KRITIČNO DEJSTVO & INTENZITET AFEKTA - Zoran Todorović

telom. Za nas, danas, upravljanje i vladanje mogu biti i neutralno testiranje i ekstatièka
potrošnja i nekontrolisana razmena tela (efekata tela) u specifiènim kanalima
komunikacije iskustva u zapadnoj civilizaciji nakon pada berlinskog zida i u vreme
uspostavljanja društvene globalizacije.
Dinamièna definicija
Todoroviæev "rad u umetnosti kao konstrukciji mikro kulture" je istraživaèki, jer on
prolazi kroz faze iniciranja, konceptualizovanja, kontekstualizovanja, artikulisanja i
izvoðenja unapred sasvim nepredvidivih procesa (situacija, dogaðaja, radova). On se bavi
kritiènim odnosima umetnosti, nauke i mikropolitika, jer provocira otvorene, nestabilne i,
èesto, opasne (povreðujuæe, smrtonosne) simptome ureðenja individualnog i društvenog
polja egzistencije i bihevioralnosti. Reè je o otvorenim simptomima jer ukljuèuju
moguænosti nepredvidivosti. Ta nepredvidivost koja se dešava u prividnoj predvidivosti
poštovanja nauènih i tehnièkih procedura je temeljni efekat pokretanja mehanizama
"opasnog" (zastrašujuæeg) kao provokacije društveno prihvatljivog, normalnog ili "kao
prirodnog". On u prividnoj izvesnosti nauènih koraka obeæava neizvesnot
egzistencijalnog suoèenja konkretnog tela sa obuhvatajuæim i nevidljivim sistemom. On
nam nudi moguænost sticanja iskustva straha, nesigurnosti i, svakako, groze. Reè je,
zaista, o opasnim "umetnièkim delima kao simptomima" jer su uèesnici u istraživanju
izloženi potencijalnoj, stvarnoj ili fikcionalnoj opasnosti (povredi, transformaciji tela ili
telesnih sposobnosti, prekršaju uobièajenih normi društvenog izvoðenja tela, itd).
Umetnost je za Todoroviæa "izuzetni poligon" istraživanja i smeštanja razlièitih objekata,
situacija ili dogaðaja u preglednu formu oèekivanja decentriranog iskustva (kao znanja o
iskustvu opasnosti, bola, telesne promene ili izlaganja vladanju nad telom), ali ne i
estetskog doživljaja. Njegov rad je post-estetski. Na primer, kada mikro-kameru smešta u
vaginu striptiz igraèice, on poništava "ideju" striptiza da se nudi idealno-falusno telo kao
objekt vizuelnog ili èak haptièkog uživanja u telu žene-objekta i nudi izmeštenost od
estetsko-erotskog ka pornografsko-organskom. To je mesto nelagodnosti. Pri, èemu
pornografsko ne treba shvatiti u smislu moralne kategorizacije, veæ u smislu namere da
se jedan "detalj" tela centrira do njegove opscene prisutnosti koja nema legitimitet "mesta
za uživanje pogleda", veæ "organa" koji provocira pogled i onemoguæava pogledu da
sklizne u "nevino" graðansko uživanje u idealizovanom erotskom telu-kao-objektu želje.
On pomera pogled sa objekta za gledanje na pogled koji je gledan od "organa".
Nauka i tehnologija su za Todoroviæa složeno mnoštvo istorijskih, aktuelnih ili
futuristièkih procedura, konteksta, institucija, efekata i, svakako, znanja koji se mogu
premestiti iz svog baziènog okvira (pozitivne nauène svrhe i smisla) u podruèije
neizvesnog rada i izvoðenja i pozitivnih i negativnih moguænosti produkcije mikro
realnosti i fizioloških, anatomskih, subjekatskih i društvenih reakcija na njih. Njegov rad
ima odlike "mikropolitike" jer je politièan, a to znaèi performativan (izvoðen) u odnosu
na društvene konstrukcije identiteta, normi i modusa izražavanja/prikazivanja, odnosno,
ponašanja. Pri tome, ono "mikro" politièan znaèi da Todoroviæ ne radi sa velikom meta
politikom klasa (društvene klase kao situirajuæi instrumenti velike-real-politike,
nacionalne ideologije ili sistemske koncepcije društva i civilizacije), veæ sa politikom
"mikro-klima" izdvojenih i prezentovanih u svetu umetnosti kao segmentu sveta kulture.
Sve ovo se dešava u specifiènoj epohi - reè je o aktuelnom prelazu XX u XXI vek, kada
se gube èvrste granice izmeðu umetnosti, kulture i mikropolitika, pa je reè o "umetnosti"
koja je izvan modernistièke autonomije i time postaje sredstvo realizacije ili derealizacije
29