашу народну изреку У се иу своје кљусе!) ангажовањем бројних донаторски наметнутих и(за наше услове) изузетно добро плаћених иностраних експерата– којима је потребно подуже времена да би се упознали само са1 Овај део текста објављен је 2003. године. (прим. М.С.)70Земља и слобода

елементарним (непоузданим) статистичким подацима о нашојпољопривреди и селу. У контексту тога, посебно је индикативнода је, примера ради, у Аграрном буџету резервисана сума одсвега 50 милиона динара (око 830 хиљада евра!!!) само на имепартиципације у трошковима израде Стратегије аграрног развојаСрбије. Не упуштајући се у процену колики је преостали, вероватнозначајно већи, део средстава из донација резервисан за ту намену,може се констатовати да само средства резервисана као нашапартиципација значајно превазилазе суму трошкова израде свихсавезних и републичких стратегија аграрног развоја коју је домаћапамет радила у периоду после Другог светског рата.Предизборна еуфоричнанадања и транзициона фрустрирајућаразочарења наследника бивших власника земљиштаСрбију у последњој деценији XX века и првим годинамановог миленијума карактеришу покушаји да се разрешисвојинско питање односно да се изврши денационализацијадела државног власништва конституисаног по основу прописа оодузимању имовине народних непријатеља, буржуја и кулака упочетном периоду владавине револуционарног пролетаријата ида се демонтира друштвена својина као основа социјалистичкогдруштвено-економског система а тај несвојински концепт свачијеги ничијег власништва усагласи са привредним системима западнихкапиталистичких земаља које карактерише култ приватнесвојине. У том контексту, наследници бивших сељака (данашњималобројни такође сељаци и далеко бројнији урбани и руралнижитељи неаграрног занимања) преживели су еуфорично надањеу предизборне слогане типа: Србија се сагињати неће, Што јесјес, Поштено, Ко сме да вас погледа у очи, Ево рука, Србија наЗападу, ... Очекујући да ће сва предизборна обећања о повраћајуимовинских права по основу денационализације или баремона која се односе на непокретна добра у de facto непромењомфизичком стању (што је неспорно за највећи део одузетог илиобавезно откупљеног земљишта) бити регулисана пре стављањаприватизације на пиједестал нашег to be or not to be или да ће нпр.земљиште које је предмет денационализације бити изузето изпроцеса актуелне приватизације – наследници бивших власниказемљишта доживели су транзиционо фрустрирајуће разочарење.Земља и слобода71

Тако је испало, иако то засигурно нису желели ни потенцијалнинаследници земљишта нити политички победници у октобарскојИгри сенки названој Догодио се народ, да је трогодишњи завршнирачун новог демократског режима лошији од (изнуђеног) Биланса1991-ве бившег ненародног аутократског режима.Очигледно је да су припадници новог демократског режимабили добри познаваоци психологије нашег бирачког тела, коју јекњижевник Тихомир Нешић концизно дефинисао у само једнојреченици: “Предратно или послератно време је, истини за вољу,најбоље време за нашега човека, који ни на шта није дрчан као нахвалу, а ништа тако лакомо не гута као лепу реч и обећања.”A propos истини за вољу, стари недемократски режим имаоје правно једноставнији и политички релативно лакши посао,јер је реализацијом тзв. Закона о враћању земље сељациманаследницима вратио око 150 хиљада хектара земљишта по самодва основа:– први, одузетог по судским пресудама због неизмиривањаквота обавезног откупа пољопривредних производа прописаниход стране народних одбора у периоду непосредно после Другогсветског рата, због чега су десетине хиљада сеоских домаћина aliasсоцијалистичких кулака – како то сликовито Младен Марковописује у свом првом роману номинованом за НИН-ову награду(Истеривање бога) – од стране другова у кожним мантилимабили преваспитавани читавим арсеналом идеолошких мера удијапазону од јавног омаловажавања спровођењем противникасвесног сеоског пролетаријата сеоским сокацима и шоровима саоптужујућим или покајничким слоганима исписаним на табламаокаченим на њихове груди и леђа, преко чупања бркова токомсаслушања у канцеларијама иследника, затим вишенедељногборавка у апсу или буварама до импровизовања претече данашњихjumping-а у глуво доба ноћи са сеоских црквених звоника, док сухиљаде тежих и опаснијих прекршилаца добијали вишегодишњепреваспитавање у робијашници Забела код Пожаревца;– други, тзв. обавезно откупљеног вишка обрадивог земљиштаизнад максимума (по правилу) од 10 хектара одређеног Законом оПЗФ-у (1953) 1 , којим је сеоским домаћинима (ради онемогућавањаексплоатације сеоске сиротиње и антисоцијалистичкогкапиталисања на приватном сектору пољопривреде) смањен1 Закон о пољопривредном земљишном фонду општенародне имовине идодељивању земље пољопривредним организацијама.72Земља и слобода

земљишни максимум од 20-25 ха обрадивог односно 45 ха укупногземљишта, који је био прописан Законом о аграрној реформи иколонизацији (1945).Будући да се реприватизација земљишта по оба наведена основаспроводила на терет друштвене својине а у корист приватнихлица, доношење тзв. Закона о враћању земље сељацима билоје само питање политичке воље тадашње СПС коалиције каопарламентарне већине у Скупштини Србије – додуш е изнуђенеиницијативом и прокламованим истоветним предизборнимобећањем тадашње највеће опозиционе СПО странке у Србији.Међутим, реприватизација земљишта национализованог пооснову Закона о аграрној реформи из 1945. године, правно је многосложеније, политички осетљивије и практично теже спровести.То земљиште је унето у Земљишни фонд аграрне реформепо основу конфискације од: – припадника немачке и другихнационалних мањина који су углавном емигрирали са нашетериторије непосредно пред крај рата, – домицилних власникапроглашених народним непријатељима, – приватно-правнихлица (банака, предузећа...), – верских институција (цркава,манастира...), – домицилних велепоседника, – неземљорадничкихдомаћинстава изнад законом дозвољеног земљишног максимума(до 3 ха обрадиве или до 5 ха укупне површине), и – земљорадничкихдомаћинстава изнад законом дозвољеног земљишног максимума(20-25 ха обрадиве или до 45 ха укупне површине). Данас, пак,приликом евентуалне реприватизације земљишта конфискованогпо основу аграрне реформе појављује се сукоб интереса на трирелације: – између иностраних наследника бивших власника инаше државе, што условљава и могуће међународне импликације;– између домицилних наследника бивших власника и нашихпољопривредних организација које располажу тим земљиштем– што би се могло решити на више међусобно задовољавајућихначина (враћањем земљишта, давањем статуса акционарасразмерно процењеној вредности тог земљишта, откупомземљишта од потенцијалних наследника...); – између домицилнихнаследника и приватних лица која су то земљиште добила каоаграрни интересенти надељивањем из земљишног фонда аграрнереформе и већ га поседују у државини преко 20 година (а многису по истеку забране промета то земљиште и продали) – што јенајсложеније правно и практично нерешиво питање, које би сенајједноставније могло регулисати накнадом из фонда у који се заЗемља и слобода73

намену постприватизационих накнада уплаћује део средстава пооснову тендерских и аукцијских приватизација.Међутим, без обзира на сву сложеност овог транзиционогпитања, сасвим је извесно да земљиште које је по билокојем основу одузето од бивших власника а сада се налази удруштвеном / државном сектору својине НЕ ТРЕБА да будепредмет приватизације, већ га треба издвојити и резервисатикао нераспоређено до коначног регулисања питања реституцијеприватне својине. У тражењу уточишта за стотине хиљада радникапроглашених технолошким вишком (из фирми са превазиђеномтехнологијом које се ликвидирају по основу стечајног поступка илиреструктурирају у поступку тендерске и аукцијске приватизације)и превенције од њиховог евентуалног социјалног бунта на асвалту,често се некритички нуде спасоносна решења у форми малихagrobusiness програма – који објективно појединачно неорганизованине могу бити наша конкурентска предност ни на тржиштуафричких а камоли европских земаља. На другој страни, истовремено,одвија се по други пут на овим просторима (а не закаснели,како то слабији познаваоци привредне историје погрешноказују) процес капиталистичке првобитне акумулације – којег,за разлику од зеленашког капитала описаног у Глишићевој Главишећера, значајно убрзава својеврсна симбиоза прања енормногкапитала зарађеног у мутним пословима током међународнихсанкција и ратова у протеклој деценији националне голготе иполитичких лидера са нескривеном моралном мимикријом илињихових саветника, кумова и пајтоса са демонстрација противоног режима – која наша на свашта огуглала јавност повременосазнаје захваљујући препуцавању супарничких табора у јагми надостатком лешине од нашег националног богатства. Међутим, заразлику од радника проглашених технолошким вишком – који забанкарски кредит до хиљаду евра треба да дају и кућу под хипотеку,та нова политичко-привредна елита најпре је јуришала напрофитабилније фирме из прехрамбене индустрије, а сада су имin велики и уређени земљишни комплекси пољопривредних комбинатакоје преузимају за своје латифундије и феуде – знајући да74Земља и слобода

само та велика и тако уређена пољопривредна газдинства могубити конкурентна на европском аграрном тржишту.Три етапе отимања задружне имовинеМноги су, очигледно, већ заборавили да је Главни савез српскихземљорадничких задруга, са својим родоначелником МихаиломАврамовићем, још далеке 1985. године у Лондону био један оддванест оснивача Међународног задружног савеза – по чијим начелима,свуда у свету признатим и поштованим, задружна имовинане може бити преведена у друге облике својине!!! Међутим,задружна својина у нашој земљи узурпирана је у три досадашњеетапе:– прва, подржављењем у периоду 1945-1953. године и каснијимодбијањем надлежних привредних судова (не по законском основувећ по директиви одозго) да задружну имовину упишу као задружнусвојину – иако је то Уставом загарантовани облик власништва;– друга, одбијањем надлежних привредних судова да задружнуимовину уписану као друштвена својина а стечену радом задругараи пословањем задруга у периоду од 1. јула 1953. до доношењаЗакона о задругама из 1990. године преведу у задружну својину –што она de facto и јесте;– трећа, приватизацијом задружне имовине и природнихдобара од стране државе оличене у Министарству за власничкутрансформацију и његове продужене руке - Агенције заприватизацију.Тиме је имовина коју су задругари у задругама и од странезадруга основаним задружним предузећима (уљарама, кланицама,млекарама...) стицали преко СТО ГОДИНА (1884-1990)или удруживали у циљу изградње капацитета за производњупољопривредних инпута (фабрике минералних ђубрива...) избрисанакао задружна својина и постала друштвена својина – која јесада предмет приватизације. Стога се оправдано може констатоватида је наш модел транзиције у суштини одиграо улогу глоговогколца у срцу српског задружног стогодишњака. О арсеналу моделаприватизације многобројних задружних домова као централнихобјеката сеоске инфраструктуре и средишта свеколиког сеоскогживота могло би се написати више докторских дисертација из областиправних, агроекономских и политичких наука.Земља и слобода75

Због ставова политичких моћника да се не треба држати законакао пијан плота - како то у свом ламенту над задружном имовиномна прошлогодишњем саветовању у Београду рече Ђорђе Бугарин,председник Задружног савеза Војводине – задружна имовина којаје у форми друштвене својине од задругара отета и постала предметприватизације у пољопривреди, само на подручју Војводинесастоји се од:– 202.683 ха пољопривредног земљишта, од чега су задругесамо у периоду 1962-1968. године купиле 192.500 ха, – бројнихкапацитета за прераду пољопривредних производа: 10 кланица, 6млекара, 19 млинова, 2 фабрике тестенина, 8 фабрика за прерадувоћа и поврћа, 11 мешаона сточне хране, 4 кудељаре, ...– 17 грађевинских погона са припадајућом опремом,– 27 трговачких погона са припадајућим објектима и опремом,– велики број грла стоке, огромна основна и новчана средства,...Мало ли је од задружне имовине сиротињским знојем исељачком муком деценијама стицаном, а политичким декретом утрену одузето и кроз транзицију приватизовано или је сада у поступкуприватизације. Будући да обавеза враћања задружне имовинестечене радом и пословањем задруга и задругара после 1. јула1953. године није реализована по Закону о задругама из 1990-те,такво опредељење поновљено је и у одредбама Закона о задругамаиз 1996. године, с тим што је овим потоњим законом утврђенаи обавеза издавања акција или удела без накнаде на име новцакоји су задруге и задругари обезбедили за проширење и изградњукапацитета у прехрамбеној и другим за пољопривреду значајнимгранама индустрије – а по основу бројних тзв. друштвених договора,самоуправних споразума,... из периода када је примењиванЗакон о удруженом раду (после 1976. године). Мада донета сазакашњењем, законска решења су била праведна али, на жалост,задругара и задруга, у пракси нису спроведена!?У Војводини је враћено у задружну својину тек неких 60-так хиљада хектара или мање од трећине узурпираног задружногземљишта. Али зато није враћен задругама ниједан објекатпрерађивачке или друге гране индустрије, нити су задругама изадругарима дате бесплатне акције по основу задружних средставауложених у изградњу и опремање или у реконструкцију тихобјеката. Може се несумљиво закључити да је извршна власт оп-76Земља и слобода

