KRITIČNO DEJSTVO & INTENZITET AFEKTA - Zoran Todorović

– radi sa specifičnim kontekstom postsocijalističke provincije (rad je izveden u
vojvođanskom gradu Apatinu tokom sankcija) i tajnog/javnog života unutar malog
mesta; i
– to nije bilo koje telo prostitutke iznajmljeno iz sistema univerzalne prostitucije, već
telo istočnoevropskih, rumunskih, prostitutki na privremenom radu u Srbiji – telo za
prodaju u doba postsocijalizma.
Sve ove mikropolitičke denotacije/konotacije ukazuju na to da Todorović, zaista, radi sa
biopolitičkim mehanizmima vladanja: kako telo na egzistencijalnom i fenomenološkom
planu izdržava strategije i taktike vladanja/moći, dominacije, nadzora, kazne i
prisvajanja. Nema drugog cilja u ovom delu do iznajmljeno telo žene izložiti naporu, radi
samog napora koji postaje vidljiv.
Todorovićeva dela izgledaju zastrašujuće amoralna, cinična i razorna, ali i
zdravorazumski ponuđena: to je to što se vidi. Njegova dela pokazuju sistem nauke i
politike kao sistem „same“ perverznosti – za Todorovića je ono što je puno smisla za
nauku ili politiku svakodnevice, zapravo, samo prazno mesto ili objektnost trenutnog i
prolaznog uživanja čija je funkcija da bude bez funkcije… Njegovo pervertiranje i
njegova manipulacija naukom i tehnologijom, te politikom, je afektivna provokacija
„norme“ da funkcija određuje smisao – da društvo u ime višeg cilja može da legitimno
učini bilo šta, bilo kada i bilo gde u uspostavljanju odnosa između biološkog i političkog
postojanja „ljudskog“. 58 Todorovićeva konstrukcija „perverznosti“, preuzeta iz
„privatnosti“ i „seksualnosti“, suočava gledaoca-saučesnika sa perverzijom društvenih
mašina moći koje mogu sve, baš sve opravdati u ime velike projektivne ideje, metafizičke
istine, projekta izvođenja univerzalnog morala, stabilnosti metajezika društvene
epistemologije, političkog cilja… Njegov rad jeste, zato, produkcija inverzija nauke i
politike u polju umetnosti kao simptoma kulture/društva između individualnog i
društvenog događaja razmene afekta. Todorovićev rad je biopolitički, zato što sve te
operacije (strategije i taktike) povlače konsekvence i deluju na samo telo … njegovo delo
jeste događaj za telo sa posledicama ili, možda, tragovima složenih sistema moći unutar
savremenosti. Biopolitičko telo je telo sa posledicama TU i SADA, život koji nikada nije
sam/čist ili, drugim rečima, „goli život“.
58 Giorgio Agamben, „Musliman“, iz: Ono što ostaje od Auschwitza – Arhiv i svjedok (Homo Sacer III),
Biblioteka AntiBarbarus, Zagreb, 2008, str. 59.
23