KuŠ! jun 2016
02.06.2016 • Views
Share Embed Flag

KuŠ! jun 2016

ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
casopiskus

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

oj 05, <strong>jun</strong> <strong>2016</strong>.<br />

<strong>KuŠ</strong>!<br />

Kulturno-umetnički špajz<br />

Intervju:<br />

SANJA VUČIĆ ZAA<br />

Bidadari<br />

indonežanski<br />

plesni studio<br />

Prokletstvo<br />

znanja<br />

Vrt uživanja<br />

Hijeronimusa Boša<br />

KAzanova<br />

protiv Don Žuana<br />

GilgameŠ<br />

Novi pogled na<br />

najstariju priču

<strong>KuŠ</strong>!<br />

Kulturno-umetnički špajz<br />

broj 05 <strong>jun</strong> <strong>2016</strong>.<br />

Urednica:<br />

Nikolić Jovana<br />

Lektor:<br />

Vujić Aleksandra<br />

Reč urednice<br />

str. 3<br />

Vrt uživanja Hijeronimusa Boša<br />

str. 6<br />

O jednoj Njegoševoj ljubavnoj<br />

pesmi<br />

str. 14<br />

Iz meseca u mesec<br />

str. 4<br />

Bidadari - Indonežanski plesni<br />

studio<br />

str. 10<br />

Gilgameš – Novi pogled na najstariju<br />

priču<br />

str. 16<br />

Reč urednice<br />

Umetnik je proklet zato što ne može da pobegne od svoje prirode, iako bi hteo. Umetnik je proklet prirodom<br />

koja će uvek izabarati pravi put, nasuprot lakšeg, ne mareći za posledice koje taj izbor ostavlja. Umetnik<br />

je proklet zato što ga društvo ne shvata, odbacuje, mrzi. Umetnik je proklet jer ono što je drugim ljudima san ili<br />

luksuz, njemu nije dovoljno. Zato se on bije, pije, govori protiv vlasti i vara ženu. Ponekad, poput Servantesa,<br />

naiđe na prepreke veće od nerazumevanja te ukrsti mačeve i pera sa gusarima, kritičarima, vlastima i sistemima,<br />

pa izgubi bitku, ili ruku. Međutim, ne dajte da vas zavara – koliko god patio, umetnik obožava to što je<br />

proklet! Bilo da je sklopio savez sa đavolom, poput Paganinija, ili lošu pogodbu sa Erosom, poput Njegoša i<br />

Đure Jakšića, umetnik je uvek u dosluhu sa višim silama. Od svih smrtnika on je najbliži bogovima i zato je dobio<br />

ulogu njihovog glasnika na zemlji. Uz taj poziv ide i određeni kredit za inače sankcionisana ponašanja, kao i<br />

zavist velikog broja onih koji se ne usuđuju da budu odabrani.<br />

Dizajneri:<br />

Abramović Filip<br />

Karanović Mirjana<br />

Kolarović Marko<br />

Živković Tamara<br />

Autori:<br />

Belopavlović Igor<br />

Kolarović Marko<br />

Nikolić Jovana<br />

(MoonQueen)<br />

Vučenović Uroš<br />

(Logoreik)<br />

Vujić Aleksandra<br />

Živković Tamara<br />

Saradnici:<br />

Milanović Gordana<br />

Đavolji violinista<br />

Burek<br />

Prokletstvo znanja<br />

Čitati muziku – Tolkin<br />

str. 20<br />

str. 24<br />

str. 28<br />

str. 32<br />

Intervju - Sanja Vučić ZAA<br />

str. 36<br />

Java protiv sna – predstava<br />

“Kazanova protiv Don Žuana”<br />

str. 22<br />

Devojka u plavom<br />

str. 26<br />

Prikaz izložbe: Migel u Servantesu,<br />

Pozornica čudesa<br />

str. 30<br />

Special - Igračke za velike devojčice<br />

str. 34<br />

Strip ,,Larpurlartizam”<br />

str. 40<br />

Može se reći da je umetnik proklet jer zna više od drugih. Ljudi mu na tom znanju zavide istovremeno sa<br />

gnušanjem odbacujući svaku mogućnost da zamene mesta. Iz tog razloga, umetnik je odbačen i obožavan u isto<br />

vreme. Prokletstvo znanja je jedna drugačija vrsta prokletstva koja nas sve prati tokom života. Povratak zlatnom<br />

dobu detinjstva, kada se manje znalo i manje brinulo, predstavlja nedosanjani san čovečanstva. Jedan od načina<br />

da se vratimo u zlatno doba i pobegnemo od stvarnosti je put ka nekim lepšim, toplijim, jos uvek nedotaknutim<br />

krajevima.<br />

Jun je mesec koji je na svoj način proklet – previše topao da bi se koncentrisali na obitavanje u gradu,<br />

nedovoljno blizu raspustima i godišnjim odmorima. Kao alternativni vid bega predlažemo vam film Burek uz<br />

koji ćete se makar malo približiti grčkim plažama, a za one egzotičnog duha predstavljamo školu neobičnog<br />

indonežanskog plesa koji kroz ritualne pokrete svoje članove makar vizuelno približava svetu staroindijskih<br />

bogova. Ostaje nam svima i uživanje u vrtu Hijeronimusa Boša u kojem ima mnogo prokletih duša, ne samo<br />

umetničkih, i kroz koji vam predlažemo da se krećete pazljivo. Legenda kaže da se običan čovek prepoznao u<br />

monstrumima koji vire iz mraka Bošovog sveta.<br />

Egzotične bašte, zvuk violine, iskušenja koja donose darove i<br />

bolju komunikaciju sa višim silama želi vam<br />

Urednica<br />

Jovana Nikolić<br />

Pišite nam Vaše predloge, kritike, sugestije, pitanja i pohvale, naša adresa je:<br />