струирала остваривање права задругара и задруга по наведенимзаконима. Очигледна је намера друштвених пољопривреднихпредузећ а и државе да задружну имовину продају – често убесцење (за 1 или пар евра) – иако ни директори предузећа а нидржава нису власници те задружне имовине. Нажалост, не помажуни бројни вишегодишњи судски спорови који су задруге покренулеу протеклом периоду, а без изгледа да буду окончани удогледној будућности или барем пре продаје предметне задружнеимовине. Уколико се, пак, наслути по задругаре повољан судскиепилог, противничка страна одмах реализује резервну солуцију:буразерским аранжманима дотадашње пољопривредно предузећесе преко ноћи доводи до ликвидације, а његову имовину радиподмиривања тзв. ненаплаћених обавеза преузимају до таданепрепознатљиви повериоци!?Извршиоци приватизације по сваку цену не фермају ни одредбуЗакона о приватизацији из 2001. године по којој предметприватизације не могу бити природна богатства и добра у општојупотреби, као добра од општег интереса, ни Уставна одредба дастрани држављани не могу у својину стицати наша природна добра.Уместо закључкаОчекивање задружног лидера Ставити тачку на пљачку задружнеимовине није лако али је Поштено!, јер ће тек тада задругаримаи задругама моћи да се јави онај Ко увек сме да вас погледау очи? и каже Ево руке! – изјави већ споменути председникЗадружног савеза Војводине.Агроном у свакој пољопривредној задрузиЗахваљујући се приликом додељивања Нобелове награде заекономију пре три деценије (1979. године), родоначелник савременетеорије о људском капиталу професор др Теодор Шулц (САД),одао је највеће досадашње признање значају аграрне економијерекавши: “Сиромаштво је показатељ непознавања економикепољопривреде”.Дакле, није једна земља сиромашна зато што је аграрна, већзато што се економски и стратешки неодговорно односи премаразвоју пољопривреде и села. А одговоран однос подразумева,пре свега, опредељење државе за развој пољопривреде и рурал-Земља и слобода77

них подручја базиран на економији знања односно на ангажовањупољопривредних и других стручњака које све ређе сусрећемо у нашимземљорадничким задругама и малим и средњим предузећимау нашим селима.Према подацима Агенције за привредне регистре (октобар2008. године) у Србији има 2.055 пољопривредних задруга, а преко70 одсто њих нема ниједног агронома или другог запосленог сафакултетском дипломом. 1Ситуација је незадовољавајућа чак и у покрајини Војводини гдесу задруге економски моћније и где покрајинска администрацијаима далеко одговорнији однос према пољопривреди и селу, будућида и у овој економској кризи успева да обезбеди чак и месечни додатакод 10.000 динара на плату факултетски образованим кадровимакоји прихвате да раде у селима.Анализа Задружног савеза Војводине указује да у преко 100 регистрованихзадруга или 22 одсто од укупно 457 земљорадничкихзадруга нема ниједног запосленог радника(!?). Те „задруге напапиру” без иједног запосленог сигурно не могу бити носиоциразвоја пољопривреде и руралних подручја нити давати услугепољопривредницима и сеоском становништву. Истовремено, уузорку од 193 земљорадничке задруге које имају укупно 2.967 радникасамо је 96 са високом стручном спремом, што значи да 50,3одсто ових задруга немају пољопривредне стручњаке или другефакултетски образоване раднике.Ситуација у Централној Србији је још више поражавајућа и ускладу је са опште познатом изреком: „Што јужније то тужније”.Истовремено, Национална служба за запошљавање наевиденцији води преко 3.000 незапослених пољопривреднихстручњака, укључујући чак и магистре и докторе агрономских наука(!?).Међу незапосленим стручњацима је око 20 одсто који посаочекају чак дуже од 8 година. Када ће и они добити шансу да будуукључени у програм „Прва шанса” односно „Конкурс за послодавцеза доделу субвенције за запошљавање и стручно оспособљавање10 хиљада приправника”, који су 21.04.2009. године расписалиВлада Републике Србије, Министарство економије и регионалногразвоја и Национална служба за запошљавање? Будући да је предметниконкурс намењен финансирању плата приправника које запослеискључиво приватни послодавци, са жалошћу можемо кон-1 Овај део текста објављен је у августу 2009. (прим. М.С.)78Земља и слобода

статовати да ни по овом државном програму незапослени агрономии други факултетски образовани не могу користити субвенцијеза приправничке плате у задругама - иако су земљорадничке задругенастале удруживањем физичких лица односно индивидуалнихпољопривредних произвођача, дакле - ПРИВАТНИКА! Оуставној равноправности свих субјеката привређивања - из приватног,задружног и јавног или државног сектора - у Србији је неподобночак и подсећати, а камоли инсистирати. Овакав конкурсВладе Србије, њеног ресорног министарства и њихове националне„службе” - једне од ретких која није подведена под иностраниунифицирани појам „агенција” - представља школски примеронемогућавања слободне тржишне конкуренције равноправнихсубјеката привређивања.У протеклој деценији транзиције после „демократских променаоктобра 2000-те” значајна средства од приватизационих приходаи иностраних кредита улагана су кроз разнородне start up кредитеза развој малих и средњих предузећа - међу које, за разлику одпраксе у другим земљама, само ресорна министарства у Србији несврставају и задруге.Да зло буде још грђе, Министарство економије и регионалногразвоја је и у последњем конкурсу (25. јули 2009-те) посебноистакло да се start up кредити за правна лица у износу од 5.000 -30.000 еура (1 еуро = 82 динара; П.С. Помози нам Господе Божеда и ми обични смртници по том курсу можемо мењати динаре заевре и у мењачницама!) “не могу користити за програме примарнепољопривредне производње”!?!.Када се у земљи попут Србије - где пољопривреда директнои индиректно (преко делатности у предфармерском ипостфармерском сектору привреде) доприноси формирањувише од трећине БДП - забрањује коришћење start up кредитаи за развој пољопривредне производње, онда то више нијепредмет анализе само за аграрне економисте, већ, можда, и запрофесионалце из бранше којој припада и садашња председницасрпског парламента.Међутим, насупрот републичким министарствима и Фондуза развој Републике Србије, сви ресорни секретаријати ипокрајински фондови финансијски помажу и програме примарнепољопривредне производње и задружни сектор у пољопривредиЗемља и слобода79

АП Војводине, што указује да смо у Републици Србији већ дубокозагазили у реализацију концепта „Једна земља, а два система”.Овакав однос државе Србије према пољопривредним задругама(а и свим другим врстама задруга!!!), са једне, и незапосленимпољопривредним стручњацима, са друге стране, непримерен је убило којој другој земљи и морао би бити предмет промишљањасваког грађанина уписаног у бирачки списак, а посебнопољопривредника - приликом одлучивања за кога ће гласати нанаредним парламентарним изборима.А када у Србији дође до евентуалне несташице хране, надам седа ће наша социјално одговорна Влада, у складу са маркетиншкимТВ кампањама плаћеним из буџета Министарства економије ирегионалног развоја, потрошаче упућивати у вулканизерске радњеотворене уз издашну подршку start up кредита - да „закрпе рупе угладном стомаку” или, пак, у фризерске салоне да им „преко редадотерају линију”!И после три деценије закашњења, уколико што пре не уважимопоруку нобеловца Теодора Шулца да је “Сиромаштво показатељнепознавања економике пољопривреде” и да је улагање у људскересурсе примарни услов и инвестиција будућности економскогразвоја, реално је очекивати да ће се ускоро у већем делу руралногподручја Србије остварити песимистичка слутња коју наговештаваједна строфа, нажалост, од мени непознатог аутора, а која гласи:“Моје село у ствари није моје,већ припада годишњим добима,јер у њега преко целе године нико не долази,само пролеће, лето, јесен и зима.”Аграр на берзиС образложењем да кредитирање пољопривреде из примарнеемисије Народне банке генерише инфлацију – мада су ти зајмовиимали покриће у реалним новим робним фондовима биљних и сточарскихпроизвода – реконструкцијом монетарног система (1994)српска пољопривреда је трајно лишена јевтинијих кредита.У недостатку тако значајног извора средстава и у немогућностида испуне врло захтевне „гарантне услове” за коришћење скупљихбанкарских кредита, пољопривредници су приморани даприхватају уговоре са фирмама из прехрамбене индустрије које суим семе, минерална ђубрива и средства за заштиту биља на крају80Земља и слобода

жетве или бербе наплаћивале у роби – али уз неповољне односеразмене, чиме се цена тако кредитираних инпута увећава за 40-50одсто! 1Превелика либерализација увозаНеуважавање специфичности финансирања пољопривреднепроизводње, које произлази из дужине њених репродукционихциклуса и споријег обрта капитала, уз стални „притисак” државеда прехрамбену, а тиме и социјалну сигурност земље одржава посредствомценовних диспаритета на штету пољопривредника, довелису ову привредну делатност на руб економске пропасти.Такву ситуацију погоршала је нагла и непотребно великалиберализација увоза високосубвенционираних пољопривреднихпроизвода, непримерена не само нашем економски девастираномаграру, већ и минимуму заштите националних интересакоју су увеле све земље у транзицији – чак и Словенија, у којој језаступљеност аграра у привредној структури вишеструко мањанего у Србији.Формирањем Аграрног буџета (1996) учињен је покушај да сеобезбеде повољнији извори средстава за краткорочне и дугорочнекредите. Међутим, упркос повећању буџетских средстава за те наменеу последње две године и драстичном редуцирању корисникасамо на регистрована пољопривредна газдинства – која су ланечинила око пет одсто, а сада мање од 14 одсто укупног броја индивидуалнихпољопривредних газдинстава у Србији, бројни кредитнизахтеви из 2004. године нису одобрени, а у овој години пријемзахтева за те, релативно повољне, кредите стопиран је пре месецдана.То упућује пољопривреднике на то да поред буџетске и банкарскекредитне подршке, трагају за новим, додатним изворимафинансирања производње, примереним тржишној економији.И у нашој економској пракси однедавно се, за набавку скупемеханизације и друге опреме примењује лизинг – у свету веома1 Овај део текста објављен је у мају 2005. (прим. М.С.)Земља и слобода81

коришћен модел финансирања, који је, у ствари, закупнина до коначнеотплате.Подела ризика са инвеститоримаСа развојем производње за тржиште и неминовнимукључивањем нашег аграра у међународне економске токове,као логичан след досадашње и будуће приватизације у агропривреди,неминован је убрзани развој нашег финансијског тржиштана којем ће се ускоро појавити и други видови финансирањапољопривредне производње – робни записи, фјучерси, опције,хеџинзи... Како се очекује, до краја пролећног заседања парламентби требало да донесе Закон о робном запису, чији текст није познатширој научној и стручној јавности, али ће, засигурно, уколикобуде усвојен, то бити значајан корак ка увођењу нових могућностифинансирања пољопривредне производње.Поред закона и других прописа којима ће се регулисати правниаспекти нових видова финансирања аграра, неопходно је оспособитии одговарајућу инфраструктуру за њихову реализацију. У томпогледу, поред већ извршених иновација у технологији пословања,посебно је значајно благовремено и адекватно трансформисатиПродуктну берзу у Новом Саду, првобитно основану 1921. године,чијим посредством је од 1959. до данас обављен промет 16 милионатона, углавном, пољопривредних производа.За разлику од досадашњих промптних (посао се уговара „данас”,а обавезе извршавају непосредно или у кратком року позакључењу трансакције), убудуће ће доминирати различити терминскипослови, који подразумевају да се обавезе уговорене „данас”извршавају у неком будућем времену – што ће у нашу економскупраксу увести засад недовољно познате појмове – кол-опција,конвергенција, форвард, фјучерс, хеџер, левериџ, линковање,опција, пут опција, складишница, спот, спред…Термински послови су подложнији значајно већем ризику утрговању аграрном робом. Међутим, потреба пољопривреднихпроизвођача за оваквим видовима пословања условљена јенеопходношћу обезбеђења нових извора финансирања под условимаповољнијим од банкарских. На тај начин ризик пословањаи део неизвесности произвођачи деле са инвеститорима који, сдруге стране, унапред обезбеђују сигурно снабдевање одређеном82Земља и слобода

