KRITIČNO DEJSTVO & INTENZITET AFEKTA - Zoran Todorović

individualnog izvoðenja procedura jednog konteksta (na primer nauke, ili na primer sveta
perverznog ponašanja) u drugom kontekstu (umetnosti), pri èemu otpor tog drugog
konteksta otvara sebe i pokazuje se kao "trenutni" artefakt kulture (znanja, uživanja,
potrošnje, preobražaja). Ali, poenta je na èinu izvoðenja.
Todoreviæev rad je izvoðaèki ili performerski mada on ne realizuje delo performance
arta, on sam, najèešæe, ne izvodi dogaðaj pred publikom i za publiku - on produkuje i
izvodi-produkciju situacije ili dogaðaja koja vodi ka pervertiranju objektivnosti i
utilitarnosti institucionalnog nauènog eksperimenta ili društvene normativnosti kao
egzistencijalnog horizonta savremenih kultura. Njegovi radovi izvedeni kao instalacije
(sistem ploèa sa varnièarima "Materijal ili energija", 1994), mašine (opasni zvuk
"Infrazvuèni top", 1997/98), situacije ili dogaðaji (priprema i služenje hrane naèinjene od
delova ljudskog tela koji su dobijeni od "otpadaka" tokom operacija na plastiènoj
hirurgiji, "…" 200?) nisu event ili happening, veæ taktièka akcija da se racionalnost
nauènog istraživanja razotkrije u sablasnim divergencijama i metastazama "nauke" izvan
diskursa njenih idealizacija. Ovo je zaista složeni proces. U njemu je umetnik neka vrsta
producenta i organizatora koji izvoðenja dela-eksperimenta pokazuje tek kroz projekt
(kako je rad izveden), program (zašto je rad izveden) i koncept (kako predoèiti intencije i
efekte u njihovim saglasnostima i protivureènostima). Umetnik je izvan dela. On reguliše
i dereguliše "delo" (instalaciju, mašinu, situaciju ili dogaðaj) kroz produkcijske i
organizacione moduse izvoðenja, mada mentalno, bihevioralno i egzistencijalno suoèava
sebe sa neoèekivanim, dramatiènim i sablasnim konsekvencama sopstvene "ideje".
Todoroviæ na lucidan, povremeno cinaèan, naèin pokazuje da nema umetnosti bez
posledica. Njegovi eksperimenti ga dovode u situacije koje nije predvideo i koje su efekat
složenih odziva (interakcija) koje na njegove "uzorke" ili "simptome" pružaju razlièiti
društveni mikro ili makro sistemi.
Mikropolitika i biopolitika
Aktiviranje razlièitih mikropolitika jeste bazièno pitanje savremene politièke teorije, ali i
bazièno pitanje "umetnosti" postavljene kao kulturalnog eksperimenta. Za umentika,
kakav je Zoran Todoroviæ, nije bitno ponuditi delo kao delo ili delo kao eksces unutar
kulture, veæ posredstvom "dela" (instalacije, mašine, situacije ili dogaðaja, odnosno,
složenih institucionalnih ili parainstitucionalnih strategija ili taktika) pokazati kako se
aktiviraju manjinske ili dominacijske paradigme unutar savremenih društava i omoguæiti
da se konkretna tela suoèe sa efektima tih aktiviranja ili njihovih preusmeravanja. U
jednom radu Todoroviæ pravi hranu od ljudskog mesa, ali on nije kanibal kao što su to
"glumili" ili "simulirali" nadrealisti iz kasnih 20ih ili 30ih godina ili beèki akcionisti iz
60ih i 70ih godina, veæ je u njegovom delu u "to meso za jelo" uraèunato institucionalno
poreklo mesa, a to je da je ono otpadak medicinske industrije plastiène hirurgije. On ne
radi sa samim fenomenom mesa ili fenomenologijom konzumacije ljudskog mesa veæ sa
fenomenom i fenomenologijom koja ukljuèuje složene institucionalne "mikropolitièke"
tragove, vrednosti, odnose, obeæanja ili cenzure. U jednom drugom radu on u galeriji
izvodi situaciju gde se nage žene vešaju tako što vise držeæi se zubima za držaè koji
omoguæava da one "lebde" iznad poda. Na prvi pogled izgleda da je u pitanju rad kojim
se izlaže napor tela da sebe drži iznad tla snagom vilica. Ali, pored ove prividno apsurdne
i egzibicionistièke igre "telo-napor-lebdenje-vešanje-izdržavanje", postoje i
karakteristiène mikropolitièke igre:
umetnik koristi žensko telo kao objekt
31