casopis.kush@gmail.com<br />

2 3

MUZIČKI PROGRAM<br />

U Cetinjskoj 15 (u prostorima Zaokret<br />

i Elektropionir) održaće se<br />

četvrti po redu Americana Night<br />

festival. Ove godine, na ovom indi-rok<br />

festivalu će se beogradskoj<br />

publici predstaviti My Buddy<br />

Moose, NLV, Vladimir Kuzman i<br />

Ilija Ludvig. Festival će se održati<br />

4. i 5. <strong>jun</strong>a, a cena karte od 400 dinara<br />

je samo za prvi dan festivala,<br />

dok će ulazak 5. <strong>jun</strong>a biti besplatan.<br />

Prvo veče festivala otvoriće u<br />

21h My Buddy Moose i NLV u klubu<br />

Elektropionir.<br />

Grupa Kolja i Grobovlasnici<br />

održaće 9. <strong>jun</strong>a koncert u BitefArtCafe-u.<br />

Koncert će početi u 21h,<br />

a cena karata je 600 dinara za deo<br />

kluba koji je dalji od bine i 800 dinara<br />

za deo kluba bliži bini.<br />

10. <strong>jun</strong>a održaće se zajednički koncert<br />

bendova SMF, Piknik i Vudu<br />

Popaj & Narodni travari, uz podršku<br />

grupe Last Thrill. Koncert će<br />

se održati u Domu omladine u sali<br />

Amerikana, sa početkom u 21h.<br />

Broj karata je ograničen, a mogu<br />

se kupiti po promotivnoj ceni od<br />

600 dinara.<br />

10. <strong>jun</strong>a u Domu omladine, će se<br />

održati koncert sastava Hornsman<br />

Coyote & Solucraft. Ovim koncer-<br />

tom će se obeležiti početak njihove<br />

evropske turneje, radi promocije<br />

novog albuma Safe Planet. Koncert<br />

će početi u 21h, a cena ulaznica<br />

je 600 dinara.<br />

Čuvena grupa Prljavo Kazalište<br />

održaće 11. <strong>jun</strong>a koncert na stadionu<br />

Tašmajdan. Ovaj koncert otvoriće<br />

koncertnu sezonu na stadionu<br />

Tašmajdan, i to nakon decenijske<br />

pauze. Koncert će početi u 20h, a<br />

karte se mogu kupiti preko Eventim<br />

prodajne mreže po cenama<br />

koje se kreću od 1.190 do 3.490<br />

dinara.<br />

Kontroverzni rep rejv sastav iz Kejptauna,<br />

Die Antwoord, nastupiće<br />

11. <strong>jun</strong>a u staroj Ciglani Beograda.<br />

Koncert će početi u 21h, a trenutna<br />

cena karata je 2.490 dinara.<br />

POZORIŠTE, Premijere<br />

05. Jun: SNOVIĐENJE U NOĆ<br />

IVANJSKU, Klub ljubitelja teške<br />

industrije<br />

07. Jun: BUBA U UHU (premijerna<br />

obnova), KPGT<br />

07. Jun: ISTRAJNOST, Le Studio<br />

12. Jun: PALILULSKI ROMAN,<br />

Beogradsko Dramsko Pozorište<br />

14. Jun: KROJCEROVA SONA-<br />

TA, Opera i teatar Madlenianum<br />

17. Jun: ČAROBNA FRU-<br />

LA (opera), Narodno pozorište<br />

22. Jun: BRZI VOZ (pretpremijera),<br />

Zvezdara Teatar<br />

Gostovanja:<br />

04. Jun: VUČJAK, JDP (Gostovanje<br />

HNK iz Zagreba)<br />

05. Jun: POSTMODERNI<br />

KABARE DOBROG VO-<br />

JNIKA ŠVEJKA, Narodno<br />

pozoriste (Gostovanje Šabačkog<br />

pozorišta)<br />

09. Jun: LABUDOVO JEZERO,<br />

Sava Centar (Gostovanje Carskog<br />

ruskog baleta)<br />

10. Jun: MAGNETI, Narodno<br />

pozoriste (Gostovanje NP Sombor)<br />

13. Jun: NARODNA DRAMA,<br />

Narodno pozoriste (Gostovanje<br />

pozorišta iz Vranja)<br />

14. Jun: KO SE BOJI VIRDŽINI-<br />

JE VULF, Bitef Teatar (Gostovanje<br />

Gledališta Koper iz Slovenije)<br />

14. Maj: BETON MAHALA,<br />

Zvezdara Teatar (Gostovanje<br />

dramske trupe iz Novog Pazara)<br />

16. Jun: NORA GREGOR,<br />

JDP (Gostovanje SNG iz Nove<br />

Gorice)<br />

iz meseca u mesec<br />

LIKOVNI PROGRAM<br />

Do 8. <strong>jun</strong>a u galeriji Ozone otvorena<br />

je izložba Traži se čovek kojom<br />

je predstavljen avangardni zenitistički<br />

pokret. 1. i 2. <strong>jun</strong>a, tokom celog<br />

dana održavaće se performans<br />

Snežane Golubović Čovek – To je<br />

naša prva reč a 4. <strong>jun</strong>a, u 12:30h<br />

prof. dr Slobodan Mijušković<br />

održaće stučno vođenje kroz izložbu.<br />

Od 8. do 12. <strong>jun</strong>a, u okviru Mikser<br />

festivala, na ulicama Savamale<br />

biće predstavljeni radovi 100 mladih<br />

autora, studenata Fakulteta primenjenih<br />

umetnosti u Beogradu.<br />

27. <strong>jun</strong>a u Domu kulture Studentski<br />

grad, održaće se drugo predavanje<br />

ciklusa istorije umetnosti Darvinizam<br />

u vizuelnoj kulturi Evrope u<br />

XIX veku. Predavanje počinje u 19.<br />

časova, u klubu-knjižari Magistrala.<br />

Tokom celog <strong>jun</strong>a, sve do 21. avgusta,<br />

Jugoslovenska kinoteka biće<br />

domaćin izložbe Belgrade to Bowie,<br />

posvećene nedavno preminulom<br />

pevaču Dejvidu Bouviju.<br />

Pogram izložbi završnih radova<br />

studenata Fakulteta primenjene<br />

umetnosti pogledajte ovde: LINK<br />

Izložbe završnih radova studenata<br />

Fakulteta likovnih umetnosti partite<br />

ovde: LINK<br />

Izložbe završnih radova učenika<br />

Tehnoart škole pogledajte ovde:<br />

LINK<br />

KNJIŽEVNOST<br />

U utorak, 14. <strong>jun</strong>a, u Velikoj<br />

sali SKC-a, sa početkom u 19h,<br />

možete prisustvovati tribini koja<br />

se održava povodom trideset godina<br />

od smrti Horhea Luisa Borhesa.<br />

Tema razgovora biće veza između<br />

umetnosti i matematike i nauke.<br />

Matematički paradoksi su čest sadržaj<br />

Borhesovih dela, a o tome će<br />

govoriti matematičari, naučnici,<br />

filolozi i pisci.<br />

Veče posvećeno Miloradu Paviću,<br />

održaće se 15. <strong>jun</strong>a, u Maloj sali<br />

Studentskog kulturnog centra. Povod<br />

za ovaj događaj je tridesetogodišnjica<br />

objavljivanja Hazarskog<br />

rečnika.<br />

Ciklus Naši savremenici nastaviće<br />

se 22. <strong>jun</strong>a u Maloj Sali SKC-a.<br />

Ovaj put tema razgovora biće<br />

Milovan Danojlić i njegovo stvaralaštvo.<br />

4 5

SLIKA MESECA<br />

Holandskog renesansnog slikara, Hijeronimusa<br />

Boša, jedni vide kao genijalnog<br />

ludaka, drugi kao jeretičkog i sektaškog<br />

pobornika, ali ako sagledamo njegovu<br />

biografiju i informacije koje se mogu potkrepiti<br />

činjenicama, uočicemo da je on bio ugledan<br />

građanin i poštovan slikar čije se zanimanje nije<br />

razlikovalo od drugih umetnika tog doba. Dela<br />

Hijeronimusa Boša čvrsto su povezana sa duhom<br />

i atmosferom vremena u kojem su nezadovoljstvo,<br />

strah i bolest ophrvali stanovništvo i u kojem<br />

je pronalaženje načina za iskupljenje i okajanje<br />

greha postalo opsesija. Njegova umetnost bila<br />

je angažovana i sa sobom je nosila kompleksne<br />

pouke vezane za čovekovu prirodu i život.<br />

Slika Vrt uživanja danas se čuva u muzeju<br />

Prado u Madridu. Tačno vreme nastanka dela<br />

nije poznato, ali se pretpostavlja da je naslikano u<br />

periodu između 1500. i 1505. godine. Neizvestan<br />

je i podatak o patronu. Potencijalnim naručiocima<br />

slike smatraju se Engelbert II grof od Nasua i<br />

vitez reda Ordena zlatnog runa, koji je vladao od<br />

1475. do 1504. godine i njegov naslednik Henrih<br />

III grof Nasua i Brede. Delo se može posmatrati<br />

kao verna beležnica društva u kojem je stvarano.<br />

Tema slike predstavlja preokupaciju čoveka<br />

srednjeg veka, a fantazmagorična vizija otkriva<br />

umetnika koji sa dolaskom humanizma i novih<br />

pogleda na svet postaje svestan svoje kreativnosti<br />

i stvaralačke moći.<br />

Na prvi pogled se prvenstveno uočava religiozna<br />

dimenzija dela. Zatvoreni paneli triptiha<br />

(slike koja ima centralni i dva bočna dela) prikazuju<br />

Treći dan stvaranja sveta, trenutka kada je<br />

Bog odelio vodu i kopno i stvorio drveće i travu.<br />

Kada se krila umetničkog dela otvore, pred posmatračem<br />

se pojavljuje fantastičan predeo ispunjen<br />

nagim ljudskim figurama, neobičnim<br />

arhitektonskim konstrukcijama i čudnovatim<br />

plodovima, kroz koje se ilustruje priča o prvim<br />

ljudima, Adamu i Evi, potom njihovim grešnim,<br />

lucidnim potomcima koji ophrvani porokom uživaju<br />

u prividnoj sreći, da bi se na kraju suočili sa<br />

strašnim mukama Pakla.<br />

7

SLIKA MESECA<br />

SLIKA MESECA<br />

Pored teološke osnove, Vrt uživanja isprepletan<br />

je moralnim porukama kao upozorenjima na<br />

opasnosti životnog iskušenja. Upravo taj jak osećaj<br />

zapanjenosti koje delo izaziva i provocira može da<br />

nagoni na razmišljanje o načinu na koji provodimo<br />

zemaljski život. Boš čovečanstvu dočarava njegove<br />

greške i posledice koje će uslediti ako se ne osvesti i<br />

ne vrati na pravi put. U zagonetnoj bašti, na svakom<br />

koraku postoji opasnost koja vreba ljudsko telo, a<br />

porobljavajući njega, ona zauvek okiva čovekovu<br />

dušu lancima prokletstva. Zabranjeno voće i zemaljsko<br />

senzualno uživanje prikazano je kroz predstave<br />

sočnih bobičastih plodova i prikaze nagih žena koje<br />

su najpoželjnija poslastica neobuzdanog nagona.<br />

Umetnik slika prolaznost zemaljskog uživanja i upozorava<br />

da sladak ukus voćnih sokova brzo nestaje,<br />

a zadovoljeni telesni nagoni ponovo se javljaju<br />

i postaju sve halapljiviji. To vodi iz greha u greh i u<br />

jedan neprekidan niz pogrešnih izbora. U srednjem<br />

veku vladalo je mišljenje da moralna pravila direktno<br />

proizilaze iz zakona koje je Bog dao Mojsiju. Etičke<br />

vrednosti su se izvodile iz višeg sveta ˗ nebesa, jer<br />

je Bog otkrio pravila za regulisanje života pojedinca<br />

i života društva. Boš na centralnom panelu ilustruje<br />

zemlju bez morala. Božija reč iščezla je iz srca i<br />

uma ljudi koji su sada preokupirani drugim stvarima.<br />

U bašti uživanja i greha ne postoje prave vrednosti<br />

koje će usmeriti ljudski rod na put vrline. Kroz alegorični<br />

prikaz bludnih muškaraca i žena, Boš kritikuje<br />

čovekovu potrebu za predavanjem telesnim impulsima,<br />

ljubavi prema hrani i piću, a iznad svega, seksualnom<br />

razvratu. Jedni se hrane plodovima, dok ih<br />

drugi nose na glavi ili ih čak imaju umesto glave, što<br />

ukazuje na količinu strasti koja je ophrvala dotične<br />

ljudske individue. Neki se nalaze u samoj utrobi plodova<br />

i potpuno se prepuštaju njihovim sladostrastima.<br />

Jagode i ostalo voće metafore su seksualnih nagona,<br />

a u posesivnom obožavanju voća, muškarci i<br />

žene otkrivaju svoju uzbuđenost.<br />

Moralni karakter dela još više je izražen kroz<br />

simboličnu upotrebu starih narodnih poslovica. Vekovima<br />

unazad poslovice se sagledavaju kao sredstva<br />

za podučavanje moralnih vrednosti. Par ljubavnika,<br />

koji se međusobno miluju i zadovoljavaju svoje telesne<br />

nagone, nalazi se u providnom mehuru koji pluta<br />

jezerom na vrhu čudnovate voćke. Ova scena odnosi<br />

se na izreku Sreća je krhka i lomi se kao staklo. Boš na<br />

ovaj način upozorava posmatrača da zemaljska zadovoljstva<br />

brzo jenjavaju, pucaju i raspršuju se. Nameće<br />

gledaocu pitanje o tome da li je sve to bitno, da li je<br />

vredno odreći se večnog blaženstva zarad prolaznih<br />

momenata prividne sreće. Još jedna često upotrebljavana<br />

poslovica upotpunjuje poruku ovog dela. Velika<br />

riba jede malu ribu, izreka je koja se može prepoznati<br />

u predstavi konjanika koji jašu oko bazena ispunjenog<br />

zavodljivim ženama. U kontekstu celog triptiha, scena<br />

predstavlja malu ribu kao simbol grešnika koji hita ka<br />

zemaljskim zadovoljstvima i kreće se pravo ka utrobi<br />

pakla gde ga čeka đavo oličen u kitu.<br />

Umetnik se koristio ovakvim metaforičkim sadržajem<br />

kako bi preneo složena značenja, i kako bi<br />

priču triptiha dodatno upotpunio elementima koji<br />

dopunjuju moralni karakter dela. Pošto slika govori<br />

više od hiljadu reči, ovakvi detalji mogli su samo da pojačaju<br />

efekat koji maštovita kompozicija Vrta uživanja<br />

već ostavlja na posmatrača. Ako mudar čovek govori<br />

u zagonetkama, Boš svoju ideju o ljudskoj taštini i<br />

nemoralu, kao i kaznama koje im selde, iskazuje kroz<br />

fantazmagoričnu viziju prepunu simbola, skrivenih<br />

značenja, metafora, izreka...<br />

Umetnost Hijeronimusa Boša pokreće na razmišljanje.<br />

Možda su isprepletana naga tela, gigantsko<br />

voće, neobični prizori, fantastičnne sprave za kažnjavanje<br />

mogle podstaći čoveka da se osvrne oko sebe.<br />

Ovo delo snažne interpretacije trebalo je da poduči,<br />

prosvetli svakog ko je spreman da prihvati poruku<br />

koju ono nosi. Čini se da Boš kroz ovu neobičnu sliku<br />

poručuje, baš kao i sveti Matija: Blago vašim očima<br />

što vide...<br />

piše: Gordana Milanović<br />

Zemaljske, materijalne i telesne primamljivosti<br />

nisu zaobišle ni crkvena lica. Triptih Vrt uživanja<br />

u jednoj sekvenci prikazuje i moralni sunovrat crkve.<br />

Svinja ogrnuta velom kaluđerice koja tera čoveka da<br />

potpiše papir direktno vodeći ga ka grehu, surov je<br />

prikaz tadašnjeg stanja u crkvenim krugovima koji<br />

su potpali pod greh simonije i korumpiranosti.<br />

fotografije preuzete sa sajta WikiArt<br />

8 9

MLADI I KREATIVNI<br />

BIDADARI<br />

Indonežanski plesni studio<br />

U<br />

<strong>jun</strong>skom broju <strong>KuŠ</strong>!-a predstavljamo<br />

vam Bidadari – Indonežanski plesni<br />

studio koji je 2004. godine osnovala<br />

Ivana Ašković u Ambasadi Republike<br />

Indonezije u Beogradu. Već dvanaest godina Bidadari<br />

studio podstiče saradnju i kulturnu razmenu sa svim<br />

građanima Srbije koji žele da nauče ples i kulturu<br />

ove čudesne zemlje. Cilj studija je da upozna domaću<br />

publiku sa lepotom i složenim oblicima indonežanske<br />

kulture, kao i sa različitim formama plesa Balija, Jave,<br />

Sumatre i drugih krajeva Indonezije. Članovi Plesnog<br />

Studija Bidadari se, osim sa plesom, upoznaju i sa<br />

istorijom, kulturom i običajima Indonezije. Neki od<br />

njih su počeli da uče i jezik a mnogi su imali priliku<br />

da provedu nekoliko meseci ili nekoliko godina u Indoneziji<br />

kao stipendisti Vlade Indonezije. U nekoliko<br />

navrata, članovi kluba plesali su upravo u Indoneziji,<br />

mestu porekla ovih, nama neobičnih, plesova koji polako<br />

počinju da šire svoj uticaj i među srpskom publikom.<br />

U plesnom studiju, u periodu od nekoliko godina,<br />

polaznici se upoznaju sa oko trideset različitih plesova<br />

iz svih krajeva Indonezije. Neki od najpoznatijih su:<br />

Gabor, Ćendravasih, Truna Đaja, Oleg Tamulilingan,<br />

Topeng, RetnoPamudja, Merak,Saman, i mnogi drugi.<br />

Gabor je jedan od najstarijih ritualnih plesova na<br />

Baliju, uglavnom izvođen od strane mladih devojaka<br />

kao deo religioznih festivala u hinduističkim hramovima.<br />