робом под најповољнијим условима, а посредници – успешномпроценом тржишних кретања настоје да остваре што већу зараду.Увођењем терминског пословања и развојем тржиштафинансијских деривата обезбедиће се додатни изворифинансирања аграра, сигурност и праведнија расподела ризикамеђу учесницима “продаје на зелено”, као и већа стабилносттржишних цена аграрне робе, а Продуктна берза постаће далекозначајнија тржишна институција, компатибилна са другим робнимберзама у свету.Lex specialis за задружну имовинуНепокретна имовина у задругама настајала је делимичноуношењем приватне имовине задругара у виду свог удела, адоминантни део те имовине стечен је радом и пословањембројних генерација задругара и коопераната у и посредством својезадруге – за шта нису примали плату као радници у предузећимаи релативно малобројни радници у задругама.У процесу постсоцијалистичке транзиције привреде Србије,имовина коју користи задружни сектор још увек је изузета изактивности Агенције за приватизацију и убрзане власничкетрансформације друштвене у приватну својину. Основни правноекономскии политички разлози “остављања на чекању” судбинеимовине у друштвеној својини са којом располажу наше задруге,пре свега земљорадничке, били су деценијама нерашчишћениимовински односи и релативно мали удео задруга у нашојпривреди: 2.446 свих врста задруга или 3,2% од укупно 75.878предузећа и задруга, 13.573 запослених или 1,2% од укупно 1.131.343радника у привреди, 37,5 милијарди динара или 0,98% од 3.834,4милијарди динара укупног прихода привреде и минорних 29,9милијарди динара или 0,86% од укупно 3.462,1 милијарди динаравредности сталне имовине привреде Србије. 1Коначно, Министарство привреде, у сарадњи са представницимадругих ресорних министарстава у чијим “пољима” делују различитеврсте задруга (пољопривредне, рибарске, потрошачке, стамбене,занатске, штедно-кредитне, услужне, здравствене, студентске,омладинске и ученичке, ...), припремило је прву верзију Нацртазакона о задругама – која је била предмет јавне расправе срединомјула ове године у Скупштини Војводине. Тада су, релативномалобројни представници задруга и задружних савеза, готово1 Овај део текста објављен је у септембру 2006. (прим. М.С.)Земља и слобода83

једнодушно изнели бројне замерке на рачун предлагача тог нацртазакона. Посебно је негативно оцењен предлог да “непокретнаимовина у друштвеној својини, на којој право коришћења имазадруга, односно задружни савез, постају средства у државнојсвојини”, што је од стране задружних посленика оквалификованокао нови покушај и раније спровођених “национализацијазадружне својине”.Изостављајући опаску да претходно није урађена анализазадружног сектора привређивања и (не)спровођења одредбиактуелног Закона о задругама (1996) о повраћају задружне имовинекоја је током интеграционих процеса у деценијама социјалистичкепривреде “узурпирана” као друштвена својина од странепољопривредних предузећа и агроиндустријских комбината,Министарство привреде је припремило и другу – побољшану -верзију Нацрта закона о задругама која је почетком овог месецабила предмет разматрања и на Округлом столу Задружног савезаСрбије. Овим предлогом се омогућава да задруге и задружни савези,у року од шест месеци, уколико поседују доказе да су непокретнуимовину коју користе стекли “радом и пословањем (куповином,изградњом и др.) или на други начин (поклон, легат, задужбина,донација, правоснажна одлука државног или другог органа идр.)” преведу из друштвене својине и упишу у земљишне и другејавне књиге као задружну својину. Истом одредбом омогућава сезадругама и задружним савезима да и без поступка доказивања“изврше евидентирање покретне имовине као задружне својине”– будући да је она застарела и да има значајно мању вредност, теза њено преузимање очигледно нико није заинтересован.Међутим, по истеку прописаног рока од шест месеци, закономје предвиђено да се непокретна имовина задруга и задружнихсавеза евидентирана као друштвена својина (за коју не будепокренут поступак доказивања задружног власништва или се тајпоступак негативно оконча) преведе у државну својину(!?), с тимда исту задруге и задружни савези могу узети под закуп. Будућида би то било очигледно “подржављење” de facto задружне а dejure друштвене својине, поставља се питање по ком основу сесамо у задружном сектору привреде друштвена својина преводиу државну(!?), док је у свим другим секторима привреде имовина84Земља и слобода

евидентирана као друштвена својина предмет приватизацијепутем аукција или евентуално тендерских поступака.Оно што је највише дискутабилно јесте изразито очигледнаразлика у стицању непокретне имовине евидентиране каодруштвена својина у задругама у односу на начин стицањаимовине од стране субјеката привређивања у другим секторимавласништва. Наиме, имовина у друштвеној својини у предузећимаје стицана радом радника на средствима у друштвеној и/илидржавној својини, који су за свој рад примали плату. Насупроттоме, непокретна имовина у задругама настајала је делимичноуношењем приватне имовине задругара у виду свог удела, адоминантни део те имовине стечен је радом и пословањембројних генерација задругара и коопераната у и посредством својезадруге – за шта нису примали плату као радници у предузећимаи релативно малобројни радници у задругама.Неправедно би било само државу оптуживати за све недаће крозкоје је пролазио задружни сектор привреде Србије, јер добар деокривице објективно сносе и сами задругари, а посебно један бројдиректора задруга – који уместо да раде у интересу задругара као“унајмљени менаџери” користе садашње летаргично стање да крозтзв. уговоре о пословној сарадњи са приватним “бизнисменима”раскрчме имовину коју су генерације српских задругара стварале.Томе их, у појединим случајевима, припомажу и посленицистечајних поступака којима се, по правилу, судбина задруга“печати” ликвидацијом. Посебно забрињава осећај да такве актередевастације задружног сектора привреде помало индолентнопосматрају посленици у задружним савезима, који, уместо да будулидери у заштити и унапређењу задружне имовине, гледају какода (у ситуацији када им задруге углавном не плаћају чланарину)и сами “намакну” паре за плате себи и администрацији у тимсавезима.О “уградњи сељачког зноја” у стотине хиљада квадратних метаразадружних домова, сеоских школа, амбуланти и ветеринарскихстаница, односно стотине хиљада километара сеоских путева,водовода, електричних и телефонских линија – што је свепостало државна имовина, преко сталних “маказа цена” на штетупољопривредних производа које су предавали својим задругама аове их зарад очувања “социјалног мира” испоручивале по нискимценама радницима и грађанима, до неучествовања у присвајањубарем мрвица акција са углавном већ испражњене “приватизационеЗемља и слобода85

трпезе” друштвеног капитала – излишно је указивати. А последицесу деценијске миграције млађег сеоског становништва најпре унаше градове и затим у печалбу по европским и прекоокеанскимземљама, а данас већ очигледна девастација тзв. руралних подручјау којима његове последње становнике уз звуке посмртних звонаиспраћају закоровљене њиве и воћњаци, паучина празних штала,шкрипа разваљених прозора са напуштених кућа, ...Познаваоци наше задружне праксе знају да није спорно утврдитиимовину садашње генерације задругара – која је стеченауплатом њиховим чланских улога и њеним увећањем по основуевентуалне расподели добити из пословања задруге у периоду одњиховог приступања задрузи до данас.Међутим, круцијално питање је како утврдити и превестидоминантни део задружне имовине који је настао радомбројних генерација наших задругара у протеклих 160 година.Ако ни у петогодишњим периодима за време режима претходнесоцијалистичке (1996 – 2000) а ни ове демократске власти (2001– 2006) није реализована одредба актуелног Закона о задругамада се вансудским или судским доказивањем имовина створенарадом задругара укњижи као задружна својина, то ће и практично“преписане” одредбе новог закона за задружне прегаоце и даљепредстављати само “шаргарепу на дугом штапу”.Зато, у години када заборављамо да барем скромним скупомобележимо у свету редак јубилеј – 160 година од оснивања кредитнеземљорадничке задруге у Бачком Петровцу (1846) – прве задругена данашњој територији Републике Србије и треће задружнеорганизације у Свету, а у име милиона задругара из бројнихгенерација задружних посленика, предлажем “господи што носипо мери кројена одела” да донесу (још један) леx специалис ицелокупну непокретну имовину у задругама евидентирану каодруштвена својина преведу у задружну својину. То би било праведно,економски рационално, административно најједноставнијеи политички најприхватљивије решење за вишедеценијскепроблеме који су настали по основу “утапања” путем бројнихинтеграционих процеса задружне имовине у друштвену својинуодносно политичке забране укњижавања задружне својине – чаки правно недопустивог искњижавања већ укњижене задружнесвојине и њеног поновног прекњижавања у друштвену својину,што потврђују и случајеви по основу једног прошлогодишњег86Земља и слобода

дописа садашњег високог државног функционера Министарствапривреде Србије.Тиме би се избегли дуготрајни, скупи и нецелисходни судскипоступци, а истовремено би актуелна власт испунила делићсоцијалне правде према у Србији најобесправљенијем задружномсектору привреде.У противном, имовина у задругама биће потпуно девастиранакроз већ започете и све више нових стечајних поступака узадругама, распродајом имовине задругара од стране радниказапослених у задругама и задружним савезима, убрзанимпревођењем запослених радника у задругаре и маргинализацијомутицаја истинских задругара, а нарочито по основу све бројнијихуговора о тзв. пословно-техничкој сарадњи између приватнихфирми и садашњег руководства задруга. Ту “црну слутњу”недвосмислено потврђује податак да је укупан нето губитак у свимзадругама Србије у 2005-тој већи за 2,2 пута него у 2004. години,што значи да је у само једној години тако “успешног” пословањапрактично “поједено” чак 11,7% од 23,4 милијарде динара укупневредности задружног капитала који је преостао после 160 годиназадругарства у Србији.Развој српског аграра и села на економији знањаЧланови Друштва аграрних економиста Србије (ДАЕС) годинамауказују да стратегија развоја пољопривреде не може дасе базира на економији релативно малог и нестабилног обиманаше производње и понуде евентуалних тржишних вишкова намеђународном тржишту, а стратегија развоја руралних подручја наконцепту доминације процеса метрополизације или развоја неколикоурбаних центара и друштвено-економског вишедеценијскогзапостављања 85 одсто територије на којој живи 55 одсто становништваСрбије.Супротно нашем уобичајеном самохвалисању, Србија је малаземља са релативно скромним учешћем у расположивим ресурсимаи оствареној пољопривредној производњи у светским размерама(тачније учествујемо са промилима: 0,11 одсто становништва,Земља и слобода87

0,24 одсто обрадивог земљишта, 0,27 одсто производње житарицаи 0,18 одсто производње меса). 1У таквим околностима, стратегију развоја пољопривредеСрбије треба базирати на конкурентности нашег агрознања уложеногу репроцелину пољопривредне производње, прераде аграрнихсировина и пласман пољопривредно-прехрамбених производа- нарочито у обезбеђење врхунског квалитета наших производанамењених не само извозу и високо платежним циљнимгрупама потрошача, него и за домаће тржиште које у условималиберализације постаје све конкурентније и представља „чистилиште”за наше произвођаче који планирају наступ на инотржишту.Такође, и лаици би коначно требало да схвате да одрживиразвој руралних подручја у Србији, као и другим земљама у свету,не могу да обезбеде сами пољопривредници у већ прилично демографскидевастираним селима, већ садејство дугорочне политикеравномернијег регионалног развоја, значајно већих субвенцијасвим пољопривредним произвођачима и, нарочито, економскисвестранији подстицаји развоју неаграрних делатности ирешавању деценијама запостављених инфраструктурних проблемау руралним подручјима.На жалост, иницијативе ДАЕС-а, а и других научно-стручних ипословних асоцијација према ресорним државним институцијамаод локалне самоуправе до националног нивоа најчешће су наилазилена „зид ћутања” и неспремност да се адекватнијим мерамаекономске политике и другим акцијама подстакне развојпољопривреде и села.Зато ДАЕС, по ко зна који пут, обзнањује и тражи подршкујавности за следеће иницијативе:- Агроном у свакој пољопривредној задрузи - да би већи деоод 2.055 земљорадничких задруга коначно добио и факултетскиобразоване стручњаке, чиме би са евиденције Националнеслужбе за запошљавање током наредне две годинеоко 3.000 незапослених агронома имало могућност дапримени своја знања и стекне нова искуства унапређујућикооперативни бизнис;- Агроекономиста у свакој пољопривредној саветодавнојслужби и у сваком регионалном центру руралног развоја1 Овај део текста објављен је у августу 2009. (прим. М.С.)88Земља и слобода

