KRITIČNO DEJSTVO & INTENZITET AFEKTA - Zoran Todorović

na nedostajanje njenog pozitivnog transcendentalnog utemeljenja, ili na kona*nu
nemogu*nost bilo pune vizuelne prisutnosti, bilo ta*ne reprezentacije. Ona probija
odoma*uju*i spoljašnji sjaj slike, presecaju*i slojeve sedimentiranih perceptualnih praksi
koje konstituišu uobi*ajenu osnovu za vizuelnu reprezentaciju, ukazuju*i na puku
egzistenciju reprezentacionog polja koje je utišano i u*injeno nevidljivim, - ne, naime,
nekog njegovog dela, nego sáme njegove granice u procesu njegovog konstituisanja.
U smislu društvenog, ‘buka’ je element ometanja ‘glasa gospodara’, odnosno, ‘glasa
naroda’, *ine*i problemati*nim *itav sistem odgovaraju*e politi*ke reprezentacije, koji
je zasnovan na metafizi*kom obe*anju ugra*enom u utopiju vizuelne reprezentacije
pogodne da bude smatrana adekvatnim onome što je reprezentovano, bez ostatka. Ona
aludira na egzistenciju neartikulisane socijalne dejstvenosti, koja još uvek ne govori
svojim vlastitim jasnim glasom, ali i ne *eli da se pridru*i aklamativnom svojstvu
narodnog glasa. Dejstvenost koja je stalno utišavana u svojoj posebnosti, ipak neodlu*ena
u sebi, uhva*ena izme*u antagonizma koji je pravi némom u dominantnom simboli*kom
sistemu, i odluke da se iza*e iz ‘buke i besa’ i dela u pravcu stvaranja njene komunitarne
specifi*nosti, pronalazi svoj put u polje percepcije upotrebom buke, odnosno,
proizvo*enjem talasa neartikulisanih uznemiravanja na površini ekrana-memorije sistema
reprezentacije, procesiraju*i iskustva ne-reprezentabilne vrste.
‘Buka’, kao naziv rada Zorana Todorovi*a, *ini se da ukazuje na neku vrstu teku*e
laboratorije slu*ajnih vizuelnih identiteta, ili na neku napravu koja unapre*uje pa*vorkidentitet,
funkcionišu*i putem ‘interfejsovanja’ gospodara, subjektiviraju*i pogled
‘nadzorne’ kamere, izla*u*i se njoj, konstruišu*i neku sliku sebe time što joj je izlo*ena.
Akcije snimljene kamerom zasnovane su na ostvarenju fantazma da smo u stanju da
kameri damo ono što ona zaista ho*e, (i da *ak preterujemo u tome), ili su zasnovane na
ispunjenju *elje projektovane u sterilni pogled kamere zbog generisanja vlastite *elje. U
tom pogledu, ono što kvalifikuje izvo*a*ke likove kao ‘marginalne i devijantne’ nije
toliko njihova ‘aktuelna’ društvena pripadnost, odnosno, polo*aj u sistemu izra*en na
naturalisti*ki na*in, ve* više njihov odgovor na dozivaju*i pogled kamere, koji ne
nastaje boja*ljivim ograni*avanjem u odnosu na vlastiti strukturni polo*aj, nego
uglavnom stupa u igru sa napravom, kao i sa pogledom gospodara koji kamera
predstavlja. Pravilo igre je da se umakne semanti*kom dohvatu CCTV slike, konstruisane
za pravljenje mete, koja je u njenom fokusu, u nosioca znaka odre*ene komunitarne
pripadnosti, da se izmakne njenom pokušaju da subjekta u procesu uhvati u mre*u jasno
izdvojenih socijalnih determinanti.
Jedan od glavnih razloga za postavljanje tipi*ne naprave za nadziranje, na*injene da bude
pogodna za upotrebu od strane onih koje treba vizuelno skenirati, i otuda na*injene
njihovom igra*kom, poput uli*nog foto-automata, bio je da dâ mo* onima koji su lišeni
priznanja i sredstava da ispolje sebe nekom vrstom delovanja, koji su prisiljeni da
podr*avaju neke od aktera koji bi trebalo da ih predstavljaju, i da se oslanjaju na sliku
koja ih predstavlja. Cilj *itave postavke bio je u tome da ona odigra uloga scenografije za
ozvo*enje razli*itih scenarija suprotstavljenih modela uloga, potencijalno dostupnih za
upotrebu u formiranju subjekta i uklju*enih u *in lingvisti*kog postavljanja, koje onda
retroaktivno potvr*uje nu*nost ozna*enog objekta putem vizuelnog ozna*itelja koji je
prika*en za njega. Proces ‘proizvodnje buke’, koji prati ogromnu proliferaciju *inova
koji reinterpretiraju razli*ita svojstva identitetnih stereotipa, ‘poziva’ mašinu
simbolizacije da se smrvi kada nije u stanju da odr*i jedinstvo koje treba da proizvede, ne
33