Devojke u rukama drže cveće kojim pozdravljaju<br />

bogove, goste i prisutne u hramu. Ovaj ples je i vrsta<br />

molitve.<br />

Retno Pamudyja je ples koji izvodi jedna plesačica.<br />

Ples je inspirisan epizodom iz epa Mahabharata, a oslikava<br />

Srikandi, jednu od retkih ženskih ratnica koja se sprema<br />

za bitku. Srikandije čest motiv u slikarstvu i vajarstvu<br />

na ostrvu Java.<br />

Tari Merak je relativno skoro osmišljen način plesa<br />

koji za cilj ima oponašanje pojave i pokreta pauna a Tari<br />

Saman, ili „ples hiljadu ruku“ je čuveni ples indonežanske<br />

provincije Aćeh u severnom delu Sumatre. I ovaj ples je<br />

vrsta molitve i izvodi se uz pevanje.<br />

Bidadari su nebeske nimfe, pratilje boga Indre iz hinduističke<br />

mitologije. Pominju se u velikom staroindijskom<br />

epu Mahabharata kao natprirodna bića velike lepote<br />

i moći, nebeske plesačice koje ne ostavljaju ravnodušnim<br />

ni smrtnike ni bogove. Često su predstavljane kao supruge<br />

Gandharvasa, dvorskih muzičara boga Indre. Za njih se<br />

vezuje i briga o herojima palim u borbi, što ih približava<br />

nordijskim valkirama. U umetnosti, Bidadari se predstavljaju<br />

kao lepotice koje stoje ili lete, sa cvetom lotosa u rukama.<br />

Instruktorka plesa, Ivana Ašković, bavi se ovom<br />

vrstom umetnosti od 1995. godine. U svojoj dugogodišnjoj<br />

karijeri četiri godine provela je<br />

na Baliju, gde se usavršavala i redovno nastupala<br />

na festivalima u hramovima<br />

ili privatnim događajima.<br />

– Šta je najteže prilikom<br />

učenja ove vrste plesa?<br />

Različiti plesovi koji se uče u<br />

Plesnom studiju Bidadari, koje ovaj<br />

studio već 12 godina prikazuje publici<br />

u Srbiji, su tek deo, pojavni oblik jednog<br />

neverovatnog kulturnog i istorijskog<br />

bogatstva Indonezije i bogatstva značenja<br />

njenih različitih naroda, od kojih svaki ima drukčiju<br />

tradiciju, filozofiju, književne uticaje, istoriju,<br />

osećaj za lepo, pogled na svet. Devojke dolaze<br />

u našu grupu gotovo bez ikakvog predznanja<br />

ali ipak osete neobjašnjivu privlačnost prema<br />

onome sa cime se susretnu i želju da zarone u<br />

to obilje duha i kreativnosti i da svoj doživljaj<br />

svega toga iskažu kroz ples. Sve one dolaze kod<br />

nas mlade, lepe, talentovane i željne da nauče<br />

nešto novo, ali za njih je možda najteže upravo<br />

to, da spoznaju tradiciju i kulturu iz kojih<br />

su nikli svi ti različiti plesovi koje<br />

one predstavljaju našoj publici,<br />

da ih istinski razumeju, spoznaju<br />

i prikazuju kao svoje.<br />

Taj proces učenja plesova<br />

kao segmenta izuzetno<br />

bogatih kultura i tradicija<br />

Indonezije je nešto što će<br />

imati veliki uticaj na njih<br />

i početi da usmerava njihov<br />

život u jednom novom<br />

pravcu.<br />

– Poput svih istoičnjačkih<br />

veština,<br />

pretpostavljam da ples<br />

zahteva određeni balans<br />

MLADI I KREATIVNI<br />

tela i duše, tj. da se, osim na telo, akcenat stavlja i<br />

na duh. Da li ste primetili neku vrstu promena u svom<br />

životu od kada se bavite plesom – da ste mirniji, koncentrisaniji,<br />

precizniji..?<br />

Svaki ples je vrsta jezika kojim naše telo priča<br />

određenu priču, izražava emocije ili filozofiju života.<br />

Bidadari radi tradicionalne plesove ili savremene<br />

plesove koji su inspirisani tradicijom<br />

ili na njoj zasnovani, i oni su, u isto<br />

vreme, jezik kojim iskazujemo arhetipove,<br />

mitologiju, verovanja, kolektivnu<br />

osećajnost, radosti, strahove, čežnje i<br />

snove različitih naroda ove kulturno<br />

izuzetno bogate zemlje. Sam proces<br />

učenja tih drukčijih pogleda na stvarnost<br />

i usvajanja plesnih oblika kao<br />

jezika koji daje pojavni oblik tom<br />

pogledu na svet sve nas sigurno<br />

u velikoj meri menjaju. Svakom<br />

pojedinačnom plesu pristupamo sa<br />

mnogo poštovanja prema svemu što<br />

on znači, prema ličnosti ili narodu koji<br />

su ih stvorili, prema filozofiji života<br />

koju on predstavlja, prema karakterističnom<br />

kostimu u kome se on izvodi.<br />

Ako su na Baliju plesovi koji se izvode<br />

u hramovima često oblik molitve, za<br />

nas u Beogradu, toliko dalekom od<br />

Balija, ti isti plesovi su oblik meditacije<br />

i poniranja u svet duha od<br />

koga smo u savremenom životu<br />

toliko često i bolno otuđeni.<br />

– Koje su najveće razlike<br />

između Balija i Srbije?<br />

Mnogi od balinežanskih<br />

plesova koje učimo su novi,<br />

moderni plesovi ali zasnovani<br />

na tradiciji ili inspirisani<br />

tradicijom. Balinežani<br />

čuvaju svoju<br />

tradiciju, svoje narodne<br />

običaje i tradicionalnu<br />

umetnost, ali na način<br />

koji ne suprotstavlja<br />

tradicionalno i moderno<br />

kao nespojive<br />

elemente.<br />

Naprotiv, oni<br />

10 11

MLADI I KREATIVNI<br />

usvajaju tekovine XXI veka i savremeni način života,<br />

bez rušenja mostova sa običajima, verovanjima i<br />

osećajem za lepo koji ih vezuju za njihove korene,<br />

nacionalne, istorijske i metafizičke. Mislim da ta vrsta<br />

metafizičkog kontinuiteta ne postoji u Srbiji. U ovoj<br />

zemlji, kada hoćemo da izgradimo nešto novo, obično<br />

srušimo sve što je postojalo pre toga. I zato stalno<br />

počinjeno od neke duhovne nule i ponovo se vraćamo<br />

na tu duhovnu nulu i ne znamo kako da izađemo iz tog<br />

začaranog kruga.<br />

– A da li ima sličnosti?<br />

Sličnosti su više univerzalne i ogledaju se u toj<br />

večitoj ljudskoj težnji da se u svakoj reči, pojavi<br />

događaju, muzici ili plesnom gestu vidi smisao, da se<br />

uspostavi jedan filozofski i ljudski okvir u kome sve<br />

ima svoje značenje, da čovek u tom okviru može da<br />

pronađe sebe i da izražava sebe i svoj doživljaj sveta<br />

kroz nešto toliko čudesno, lepo i puno značenja kao<br />

što su plesovi koje radi Bidadari.<br />

– Kako se devojke odlučuju za indonežanske<br />

plesove?<br />

Obično dođu iz radoznalosti. Vide slike naših nastupa<br />

na Facebook-u, privuče ih kostim ili ples ili priče<br />

koje čuju od starijih devojaka, ili vide neki prikaz na<br />

televiziji ili u novinama, poput ovoga. Mnoge odustanu<br />

posle nekoliko dana ili nedelja jer nisu spremne da<br />

nam se dovoljno posvete ili ne vide sebe u tome, ali<br />

one koje ostanu budu sa nama godinama i to u dobroj<br />

meri obeleži njihov kasniji život.<br />

– Čime se bave vaše polaznice i da li treninzi<br />

oduzimaju mnogo vremena ili se njima možemo baviti<br />

rekreativno?<br />

Devojke nam se obično priključuju kao učenice<br />

srednje škole ili studentkinje. Mnoge ostaju u grupi<br />

godinama, a prestaju obično zato što odu na školovanje<br />

u inostranstvo, ili zato što im život nametne neki<br />

drugi ritam ili program.<br />

Mi vežbamo tri puta nedeljno, po dva sata, talenat<br />

za ples, mladosti izdržljivost se podrazumevaju, ali<br />

potrebno je mnogo posvećenog rada da bi one savladale<br />

te plesove dovoljno dobro da mogu da nastupaju.<br />

Bidadari nije profesionalna grupa, ali se ne bavi<br />

plesom ni rekreativno, s obzirom na vreme i energiju<br />

koju sve devojke ulažu u rad u grupi.<br />

– Ples žena ratnica se pominje još u hinduističkim<br />

spisima. Da li u Indoneziji postoji tradicija da<br />

žene idu u borbu i da li postoje neke čuvene ratnice iz<br />

istorije?<br />

https://www.facebook.com/bidadari.beograd/?ref=br_rs&pnref=lhc<br />

http://bidadaridancestudio.in.rs/#!/about.html<br />

Nema mnogo žena ratnica u Hinduuizmu ili drugim<br />

kulturama Indonezije. jedina poznata je Srikandi, koja<br />

je opisana u plesu Retno Pamudja. Ali i njena priča<br />

je posebna jer je Srikandi posle smrti morala ponovo<br />

da se vrati na ovaj svet kao muškarac da bi mogla da<br />

savlada svog iskonskog neprijatelja čijem je uništenju<br />

posvetila svoj život i svoju smrt.<br />

– Kakav je kod ženstvenosti u Indoneziji? Koliko<br />

se razlikuje od evropskog?<br />

Kulturološki je veoma zanimljivo da su u Indoneziji<br />

estetski i rodni pojmovi neraskidivo vezani. Hinduističke<br />

tradicije vide svet kao jedinstvo suprotnosti,<br />

kao što su noć i dan, crno i belo, dobro i zlo. Jedno ne<br />

može bez drugoga, a umeće življenja jeste u nalaženju<br />

ravnoteže između ovih oprečnih sila. U estetici, hinduističke<br />

tradicije u Indoneziji predstavljaju likove i<br />

događaje kroz koncepte halus – keras - kasar. Halus<br />

znači plemenito, uzvišeno, prefinjeno, delikatno. To je<br />

odlika uzornih žena, ali takođe i odlika mnogih uzvišenih<br />

muškaraca. Mnogi <strong>jun</strong>aci u ovoj tradiciji se<br />

prikazuju kao halus, na način koji bi se u zapadnom<br />

poimanju stvari mogao doživeti kao ženstven. Kod tih<br />

<strong>jun</strong>aka dominantni su duh, uzvišena emocija i spiritualnost.<br />

Rama, glavni lik iz Ramajane se, na primer,<br />

predstavlja kao haluslik. U keraskategoriju bi spadali<br />

veliki ratnici, koji su uglavnom oličenje fizičke snage,<br />

mada se ovaj pojam u svakodnevnom životu često primenjuje<br />

i na duhovnu snagu, dokkasar znači grubo,<br />

sirovo i prosto. Rodni koncepti ne znače mnogo u ovoj<br />

tradiciji, koliko su značajni ovi estetski koncepti, utoliko<br />

sto se i idealna žena i idealni muškarac nalaze na<br />

halus – keras strani ovog spektra. Prefinjenost, duhovnost<br />

i unutrašnja lepota su ideali jednako za muškarce<br />

i žene.<br />

– I za kraj – da li ste pokušali da približite kulturu<br />

Srbije stanovnicima Balija, i kako su reagovali na<br />

nju?<br />

Ja konkretno nisam, suviše sam deo njihove tradicije,<br />

akademski, privatno i profesionalno, i nikada nisam<br />

imala priliku da na Baliju predstavljam Srbiju,<br />

posebno zato što sam ovde počela da dolazim kao student<br />

američkog univerziteta i neko ko je tada dugi niz<br />

godina živeo u Americi. Ali Balinežani su radoznali<br />

i otvoreni ljudi i sigurna sam da bi naše umetničke<br />

tradicije pozdravili sa velikim interesovanjem i poštovanjem.<br />

Dodaćemo još i da ovaj plesni studio nudi besplatne<br />

časove svim zainteresovanim polaznicama.<br />

12 13

ČITAM I SKITAM<br />

O jednoj Njegoševoj<br />

ljubavnoj pesmi<br />

Kada pomislite na Njegoša setite se Gorskog vijenca, kršne i divlje Crne Gore, dostojanstvenog<br />

vladike, božanske iskre koja svako biće povezuje sa Svevišnjim, slobode i <strong>jun</strong>aštva,<br />

epskih stihova i velikih <strong>jun</strong>aka. Međutim, postojao je i jedan drugačiji Njegoš. Doista, nije se često otkrivao, ali<br />

je postojao. Pesnik nam ga je dao samo u naznakama u skoro jedinoj ljubavnoj, smeloj i erotskoj pesmi, koju je<br />

veliki vladika Rade ostavio za sobom – Noć skuplja vijeka.<br />

Kako joj samo ime kaže, u ovoj pesmi Njegoš je opisao jednu noć koja je za njega bila vrednija od celog<br />

života. Noć u kojoj mu dolazi „divna vila“ koju on odvodi u šator „ka ispunjenju svetoj želji“. Poljubac koji<br />

oduzima dah, crna kosa koja joj pada niz rajske grudi i njeno znojavo telo pozivaju pesnika da na jedan čulan,<br />

besraman način opeva uživanje koje je s njom osetio. Pred pojavom vile, njenim mirisom i dodirom, pred posedovanjem<br />

nje, sve druge sreće ovog sveta postaju neznatne. Jedna noć koja se pamti čitav život.<br />

Ova pesma čim je objavljena, što je usledilo dosta kasnije od vremena njenog nastanka,<br />

pokrenula je veliki broj spekulacija i nagađanja. Proučavaoci su postavljali<br />

bezbroj pitanja – Da li je Njegoš opisao sopstveno iskustvo? Ko li bi ta devojka mogla<br />

biti? Zašto je pesmu krio? Je l' Njegoš doživeo tu veliku, romantičarsku ljubav koju<br />

svaki pesnik, po nekom nepisanom književnom pravilu mora da proživi?<br />

Osetio je i sam Njegoš koliko je ova pesma neprimerena čoveku njegovog<br />

položaja. Monaha koji piše erotsku poeziju retko ko će želeti da zadrži na<br />

položaju vladike. Nju je Njegoš nosio pod svojom mantijom,<br />

skrivenu blizu srca, sve dok mu je jednog dana nije zatražio<br />

njegov pomoćnik da je štampa. Njegoš je to bez razmišljanja<br />

odbio rečima: „A, kako bi izgledalo: vladika, pa da piše pesmu od<br />

ljubavi? Ne dam!“. Pesmu je spalio. Međutim, posebna kakva i jeste,<br />

pesma je ipak opstala.<br />

Tekst ove, za mnoge najlepše ljubavne pesme, prvi put je<br />

štampan u Bosanskoj vili 15. januara 1913. godine. Objavio ju je<br />

Pavle Popović koji ju je pronašao u Javnoj biblioteci u Petrogradu<br />

pod nazivom Noć skuplja vijeka. Međutim, 1956. godine pojavila<br />

se i druga verzija ove pesme, objavljena na kraju knjige Njegoševa<br />

bilježnica. Beležnicu vladike Radeta poklonila je cetinjskom Istorijskom<br />

institutu ćerka kralja Nikole I Petrovića. Ova verzija je mnogo<br />

zanimljivija, s obzirom da su na njoj vršene naknadne prepravke<br />

kako bi se Njegoševa erotska pesma prilagodila činjenici da ju je napisao<br />

čovek koji nosi mantiju.<br />

Prvo, sam naslov pesme je izmenjen. Iako je još uvek stajao originalan naslov Noć skuplja<br />

vijeka ispod njega našao se još jedan Paris i Helena. Time je onaj koji je cenzurisao pesmu želeo<br />

da samog autora odvoji od svog dela, da prikaže kako pesma nije bila deo Njegoševog<br />

iskustva već da su glavni akteri pesme dvoje ljubavnika, prostorno i vremenski udaljeni<br />

od samog vladike, Paris i Helena. U prilog tome ide još jedna izmena koja je izvršena<br />

na ovoj verziji pesme, a to je činjenica da je u samoj pesmi prvo lice zamenjeno trećim,<br />

kako bi se ukinula subjektivnost koja je i te kako prisutna u originalnoj verziji. Time<br />

je pesma pretvorena u nečije svedočenje, možda Parisovo, ali nikako Njegoševo.<br />

Vodeći se parolom „gde ima dima ima i vatre“, pokušaj da se iz ove pesme<br />

ukine ličnost Njegoševa navela je mnoge proučavaoce da posumnjaju da je pesma<br />

zaista inspirisana događajem iz njegovog života. Stoga se pojavio veliki broj ženskih<br />

likova, potencijalnih Njegoševih ljubavnica, koje su mogle pesniku poslužiti kao<br />

inspiracija za ovu pesmu. U prilog ideji da je pesma produkt ličnog iskustva ide<br />

i činjenica da su Njegoša žene obožavale i o tome postoje brojni zapisi. Ni za kim<br />

ko je nosio mantiju žene nisu toliko patile koliko za njim. Od bečkog do italijanskog<br />

dvora, preko Petrograda, Trsta i Kotora, devojke su prolivale suze za vladikom. Pisale<br />

su mu ljubavna pisma, udvarale mu se, bacale pred noge i pretile samoubistvom. Žene su<br />