- да би подстакли квалификованије решавање приличнозапостављених економско-организационих питања у областипољопривреде и брже хармонизовали наше службеса Agricultural Extension Services у ЕУ и другим тржишнои аграрно развијенијим земљама, као и да би се са аспектаагроекономске струке благовремено и квалитетније припремилиза коришћење средстава предприступних фондоваЕУ намењених руралном развоју локалних заједница;- организацију Агробизнис форума на следећем 77.Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, радиобнове пословних веза са бившим студентима из несврстанихземаља који су дипломирали на нашим пољопривредним,ветеринарским и економским факултетима, а сада су реномираниагробизнисмени или високи државни посленици убројној групацији несврстаних земаља; и- апликацију за организацију прве Светске научнеконференције о либерализацији трговине пољопривреднопрехрамбенимпроизводима (2011. године), на којојочекујемо преко 350 аграрних економиста из свих земаљасвета - што је у фокусу преговора наставка Доха рунде иукључења Србије у WТО.Уколико све научно-стручне и друге невладине организације,као и асоцијације субјеката у агропривреди (задружни савези,привредне коморе, пословне заједнице, удружења произвођача,...) са национално добронамерним иницијативама (међу којимасу и предлози ДАЕС-а) буду и даље занемариване од стране надлежнихдржавних институција од локалног до националног нивоа,можемо ускоро очекивати да ће се остварити чак и једна, помојим досадашњим сазнањима највише забрињавајуће-зачуђујућаи непримерена изјава: “Живот на селу је идиотски.”!? (Др ВеснаПешић, посланик ЛДП-а, а пре тога - Њ.Е. Амбасадор СЦГ у Мексику,у ТВ емисији “Београд ноћу”, ТВ “Студио Б”, 20. 03. 2009.).Земља и слобода89

Одломци из ставоваПроф. Др Миладина ШеварлићаО генетски модификованој храни-Производња хране јесте и биће једна од најизвеснијих делатностиза професионално бављење и наредних генерација јер људиморају да једу. Код нас постоји веома јак лоби произвођача генетскимодификованог семена чија производња се експанзионистичкишири. Прошле године је 125 милиона хектара у свету било подгенетски модификованим биљкама и то је веома упозоравајући податак.Вероватно ћемо ускоро имати и прву званичну одлуку да ћена тржиште моћи да се пласира месо клонираних животиња. Споризмеђу САД и ЕУ је чак и око тога да ли ЕУ може да захтева да наамбалажи прехрамбених производа стоји напомена да је сировинадобијена од генетски модификованих биљака. Сви у свету причају датреба искоренити глад а навешћу показатеље који говоре супротно.На земљиној кугли је 1960. године било 3 милијарде људи, од тога80 милиона гладних или сваки тридесет и осми становник. Данасима 2,3 пута више становника, 6,7 милијарди, и 12 пута више гладних- 925 милиона, сваки осми човек на свету је гладан. Популарноје говорити о одрживом развоју а мала газдинства у свим земљамасвета пропадају. Пољопривреда све више постаје само тржиште запласман робе неаграрног порекла - индустријске робе. Пре 40 годинасировина пољопривредног порекла учествовала је у малопродајнојцени прехрамбеног производа са 70 процената, данас са свега 30. 1О аграрном буџету-Буџет намењен привреди није занемарљив и он је чак у глобалнокризној години, повећан у односу на 2008. годину. Насупроттоме, аграрни буџет, који чини свега 2,2 одсто у структури укупногдржавног буџета, је омаловажавајуће мали. Томе у прилог говоричињеница да је према расположивим ресурсима пољопривредата која учествује у стварању бруто друштвеног производа са десетодсто, и да је један од ретких реалних сектора који има суфицит успољнотрговинској размени. Тај суфицит се сваке године смањује,1 Гордана Милојковић, Закон до закона, парлог до парлога, интервјуса проф. Др Миладином Шеварлићем, лист Бизнис&финансије, број 57-58. јулавгуст2009.90Земља и слобода

што речито говори о смањењу конкурентности наше пољопривредена светском тржишту, и први је аларманти знак за креаторе нашеекономске политике у пољопривреди.За одрживи концепт развоја српског аграра било би неопходнода учешће аграрног у државном буџету буде бар шест одсто. Путкојим је наша политика кренула, а који води придруживању ЕУ, наилазина проблеме како у погледу прилагођавања стандардима квалитета,тако и када је реч о технологији производње, организацијиагропривреде и изградњи аграрних институција. Само у Агенцијиза плаћање, с обзиром на то да је у Србији регистровано неколикостотина хиљада газдинстава требало би да буде преко 1.000 запослених.Коликo то изискује повећање буџета излишно је причати.Mилијарда динара из аграрног буџета отишла je на рачуне трипроизвођача минералног ђубрива. Плаћати малопродајну цену завелепродајне испоруке преко Продуктне берзе, заиста је невероватно,тога нема нигде у свету. 2О субвенцијама за пољопривреду-Сматрам да је потез нашег Министарства, којим се изузима већидео субјеката у пољопривреди из система субвенција, катастрофалан,што је, на жалост, карактеристика само наше земље и одраз економскебеде Србије. Сав новац који је држава обезбедила у процесуприватизације уложен је, не у економски развој, већ за смиривањесоцијалних тензија и финансирање пречестих изборних кампања.С друге стране, три четвртине малих приватних газдинставанемају права на субвенције, што је са аспекта заједничке аграрнеполитике неодржив концепт. Од ове године право на овако малеподстицаје држава је омогућила само онима који су у системуземљорадничког пензијског осигурања. Ако само они имају правана субвенције, поставља се питање да ли ће хлеб од њихове пшенице,или месо од њихових товних свиња, бити јефтинији за потрошаче,од истих производа које ће на тржиште пласирати газдинство којене ужива ове привилегије. Још један нонсенс је неадекватна припремаза улазак Србије у ЕУ, што подразумева значајно веће државнесубвенције за повећање конкурентности наше пољопривреде.Насупрот томе, држава чини за развој пољопривреде толико да онасваким даном постаје све мање конкурентна. Ту је реч о национал-2 Наташа Јовановић, Аграрна демократија, интервју са проф. Др МиладиномШеварлићем, лист Печат, 7. јануар 2010.Земља и слобода91

ним промашајима.Република Хрватска, рецимо, регресира своје национално чедопод називом Агрокор око 15 милиона евра годишње из државногбуџета. С тим новцем, без иједног евра кредита или улагањаиз сопственог профита, Агрокор годишње може да купи једанпољопривредни комбинат величине ПИК-а Бечеј. Агрокор је управото и урадио, купивши Фриком, Дијамант и Нову слогу у Трстенику. 1О концепту одрживог развоја-Концепт наводно одрживог развоја пољопривреде иде на штетумалих фармера. Сведоци смо да се свугде у свету врши процесконцентрације и централизације земљишта, капитала и производње,а разлог томе је повећана конкурентност на тржишту. Шездесетихгодина прошлог века било је три милијарде потрошача на земљинојкугли, имали смо 80 милиона гладних, што значи да је сваки 38 становникбио гладан, а 2008. године имали смо 6,7 милијарди људи усвету и 925 милиона гладних (сваки седми). 2О деградацији пољопривреде-Током две деценије дезинтеграције и растурања јединственогпривредног, политичког и економског система, пољопривреда јеслужила само као средство за подмиривање социјалних потреба.На пољопривреду се није гледало као на шансу за развој руралнихподручја и ревитализацију села. Завод за проучавање села изашаоје са проценом да је пред гашењем 700 сеоских насеља од којих ћепреостати само топоними на географској карти.Наше министарство има потпуно другачији концепт у пракси,јер не развија и не стимулише задруге које могу да окупе ситна газдинства,већ фаворизује стварање једне посебне класе коју су у времесоцијализма звали кулацима. Прва грешка је што уништава задруге,а друга што то исто чини и са великим агробизнис системима,јер без њих не постоји нова технологија, конкурентна производња икадрови као носиоци развоја. Наши агробизнис системи су носиоциразвоја целокупне пољопривреде, али као што је знала да кажепокојна Борка Вучић најопасније за државу су испрани мозгови и1 Наташа Јовановић, Аграрна демократија, интервју са проф. Др МиладиномШеварлићем, лист Печат, 7. јануар 2010.2 Наташа Јовановић, Аграрна демократија, интервју са проф. Др МиладиномШеварлићем, лист Печат, 7. јануар 2010.92Земља и слобода

празни стомаци. Наш концепт развоја пољопривреде према ресурсимаса којима располаже мора бити стратешко извозни, без тоганема пољопривреде ни за домаће потребе. 3О грешкама- Основна грешка је то што нисмо само мало боље погледали утуђа дворишта, применили њихова позитивна искуства и избеглигрешке који су други пре нас правили. На пример, словеначко искуствоу реформи аграрног сектора привреде је за нас више негодрагоцено, с обзиром на то да смо живели у истој држави са истимпривредним системом, а имамо и сличну аграрну структуру. 4О приватизацији земљишта- Указивао сам на то да је приватизација земљишта била противуставна.Наиме, извршена је још док је постојала друштвенасвојина која је елиминисана из устава тек прошле године. Другинонсенс је то што смо доношењем новог Устава елиминисали друштвенусвојину али се, због политичког притиска, и даље практичноонемогућава претварање друштвене имовине створене радом задругарау задружну својину. Зато сам, као најправичније решење, вишепута јавно предлагао да се донесе Lex specialis којим би се друштвенаимовина у задругама превела у задружну својину. 5О органској храни-Барем 20 одсто стабала шљиве могло би се превести из конвенционалнеу органску производњу, односно шљиву без хемикалијаили, како се то обично каже “непрскану”. То би била основа да сеуз сертификат акредитоване институције најмање 50 хиљада тонапроизвода од шљиве извезе на светско тржиште са ознаком “OrganicPlums – Fruit of Serbia”.За унапређење шљиварства у Србији од суштинског значаја једоношење мера аграрне политике које би имале дугорочан карак-3 Наташа Јовановић, Аграрна демократија, интервју са проф. Др МиладиномШеварлићем, лист Печат, 7. јануар 2010.4 Наташа Јовановић, Аграрна демократија, интервју са проф. Др МиладиномШеварлићем, лист Печат, 7. јануар 2010.5 Катарина Лазаревић, Министри пролазе, пољопривреда пропада, листБизнис, 14.4.2008.Земља и слобода93

тер. Између осталог и због тога што је реч о воћној врсти чији засадиимају век експлоатације који премашује 15 година.Барем 20 одсто стабала шљиве могло би се превести из конвенционалнеу органску производњу, односно шљиву без хемикалијаили, како се то обично каже “непрскану”. То би била основа да сеуз сертификат акредитоване институције најмање 50 хиљада тонапроизвода од шљиве извезе на светско тржиште са ознаком “ОrganicPlums – Fruit of Serbia”. Извозни приход био би увећан за разликуу цени између артикала конвенционалне и органске производње,дакле за око 30 одсто. Нажалост, ни четири године од доношењаЗакона о органској пољопривреди немамо ниједну домаћу фирмуакредитовану за контролу органске производње и издавање сертификатаза Organic Food. 1Италија профитира од органских производа из Србије. Они ихнајвише откупљују. После увоза, класирају их, пакују и продају знатноскупље, као свој производ. Потребан је само мали корак да и мипочнемо да пакујемо производе и тако дођемо до зараде. 2О једнопартијском аграрном тиму(део одговора Горану Живкову из странке Г17+, помоћникуминистара пољопривреде)-Са “вођом” вашег једнопартијског аграрног тима не пада мина памет да радим на урнисању наше пољопривреде и српскогсела промовишући од стране доброг дела мени познатих иностранихи дела наших мени мање познатих “експерата” наметнутиконцепт “глобалистичког транзиционог канибализма у српскојпољопривреди”. 31 Чедомир Поповић, Проф. Др Миладин Шеварлић: Шљива може данадмаши малину, лист Данас, 20. септембар 2004.2 Н. Суботић, Село решава проблем незапослености, лист Вечерње новости,10. октобар 2010.3 Проф. др Миладин М. Шеварлић, Аргументи гласноговорника; листВреме бр. 717, 30. септембар 2004.94Земља и слобода

Народне борбе за аграрну и пољопривредну реформуЗемља и слободаМиленко СрећковићУ историји људског рода бројни су примери самоорганизованихнародних борби и сеоских покрета за аграрнуреформу. Сеоско становништво широм света трпелоје огромну, врло често бруталну репресију крупнихземљопоседника или стране окупационе силе, али умело јеи да се организује и на различите начине брани од насиљаи бори за слободу, праведнију расподелу земљишта илипобољшање економског стања. У овом тексту осврнућемосе на неке примере сеоских мобилизација у борби зааграрну реформу, радикалну прерасподелу земљишта непривилегованимгрупама, и друге интересе.Термин аграрна реформа се пре свега односи на прерасподелуаграрних ресурса једне земље, односно прерасподелу земљиштау циљу промене власничких односа и поседничке структуре. Уширем смислу под тим термином се понекад подразумева и променау структури пољопривредне делатности. Аграрну реформу могуда спроведу властодршци, прописујући одговарајућу законскурегулативу, како би умирили социјалне тензије или из неког другогполитичко-економског разлога. Међутим, аграрна реформа је унајвећем броју случајева процес који је условљен тежњама обичногстановништва. Борба за аграрну реформу и прерасподелу земљиштајављала се у областима у којима су створене велике плантаже икрупни поседи који би обухватали и земљу која је до тада припадалаобичним сељацима или су је макар они обрађивали.Као што ћемо видети у примерима у наставку текста, уколикоу одређеном тренутку државно законодавство није разрешилоруралне социјалне конфликте који су се одузимањем земљесељацима интензивирали, сеоска мобилизација и радикалнемере биле су пресудне за спровођење аграрне реформе налокалном нивоу, као и за усвајање закона који би је прописалина националном нивоу. Врло често би Закон о аграрној реформиостао само мртво слово на папиру да није било снажних покретаЗемља и слобода95

