KRITIČNO DEJSTVO & INTENZITET AFEKTA - Zoran Todorović

to nije bilo koje žensko telo veæ telo prostitutke
ali to nije bilo koje telo prostitutke veæ iznajmljeno telo prostitutke preuzeto iz
"alternativnog sistema" prostitucione razmene "dobara" (telo oznaèeno sistemom
prostituicionih institucija), i
to nije bilo koje telo prostitutke iznajmljeno iz sistema prostitucije, veæ telo
istoènoevropskih prostitutki (telo za prodaju u doba postsocijalizma).
Sve ove mikropolitièke denotacije/konotacije ukazuju da Todoroviæ, zaista, radi sa
biopolitièkim mehanizmima vladanja: kako telo na egzistencijalnom i fenomenološkom
planu izdržava strategije i taktike vladanja. Pri tome, Todoroviæ èini jednu bitnu
"umetnièku operaciju" on nauène (utilitarne) i politièke (instrumentalne) situacije
izvoðenjem u kontekstu umetnosti pokazuje kao neutilitarne i neinstrumentalne - tj. one
ne vode ka odreðenom cilju za društvo. On ih nudi u njihovoj ogoljenoj apsurdnosti i
neutemeljenosti višim smislom. Nema drugog cilja do telo izložiti opasnosti
(potencijalnoj ili stvarnoj izmeni) radi same opasnosti. I ta dela izgledaju zastrašujuæe
amoralna, cinièna i razorna, ali i zdravorazumski ponuðena: to je to. Ona pokazuju sistem
nauke i politike kao sistem "same" perverznosti - za Todoroviæa je ono što je puno
smisla za nauku ili politiku svakodnevice, zapravo, samo i prazno mesto ili objektnost
uživanja èija je funkcija da bude bez funkcije… Njegovo pervertiranje i njegova
manipulacija naukom (kao i tehnologijom) i politikom (pre svega mikropolitikama) je
dekonstrukcija "norme" da funkcija odreðuje smisao - da društvo u ime višeg cilja može
da legitimno uèini bilo šta, bilo kada i bilo gde. Todoroviæeva "perverznost" nas suoèava
sa perverzijom društvenih mašina koje mogu sve, baš sve opravdati u ime ideje,
metafizike, morala, metajezika, politièkog cilja… Njegov rad jeste, zato, produkcija
inverzija nauke i politike u polju umetnosti kao simptoma kulture. Njegov rad je
biopolitièki, zato što sve te operacije (strategije i taktike) povlaèe konskvence i deluju na
samo telo … njegovo delo jeste telo sa konsekvencama ili, možda, tragovima složenih
sistema savremenosti. Biopolitièko telo je telo sa konsekvencama TU i SADA.
Stevan Vukovi*
Subjekt u procesu ... interfejsovanje Gospodara ... kako se vidi na CCTV
Kada je Klement Grinberg (Greenberg) izrekao da se za njega *itavo dišanovsko nasle*e
u umetnosti pojavljuje kao neka vrsta buke, koja prekida transfer poruke modernizma, on
je napravio savršenu metaforu za jezovitu opomenu koja stalno remeti paranoidnu
vizuelnu ekonomiju svekolike retinalne umetnosti, progone*i je njenom kontingentnom i
neapstrahovanom posebnoš*u. ‘Buka’, kao nekódirani, simboli*ki neartikulisani zvuk,
svojom pukom egzistencijom u polju koje treba unifikovati u jednu poruku, koja
predstavlja kulturnu artikulaciju univerzalnog, preti da prošlost liši ustanovljenog
diskursa njene ekskluzivne kontrole nad definisanjem parametara univerzalnog.
U prostornom smislu, ‘buka’ se interpretira kao ne-mesto, *ista distanca spram retinalno
kontrolisanog opšteg prostora modernisti*ke umetnosti, kao ono što izbegava dominantnu
zonu vidljivosti, vizuelne identifikacije, i otuda striktno definisanog identiteta.
‘Proizvodnja buke’ mo*e se onda interpretirati kao proizvodnja namerno praznih
ozna*itelja koji razbijaju *vrstu sintezu mnoštvenosti senzacija u reprezentaciji, i ukazuju
32