Njegoša obožavale, a on njih?<br />

ČITAM I SKITAM<br />

Način na koji je Njegoš uvučen u mantiju od njega su načinile neku vrstu prinudnog monaha. Mantiji<br />

se Njegoš nije nadao, ali ju je ipak sa ljubavlju nosio. Ta činjenica da je celibat pesniku nametnut doprinosi ideji<br />

da je on ženu mogao želeti i da možda nije imao dovoljno snage da se toj želji odupre. Prema nekim svedočenjima<br />

pesma Noć skuplja vijeka nastala je najverovatnije 1844. godine, dok je vladika boravio u Perastu. Tamo<br />

je ugledao jednu devojku, koja je stanovala nedaleko od kuće u kojoj je on boravio i koja ga je svojom pojavom<br />

potpuno oduševila. Njeno ime nije poznato, ali je zabeleženo da ga je ona privukla zato što nije bila sramežljivao<br />

kao ostale crnogorske devojke već je bila „žena mlada, ali soko sivi“.<br />

Pored misteriozne devojke iz Perasta, za vladiku se vezuje još jedna žena – Milica Stojadinović Srpkinja.<br />

Kako su je njeni savremenici opisali, Milica nije uživala da bude predmet čežnje ili zanosa muškaraca. Nju su<br />

opisivali kao „ni previše lepu, ni previše ružnu“. Ali je u njoj samoj postojao neki zanos, idealizam koji je Njegoša<br />

toliko oduševio da je za nju morao reći: „Ja poeta, ona poeta. Da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori.“ Ni<br />

Milica nije ostala ravnodušna na lik velikog vladike. Na vest o njegovoj smrti ona je zapisala: „Nema te više. Ko<br />

da ne zaplače...“. O njima dvoma se dosta pisalo, ali uvek uzdržano. Ne postoje svedočanstva da su oni, osim<br />

obostranih simpatija, razvili i neku snažniju emociju jedno prema drugom.<br />

Kao jedna od potencijalnih velikih ljubavi Njegoševih spominje se i prelepa grofica Dora de Istra koja<br />

je, iako nije često o Njegošu pisala, odmah po smrti njegovoj, ganuta velikom tugom otišla na Cetinje. Tu je i<br />

prelepa balerina Flora Fabri kojom je vladika bio opsednut i kojoj je posvetio pesmu Tri dana u Trijestu u kojoj<br />

opisuje žensku lepotu koja ga je zanela.<br />

Međutim, sve ove Njegoševe potencijalne ljubavi ostaju samo na nivou nagađanja.<br />

Kao i pesma Noć skuplja vijeka tako i bilo koje svedočanstvo o tome da je vladika Rade<br />

ipak bio samo čovek, podložan strastima i vođen željama, moralo je biti uništeno. A zar<br />

nam je i potreban neki drugi dokaz ljubavi, ljubavno pismo ili ispovest? U samoj pesmi je<br />

skrivena ljubavna ispovest i pismo kakvo je malo koji ljubavnik na ovom svetu napisao.<br />

piše: Tamara Živković<br />

14 15

ČITAM I SKITAM<br />

Svi mi smo čitali Ep o Gilgamešu, ako ni<br />

zbog čega, a ono jer je ovo delo odvajkada<br />

deo obavezne školske lektire. S razlogom<br />

je tako. Ep o Gilgamešu je prvo poznato<br />

književno delo, a smatra se da je inspirisalo mnoga<br />

naredna dela kao što su Odiseja i čak Knjiga o postanju<br />

(deo koji govori o potopu je vrlo sličan opisu<br />

potopa iz Epa o Gilgamešu).<br />

Gilgameš je stvarna istorijska ličnost, peti kralj<br />

grada Uruka. On ima, sudeći po mitu iz Mesopotamije,<br />

božansku snagu. Posvećen je svome gradu, pravi<br />

zid kao zaštitu od neprijatelja i gradi hramove kako<br />

bi grad bio u milosti bogova. Nasuprot tome, kada su<br />

stanovnici grada u pitanju, on je egocentrični vladar<br />

tiranin, koji koristi stanovnike kako mu se prohte. Bogovi<br />

zbog toga bivaju razljućeni i odlučuju da ga kazne<br />

tako što će mu poslati Enkidua – divljeg čoveka<br />

koji mu je ravan po snazi.<br />

Enkidu postaje pitom nakon seksa sa sveštenicom<br />

iz Ištarinog hrama, a zatim odlazi da pronađe Gilgameša.<br />

Nakon celonoćne borbe, oni se sprijateljuju i<br />

odlaze zajedno u avanture – ubijaju Humbabu u kedrovoj<br />

šumi i pobeđuju nebeskog bika. Nakon što odbija<br />

ljubavni odnos sa boginjom, bogovi ubijaju Enkidua.<br />

Gilgameš ostaje slomljen i razočaran, i tada kreće u<br />

potragu za travkom koja će mu obezbediti besmrtnost.<br />

Njegova potraga zapravo je glavni deo celokupnog<br />

epa. Travku na kraju ne nalazi i umire kao smrtnik.<br />

Verovalo se da je Gilgameš dve trećine bog, jednu<br />

trećinu čovek, a upravo ta ljudska trećina ga je sprečila<br />

da dostigne besmrtnost dostupnu samo bogovima.<br />

Relativno skoro, otkriveno je 20 novih, nepoznatih redova<br />

ovog epa. Ti redovi ne menjaju u biti ovo delo, u<br />

smislu da ne utiču značajno na fabulu, ali ipak rasvetljavaju<br />

neke, do sada, nejasne momente.<br />

Ovo je veoma značajno otkriće jer je delo pronađeno<br />

1853. godine, a od tada nije bilo većih dopuna istog.<br />

Pronađeni stihovi pripadaju 5. tabli Epa o Gilgamešu,<br />

i veoma su bitni istraživačima književnosti iz<br />

više razloga. Prvi stihovi daju drugačiju sliku kedrove<br />

šume u koju Gilgameš i Enkidu odlaze da bi nasekli<br />

drva i odneli ih u Vavilon.<br />

Sada se vidi da je kedrova šuma prikazana kao<br />

GILGAMEŠ<br />

Novi pogled na najstariju priču<br />

17 [Through] all the forest a bird began<br />

to sing:<br />

18 […] were answering one another, a<br />

constant din was the noise,<br />

19 [A solitary(?)] tree-cricket set off a<br />

noisy chorus,<br />

20 […] were singing a song, making the<br />

… pipe loud.<br />

21 A wood pigeon was moaning, a turtle<br />

dove calling in answer.<br />

22 [At the call of] the stork, the forest exults,<br />

23 [at the cry of] the francolin, the forest<br />

exults in plenty.<br />

24 [Monkey mothers] sing aloud, a<br />

youngster monkey shrieks:<br />

25 [like a band(?)] of musicians and<br />

drummers(?),<br />

26 daily they bash out a rhythm in the<br />

presence of Ḫumbaba.*<br />

ČITAM I SKITAM<br />

džungla bogata različitim životinjama i pticama. Ovaj<br />

podatak je značajan jer se deskripcija nije često mogla<br />

pronaći u vavilonskoj narativnoj poeziji. Šuma je<br />

opisana kao puna života i muzika. Teško je, u savremeno<br />

vreme, zamisliti da se nekada na tom prostoru<br />

nalazila bujna vegetacija i fauna, ipak, nekada je na<br />

području Bliskog istoka, konkretnije Mesopotamije,<br />

bilo i lavova i majmuna i slonova i lisica. Situacija<br />

je sada nešto drugačija. Ovakav sled događaja nagoveštavaju<br />

i Enkidu i Gilgameš u nekoliko novootkrivenih<br />

stihova:<br />

300 [...] Gilgameš [...] forest(?),<br />

301 [...] aromatics from that cedar they<br />

were taking [for the ... of ] Enlil.<br />

302 [Enkidu] opened his mouth to speak,<br />

saying to Gilgameš:<br />

303 “[My friend,] we have reduced the<br />

forest [to] a wasteland,<br />

304 [how] shall we answer Enlil in Nippur?<br />

305 ‘[In] your might you slew the guardian,<br />

306 what was this wrath of yours that<br />

you went trampling the forest?’ ”<br />

Oni shvataju da će ubistvo Humbabe i sečenje<br />

šume dovesti do promene u prirodi, a u stihovima se<br />

opisuje nešto slično ekološkoj katastrofi. Ekološka<br />

svest je nešto novo što se javlja u staroj književnosti, a<br />

osećaj kajanja menja način na koji posmatramo Enkidua.<br />

Ispostavilo se da detalji mita naliče proročanstvu,<br />

i da se upravo to i dogodilo. Lov na lavove je postao<br />

kraljevski sport, džungle su pretvorene u obradiva<br />

zemljišta, celokupna flora i fauna je desetkovana.<br />

Pojedini stihovi menjaju i viđenje ličnosti<br />

Humbabe. U fragmentima stihova izgleda kao da se<br />

on i Enkidu znaju od pre, i da, čuvši buku, Humbaba<br />

pretpostavlja da se Enkidu vraća kući. Takođe je<br />

16 17

ČITAM I SKITAM<br />

sam Humbaba prikazan više kao vladar, a manje kao<br />

običan divljak, čak nailazimo i na nagoveštaj radosti<br />

zbog povratka prijatelja.<br />

61 Ḫumbaba [talked with himself,<br />

speaking a word:]<br />

62 “Did not a ... go [. . . . . . ?]<br />

63 Did not [. . . go . . . . . . ?]<br />

64 Why are [...] perturbed [and ... ?]<br />

65 Why are my own [. . . . . . ?]<br />

66 In terror(?) for ... [. . . . . .]<br />

67 How indeed ... [. . . . . . ?]<br />

68 In my very bed [. . . . . .]<br />

69 For sure Enkidu(?) [. . . . . .]<br />

70 In goodwill he [. . . . . .]<br />

71 If a word to [. . . . . .]<br />

72 May Enlil curse [him . . . . . !]”<br />

73 Enkidu opened his mouth [to speak,]<br />

[saying to Gilgameš:]<br />

74 “My friend, Ḫumbaba [. . . .. ,]<br />

Za prevod teksta sa fragmenata na engleski i tumačenje<br />

novih redova epa možemo zahvaliti prevodiocu<br />

Endruu Džordžu i profesoru Faruku Al-Raviju.<br />

Ploča se može videti u muzeju Sulaimania (Suleimaniyah),<br />

a Novootkrivenu tablu muzej je 2011. godine<br />

otkupio od krujumčara. Naime, u Iraku postoji<br />

prećutni dogovor po kojem muzej bez pitanja<br />

otkupljuje istorijske artifakte, kako oni ne bi napustili<br />

zemlju.<br />

Ova ploča otkupljena je sa drugih 80-90 ploča, a<br />

kada ju je ugledao, profesor Faruk Al-Ravi naložio je<br />

da se krijumčaru plati koliko god da traži. Ploče su<br />

kupljene za 800 dolara.<br />

piše: Aleksandra Vujić<br />

*Dajem vam stihove na engleskom<br />

jeziku jer se, uprkos mom razumevanju istog, ne<br />

usuđujem se da sama prevodim tako veliko delo.<br />

Ukoliko želite da čujete kako Ep o Gilgamešu zvuči na akadskom jeziku, kliknite na sledeći LINK.<br />