за аграрну реформу који су га, савладавајући снажан отпор,имплементирали у стварности на локалном нивоу. У другимслучајевима сеоски покрети би аграрну реформу спроводили иакоона није била прописана законом. Дан-данас покрети беземљашараде на праведнијој расподели земљишта окупирајући земљу исупротстављајући се интересима крупних земљопоседника. Циљнародних борби за аграрну реформу је да власници земље буду оникоји је обрађују а не неко други. Подстрек за организовањем нијеискључиво потреба за побољшањем социјалног положаја аграрномреформом и праведнијом расподелом земљишта, већ понекад избацивање репресивне власти која угрожава саму егзистенцијустановништва.Неизбежна фрагментација сеоског становништва у мале,локалне сегменте, и разноврсност и нефокусираност политичкихциљева значајно поткопава њихов потенцијални политичкиутицај 1 . За опстанак друштва пољопривредни производ је нужани суштински; међутим, опстанак друштва није до исте мере нужанза опстанак пољопривредника. Упркос томе, модернизацијскипроцеси и индустријализација подразумевали су потчињеностсеоске заједнице одлукама донешеним у урбаним заједницама.Државни апарат је једини имао могућност да снажним спољнимпритисцима унесе структурну промену у сеоску заједницу итрадиционални начин производње хране. Традиционални сеоскиоблици живота су се распадали под све већим утицајем тржиштаи економије вођене према потребама градова. Тржишни односии оријентисаност ка профиту дубоко су изменили односе међуљудима и створили нови систем вредности у којем су ефикасност,успех, конкурентност и тежња ка профиту имали централну улогу,доводећи до забрињавајуће комерцијализације већине аспекатаљудског бивствовања. Поред тога, како су модернизацијски токовинапредовали, учешће сељака у заради од сопствене производње сусе смањивали. Комерцијализација пољопривреде зарад стварањаглобалног система трговине и транспорта хране с једног краја1 Teodor Shanin: Peasantry as a Political Factor, Sociological Review, vol.14,1966, no.1, str.5-27.96Земља и слобода

планете на други и настанак крупних плантажа умногостручили супојаву гладних година током којих су сељаци масовно умирали 2 .Сељаци су и у индустријском друштву показали да су способниза сложну политичку акцију. Заједнички интерес их је уједињаваоу борби против капиталистичких земљовласника и представникалокалне и државне власти. У кризним ситуацијама класна позицијаи идентитет сељака долазили би до изражаја и ступали у конфликтса другим друштвеним класама, па је и степен организованостибило могуће подићи на виши ниво. Самодовољност сељака инезависност од друштва често се манифестовала у њиховомповлачењу са тржишта – посебно као мера политичког притиска,односно сеоске непослушности.Методе које су најпре сеоске групе користиле да би представилесвоје захтеве биле су врло умерене: судске парнице, петиције, жалбе.Међутим, како се на овај начин ретко кад нешто могло постићи,прибегавало се радикалнијим и ефикаснијим мерама: окупацијамаземљишта, грађанској непослушности, герилској борби, итд.Многи радикални покрети настали су када би свакодневниотпор ниског интензитета био блокиран а његови протагонистипостали фрустрирани неуспехом умерене борбе 3 . Сељаци су биливољни да употребе насиље једино у самоодбрани, као реакцију нанасиље које су трпели од земљовласника или државе. Међутим,често су многе њихове ненасилне методе у штампи приказиванекао насилне, док су заиста насилне мере земљовласника илидржаве игнорисане. У многим земљама (као што су на примерИндија, Бразил, Филипини), сељаци и њихове вође су кажњавани,протеривани или убијани због својих активности.И док су сељаци користили најразличитије методе борбе,уопштено говорећи од правних метода па до преузимања правде усвоје руке путем директне акције, земљовласници и власт која имје пружала подршку такође су користили најразноврсније методеда спрече сеоско организовање. Сељаци су врло често убијани,хапшени, протеривани са имања које су обрађивали, паљене су им2 Raj Patel, Stuffed and Starved - The Hidden Battle for the World's FoodSystem, Harper Perennial, 2007. str. 76.3 James Scott, The Moral Economy of the Peasant. Rebellion and Subsistencein Southeast Asia. Yale University Press, New Haven and London, 1976.Земља и слобода97

куће, добијали су отказе, слати у ратове, или се просто од странеземљовласника рачунало на инертност, незаинтересованост иликорумпираност судске власти. Те методе су велики земљопоседниципримењивали без обзира на важеће законодавство, јер је уруралним срединама примена закона најчешће била под њиховомконтролом.Стварање или придруживање независним сеоскиморганизацијама носило је са собом велики ризик репресије одстране политичких и финансијских моћника који су социјалнумобилизацију покушавали да спрече на све могуће начине. ПремаГериту Хуjзеру, одређени ниво фрустрације погоршањем тренутногстања у којем сељаци живе најчешћи је подстрек на организовање.Реакција сеоског становништва настала је најчешће у тренуткупогоршања statusa quo 1 , посебно уколико би им настајућапромена угрожавала опстанак - било да се ради о добростојећимфармерима угроженим од модерних пољопривредних корпорацијаили о сиромашним сељацима који су изгубили или нису ни ималивласништво над имањем које су обрађивали. Међутим, регионалниили национални покрети за аграрну реформу нису настајали унајсиромашнијим, најмаргинализованијим областима, већ тамогде је ’’прогрес’’ створио растуће социјалне тензије, неслагања иразлике – у сеоским областима које нису биле изоловане од градаи које су биле мање традиционалне и феудалне од других. Чест јеслучај да су сељачку војску организовали управо они који су својапрва борбена искуства стекли као војници великих империјалнихвојски које су регрутовале локално становништво у борби запревласт над одређеном територијом. То војничко искуство имје касније помогло да организују отпор управо таквим снажнимнепријатељима али тада ради народног ослобођења.МексикоНа југу Мексика је између 1910. и 1919. настао један однајважнијих сељачких покрета који је предводио Емилијано Запата.Панчо Виља и Емилијано Запата најпознатије су вође Мексичке1 Gerrit Huizer, Peasant mobilization for Land Reform: Historical CaseStudies and Theoretical Considerations, Discussion Paper No. 103, jun 1999.98Земља и слобода

револуције која је почела 1910. године а која и дан-данас иманемерљив утицај на ослободилачке покрете широм света.Главни циљ борбе Емилијана Запате била је аграрна реформа- расподела обрадиве земље сиромашним сељацима. Обрадиваземља била је у рукама малог броја богатих људи који су постајаливласници све веће површине огромних имања (хацијенди). Обичнимсељацима, притиснутим репресијом и дужничким ропством,масовно је одузимана земља од које су живели. Репресивне мере надсељацима биле су честе. Позивање на законско право власништванад земљом сељацима није помогло, јер су власници хацијендиимали контролу над локалним судијама које су пресуђивале уњихову корист. Како се правним методама ништа није моглопостићи, Запата се определио за оружану борбу и одузимање земљеод богатих земљопоседника и давање сељацима на коришћење, какоби земља припадала онима који је обрађују. Заступао је став да је’’боље умрети на ногама, него живети на коленима’’, односно бољеје умрети у борби за слободу него живот провести у ропству.Покрет који је Запата основао био је заснован на локалномреволту. Циљ му је био обнова сеоског власништва над земљом,шумама и водом. Заступао је децентрализовану, независнудемократију, подстакнуту заједничком традицијом и старимсеоским вредностима. Годинама је успешно водио рат против бољенаоружаног и снабдевеног непријатеља. Предводио је герилскуборбу за спровођење аграрне реформе. На ослобођеној територијисељаци добијају право власништва над земљом што је главни циљЗапатине борбе. Та анти-феудална победа имала је одјека широмМексика и читаве Јужне Америке. Запата 1914. године осваја главниград Мексика. У то време Запатина војска састојала се од 25.000бораца. Две недеље касније састаје се са Виљом који прихватаЗапатин план аграрне реформе.Широм света Запата представља симбол храбре и упорне борбеза слободу. Од свих мексичких револуционарних вођа, Запата јебио најпосвећенији социјалној правди. Његов утицај траје све доданас, посебно у револуционарним покретима у Јужном Мексику.За многе мексиканце, посебно за сељаке и урођенике, Запата јебио практични револуционар који се борио за слободу и аграрнуЗемља и слобода99

реформу. Циљ му је био политичка и економска еманципацијасељака у Јужном Мексику и ослобођење од сиромаштва.Најпознатији данашњи мексички народни покрет - Запатистичкавојска националног ослобођења - познатији као ’’Запатисти’’ - носињегово име као и многи градови и улице.Запата и његови сарадници су препознали да је потребноразјаснити свету за шта се сељачки покрет заиста залаже како биизбегли оптужбу да су обична наоружана банда. Школски учитељОтилио Е. Монтано је записао предлоге сељака и заједно саЗапатом скицирао план који је касније добио име Plan de Ayala,који су сви сеоски генерали потписали и оверили 22. новембра1911. Plan de Ayala се залагао да сељаци преузму земљиштекоје им је илегално одузето и за које су могли да покажу тапију.Уколико нису могли да докажу своје право власништва, добили биземљу од експропријације једне трећине хацијенде након што биземљовласници били обештећени. Уз редистрибуцију земље, 1915.године је инициран и кредитни програм за сељаке. Наоружанисељаци су истовремено обрађивали земљу и бранили је. ОдредбеPlana de Ayala које се односе на повратак земље сељацима 1917.године постале су део мексичког устава, како би се умириле оружанепобуне које су избијале у различитим деловима Мексика. Правнеодредбе аграрне реформе, у наредне две деценије, спроведене сусамо у оним областима у којима су сељаци формирали радикалнијеорганизације.NAFTANorth American Free Trade Agreement (NAFTA) је економскиспоразум о слободној трговини између Мексика, СједињенихАмеричких Држава и Канаде – први такав споразум у који јеукључена и једна сиромашна држава - Мексико. Циљ споразумабио је укидање националних препрека трговини и инвестицијама,и царинских тарифа. Ступио је на снагу 1. јануара 1994. годинекао проширење споразума из 1989. године који су склопили САД иКанада. Област слободне трговине на коју се односио овај споразумобухватила је територију већу од осам милиона квадратних миљаи 430 милиона људи. Усвајање NAFTA споразума посебно је100Земља и слобода

помогнуто од великих корпорација које су хтеле већи приступканадском и мексичком тржишту, и мексичкој јефтиној раднојснази.Главни аргументи у корист NAFTA споразума били суследећи. Повећање економске активности и трговине довешће доповећања животног стандарда. Да би до тога дошло, потребно јеуклонити све препреке које ометају трговину. Уколико се уклонецаринске препреке, богатство ће се из богатих земаља проширитина сиромашне. Поред тога, повећање броја произвођача истогпроизвода на једном заједничком тржишту и њихова међусобнатржишна борба довешће до пада цене производа што иде у користкупцима јер ће моћи да купују јефтинију храну и друге производе.У стварности је, међутим, исход био доста другачији однеолибералних претпоставки. Мексичким сиромашним сељацимане само што је било онемогућено да учествују на новоствореномслободном тржишту већ су многи од њих морали да напустепроизводњу којом су се њихови преци бавили вековима ипосао потраже у градовима – чиме је, на радост корпорација,проузроковано још веће појефтињење градске радне снаге.До тога је дошло на следећи начин. Фармери из СједињенихАмеричких Држава продавали су кукуруз по цени много мањојод цене његове производње јер их је њихова држава значајносубвенционисала. Из тог разлога били су у предности надмексичким произвођачима кукуруза јер је овима било потребнода кукуруз продају по много већој цени да би могли да покријутрошкове производње јер их њихова држава није субвенционисала.Применом NAFTA споразума, којим је омогућен несметан увозјефтиног кукуруза из САД у Мексико, продајна цена кукуруза натржишту је опала до те мере да су мексички сељаци били приморанида одустану од производње кукуруза којом су се бавили вековима,без могућности да се преоријентишу на производњу нечега другог– нису могли ни основне трошкове да покрију. Неолибералниекономски експерти би вероватно рекли да је добро за потрошачеда цена хране пада, јер ће у том случају издвајати много мањеновца приликом куповине хране. То би, наравно, било тачно кадби постојала укорењена навика да кукуруз једемо сиров. Међутим,Земља и слобода101

мексички потрошачи уместо сировог кукуруза ипак преферирајуда једу кукурузну прерађевину по имену тортиља. Цена кукурузаје пала али цена тортиље није. Падом цене кукуруза а повећањемцене тортиље профитирале су само две мексичке корпорације којесе баве прерадом хране, док су произвођачи кукуруза и потрошачибили на губитку. Уследила су масовна исељавања из села у градове,и из Мексика у друге земље. 1.3 милиона Мексиканаца су, уследделовања NAFTA споразума, били принуђени да напусте земљу.Прилив становништва у градове довео је до повећања јефтине раднеснаге и снижавања плата запослених у индустријском сектору за 10процената. Неки аналитичари су чак тврдили да NAFTA споразум’’прети да поништи постигнућа руралног становништва која суизвојевана за време Мексичке Револуције’’ 1 .Почетком 1994. године Запатистичка војска националногослобођења (EZLN), познатији као Запатисти, освојила је већиброј градова у Чијапасу, јужној мексичкој регији, у знак протестазбог неолибералне политике која угрожава опстанак сиромашнихсељака. Њихова популарност инспирисала је оснаживањеослободилачких покрета широм света. Запатисти себе сматрајунастављачима борбе коју је 1910. започео Емилијано Запата.БоливијаУ Боливији је експлоатација над домородачким сељачкимстановништвом од стране беле земљовласничке аристократијебила међу најинтензивнијим у Јужној Америци. Урођеничкикметови 2 имали су обавезу да три или четири дана недељно радена земљовласниковој хацијенди без икакве надокнаде а заузвратим је омогућено да за сопствене потребе обрађују мале земљишнепарцеле. Да би се у таквом систему обезбедила средства за животексплоатисани кмет морао је углавном да ангажује све чланове1 Graham Purchase, Anarchism and Environmental Survival, Sharp Press,1994.2 Colonos – земљорадник чији је статус негде између роба и слободног човека.102Земља и слобода

своје породице. Изоловане сељачке буне избијале су као реакцијана свеприсутну експлоатацију.Нагађања да је Чако регион богат нафтом довела су дората између Боливије и Парагваја (1932-1935). Свака зараћенастрана имала је подршку једне нафтне компаније – Standard Oilје подржавао Боливију а Royal Dutsch Shell Парагвај. Хиљадеурођеника је са хацијенди послато у рат што је довело до повећањанемира и револта.Први организован покушај укидања експлоаторскогземљовласничког система је формирање сељачког удружењачији је циљ био самостални закуп земљишта које је припадаломанастиру Санта Клара који је своју земљу до тада издавао великимземљопоседницима. Директним закупом чланови удружења избеглиби обавезе према земљовласницима. Ово је био веома радикаланзахтев за то доба када кметови у Боливији нису имали право нитида се организују нити да управљају земљом. Да би спречили њиховуиницијативу која је доводила у питање читав систем владавине,земљовласници су купили манастирско земљиште и протералисељачке породице које су на том земљишту годинама живеле ирадиле, и уништили им куће. Међутим, упркос томе, на територијиплодне Кочабамбе, боливијске најпросперитетније пољопривреднерегије, формирана су два земљорадничка синдиката до краја 1936.године.Организовање Првог боливијског индијанског конгреса 10. маја1945. била је прилика да се урођеници из свих делова земље изјаснео аграрним проблемима. Главни захтев био је укидање сељачкихобавеза према земљовласницима, регулисање пољопривреднограда, формулисање опште аграрне политике, као и формирањеобразовних институција. Неколико дана касније умеренореформистичка влада Галберта Виларела Лопеза донела је декретекоји се односе на укидање ропства и обавезу да се направе школена хацијендама, али не и на реформу земљовласништва. Конкретноспровођење онога што је захтевано на урођеничком конгресудошло је ипак тек у таласу спонтаних штрајкова и устанака токомкојих се одбијало испуњавање традиционалних обавеза премаземљовласницима. Међутим, збацивањем Виларелове владе 21.Земља и слобода103

јула 1946, чему су допринеле репресивне мере које је та владапредузимала, реформистичке мере биле су укинуте и предузети сукораци на обнављању традиционалног земљовласничког система.Већина сељачких покрета на владине репресивне мере реаговала јеоружаном борбом уз честу употребу динамита којим су руковалисељаци који су се за то обучавали радећи у рудницима. У једномделу Кочабамбе неколико хиљада сељака заузело је земљу пре тогаубивши земљовласнике који су покушали да обнове експлоаторскисистем.1947. године уследиле су значајне репресивне мере боливијскевојске над побуњеним сељацима, стварање полицијских одреда, икоришћење авијације у сузбијању отпора. Сељачке вође су затваранеу концентрационе логоре (colonia fiscal) у изолованим деловимаземље. Крајем 1947. сељачки отпор је угушен и земљопоседницису се вратили на своја имања.Крај владавини земљовласничке елите у Боливији дошао је наконкрваве револуције 9. априла 1952. године када је MNR 1 , националниреволуционарни покрет, оружјем одбранио своју изборну победу одвојске и конзервативне владе. MNR је настао 1941. и његови члановису учествовали у Вилареловој влади (1943-46) али су морали да јенапусте услед политичких притиска из Вашингтона због наводнихпро-фашистичких симпатија чланова MNR-а. Оснивач MNR-аВиктор Паз Естенсоросе се 1951. године по други пут кандидовао запредседника Боливије и победио на изборима али је конзервативнавлада једнострано поништила резултате избора. MNR се повлачиу илегалу и 1952. организује збацивање владе и постављање Пазаза председника на основу резултата председничких избора из 1951.Нова влада је установила опште право гласа, национализовалапоједине руднике, и спровела далекосежну аграрну реформу. Законо аграрној реформи укинуо је присилан рад и установио програмделимичне експропријације и дистрибуције сеоске имовине, којаје до тада припадала земљовласницима, урођеничким сељацима. Собзиром да је влада предвидела дистрибуцију углавном неплоднеземље сељаци су самостално окупирали ону земљу коју је владахтела да остави у власништву фарми како би се модернизовала1 MNR - Movimiento Nacionalista Revolucionario.104Земља и слобода

производња. Осим земље, сељацима и рударима, који су одигралитако значајну улогу у априлу 1952, додељено је доста оружја иформирана је милиција како би се спречила потенцијална антивладинаи контра-револуционарна реакција војске. Сељаци суимали значајан политички утицај током свих наредних влада.Као разлог неуспешног организовања револуционарнегериле 1966-67. године у Боливији од стране Ернеста Че Геваре,револуционара прослављеног у Кубанској револуцији (1959),најчешће се наводи раније спроведена аграрна реформа која јесељаке удаљила од придруживања револуционарној борби. ЧеГевара је убијен 1967. у заједничкој операцији боливијске војске иамеричке обавештајне агенције (ЦИА). Након његове смрти настаоје мит који дан-данас инспирише анти-капиталистичку борбу доксу га боливијски сељаци прогласили за свеца.Влада председника Боливије Ево Моралеса је 2006. годинезапочела аграрну реформу која се показала веома корисна запољопривредну делатност сиромашних. Акценат је стављенна ефикаснију примену одредби постојећег Закона о аграрнојреформи из 1996. године. Три милиона хектара земље је подељеномеђу шездесет урођеничких боливијских група и заједница, узобећање о додељивању још двадесет милиона хектара у нареднихпет година. Влада је уверила земљовласнике да им неће одузиматиземљу која је легално стечена и коју су обрађивали, али им нијеплаћала надокнаду за одузету земљу.КинаОткриће сељачког самоорганизованог покрета и побунакоје су се одвијале у родном Хунану, провинцији на југоистокуцентралне Кине, било је велико изненађење за Мао Це Тунга,каснијег предводника Комунистичке Партије Кине. У областимакоја је обишао сељачка удружења су већ преузела власт од својихземљовласника, формирали демократска удружења и почели дауспостављају контролу над својом локалном економијом. ЊеговИзвештај о истраживању сељачког покрета у Хунану, написан1927. године, представљао је основу за дефинисање стратегијекоја у сеоском становништву препознаје главну револуционарнуЗемља и слобода105

снагу. Мао предлаже рад на бољем организовању сељачких група игерилску борбу, али Комунистичка Партија Кине, којој је припадаоод 1921. године када је имао 27 година, одбија његове предлогеи даље инсистирајући на ослањању на радничку класу и борбуу градовима. Чланови Комунистичке Партије Кине нису ималипоштовања за сељаке; они су првенствено били интелектуалции студенти и сви су одрастали у уверењу да су сељаци прости ида их је лако контролисати 1 . Касније се испоставило да је Маовастратегија била пресудна за успостављање Народне РепубликеКине 1949. године и победу Комунистичке Партије, над којом јеМао преузео вођство још 1935. године када је изабран за генералногсекретара.Жак Рерне у књизи Кинески свет поводом Маовог преокрета упосматрању револуционарног субјекта каже:Комунистичка партија никада не би победила да је осталаверна нормама што су јој наметали њени совјетски саветниции далеким директивама Москве, која уопште није познавалакинеску стварност. У току првог периода доминирале су априорнеконцепције, као и одлучна идеја да постоји само један пут којиможе до води ка револуцији, а то је пут који је прошла Русија.Апсолутна вера у револуционарни пут пролетаријата, удружена сдубоким неповерењем у сељаштво, била је у основи комунистичкогправоверја. Отуда привремено савезништво између комунистичкепартије и националистичке буржоазије Куоминтанга у очекивањуда у Кини сазру горки плодови индустријског капитализма.Таква политика је сасвим природно довела до потпуног сламањаКомунистичке партије и масакра радничких вођа. И управо крозкршење совјетских директива, у супротности с правоверјем,развио се у руралним зонама револуционарни покрет сељака.Уместо наглих градских устанака, у складу са старом западномтрадицијом, која је обезбедила Октобарској револуцији све полуге1 Daniel Selsam, Re-forging the Party around the Peasants: Mao Zedong’sVision and the Birth of the Red Army.106Земља и слобода

команде, у Кини присуствујемо дуготрајном освајању градова одстране села.На место теорије дошла је пракса, резоновање је заменилоинтуитивно схватање уских веза који повезује системексплоатације села с политичком доминацијом буржоазијеотворених лука, неодвојивом од утицаја страних капитала. Даби се разбио тај зачарани круг, требало је обезбедити тријумфруралног света над урбаним светом, жртвом двоструког притиска– страног капитала и кинеске буржоазије. Да би се достигао циљ,требало је, преко поимања тактичких потреба које су наметнулеоколности, нагласак ставити на друштвену правду током годинасукоба с националистичким режимима у периоду 1927–1934,затим на патриотску борбу против јапанског освајача – били супотребни одлучно вођство и неукротива енергија. Требало је да сеу борби постепено искале најспособнији људи за водеће функције.Требало је непрестано образовати и индоктринирати. На тајначин се може објаснити, истовремено са типично кинескомодбојношћу према апстракцији и теорији, пре свега практичникарактер комунистичке мисли у Кини и њена привидна слабост уочима Запада. 2Према извештају Светске Банке 3 , аграрна реформа и мир,успостављен након 1949. године, довели су до убрзаног растапољопривредне производње. Међутим, земљиште фрагментисанона бројне мале парцеле и даље је било главни узрок неефикаснепољопривреде, па је убрзо након аграрне реформе нужно уследилопромовисање пољопривредних задруга као начина да се земљабоље искоришћава, очува и лакше наводњава.Отпор мешању државне бирократије, контрадикторнимауторитарним мерама и индустријализацијским експериментимакао што је тзв. Велики скок напред 4 , зависио је од снаге и квалитета2 Жак Рерне, Кинески свет, лист Данас, 15.09.2008, превела ИванаАранђеловић.3 China: Socialist Economic Development, 3 vols, World Bank, WashingtonD.C. (vol.11:28)4 Велики скок напред је био економски и социјални план на снази од 1958.до 1961. чији је циљ био искористити кинеску огромну популацију како би се земљабрзо преобразила из пољопривредне економије у модерну индустријализовану.Пројект је завршио у катастрофи и покренуо једну од најсмртоноснијих иЗемља и слобода107