18 19

IZ UGLA MUZIKE<br />

Paganini<br />

Đavolji violinista<br />

Kulturološki motiv prodaje duše djavolu<br />

javlja se veoma rano u legendama i folkloru<br />

naroda Evrope, a najvecu popularnost<br />

stiče u periodu izmedju 15. i 18. veka. Ljudi<br />

za koje se smatralo da imaju neku vrstu ugovora sa<br />

đavolom najčešće su bili nadarene individue, visokih<br />

sposobnosti u svom polju rada. Često se ovakav<br />

pakt pripisivao piscima, slikarima i muzičarima.<br />

Takvo obeležje stajalo je nad imenima umetnika<br />

kao kletva, dok je Nikolo Paganini taj epitet koristio<br />

kao adut.<br />

Ovaj najslavniji virtuozo svog vremena,<br />

poreklom iz Đenove, može se smatrati jednim<br />

od začetnika moderne tehnike sviranja violine.<br />

Paganini je rođen 27. oktobra 1782. godine, kao<br />

treće od šestoro dece Antonija i Tereze Paganini.<br />

Njegov otac, neuspešni trgovac, će ga već sa pet<br />

godina upoznati sa muzikom, učeći ga osnovama<br />

gitare i mandoline, da bi sa sedam godina<br />

prešao na violinu. Pored prvog susreta sa muzikom,<br />

otac mu je ostavio i nezgodnu ljubav prema<br />

kockanju, nešto što će Paganiniju praviti probleme<br />

tokom većeg dela života. Kada je prevazišao<br />

muzičko znanje svoga oca, otišao je da uči od<br />

najboljih ucitelja u Đenovi. Njegov muzički<br />

talenat je vrlo brzo prepoznat i već sa deset godina<br />

Paganini je imao svoje prve nastupe. Kratko je<br />

boravio u Parmi, gde je dobio dobro obrazovanje<br />

iz komponovanja. Po povratku u Đenovu bio je<br />

svestan toga da ne postoji ni jedan majstor violine<br />

od koga moze nešto novo da nauči, s obzirom da<br />

ih je sve prevazišao sa nepunih osamnaest godina.<br />

Počeo je da komponuje i da svira, uglavnom po crkvama.<br />

Takođe je sebi postavio rigorozno vreme vežbanja<br />

od petnaest sati dnevno, u toku kojeg bi vežbao sopstvene<br />

kompozicije koje su često bile komplikovane i<br />

za njega samog.<br />

Godine 1801. zadivio je publiku svojim izvođenjem<br />

na festivalu Santa Kroče, što mu je donelo<br />

popriličnu slavu. Sa osamnaest godina Paganini<br />

je postavljen za prvu violinu grada Luke. Luka je u<br />

to vreme aneksiran od strane Napoleona, a oblast je<br />

data pod rukovodstvo Elizi Bonaparte, Napoleonovoj<br />

sestri. Elizi se dopalo Paganinijevo sviranje, pa ga je<br />

1805. dovela da bude solo violinista na njenom dvoru.<br />

Međutim, vrlo brzo se vratio životu ispunjenom konstantnim<br />

turnejama. Paganinijevo ime dobijalo je sve<br />

veći značaj, a uz slavu probudila se njegova slabost<br />

ka ženama i kocki. Njegova ljubav prema kockanju<br />

dovela je do toga da je morao da založi svoju viloinu<br />

da bi otplatio kockarski dug. Jedan francuski trgovac<br />

mu je pozajmio violinu da bi mogao da svira na<br />

koncertu i povrati izgubljeni novac, a nakon što ga je<br />

čuo kako svira, tu violinu mu je poklonio. Podjednako<br />

strasna bila je i Paganinijeva ljubav prema ženama.<br />

Tih godina vratio se i akustičnoj gitari, ali na njoj<br />

nikada nije svirao na javnim koncertima, ona mu je<br />

služila kao lični instrument i kao pratnja u mnogobrojnim<br />

ljubavnim pohodima.<br />

Iako je bio popularan pred italijanskom publikom,<br />

Paganini nije stekao internacionalnu slavu sve<br />

do 1828. godine, kada je krenuo da putuje na turneje po<br />

svim većim evropskim gradovima. Umeo je da očara<br />

publiku svojim izvođenjem, bilo da se radi o oštrom<br />

ili pak izrazito nežnom izvođenju, nije bilo retko ni<br />

to da publika zaplače od naleta emocija na njegovim<br />

koncertima. Publika tog vremena se prvi put susrela sa<br />

takvom virtuoznošću i razgibanošću koju je Paganini<br />

posedovao. I mada nije uveo nikakvu revolucionarnu<br />

tehničku promenu u svet violine, on je poznate tehinike<br />

ukombinovao na način kakav je do tada bio nezamisliv.<br />

Njegov zapanjujući način sviranja je ubrzo dobio<br />

mitske proporcije. Talenat, posvećenost i vrlo smelo<br />

privlačenje pažnje publike, ukombinovani sa dve<br />

fizičke karakteristike (izraženo dugački i fleksibilni<br />

prsti) zaslužni su za nadimke poput „Đavoljeg violiniste“<br />

i „Gumenog čoveka“. Paganini je svakako potpomagao<br />

ovakvim mitovima sa svojim vragolijama,<br />

poput sviranja na samo jednoj žici.<br />

IZ UGLA MUZIKE<br />

Paganini je imao malo bliskih prijatelja. Sa<br />

ljubavnicom je dobio sina, koga je kasnije priznao<br />

i kome je ostavio svoje neprokockano bogatstvo.<br />

Kroz ceo svoj život bio je izložen raznim bolestima.<br />

Njegov ekstravagantni život i konstantne turneje negativno<br />

su uticale na njegovo zdravlje. Već 1822. mu<br />

je dijagnostikovan sifilis, a lečenje živom i opijumom<br />

samo je pogoršalo njegovo pshičko i fizičko stanje.<br />

Nakon preležane tuberkuloze u Francuskoj, potpuno<br />

je prestao sa koncertima. Ovo vreme svog života je<br />

posvetio sređivanju kompozicija i dokumentovanju<br />

metoda sviranja. Poslednji put kada je otišao u Pariz,<br />

1836. godine, imao je želju da otvori kazino. Nakon<br />

momentalnog neuspeha i razočaranja koje ga je ostavilo<br />

u finansijskoj propasti, odlučio je da na aukciji<br />

proda svu svoju imovinu, uključujući i svoje instrumente.<br />

Zbog bolesti, glas gubi 1838. godine, a dve godine<br />

kasnije umire u Nici.<br />

Međutim, čak ni tu nije bio kraj njegovim mukama.<br />

Zbog njegovog zloglasnog nadimka, katolička<br />

crkva je odbijala da se njegovo telo sahrani u Đenovi.<br />

Celu stvar je pogoršalo to što je Paganini odbio da<br />

se ispovedi pred smrt misleći da je prerano za to, a<br />

zbog nagle smrti sveštenik nije mogao doći na vreme.<br />

Prošle su četiri godine dok se njegovo telo nije prenelo<br />

u Đenovu, ali i dalje nije sahranjeno. To je ucinjeno<br />

tek 1876. godine u Parmi.<br />

Mnogi smatraju Paganinija za najznačajnijeg<br />

violinistu svih vremena, a njegove brojne kompozicije,<br />

uključujući i najznačajniju 24 Carpices, do danas<br />

vaze za najzahtevnije kompozicije ikada komponovane<br />

za violinu. Njegov turbulentan i tragičan život<br />

služio je kao inspiracija za mnogobrojna flmska dela,<br />

koja vam mogu dati nov i zanimljivi pogled na život<br />

ovog italijanskog virtuoza. A ako vam filmovi i brojne<br />

interpretacije Paganinijevih dela (koja se mogu naći<br />

na internetu) ne utole interesovanje za ovim kompozitorom,<br />

toplo vam preopručujem da ugrabite prvu<br />

moguću priliku da uživo čujete izvanrednog violinistu<br />

Nemanju Radulovića. Shvatićete zašto ga nazivaju<br />

Paganinijem 21. veka.<br />

piše: Marko Kolarović<br />

20 21

Legenda<br />

o Don Žuanu<br />

i njegovom bludničkom<br />

životu već vekovima služi kao inspiracija<br />

umetnicima iz svih oblasti: Molijer je o<br />

njemu pisao, Mocart je komponovao operu s njegovim<br />

imenom, čak se Džoni Dep okušao u ulozi modernog<br />

zavodnika u istoimenom filmu iz 1994.<br />

U<br />

verziji Miodraga Ilića, pak, dolazi<br />

do obrtanja uloga, i Don Žuan (Petar<br />

Benčina) postaje zloglasni glasnik smrti<br />

(Comandatore iz opere Don Giovanni),<br />

dok na njegovo mesto dolazi Kazanova. Mada se u<br />

današnjoj kolektivnoj svesti i ne pravi razlika između<br />

ova dva lika (večina čak misli da su oni jedna te ista<br />

osoba), upravo je njihovo suočavanje glavna okosnica<br />

drame. Don Žuan je mit, večno mlad, svojevrsni ideal<br />

kome muška populacija navodno treba da teži. Ali,<br />

ako se neko u istoriji približio tom idealu, to je Đakomo<br />

Kazanova (Predrag Ejdus) iz Venecije, stvarna<br />

istorijska ličnost na kojoj upravo i vidimo neizbežne<br />

posledice takvog načina života. Da pojasnim, možemo<br />

mi sanjati do mile volje o tom kako ćemo biti Džejms<br />

Bond kad porastemo, ali život Dušana Popova nije ni<br />

izbliza ni toliko zanimljiv, ni toliko srećan.<br />

Ring u kome se sukobljavaju ove dve ličnosti je, naravno,<br />

naklonost jedne mlade dame, Gizele (Andrijana<br />

Oliverić).<br />

Ona bi u bilo kojim<br />

drugim okolnostima za njih<br />

predstavljala samo još jednu recku na<br />

zidu, još jedan podvig za hvalisanje u društvu. Ali<br />

ovde, njen zagrljaj bi bio dokaz superiornosti filozofija<br />

koje oni predstavljaju, ona je pobednički pehar u<br />

borbi naizgled dva različita načina života.<br />

Shodno tome, postoji samo jedno oružje koje priliči<br />

muškarcima u takvoj borbi, i gde će ono biti nego za<br />

pojasom. (Sledi par malih detalja iz predstave, koji<br />

se mogu smatrati spojelerima, tako da, ukoliko želite<br />

biti potpuno iznenađeni prilikom gledanja predstave,<br />

predlažem da nastavite da čitate od sledećeg pasusa.)<br />

U tom mačevanju pobeđuje Don Žuan, ali Gizela ostaje<br />

nezadovoljena. Otkud to? Otud što je Don Žuan<br />

legenda i kao takva, ona će uvek pobeđivati stvarnost<br />

u očekivanjima i nikad ih neće ispuniti.<br />

Predrag Ejdus, pored tog što glumi glavnu ulogu<br />

Kazanove, takođe i režira ovu izvrsnu malu predstavu.<br />

Gluma, osvetljenje, muzika zajedno sa scenografijom<br />

i kostimima (posebna pohvala za Geroslava Zarića i<br />

Mariju Mrković respektivno) – svi zajedno čine da se<br />

tokom cele predstave osećamo kao da sedimo u ćošku<br />

spavaće sobe samog Kazanove. Takođe, “realnost”<br />

same predstave dugujemo i samom dramskom tekstu<br />

Miodraga Ilića, koji se uveliko koristio memoarima<br />

samog Kazanove (Priča mog života – Đakomo<br />

Kazanova). U njima se naš ljubavnik sreće, između<br />

ostalog, i sa samim Mocartom, čak tvrdeći kako je lik<br />

Don Žuana iz Mocartove opere zasnovan na njemu –<br />

još uvek nesvestan ironije kako će pomoći u građenju<br />

mita, koji neće uspravan dostići.<br />

A<br />

ne škodi<br />

i napomenuti kako<br />

se u režiji oseća nemali uticaj<br />

predstave Amadeus iz BDP-a, gde je<br />

glavnu ulogu Salijerija glumio, ko drugi, nego sam<br />

Ejdus.<br />

Kad smo već kod režije, za kraj valja spomenuti<br />

sam završetak predstave, i, za publiku, pomalo čudan<br />

ples uz pesme Queen-a. Ali verujem da se upravo u<br />

tom izboru muzike krije jedna od poruka predstave<br />

(kao i tajna samog Don Žuana) i apsurdnosti do koje<br />

se stiže ako ideale i fantazije dovodimo do njihovog<br />

vrhunca.<br />

„Kazanova protiv Don Žuana“ Madlenianum - Mala scena, Java protiv Sna<br />

Vizuelno prelepa, glumački savršena, ima seksa, a<br />

ima i filozofije, a opet nije dosadna, naprotiv, neretko<br />

tokom sat i po ćete se nasmejati od srca. Najmlađa od<br />

najmlađih umetnosti koje se neguju u Madlenijanumu,<br />

Kazanova protiv Don Žuana je pravi mali skriveni biser<br />

u moru beogradskih predstava.<br />

Pozorišni dodatak<br />

Svakog meseca mali deo svoje rubrike ću odvojiti<br />

da podelim sa vama web stranice i linkove za koje<br />

mislim da bi bili korisni, ili bar zanimljivi, svim ljubiteljima<br />

pozorišta.<br />

Spisak dela Miodraga Ilića obuhvata prozu, scenarije<br />

za TV i dokumentarne programe, feljtone, prevode,<br />

eseje, razne članke i pozorišne kritike, ali sve to zajedno<br />

ipak je malo u poređenju sa njegovim dramskim<br />

delima. Kao inspiraciju, najčešće je uzimao istorijske<br />

ličnosti, bez obzira na to kada su živeli i čime su se<br />

bavili, kao što su: Žanka Stokić, Don Žuan, Spinoza,<br />

Dupan Silni, Kopernikus itd.<br />

Zato, zarad boljeg upoznavanja dela jednog od<br />

naših najplodnijih dramaturga, delimo sa vama predstavu<br />

Apis, u izvođenju Narodnog pozorišta u Beogradu<br />

iz 1988. Uživajte. LINK<br />

piše: Igor Belopavlović<br />

22 23

Tražili smo burek sa<br />

sirom,<br />

a dobili smo burek<br />

sa mesom 1<br />

Film<br />

Vladana Nikolića<br />

Balkanski film, a<br />

nije o ratu. ex-Yu jeste tu,<br />

ali nismo glavni. Zvuči čudno, zar ne?<br />

Ali, pre nego nastavim, jedno izvinjenje<br />

i jedna velika negativna kritika.<br />

Prvo, igrom slučaja, svi dosadašnji<br />

filmovi u ovoj rubrici su bili strani<br />

filmovi, i za taj užasan propust se<br />

iskreno izvinjavam. Ipak, nameravao<br />

sam tu grešku da ispravim recenzijom filma Burek,<br />

ali da li je Burek domaći film krajnje je diksutabilno.<br />

Režiju i scenario potpisuje, jedan od mojih omiljenih<br />

nezavisnih reditelja, Vladan Nikolić, ali to bi otprilike<br />

bilo to što se tiče domaćeg u ovom filmu. Produkcija jeste<br />

internacionalna, ali koji film to danas nije. Ono po čemu<br />

publika gleda da li je film domaći ili strani jesu, naravno,<br />

glumci i jezik na kom se odvija radnja filma. Glumci su sa<br />

cele planete, a jezik je engleski. Naravno, tu jesu Sergej i<br />

Branislav Trifunović, ali upravo sa njima, tj. sa njihovim korišenjem<br />

u reklamnoj kampanji i imam problem. Svi posteri<br />

i reklame sugerišu da su oni glavne uloge filma, i da se radi<br />

o tzv. buddy comedy, gde bi pratili smešne dogodovštine dva<br />

glava lika. Ali to ovde uopšte nije slučaj. Njihove uloge jesu<br />

najsmešnije, ali su sporedne, i to ne glavne sporedne, već samo<br />

sporedne. U najbolje slučaju, braća Trifunović su za Burek ono<br />

što su Timon i Pumba za Lion King - likovi koji služe da se publika<br />

nasmeje kad glavni akteri nisu na platnu (comic relief, što bi<br />

rekli englezi), ali zapravo imaju veoma mali uticaj na radnju, ako ga<br />

uošte i imaju tokom 10ak minuta koliko se pojavljuju u filmu. Da se<br />

razumemo, film je dobar, i oni su odlični u njemu, ali ne mali deo publike<br />

je ipak izašao<br />

razočaran iz bioskopa,<br />

jer su zbog reklamne kampanje<br />

očekivali jedno, a dobili su nešto sasvim drugo<br />

(da, zvuči kao da pričam o politici, ali to<br />

nije slučaj).<br />

E sad najzad i o samom filmu. Burek je film o<br />

ekonomskoj krizi i svima onima koje je ona pogodila.<br />

Shodno tome, glavna <strong>jun</strong>akinja filma je Grkinja<br />

koja se bori sa teškoćom kredita i strancima koji bi<br />

je izvukli iz problema, ali po cenu da se odrekne svoje<br />

prošlosti tj. onog što jeste. Ali kao što rekosmo, film nije<br />

domaći, tako da, hvala bogu, ovo nije crna, teška priča o<br />

krizi i nemaštini. Film nema određeni žanr, ni tu ni tamo,<br />

što bi rekle naše babe, što je jedan od retkih slučajeva kada<br />

to zapravo ide na ruku ostvarenju. Lagan i nepretenciozan,<br />

fino izbalansirani humor i drama kao kritika današnjeg kapitalizma.<br />

I likovi Bureka su ni tu ni tamo: jedna Amerikanka, ali<br />

to i nije; jedan Turčin, ali nije iz Turske; jedan Libijac, ali možda<br />

je ekonomska izbeglica; jedan stranac ali ne zna odakle je. Pored<br />

glavne <strong>jun</strong>akinje, jedino su Srbi (Trifunovići) od početka iskreni i<br />