локалног вођства, поверења у колективну акцију и политичкевиспрености, који су били засновани на претходном искуствуколективне борбе 1 . Након попуштања или укидања ригиднихбирократских стега 1978. године пољопривредна производња једоживела пораст.ИндијаБорба за аграрну реформу у Индији била је саставни деонародноослободилачке борбе за независност и укидање британскевладавине. Одбацивање британске власти од стране националногпокрета и популарност Махатме Гандија 2 као вође подстакли су истварање сељачког покрета за борбу против zamindari земљишносвојинског и пореског система који је наметнула колонијална власт.Борба је најпре била усмерена ка смањењу износа земљишне ренте.Гандијев ученик Свами Сахајанд Сарасвати (1889-1950) изабран је1936. за првог председника централне сељачке организације KisanSabha која је већ 1938. имала 500.000 чланова. Централни захтеворганизације био је укидање zamindari система и дугова.1943. године настаје Tebhaga 3 покрет против земљовласника каореакција на смртоносну глад у Бенгалу. Захтевали су да власнициземље имају право само на трећину жетве уместо на половину. Умногим областима земљовласници су побегли из села остављајућиконтролу потпуно у рукама сељака. Бенгалски огранак Kisan Sabhaорганизације подржао је Tebhaga покрет и организовао масивнедемонстрације 1946.Како би спречили утицај Комунистичке партије, америчкиамбасадор у Индији, Форд и Рокфелер фондација осмислили сунајтежих глади у модерној људској историји у којој је погинуло најмање 20 милионаљуди. Велики скок напред значио је укидање независних сеоских задругаи ауторитативан централистички режим у економској политици. Епидемије икрај совјетске помоћи узроковале су глад и друге катастрофалне последице.1 Stiefel, Matthias and Marshall Wolfe (1994): A Voice for the Excluded.Popular Participation in Development: Utopia or Necessity?, Zed Books, London andUNRISD, Geneva''2 Право име Махатме Гандија је Мохандас Карамчанд Ганди. Махатма насанскриту значи ’’велика душа’’ а први који је употребио тај епитет за Гандија биоје Рабиндранат Тагоре, чувени индијски писац и филозоф, добитник Нобеловенаграде за књижевност 1913.3 Tebhaga – дељење на трећине.108Земља и слобода

националну стратегију руралног развоја. Међутим, овај приступје потпуно игнорисао неравноправну расподелу земље и само јеоснажио економску позицију оних који су већ стајали много бољеод већине других, повећавајући тако јаз између сиромашних ибогатих. Рокфелер фондација и друге донаторске агенције наставилесу такву политику помажући само фармере који су могли да испунеуслове за добијање кредита.РусијаУ Русији је страх од сељачког незадовољства 1861. довео доделимичне аграрне реформе и усвајања Закона о укидању кметства.Руски цар Александар је сматрао да је боље ослободити сељакенего чекати да се они сами ослободе. До тада су сељаци, који субили већинска популација у царској Русији, годинама морали даплаћају своје ослобођење и добијање парцеле за сопствене потребе.Међутим, и након ове реформе једна половина најбоље земље је идаље била у рукама крупних земљовласника. Сиромашни сељацису напуштали села и одлазили у градове да траже посао.Незадовољство социјалним раслојавањем у којем су богатисељаци управљали огромном масом сиромашних стварало јебројне тензије унутар сеоске комуне - Мир. Незадовољство једовело и до стварања сеоског синдиката 1905. године у којем сенеговало уверење да сељаци имају природно право на поседовањеземље, што је довело до предлога земљишне експропријације ирадикалног програма аграрне реформе, о којима се дискутовалона све чешћим сеоским скупштинама. Револуционарне идеје билесу све присутније међу сељацима. Доносили су их мигрантскирадници и рудари који су се враћали у своја села. Велики бројвластелинских кућа је спаљен, сељаци су престали да плаћајупорез а представници власти су измештени из многих области.Више милиона људи напустило је своја села у потрази за радомкојим би обезбедили своју егзистенцију.Пораст несигурности и незадовољства кулминирао је 1917.године. Након пада Царства у фебруару 1917. локални одборипреузели су националну власт и спровели или дозволилиодузимање земље. Аграрни совјети и њихови извршни одбориЗемља и слобода109

почели су да преузимају контролу над већим делом руралнеРусије. Доношене су резолуције о одузимању земље која је билау приватном власништву а влада је била немоћна да спречињихово спровођење. Лењиново обећање радикалне земљишнереформе донело му је масовну подршку народа што је пресудандогађај у руској револуцији. Укинуто је приватно власништво надземљом, која више није могла бити купљена или продата; локалниодбори су је дистрибуирали према локалним потребама онимакоји су хтели да је обрађују. Аграрном реформом бољшевичкавлада је стекла сеоску подршку у борби против противникаоктобарске револуције. Међутим, потчињавањем пољопривредепотребама убрзане индустријализације, та подршка је нестала.Ради индустријализације читава пољопривреда је колективизованадекретом. Касније, Стаљинова репресивна владавина онемогућилаје било какав облик организовања и народне иницијативе.БразилНајбољу земљу у Бразилу за време колонијалног периодапреузели су власници плантажа који су производили за светскотржиште. Сељаци су тражили посао у градовима или се селилиу крајеве где је земља била лошијег квалитета. Отпор насилномотимању земље ради капиталистичке експлоатације исказиваосе на различите начине – кроз различите бандитске, религиознеили политичке групе. 1955. године иницирано је прикупљањеновца ради откупа имања од земљовласника што је наишло нањихово противљење па је покрет постао доста радикалнији.Теологија ослобођења је својим рефлексијама о праведнијем иравноправнијем односу међу људима доста допринела сеоскоморганизовању. Након војног пуча уследила је велика репресија надорганизованим сеоским покретима. Почетком осамдесетих каореакција на модернизацију и комерцијализацију пољопривреде,настао је покрет сељака који су остали без земље или морали да се сање одселе – покрет ’’беземљаша’’, који је бранио земљу од отимањаили окупирао ону која је била отета. 1984. формиран је MovimientoSem Terra (MST) који аграрну реформу спроводи окупирањемземљишта. Више стотина хиљада породица је од осамдесетих на110Земља и слобода

овај начин стекло земљу за обрађивање, али је и неколико хиљадасељака изгубило своје животе у борби са латифундистима.La Via Campesina – Сељачки путLa Via Campesina (сељачки пут) је међународни социјалнипокрет који повезује независне сељачке покрете и организације.Независтан је од влада, донатора, фондација, политичких партија,невладиних организација. С обзиром на то да се суочавајуса сличним глобалним проблемима, у различитим локалнимусловима, сеоске организације су глобализовале своју борбуформирајући La Via Campesina који повезује социјалне борбе сапет континената. У неолибералном добу, међународне корпорацијеи институције које диктирају неолибералну политику негативносу утицале на различите друштвене области – на пољопривредутако што су је потчинили капиталистичким друштвеним односимаставивши производњу хране под све већу корпоративну контролу.Већи број сељачких покрета из различитих земаља препознао језаједничке проблеме који су настали као последица утицаја сличнеглобалне политике на локалне и националне околности – и то сузачеци Via Campesine као међународног покрета. La Via Campesinaводи порекло из покрета за координацију сеоских организација изЛатинске Америке које су размењивале своја искуства у борби запобољашање економског положаја сељака. Организација је развилаполитичку анализу која је међународне корпорације и међународникапитал идентификовала као покретаче деловања међународнихинституција као што су ММФ, Светска банка, Светска трговинскаорганизација, и међународних трговинских споразума као што јевећ споменута NAFTA, итд. La Via Campesina је развила концепт’’суверенитета хране’’ под којим се подразумева производња хранепрвенствено за локално и национално тржиште а мање за извоз, какоби се смањили сиромаштво и глад, очувао сеоски живот, економија иприродна средина а природни ресурси користили на одржив начин.Покрет се залаже да свака земља има право да заштити домаћетржиште, поседује буџет за субвенционисање пољопривреде којене наноси штету другим земљама прекомерним извозом, обарањемцена, итд, и сама одређује своју пољопривредну политику. НискеЗемља и слобода111

продајне цене пољопривредних производа, дампинг и монополсу глобални проблеми који настају услед прекомерне производњеу земљама које су извозно оријентисане и које субвенционишупољопривреду као профитабилан бизнис. Осим тога, неолибералнимодел је заснован на интензивном коришћењу хемикалија ипроизводњи монокултура на огромним површинама и генетскимодификованој храни док концепт ’’суверенитета хране’’ сматраинтензивну индустријализацију пољопривредне производњенеодговорном према будућим генерацијама и квалитету земљиштапа се више залаже за одрживу агроеколошку пољопривреду. Осимтога, La Via Campesina се залаже и за ограничавање тзв. земљишногмаксимума.Обарање цена увозом јефтиних субвенционисанихпољопривредних производа из развијених земаља, који се продајуиспод цене производње, најразарајуће је дејство с којим се овајпокрет суочава. Локални произвођачи не могу да се такмиче сатаквом тржишном конкуренцијом и принуђени су да одустануод пољопривреде. Ово погађа пољопривреднике и на Северуи на Југу који масовно банкротирају и остају у дуговима. Напротесту La Via Campesine у Мексику 2003. године против Светскетрговинске организације јужнокорејски пољопривредник и сеоскивођа попео се на полицијску ограду носећи натпис ’’СТО убијапољопривреднике’’ а затим се убио ножем. Трговински споразумGATT, претеча СТО, потписан 1992, отворио је корејско тржиштеза увоз јефтине пољопривредне робе са којом домаћи произвођачинису могли да се такмиче. С обзиром на то да су многи сељаци, наподстрек државе, узели кредите, због дугова банкама изгубили сусвоје фарме, које су њихови преци поседовали вековима, јер нисумогли да продају оно што су произвели. Дошло је до епидемијесамоубистава међу сељацима што није случај само у Јужној Корејивећ у многим земљама.112Земља и слобода

Интервју са Миленком СрећковићемСлободно тржиште је смртза пољопривреду, а и ширеМарко Стрпић, Новости, самостални српски тједник,Број 552, 16.07.2010Пољопривреда и друге привредне гране у ово се добареформи и реструктурирања – другим ријечима, у добаприлагођавања и уједначавања увјета према диктату тзв.слободног тржишта – налазе усред процеса који углавномуништавају производњу, снижавају цијене производа ипретварају плодна земљишта у запуштене површине којеће, судећи по пракси свих сусједних, тзв. транзицијскихземаља, постати јефтина опција за “окрупњавање”пољопривредне производње. Покрет за слободу – ангажирану борби за радничка права, против приватизацијеа за преузимање производње од стране радника – одлучиоје покренути дискусију и анализу стања, у потрази заузроцима и конкретним рјешењима за пољопривреду. Отоме смо разговарали с Миленком Срећковићем из Покретаза слободу и једним од организатора недавно одржанеконференције “Пољопривредна реформа у Србији”.Конференција је утврдила неке основне проблемепољопривреде у свијету и Србији, као и проблеме актуалнеи будуће реформе пољопривредног сектора. Којису највећи?- Највећи проблем већине пољопривредника у Србији јестечињеница да они ретко кад покрију трошкове које су уложилиу производњу, па су стално на губитку и присиљени да сезадужују. Монополисти на тржишту диктирају откупну цену којаће им обезбедити огроман профит, а која деградира сав уложенитруд пољопривредника. Управо су из тог разлога данас стотинепољопривредника тракторима блокирале путеве у Србији. Добардео популације због тога одустаје од бављења пољопривредом,чиме се повећава обим јефтине радне снаге којој не преостаје ниш-Земља и слобода113

та друго осим запошљавања на израбљивачким радним местимагде се не поштују радничка права, а зарада једва покрива основнетрошкове исхране.Љубав (ни)је на селуУ Србији је све већа површина пољопривредног земљишта којеје запарложено, јер га нико не обрађује. Од 1999. до 2008. површиназапарложене земље повећала се за 70.000 хектара и обухвата укупно200.000 хектара. У неким селима воће остаје необрано, јер сељацидобију 15 динара по килограму од откупљивача, који их касније усупермаркетима продају за 200 динара по килограму. Осим тога,у Србији је уништена, најчешће приватизацијом, прерађивачкаиндустрија, па су пољопривредници принуђени да продају и извозесиров производ који је на светском тржишту много јефтинији одполупроизвода или крајњих производа.Испод границе сиромаштва у Србији живи 39 одсто руралногстановништва и чак 53 одсто пољопривредника. У протеклих осамгодина у 253 приватизована пољопривредна предузећа отпуштеноје преко 65.000 радника. Популаризација урбаног начина живота итежак живот на селу довели су до тога да млади људи не желе даживе на селу, па је тамо све више оних који немају с ким да оснујубрачну заједницу, што је тешко бреме у традиционално уређенимзаједницама.Како се глобални проблеми одражавају на стањепољопривреде у Србији, односно колико је маха узелоокрупњавање земљишта, притисак корпорација да секористе само одређене врсте сјемена и низ кемикалијате, посљедично, уништавање малих пољопривреднихгосподарстава која полако губе сва права?- Како је истакао професор Миладин Шеварлић саПољопривредног факултета у Београду, пољопривреда све вишепостаје тржиште за пласман непољопривредних производа,синтетичких инпута као што су минерална ђубрива, хербициди,пестициди, хормони раста, адитиви. Корпорације се оријентишу114Земља и слобода

према профиту и обезбеђују га свим могућим средствима, а земљес високим нивоом корупције су им најпогодније тло. Лобирањепојединих корпорација у Србији толико је снажно да су њиховистипендисти чак постајали министри за пољопривреду. Упркосзаконској забрани увоза генетски модификованих производа,у Србију је увезено више хиљада тона генетски модификованесојине сачме за исхрану животиња: семе је шверцовано из земаљау окружењу, а откривени засади нису уништени. Чак се очекуједа ће, под изговором да је то потребно ради учлањења у Светскутрговинску организацију, бити промењен закон како би се омогућилолегално гајење генетски модификованих производа у комерцијалнесврхе, што ће довести до смањења производње здравственобезбедније и исплативије хране. Корпорације претежно намећумонокултивацију, узгајање једне сорте на огромним површинама,над чијим семеном држе монопол, што доводи до уништавањаприродне околине и разноврсности.800 милиона гладних упркос агрохемијиОсим проблема, на конференцији су се спомињала имогућа рјешења?- Употреба хемикалија у пољопривреди настала је из потребе дасе повећа продуктивност и нахрани што већи број људи. Међутим,иако се на тај начин 2000. године произвело житарица довољноза исхрану осам милијарди људи (тренутно на планети има седаммилијарди), ипак је било 800 милиона гладних, јер производњаса скупим инпутима није доступна онима који су сиромашни.Поред тога, неконтролисана примена агрохемикалија довела је дозначајног нарушавања животне средине. Органска пољопривредаје алтернатива таквој конвенционалној пољопривреди, јер захтеваземљиште на којем у последњих пет година нису употребљаванехемикалије. Развијање органске пољопривреде и производњаздравствено безбедније хране могли би да имају плодно тло уСрбији, јер је 650.000 хектара овде погодно за то. Према предлогуучесника конференције Јона Попова из Грађанско-синдикалногЗемља и слобода115

фронта из Вршца, 200.000 хектара запарложене земље могло бисе користити за производњу еколошког биогорива. Пермакултураи екосела концепт су непознат у Србији – представила нам га јеСунчана Пешак, говорећи о еко-имању у селу Вукомерићу кодЗагреба.По мом мишљењу, у основи сваке пољопривредне реформекоја би била у интересу народа требала би да стоји борба засуверенитет над природним ресурсима и богатством, чиме би сеспречио експлоатишући однос према природи: овако, увек ћемоимати условљавања и модификације производне структуре одстране интересних група, корпорација, великопоседника итд.Једна од нужних мера, према предлогу професора Шеварлића,јесте и организовање пољопривредника у економска удружења ипокрете, како би се између произвођача и потрошача смањио бројпосредника и трошкова уграђених у малопродајну цену хране.Што можете рећи о конкретним резултатима борбивођених против приватизације, а за радничку контролупроизводњи које су требале бити приватизиране?Власт у Србији жели да распрода што више предузећа како бинапунила буџет и очувала социјални мир. Баш у овом тренуткуповећава се полицијска репресија над зрењанинским радницимакако би их заплашили и натерали да пристану да распродају својевласништво а тиме и контролу над фабриком. Покушавају данаправе аферу од једне веома успешне приче о обнови производњеи успешном пословању које је обезбедило редовне приходезапосленима, након спаса фабрике од приватника који је хтео да јераспрода.Како бисмо организационо помогли прошлогодишње штрајкове,повезали смо већи број штрајкачких одбора из фабрика широмСрбије и основали Координациони одбор радничких протестау којем се борба првенствено водила за раскид приватизација каковласници не би могли да манипулишу имовином и угрожавајурадна места запослених. То је помогло да се најрадикалнији штрајку протеклој години такође оконча избацивањем неодговорног116Земља и слобода

власника из ‘’Заставе електро’’ из Раче, иако је имао политичкузаштиту као супруг председнице српског парламента. Међутим,изгледа да су радници засићени фабрика, па је скоро свих 280радника узело отпремнине и неисплаћене плате за које су сеизборили и одлучило да напусти фабрику која је након раскидаприватизације продата јужнокорејанској компанији ‘’Јура’’ која једо сада запослила 600 младих радника. Део забринутости за стањеу пољопривреди долази делимично и од тога што ће се већи деорадника у Србији по узимању отпремнина или по губитку радногместа посветити обрађивању својих имања.Издавали сте низ публикација, но највише је одјека имао“Z magazin” за Балкан, који је престао излазити. Штосе догодило, планирате ли га поновно покренути?- У тренутку када је Покрет за слободу учествовао у организовањурадничког покрета и повезивао већи број радничких штрајкачкиходбора, морали смо да одустанемо од додатне активности, јерсмо се оријентисали на лист “Покрет”, који је био више подређенповезивању радничких група и информисању јавности токомрадничких протеста. Међутим, ова конференција о пољопривредии следећа, радничка конференција (13. jула 2010), враћају наспромишљању алтернатива капиталистичком поретку, што је биоциљ “Z magazina”, па је само питање тренутка када ћемо поновопочети да га штампамо.Земља и слобода117

Land and FreedomIntroductionWe dedicate this book to peasants throughout the worldwhose centuries of suffering and hard work, although unrecognizedand devalued, actually laid the foundation for progressand in time of crises provided the only solid support.The book contains essays written by various authors, all of whomshare respect towards peasant work and a concern for the state of agriculturein Serbia. Unfortunately one book is not enough to discus all thereasons, global and national, that lead to the degradation of agriculture,but we think that this book provides enough basic information to assist inthe creation of an independent peasant movement which would take thedestiny of villages in its own hands and protect agricultural land from thecontrol of interest groups who have found in agriculture an opportunity toincrease their wealth while pushing aside agriculture as a life-sustainingactivity.Agriculture today is in a very bad state. Peasants’ work is still misusedin order to preserve social peace in the cities which determine politics forvillage. In order to provide city dwellers impoverished in the process oftransition and privatization with cheap food, peasants were forced to sellfood below the cost of its production. The resulting situation hurts bothpeasants and customers because it is the large number of middlemen whoincrease the price of food. In addition, the agrarian budget is only a smallpercent of the spending budget. This situation makes it nearly impossiblefor peasants to continue working in agriculture because they can`t evenearn as much as they invest in production, especially in a period whenmany mechanization resources need to be renewed.Privatization and the growth of unemployment has erased the contributionmade by peasants to the industrialization of the country. Careeriststhat have proclaimed themselves as experts for repairing the destroyedeconomy have found solutions in selling state and social companies toowners only interested in financial misuse, obvious abuses to which thestate has not responded.At a time when the market dominates life and dictates the course ofall aspects of society, food production in villages becomes important for118Земља и слобода

the preservation of freedom because peasants primarily produce for theirfamilies, and only sells any excess produce in the market. In times of repressionand injustice, peasants’ resistance is often manifested by pullingitems from the market. Organizing of peasant movements, independentfrom political parties and the state, is significant primarily because ofpreserving the freedom of whole nation, as a fight for justice.As shown in examples from tobacco and the GMO industry, impoverishedpeasants easily become victims of corporations which destroy liveson a large scale in order to profit. Corporations first illegally sell geneticallymodified seeds to peasants and then send their ‘’experts’’ to lobbyfor changes to the law so genetically modified production will becomelegal in Serbia. Instead of paying for the tobacco they buy from peasants,tobacco companies organize them to protest in front of Serbian governmentand demand that state continues to subsidize tobacco production.Local tycoons are allowed to cheaply privatize agricultural companiesand buy large estates of land that they then re-sell for huge amountsof money to buyers from abroad, who have often completely exploitedland in their own countries through excessive production oriented towardmarket and profit. Uncultivated land is not a tragedy but an opportunityfor the production of organic food that needs land and soil that has notbeen destroyed through use of agrochemicals. But politicians do not seeland as resource that is nationally important and needs to be saved. Thiskind of policy degrades agriculture to the degree that more and morepeasants are leaving the land.This book is dedicated to all the forgotten people that spend their dayspressed between the fickle sky and a state gone mad. Many those thatdeserve gratitude are no longer with us and we are deeply aware of howmuch we tarnish their memory if we allow Serbia to become a countrywhose inhabitants starve because of dependency on irresponsible speculators.We hope that this book will encourage the belief that every lastpeasant can better decide about his life than the irresponsible persons thatare currently in government.We would like to thank all the participants in the ‘’Agricultural reformin Serbia’’ conference that took place on June 26 th , 2010 at the Dom Omladinein Belgrade. We especially thank to Dr Miladin Ševarlić, professorЗемља и слобода119

of the Faculty of the Agriculture, Tamara Vukov, Boris Kanzlaiter, IrinaCerić and Vladan Jeremić for helping us prepare and publish this book.Agricultural Reform in SerbiaBy Siniša JelovacOn June 26 th , 2010, Pokret za slobodu held a conference entitled‘’Agricultural reform in Serbia’’ in Belgrade. The goals of the conferenceincluded developing an analysis of the actual state of Serbian agricultureand measures that could renew it, improving production and processing,reversing and banishing the monopoly on trade, and improving the association,organizing and social position of agricultural workers.Workers and Peasants are not the Cause of Destabilization:Interview with professor Miladin ŠevarlićBy Milenko SrećkovićIn preparation for the conference ’’Agricultural Reform in Serbia’’,Pokret za slobodu interviewed professor Miladin Ševarlić from the Facultyof Agriculture (University of Belgrade) in Belgrade.Professor, in Serbia, the position of agricultural workers is worseningwith every passing year. What is the general state of awareness of theimportance agriculture for this society?This is an unfortunate characteristic of all countries, especially todayin the era of globalization and trade liberalization. In Serbia, the positionof workers has worsened because of two decades of economic sanctionsand the dismantling of the state and a former market with over 22 millionconsumers.The Serbian Villageunder Transition: The Future in the PastBy Branislav GulanSerbia is a very rural country. Around three quarters of its territoryis rural, in which approximately half of the population lives. For the lasthalf a century, the Serbian village has been struggling and dealing withthe question of how to develop itself further. Although there are severalroutes open for the development of the village, that development is still120Земља и слобода

not happening. Villages are disappearing while inhabitants are gettingolder. Regions are developed unequally. In other words, the policy ofmarginalizing rural areas in Serbia has been happening for years.Survive or Collapse?!By Miroslav GrubanovRight now there are 200 agricultural associations, but they are dividedand not adequately networked. They do not form a serious strength orcounterpower that could fight for the just distribution of profit on themarket. Peasants have been deceived and tricked so often that they nolonger trust anybody. The government plays on this mistrust and division,manipulating traditional Serbian debates and disunity to maintainthis state of disarray.Organic Agriculture – Preserving Nature and HealthBy Miroslav TubićToday agriculture cab be divided into two systems of production:- Conventional (traditional)- OrganicOrganic agriculture is a synonym for multifunctional agriculture. Itrequires a great deal of knowledge, the use of emotional intelligence, andmultidisciplinary logistics. Based on its unique principals, organic agricultureis producing a new understanding of nature, and allowing humanityto adjust its philosophy to the laws of nature.PermacultureBy Sunčana PešakAlongside numerous problems that currently exist in agricultureproduction in Serbia and throughout the world, there is much thatcould be done to improve the quality of life and nature. Permaculturehas emerged as an open and affirmative approach to dealing with globalcrises.Земља и слобода121

Statements of professor Miladin Ševarlićregarding agriculture, cooperatives and the villageTwenty centuries ago, the village was the source of life. Today, it isthe only shelter where everyday life adjusts to nature.Demographic changes in interurban sites in Serbia (without datafor Kosovo and Metohija) demonstrate three important processes: deagrarization,depopulation, and senilization. Deagrarization is evident inthe steady decrease in agricultural inhabitants – 70% of inhabitants wereengaged in agriculture in 1948, compared to 18% in central Serbia and13.7% in Vojvodina in 1991. Depopulation of interurban places is evidentin the decrease in the number of rural inhabitants, from 4.734.698 in 1948to 3.272.105 inhabitants in 2002, a decrease of 30.9%.Land and Freedom:Popular struggles for agrarian and agriculture reformBy Milenko SrećkovićOver the course of history, there are many examples of self-organizedpopular struggles and peasant movements for agrarian reform. Peasantsaround the world have often had to deal with enormous and often brutalrepression, but have also been able to organize and defend themselvesfrom violence and struggle for freedom, equal distribution of land, andbetter economic conditions. In this article, we’ll look at several examplesof peasant mobilizations for agrarian reform, radical distribution of landto underprivileged groups, and other popular interests.122Земља и слобода

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд338.43.02(497.11)(082)664:604.6(082)314.93(497.11)(082)ЗЕМЉА и слобода / [Приредио МиленкоСрећковић]. - Београд : Покрет за слободу =Freedom Fight, 2011 (Београд : Rantec). -123 стр. : табеле ; 21 cmТираж 500.ISBN 978-86-914291-0-21. Срећковић, Миленко [уредник]a) Пољопривреда - Трансформација - Србија- Зборници b) Генетски модификована храна -Зборници c) Србија - Сеоско становништво -ЗборнициCOBISS.SR-ID 181118220Земља и слобода123