otvoreni po pitanju svojih motiva i namera. On su došli u Grčku samo<br />

zbog jedne stvari, i to bolje od bureka, a to su, naravno, ribe – i pri<br />

tom ne mislim na sardine. Ceo film je zapravo jedna lepa metafora<br />

celog Balkana skupljena u nekolicini likova na<br />

maloj grčkoj obali. Film je takođe i dobar<br />

podsetnik domaćoj publici<br />

(čitaj Ex- Yu)<br />

da ne<br />

samo<br />

da nismo<br />

jedini na Balkanu, nego<br />

da i drugi imaju probleme, često<br />

teže ili vrlo slične našima. Postoji i jedna fina<br />

paralela sa Kosovom na kraju filma, ali čak i ova politička<br />

korektnost (koje su obično minus za većinu filmova) ne oduzimam<br />

ništa od draži filma, čak će neke i nasmejati. A takođe lepo je i videti<br />

domaće likove koji nemaju ni najmanju vezu sa ratom, čak<br />

naprotiv – i mi smo pogođeni svetskom krizom kao i svi drugi,<br />

ali prosto odbijamo da je prihvatimo i živimo ubeđeni da nam<br />

je lepo na opštu radost i smeh začuđenih stranaca koji igrom<br />

sluačaja dođu u kontakt s nama.<br />

Jedina mana filma dolazi ne od Diletanta koji piše za<br />

<strong>KuŠ</strong>!, več od Diletanta studenta Ekonomije, kome je jasna<br />

umetnička sloboda i prozivka kapitalizma, ali kako sam<br />

Nemac u filmu kaže „Nisi ti (jadna mala) Crvenkapa,<br />

niti sam ja veliki zli vuk“. U krajnjem slučaju, ako je<br />

već to poenta filma, onda princ na belom konju ne<br />

treba da bude Amerikanac, koji je celu stvar izvukao<br />

parama samo jer se zaljubio u <strong>jun</strong>akinju. Ispada da<br />

je kapitalizam loš, osim ako se ne udate dobro za<br />

punišu. Ali, ipak Diletantu koji piše za <strong>KuŠ</strong>!, ne<br />

smeta taj pomalo bajkovit Happy End i toplo<br />

preporučujem Burek svima, ako može i uz<br />

jogurt.<br />

piše: Igor Belopavlović<br />

Burek<br />

1 Mislim, volim ja i jedan i drugi burek, ali platio sam za burek sa sirom.<br />

24 25

PRIČE IZ DUGOG 19. VEKA<br />

Devojka u plavom<br />

Priču o ovoj nesuđenoj ljubavi prvi put je ispričao Branislav Nušić, 1907.<br />

godine, dan pre nego što će posmrtni ostaci Đure Jakšića biti preneti sa Starog<br />

tašmajdanskog groblja na Novo groblje. Oni koji su prisustvovali prenosu<br />

njegovog tela imali su priliku da tog 21. oktobra 1907. godine, u posmrtnoj<br />

povorci vide sedamdesetogodišnju konobaricu Milu i ko zna, možda u njenom<br />

licu prepoznaju devojku koju je Jakšić naslikao mnogo godina ranije.<br />

Мила<br />

»Вина, Мило!« — орило се,<br />

Док је Мила овде била.<br />

Сад се мила изгубила:<br />

Туђе руке вино носе.<br />

Ана точи, Ана служи,<br />

Ал’ за Милом срце тужи.<br />

Нема нама Миле више!<br />

Оно мало веселости,<br />

Што имаше добри гости,<br />

То код Миле оставише.<br />

Ана точи, Ана служи,<br />

Ал’ за Милом срце тужи.<br />

Из Милиних руку мали’,<br />

— Ма се раст’о бела света —<br />

Место чаше од бермета,<br />

Отрова би прогутали.<br />

Ана точи, Ана служи,<br />

Ал’ за Милом срце тужи.<br />

Ко да игра? Ко да пева?<br />

Ко да жедни? Ко да пије?<br />

Ко ли бригу да разбије? —<br />

Неста Миле, неста ћева!<br />

Ана точи, Ана служи,<br />

Ал’ за Милом срце тужи!<br />

PRIČE IZ DUGOG 19. VEKA<br />

Godine 1855. mladi slikar školovan u<br />

Beču dolazi u Kikindu i zakupljuje jeftinu<br />

sobu pretvarajući je u atelje. Dane<br />

provodi samujući, a noći u krčmi Lazara<br />

Popovića, Kod belog krsta. Uvek sedi sam, za stolom<br />

u uglu i retko razgovara sa<br />

gostima. Odbija da ga iko drugi<br />

usluži, osim konobarice Mile,<br />

čiji lik crta po stolu i salvetama,<br />

sada već napamet. Pitaću<br />

je, obećava sebi iz noći u noć,<br />

zaprosiću je, ponavlja tokom<br />

dana, ali kada uveče, u krčmi<br />

njenog oca, jedva izbroji onoliko<br />

novčića koliko je dužan,<br />

proklinje sudbinu siromašnog<br />

umetnika i vraća se večnom<br />

preslikavanju njenog lika, koji<br />

mu nikada neće uzvratiti razočaranim<br />

pogledom.<br />

Jedne se večeri nije pojavila.<br />

U delićima tuđih razgovora<br />

načuo je da je otišla u goste, ne<br />

želeći da zna šta je to zapravo<br />

moglo značiti. Deset dana, i<br />

više, piće vino koje mu je sipala<br />

njena sestra, polako gubeći<br />

nadu da će ikada više videti<br />

Milu. Tih večeri umesto njenog<br />

lika na salveti je zabeležio stihove<br />

“Ana toči, Ana služi, al za<br />

Milom srce tuži…”<br />

Mila će se vratiti u krčmu<br />

svog oca ali će ubrzo za njom<br />

u grad stići pozorišna trupa iz<br />

Novog Sada koju je vodio reditelj<br />

i dramaturg Đjura Rajković.<br />

Mladi slikar pokazao mu je<br />

svoju pesmu Mila u nadi da će u<br />

drugom umetniku naći saveznika,<br />

podršku i prijatelja. Umesto<br />

toga, pronašao je rivala. Objavivši<br />

pesmu u listu Sedmica,<br />

slikar je mislio da je njegova ljubav izašla iz sene te ju<br />

je potpisao pseudonimom.<br />

Dok je štamparska presa utiskivala njegovu ispovest<br />

u stihu, vođa glumačke trupe razgovarao je sa Milinim<br />

ocem. Kada je pesma Mila stigla u ruke svoje imenjakinje,<br />

stigla je u ruke na kojima je blistao verenički<br />

prsten. Mila je već bila tuđa.<br />

I pošto nje više nije bilo, nestala je i potreba mladog<br />

slikara za životom ili radom. On odlazi u manastir<br />

Krušedol u nameri da se zamonaši i u tom periodu piše<br />

pesmu Iskušenik. Ipak, put ga je<br />

odveo dalje, u sela stare Srbije<br />

gde je dobijao službe učitelja, a<br />

jednog dana, dok je stanovao u<br />

Požarevcu, upoznao je Hristinu,<br />

svoju buduću suprugu. Mila je<br />

za to vreme pristupila pozorišnoj<br />

trupi svog muža, ali će u istoriji<br />

ostati zapamćena kao nesuđena<br />

ljubav mladog umetnika koji joj<br />

je posvetio pesmu Mila i sliku<br />

Devojka u plavom. Njegovo ime<br />

bilo je Đura Jakšić.<br />

Priču o ovoj nesuđenoj ljubavi<br />

prvi put je ispričao Branislav<br />

Nušić, 1907. godine, dan pre<br />

nego što će posmrtni ostaci Đure<br />

Jakšića biti preneti sa Starog<br />

tašmajdanskog groblja na Novo<br />

groblje. Oni koji su prisustvovali<br />

prenosu njegovog tela imali su<br />

priliku da tog 21. oktobra 1907.<br />

godine, u posmrtnoj povorci<br />

vide sedamdesetogodišnju konobaricu<br />

Milu i ko zna, možda u<br />

njenom licu prepoznaju devojku<br />

koju je Jakšić naslikao mnogo<br />

godina ranije. Devojka u plavom<br />

je nakon toga otputovala u<br />

Rusiju, u kojoj će umreti 1916.<br />

godine u dubokoj starosti. Đuru<br />

Jakšića nadživela je čitavih 38<br />

godina, a svog muža 14.<br />

Pričalo se da nikada nije ozbiljno<br />

shvatala ljubav koju je<br />

mladi slikar osećao prema njoj.<br />

Priča se i da ga je posmatrala<br />

kao pijanicu i boema i da se time<br />

tešila što nije pošla za njega. Ono što se sigurno zna je,<br />

da je nekada davno, u zimu 1855. godine, služila vino<br />

u krčmi Kod belog krsta i da je nosila plavu haljinu sa<br />

crnom mašnom oko vrata.<br />

piše: MoonQueen<br />

26 27

USPUTNA FILOZOFIJA<br />

Prokletstvo znanja<br />

Da li biste voleli sve da znate? Pre<br />

nego što odgovorite na pitanje, valja<br />

spomenuti da nije sasvim izvesno<br />

šta ovde “sve” znači. Je li “sve” podrazumeva<br />

sve što se može saznati,<br />

ili sve što se trenutno zna? Da li tu<br />

potpadaju i budući događaji? Da li<br />

to uključuje i direktnu svest o subjektivnom doživljaju<br />

svih mogućih iskustava? Kako li to uopšte izgleda,<br />

znati sve? Da li to znači držati u svesti sve činjenice<br />

u vezi sa svim što postoji u svakom mogućem trenutku?<br />

Mislim da bi se većina nas složila da je jako teško<br />

tako nešto i zamisliti. Prva misao mnogih nas bi bila i<br />

da je to dosadno. Strašno dosadno. Zvuči kao da nije<br />

moguće ni iskusiti uzbuđenje, kreativno nadahnuće,<br />

povezanost ili čak ljubav. Ko bi hteo da živi u takvom<br />

svetu, zar ne? Uvek valja promisliti da li treba da sledimo<br />

svoju intuiciju, pa tako i u ovom našem slučaju.<br />

Nadam se da nije potrebno obrazlagati zašto je ovo u<br />

našem interesu.<br />

Znati sve ne mora nužno da znači imati sve činjenice<br />

svakog trenutka u svesti. Kod nas to očigledno<br />

nije slučaj. Naša znanja mi po potrebi crpimo iz našeg<br />

mozga. Ona su tu često i kad na njih zaboravimo.<br />

Nažalost, nekad nisu tu i kad mislimo da jesu (prokleti<br />

mozak!).<br />

Ako uzmemo da “sve” podrazumeva i buduće<br />

događaje, kako bi to izgledalo? Zamislite da se probudite.<br />

Shvatate da vam smeta neki zvuk i u tačno jednoj<br />

nanosekundi bacate telefon po dijagonali sobe sa<br />

nadom da će gad da crkne. Tek sada otvarate oči (sat<br />

vremena kasnije) i ugledate vašu sobu. Kako prelazite<br />

kratkim pogledom preko nje istovremeno shvatate<br />

vašu lokaciju, vreme i koji su sve događaji doveli do<br />

ovog trenutka. Shvatate i kako su nastali svi predmeti<br />

i njihovu funkciju. Ukapirali ste momentalno koje<br />

jednačine tačno opisuju pređenu distancu, zakrivljenje<br />

putanje, ubrzanje, i snagu udara telefona o vazu koju<br />

ste, milosrdno, prerano prenzionisali. Znate i da vam<br />

je tu grotesknu vazu poklonila baba (neka, poklonićete<br />

i vi njoj vazu, pa će da vidi!). Ako izuzmemo babin<br />

ukus, ovo ne zvuči tako loše, zar ne? Osim, naravno,<br />

što ste vi znali da će sve ovo da se desi istog trenutka<br />

kad ste došli svesti. Radite sve onako kako ste od<br />

samog početka znali da ćete uraditi. Ne samo da znate<br />

šta ćete sve vi uraditi, znate i šta će uraditi vaša mala<br />

sestra/brat koji su za kompom. Znate i sutra šta će uraditi.<br />

Jasan vam je, i vremenski u svesti poređan, tačan<br />

redosled svih njenih/njegovih aktivnosti sledećih 17<br />

dana koliko je ostalo do predstojeće fatalne saobraćajne<br />

nesreće. Majka će nadživeti ostatak porodice.<br />

Priobalni gradić u kome živite nestaje za stotinak godina<br />

usled posledica globalnog zagrevanja.<br />

Celokupan život na planeti zemlji nestaje<br />

kroz 7 milijardi godina kada sunce uđe u fazu crvenog<br />

džina. (Ok, to je brzo eskaliralo!) Šta bi znanje o ovim<br />

stvarima uradilo od normalnog čoveka? Verovatno ste<br />

bili pomalo šokirani na pomisao ograničenog vremena<br />

vaše hipotetičke mlađe sestre/brata, ali ne zaboravite<br />

da ste znali svakog dana vašeg života. Kada taj dan<br />

konačno dođe, kako ćete se osećati? Čini se da bi tuga<br />

bila svakako ublažena apsolutnom izvesnošću ovog<br />

događaja. Možda bi bilo nemoguće uopšte osetiti<br />

tugu na kraju? Verovatno ste nekad čuli za frazu “jedna<br />

smrt je tragedija, a milion smrti, statistika”. Ova<br />

rečenica lepo dočarava jednu činjenicu psihologije, a<br />

to je da ljudsko biće može biti preplavljeno emocijama<br />

i da zbog toga ne dopušta sebi da oseća jednaku<br />

empatiju sa svima. Znamo i da neki okrutni događaji<br />

mogu i da trajno desenzitizuju ljude ako su dovoljno<br />

brutalni ili ako su dovoljno redovni. Česti psihički<br />

problemi vojnika po dolasku iz rata samo su jedan<br />

od primera. Ako je ovo tačno, da li bi se onda možda<br />

vezivali samo za ljude koji će poživeti nešto više? Da<br />

li bi se uopšte vezivali za bilo koga imajući u vidu<br />

da će verovatno doći vreme kada neće biti nijednog<br />

jedinog živog bića na Zemlji? Neki ljudi prislonjeni<br />

su ovakvom razmišljanju: ako će sve što znamo propasti<br />

i utonuti u zaborav, i ako su ovi naši životi sve<br />

što imamo, sve postaje trivijalno i beznačajno. Drugi<br />

USPUTNA FILOZOFIJA<br />

bi rekli da to ne menja ništa. Pa šta ako ćemo apsolutno<br />

svi pocrkati, ja sam i dalje u ovom trenutku živ i<br />

u mogućnosti da doživljavam stvari. I dalje mogu da<br />

biram šta ću sa sobom, kakvim ljudima da se okružim<br />

i da proživim nekakav život. Osim, naravno, što možda<br />

ne biram. Ovo je poznati filozofski problem koji je<br />

iskrsao u raspravama o atributima Judeo-hrišćanskog<br />

boga, poznat i kao teološki fatalizam. Taj problem,<br />

vrlo uprošćeno, možemo kroz sledeći primer da vidimo:<br />

ako Bog zna da ću ja sutra da za doručak uzmem<br />

sebi jabuku naspram kruške (oba su sveža<br />

i u mom frižideru), da li ja mogu da izaberem<br />

krušku? Ako ne mogu, onda to nije pravi izbor,<br />

a ako to nije pravi izbor, onda ne može biti<br />

ni slobodan izbor. U tom slučaju sam “slobodan”<br />

da uzmem krušku koliko je i čovek<br />

koji ne zna da je zaključan u sobi “slobodan”<br />

da izađe napolje. Poenta je sledeća: ako verujete<br />

da ovo jeste paradoks, onda morate da izaberete u šta<br />

ćete da verujete: u ovu vrstu znanja ili u slobodnu volju.<br />

Dakle, s jedne strane imamo mogućnost nemogućnosti<br />

empatije, a s druge moguću negaciju slobodne<br />

volje. Da li bi nas nemogućnost empatije navela<br />

da ne činimo ništa za druge? Ne mora da znači,<br />

pošto je moguće da činiš dobro za druge, očekujući<br />

da u jednom trenutku ubereš plodove svojih dela (“ko<br />

dobro čini, dobro mu se vraća”). Prema tome, čovek bi<br />

mogao ne osećati empatiju sa drugima, a opet mogao<br />

biti vrlo motivisan da usreći druge ljude. Svet u kojem<br />

se svi utrkuju da udovolje drugima iz samointeresa,<br />

ne zvuči uopšte loše. To je i dalje svet u kojem ima<br />

strašno puno dobrih dela. Možda je tačno da je najbolji<br />

način da usrećiš sebe taj da usrećiš druge, a mi glupi<br />

što to ne uviđamo.<br />

Trenutno živimo u svetu gde se znanje smatra<br />

vrlo značajnim resursom, sa tendencijom daljeg rasta<br />

njegovog značaja. Čini se, ako je tačno da se može<br />

imati previše znanja, da smo mi i dalje vrlo daleko<br />

od toga. A možda jednog dana shvatimo da je upravo<br />

obrnuto, da smo, što više znamo, to više srećniji! Ah,<br />

toliko pitanja, tako malo vremena. Valjda će nam 7<br />

milijardi godina biti dovoljno.<br />

piše: Logoreik<br />

28 29

PRIKAZ IZLOŽBE<br />

PRIKAZ IZLOŽBE<br />

Migel u<br />

Servantesu<br />

Pozornica čudesa<br />

Šta je radio Servantes dok nije pisao Don Kihota?<br />

Očigledno svašta. Nećemo vam iznositi detalje, već ćemo<br />

vam samo nagovestiti da je pisac školovan kod Jezuita i osuđivan<br />

zbog učešća u dvobojima, učestvovao i u čuvenoj bici kod Lepanta,<br />

otet od strane alžirskih gusara, tamnovao više puta i iz različitih<br />

razloga. Koga je voleo, a sa kim je imao decu, čime se sve<br />

bavio osim pisanja i da li se pridržavao pravila monaškog reda<br />

kojem je pred kraj života pristupio, saznajte na izložbi Migel u<br />

Servantesu. Pozornica čudesa koja je otvorena u Institutu Servantes<br />

(Čika Ljubina 19) od 21. aprila do 16. <strong>jun</strong>a.<br />

Izložba je otvorena povodom obeležavanja četiri veka od<br />

objavljivanja drugog dela Don Kihota 2015. i četiri veka od smrti<br />

Migela de Servantesa <strong>2016</strong>. godine. Buran život ovog španskog<br />

pisca, kao i članova njegove porodice, imaćete prilike da sagledate<br />

kroz niz odličnih ilustracija zasnovanih na retkim sačuvanim<br />

podacima iz piščeve biografije a proizišlih iz pera Migelanća<br />

Prada, jednog od najuspešnih španskih ilustratora današnjice.<br />

Zanimljivo je da ne postoji ni jedan Servantesov portret urađen<br />

u doba kad je on živeo. Lik koji danas nalazimo i prepoznajemo<br />

kao njegov, urađen je na osnovu šturih opisa samog sebe koje je<br />

autor ostavio na mnogobrojnim mestima u svojim delima.<br />

Drugi deo izložbe čini strip Davida Rubina koji je oživeo<br />

likove iz Pozornice čudesa, jedne od osam Servantesovih međuigri<br />

objavljenih 1615, putem kojih nam pisac predstavlja svoju<br />

verziju orijentalne priče u kojoj društveni status zavisi od nečije<br />

spoljašnosti, čak i kada je ona odraz najvećeg neznanja.<br />

Za više informacija o pratećem programu koji Institut<br />

Servantes organizuje povodom jubileja vezanog za ovog pisca,<br />

posetite njihov sajt.<br />

***<br />

Migel de Servantes Saavedra je bio španski pesnik,<br />

dramaturg i prozni pisac. Smatra se jednom od najvećih figura<br />

španske književnosti. Prema svojim delima pripada renesansi<br />

i ranom baroku, zlatnom veku španske književnosti,<br />

i na neki način predstavlja sintezu ova dva pravca. U svetu<br />

je poznat kao autor prvog modernog romana i najprevođenije<br />

knjige posle Biblije, Veleumnog plemića, Don Kihota od<br />

Manče. Bio je svedok vrhunca moći i početka opadanja velike<br />

španske imperije koja se u to doba prostirala na tri kontinenta.<br />

30 31

SPECIJAL<br />

SPECIJAL<br />

Kako citati muziku<br />

><br />

Već decenijama, Tolkinovo<br />

stvaralaštvo ima<br />

veliki uticaj na popularnu<br />

kulturu. Gotovo da ne postoji osoba<br />

koja nije odgledala film nastao po adaptaciji<br />

njegovih romana, ili pročitala neku njegovu<br />

knjigu. Tolkinu se mogu pripisati ogromne<br />

zasluge za popularizaciju epske fantastike.<br />

Ipak, iako je najpoznatija knjiga Gospodar<br />

prstenova objavljena 1954/55. godine u tri<br />

toma, u popularnu kulturu je ušla tek kasnih<br />

šezdesetih.<br />

Čini se da su pripadnici grupe Led Zeppelin<br />

njegovi veliki fanovi. Oni su Tolkinovom<br />

stvaralaštvu posvetili čak tri pesme –<br />

Ramble on, Misty Mountain Hop i Battle of<br />

Evermore. Spekuliše se da i njihova najpopularnija<br />

pesma, Starway to Heaven, sadrži<br />

reference vezane za Gospodara prstenova,<br />

ali bend to nikada nije potvrdio.<br />

U pesmi Ramble on javljaju se mesta i<br />

<strong>jun</strong>aci iz Tolkinove knjige – Golum i Mordor<br />

(“Twas in the darkest depths of Mordor,<br />

I met a girl so fair. But Gollum, and the evil<br />

one crept up, and slipped away with her.”).<br />

Tolkin<br />

Pored ovoga, početni stihovi pesme “Leaves<br />

are falling all around, It’s time I was on my<br />

way”, mogu biti parafraza Tolkinove pesme<br />

Namárië: “Ah! like gold fall the leaves in<br />

the wind”.<br />

Misty Mountain Hop je pesma koja<br />

tematikom nema mnogo veze sa Tolkinom<br />

(tekst se odnosi na legalizaciju marihuane),<br />

ali se na kraju spominje odlazak na Misty<br />

mountains, što je referenca na dobro poznatu<br />

lokaciju.<br />

Referencu vezanu za Battle of Evermore<br />

nije potrebno dodatno pojašnjavati. Zanimljivo<br />

je da je ova pesma jedina koju je bend<br />

snimio sa gostujućim vokalom – Sandy<br />

Danny.<br />

Apsolutno najčudnija pesma koja je<br />

odabrana za ovu listu je The Ballad of Bilbo<br />

Baggins koju izvodi čuveni Leonard Nimoy.<br />

Bilbo Baggins, čuveni hobit povezan<br />

sa Tolkinovim delom, glavna je tema ove<br />

catchy pesme. Nakon gledanja ovog spota,<br />

zvezdu serije Star Trek nikada nećete gledati<br />

istim očima.<br />

Blind Guardian, nemački metal bend, je<br />

čitav album posvetio Gospodaru prstenova.<br />

Album Lord of the Rings prepun je referenci<br />

na istoimeni Tolkinov roman, dok je<br />

pesma The Bard’s Song inspirisana radnjom<br />

Hobita. A da ne zapostavimo nepravedno<br />

manje poznata dela, valja spomenuti<br />

da bend takođe ima album čije<br />

numere pričaju priče iz Silmariliona,<br />

kolekcije radova<br />

koje je posthumno<br />

objavio Tolkinov sin 1977.<br />

godine. Album nosi naziv<br />

Nightfall in the Middle-Earth,<br />

i objavljen je 1988. godine. Hansi<br />

Kürsch – tekstopisac i pevač ovog benda,<br />

kaže da se Tolkin toliko dobro uklapa u<br />

metal muziku jer i on, i metal stvaraju novi<br />

svet, a kod Tolkina se mogu naći sve sfere<br />

života: mitologija, jezik, politika i slično.<br />

Njegov izmišljeni svet je kompletan. Članovi<br />

benda su generalno ljubitelji epske<br />

fantastike, tako da se u njihovom repertoaru<br />

nalaze i pesme inspirisane Igrom prestola.<br />

Black Sabbath, britanska grupa, ima<br />

pesmu The Wizard, iz 1970.godine. Basista<br />

Geezer Butler je jednom prilikom izjavio<br />

da je tokom pisanja teksta ove pesme čitao<br />

Gospodara prstenova i da je pesma zasnovana<br />

na Gandalfu. Ipak, uprkos ovom<br />

objašnjenju, neki i dalje tvrde da je pesma<br />

zapravo omaž njihovom dileru: “Never<br />

talking, just keep walking, spreading his<br />

magic”.<br />

Tolkinova dela su veliku popularnost<br />

doživela upravo nakon filmske adaptacije.<br />

Zapravo, mnogo više ljudi je pogledalo<br />

film, nego što je čitalo knjige. Stoga ne<br />

čudi što naziv pesme kalifornijskog benda<br />

Megadeth, nosi naziv This Day We Fight!.<br />

Ova rečenica je poznata iz filma Povratak<br />

kralja, i nju izgovara Aragon tokom bitke.<br />

Zanimljivo je da se ova rečenica ne pojavljuje<br />

u knjizi, te je jasno da je isključivo<br />

film služio kao inspiracija.<br />

Ova lista ne bi bila potpuna<br />

bez pomena albuma pod nazivom<br />

Charlemagne: By the Sword and<br />

the Cross. Iako album nije povezan<br />

sa Tolkinom, muzičar jeste.<br />

Album je, ni manje ni više, nego<br />

Sarumanov, tj. snimio ga je sam<br />

Christopher Lee, 2010, u svojoj 88.<br />

godini, a album je doživeo nastavak<br />

2013.godine pod nazivom Charlemagne:<br />

The Omens of Death.<br />

Ni kanadski bend Rush nije ostao imun<br />

na Tolkina, ali za razliku od prethodno<br />

pomenutih, oni su pesmu posvetili glavnom<br />

antagonisti u romanu Gospodar<br />

prstenova – Sauronu. On se prožima kroz<br />

različita dela, tako je Sauron i sekundarni<br />

antagonista u Silmarilionu, a spominje se<br />

i u Hobitu i Nezavršenim pričama. Pesma<br />

je The Necromancer, što je, zapravo, Sauronovo<br />

ime iz Hobita. U pesmi se pominju<br />

i tri putnika, što se može odnositi na Sema,<br />

Goluma i Frodoa.<br />

Ukoliko u skorije vreme niste imali<br />

izgovor da ponovo čitate Tolkina ili odgledate<br />

neku od filmskih adaptacija, neka vam<br />

ovaj članak bude izgovor da obnovite gradivo.<br />

piše: Aleksandra Vujić<br />

32 33

SPECIJAL<br />

Igračke za velike devojčice<br />

SPECIJAL<br />

kućica za lutke Petronele Ortman<br />

K<br />

uća Petronele Ortman bila je san svake bogate<br />

žene holandskog društva 17. veka. Devet<br />

soba predstavljale su mali raj opremljen<br />

po poslednjoj modi i sa mnogo novca. Najbolji<br />

slikari holandskog zlatnog perioda uradili su murale i<br />

tapiserije, nameštaj je bio tapaciran i presvučen svilom, tavanice<br />

u reljefu, escajg u zlatu, podovi u mermeru a porcelanski<br />

set za čaj bio je naručen direktno iz Kine. Kuća Petronele<br />

Ortman bila je san svake zene, slika savršeno opremljenog<br />

doma, uzrok zavisiti, divljenja i tračeva. Kuća Petronele Ortman<br />

bila je toliko lepa i skladna da ju je 1710. godine slikar<br />

Jakob Apel ovekovečio na platnu. Kuća Petronele Ortman<br />

bila je skuplja od bilo čega što je njen muž, trgovac svilom,<br />

posedovao. Kuća Petronele Ortman bila je veličine kredenca,<br />

ili komode, i u njoj su živele male porcelanske lutke. Jer,<br />

to nije bila prava kuća, vec elitna igračka – kućica za lutke<br />

velike devojčice koja je živela u Amsterdamu u 17. veku.<br />

Petronela Ortman bila je bogata udovica u periodu<br />

kada je upoznala svog budućeg muža, Johanesa Branta,<br />

trgovca svilom, sa kojim će živeti u jednoj od najstarijih i<br />

najbolje lociranih ulica u Amsterdamu – Ulici blitve. Poput<br />

drugih bogatih žena u Amsterdamu, i ona je posedovala kućicu<br />

za lutke koju je opremala i dekorisala u periodu između<br />

1686. i 1710. godine. Tačna lokacija kuće Ortmanovih u Ulici<br />

blitve nije poznata, ali se veruje da je Petronelina kućica<br />

za lutke predstavljala repliku kuće u kojoj su živeli, opremljena,<br />

doduše, stvarima po njenom ličnom ukusu.<br />

Kućice poput ove predstavljale su statusni simbol<br />

bogatih žena tog perioda. Gostima su se obavezno pokazivale<br />

deo po deo, tako da je predstavljanje moglo potrajati i<br />

tokom cele večeri, a cilj je bio pokazati svoju moć i bogatstvo.<br />

U periodu kada su domaćini prikazivali kućicu svojim<br />

gostima fontana i česme su zaista ispuštale vodu, što je danas<br />

onemogućeno jer je originalna pumpa za vodu vremenom<br />

izgubljena.<br />

Kućice poput ove bile su isključivo ženska razonoda<br />

i njihovo privatno vlasništvo koje se nasleđivalo po ženskoj<br />

liniji. Bile su pandani muškim studiolima, ili kabinetima<br />

čuda koji su prikazivali kolekcije muških interesovanja i<br />

znanja spoljašnjeg sveta. Kućice za lutke činile su isto to u<br />

ženskoj sferi – privatnom prostoru kuće i domaćinstva. Ako<br />

vam se i učini da je jedan kabinet čuda, koji je u to vreme<br />

mogao sadržati čak i rog jednoroga, iziskivao više novca,<br />

varate se. U kućicu Petronele Ortman uloženo je više novca<br />

nego u dekoraciju kuće u kojoj su bogate holandske porodice<br />

tog perioda zaista živele. Kada je nasledila ovu kućicu,<br />

Petronelina ćerka Hendrina je izračunala da je sa novcem<br />

koji je potrošila na nju (tadašnjih 30 000 guldena) njena majka<br />

mogla da kupi pravu kuću u nekoj od najboljih Amsterdamskih<br />

ulica, sa izlaskom na kanal.<br />

Postoje i priče da je ruski car Petar Veliki planirao<br />

da kupi jednu ovakvu kućicu za lutke. Smatra se da je Ortmanova<br />

bila zadužena da posredstvom Kristofera van Branta,<br />

u čijoj je kući car odeseo nekoliko dana, napravi sličnu<br />

kućicu, ali ne postoje podaci da je to i učinjeno.<br />

Kućicu Petronele Ortman je početkom 19. veka otkupila<br />

država a krajem veka Rajksmuzeum, gde se i danas<br />

nalazi. Današnje stanje kućice je uglavnom nepromenjeno,<br />

iako fali figurica deteta u dečijoj sobi. Nedostaje i odeća za<br />

lutku, koja se može videti na fotografiji iz polovine 20. veka.<br />

Ipak, kućica je očuvana u izuzetno dobrom stanju i može se<br />

videti u stalnoj postavci muzeja.<br />

Kućica za lutke Petronele Ortman bila je i inspiracija<br />

za roman Tajna devet soba, Džesi Berton, objavljen 2014.<br />

godine.<br />

piše : MoonQueen<br />

34 35

INTERVJU<br />

INTERVJU<br />

- Sada kada je gotova Evrovizija, kakva su tvoja<br />

is<br />

--<br />

- Nisam imala problema sa konferencijama,<br />

medijima, čak sam se osečala izuzetno prihvaćeno.<br />

Ono od čega sam strepila jeste bilo da li ću pesmu<br />

izneti na pravi način s obzirom da nisam imala iskustvom<br />

sa problemom sa kojim se pesma suočava.<br />

Sanja Vučić ZAA<br />

Naša muzika je namenjena<br />

svakom živom biću na planeti<br />

Mlada i talentovana pevačica Sanja Vučić, ovogodišnja predstavnica Srbije na<br />

pesmi Evrovizije i pevačica benda ZAA, govori o izazovima i iskustvima koje je donela<br />

Evrovizija, na kojim sve jezicima peva, kome su posvećene njene pesme i najavljuje 4.<br />

studijski album koji je u pripremi. Unikatna energija i strast kojom izvodi svaku pesmu<br />

jedan je od začina koji doprinosi raznovrsnosti i kvalitetu pesama benda ZAA i čini ih prepoznatljivim<br />

na domaćoj muzičkoj sceni.<br />

Preporučujemo vam i da pogledate bajkoviti spot za pesmu Unconditional love<br />

koji je nedavno izašao.<br />

- Sada kada je gotova Evrovizija, kakva su tvoja<br />

iskustva i utisci?<br />

- Bogatija sam, Evrovizija je manifestacija koja<br />

mi je obeležila karijeru na neki način i posle koje će,<br />

nadam se, sve poći uzlaznom putanjom. Pamtiću je<br />

sigurno kao jedno divno iskustvo koje mi je donelo<br />

mnoga prijateljstva i kontakte.<br />

- Većina ljudi tvrdi da kvalitet pesama na Evroviziji<br />

opada iz godine u godinu. Da li se slazeš sa<br />

tim i koje je tvoje mišljenje o celom spektaklu zvanom<br />

Evrovizija ?<br />

- Ne nužno. Evrovizija je poznata po razlikosti.<br />

Postoji veliki spektar pesama po nekom kriterijumu<br />

loših i dobrih, samo se treba setiti da se o ukusima ne<br />

raspravlja i da svaki trud treba ispoštovati.<br />

- Šta je predstavljalo najveći izazov i da li je osećaj<br />

izaći na tu binu vredan svih proba, konferencija<br />

za štampu i neprospavanih sati ?<br />

- Za koju bi državu, tj pesmu, glasala, da si se<br />

našla sa druge strane ekrana ?<br />

- Ne bih mogla da izdvajam, jer sam se sa<br />

većinom tih ljudi sprijateljila i postala vrlo bliska, i<br />

njihove pesme su mi postale svakodnevnica i prirasle<br />

k’ srcu. Za sveee bih glasala.<br />

- Tvoje učešće na Evroviziji će svakako uticati<br />

na popularnost benda ZAA. Da li se plašiš da bi stari<br />

fanovi mogli biti odbijeni činjenicom da učestvuješ<br />

na jednom ‘popularnom’ festivalu ?<br />

- Smatram da ljudi koji slušaju našu muziku<br />

nemaju tih predrasuda. Čak sam svakodnevno nailazila<br />

na pregrš poruka podrške baš od tih istih ljudi.<br />

- Mnogi su odušeljveni i komentarišu tvoje izvođenje<br />

pesme Edit Pjaf. Kako ti leži pevanje šansona<br />

?<br />

- E paa drago mi je. Uglavnom pokušavam da se<br />

oprobam u svim mogućim žanrovima sa kojima sam<br />

imala kontakta. I svakako koliko god mi koji odogovarao,<br />

treba izdvojiti dosta vremena da bi se moglo<br />

reći da neka tehnika pevanja “leži”.<br />

- Takođe, mnogi komentarišu i tvoju izuzetnu<br />

energiju i emocije koje prenosiš publici. Da li ti se<br />

desilo da te neka pesma emotivno iscrpi dok je izvodiš<br />

?<br />

- To je sve stvar trenutka. Ono što mene najviše<br />

pokreće jesu ljudi kojima pevam i sa kojim delim energiju<br />

i sa kojima komuniciram na taj način. I dokle<br />

god mi ljudi uzvraćaju istom merom, ne može me<br />

ništa iscrpeti.<br />

- Svojim stavom i gestikulacijom dok pevaš<br />

uspevaš da ubediš ljude da je svaka pesma u tvom<br />

aranžmanu autobiografska. Koliko zaista ima autobiografskog<br />

u pesmama koje izvodiš sa bendom ZAA ?<br />

36 37

- Naše pesme se bave temama koje<br />

su svakodnevnica maltene svakog<br />

čoveka na planeti. Kada zajedno<br />

sa svojim momcima iz benda stvaram muziku,<br />

te pesme moraju biti autobiografske jer svaku<br />

svoju nit i emotivnu srž unesem u kreiranje istih.<br />

- Upravo je izasao i spot za jednu od najslusanijih<br />

pesama benda ZAA - Unconditional love. Ko je<br />

bio idejni kreator ovog bajkovitog spota?<br />

- Kao i kod poslednjih par spotova, kreaciju<br />

spota prepustili smo neverovatnoj Ivi Pavlović, koja<br />

tačno oseća i razume ovaj bend i zna šta nas može<br />

predstaviti na pravi način, zato joj se nanovo i vraćamo<br />

jer joj verujemo i znamo da to što ona osmisli<br />

može biti samo čarobno.<br />

ma i napravimo pravi odabir. I ono što vam mogu reći<br />

je da se nanovo dešava da se javljaju novi momenti,<br />

kako to obično i biva kada je reč o našoj muzici.<br />

- U narednom periodu ocekuje te nekoliko koncerata<br />

po gradovima bivse Jugoslavije. Kako ljudi iz<br />

ovih zemalja reaguju na tvoju muziku ? Ima li razlike<br />

ili smo još uvek svi ex-Yu narodi zbirna imenica u<br />

muzičkom svetu ?<br />

- Često nastupamo po gradovima ex-Yu i naša<br />

muzika je divno prihvaćena, jer odiše pozitivnom energijom<br />

i nije namenjena odredjenom soju ljudi već<br />

svakom živom biću na planeti, i verujem da to ljudi<br />

mogu da osete i da se srode sa nama.<br />

- Ko piše tekstove pesama i da li vam se dešavalo<br />

da vam fanovi ponude svoje tekstove ?<br />

- Za tekstove je uglavnom bio zadužen Zlatko<br />

Petković, naš bubnjar, a od prethodnog albuma oprobala<br />

sam se i ja u pisanju tekstova i planiram da nastavim<br />

još jačim tempom. Meni se nije dešavalo da<br />

neko ponudi tekst za bend, ali svakako verujem da<br />

bismo uzeli u obzir.<br />

INTERVJU<br />

- I za kraj, pitanje koje postavljamo svim sagovornicima<br />

– tvoja preporuka filma, knjige, pesme(ili<br />

benda, izvođača) i umetnika/slike?<br />

- Film - Shuter Island, i naaravno zauvek omiljana<br />

Lord of the Rings triologija, najveći sam Agata<br />

Kristi fan- bilo koja pričica. Moje novo omiljeno<br />

muzičko otkriće je Riff Cohen, ne bih otkrivala puno,<br />

poslušajte. A umetnik - svaki grafiter koji sumorne<br />

zidove naših gradova čine veselijim i lepšim.<br />

- Student si arapskog jezika, da li si probala, i da<br />

li bi se upustila u izazov pevanja na arapskom ?<br />

- Naravno, libim se svakodnevno da pevam na<br />

arapskom, možda još nisam vična da pišem pesme,<br />

ali se upoznajem sa njihovim melosom i načinom pevanja.<br />

- Na kojim si sve jezicima pevala do sada ?<br />

- S obzirom da sam išla u muzičku školu,<br />

na odseku za solo pevanje imala sam priliku da se<br />

oprobam u pevanju na raznoraznim jezicima od italijanskog,<br />

nemačkog, ruskog, francuskog, španskog..<br />

Dok sam sama za sebe uvek istraživala i pevala na<br />

arapskom, hebrejskom, portugalskom, švedskom...<br />

- Čuli smo da je u pripremi novi album benda<br />

ZAA, da li nam možeš reći nešto o tome ? Kada možemo<br />

da ga očekujemo i šta možemo da očekujemo ?<br />

(daj nam makar mali teaser za naše čitaoce)<br />

- Tako je, pripremamo 4. studijski album, već<br />

nekolicinu pesama dobilo je svoj završni oblik, i čekaju<br />

na studio, ali želimo da napravimo što više pesa-<br />

38 39

Larpurlartizam<br />

M. K.<br />

M. Q.

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!