KRITIČNO DEJSTVO & INTENZITET AFEKTA - Zoran Todorović

samo još jedan podatak da devedesete opet donose promene paradigmi, kada
je reč o umetnosti ovog perioda ponovo su vidljivi njeni oslonci na
neke premise i osobine istorijske moderne i istorijskih avangardi,
naravno, na na~in kako je to primereno realnosti poslednje decenije veka,
posle svega što je umetnost u tom veku upoznala i nakon što je odnedavno
prebolela postmoderne (a ne retko i antimoderne) poglede umetnosti u
ogledalu sopstvene prošlosti. Ili se, pak, i ovde takođe radi o jednom
moguđem pogledu u ogledalu umetničke prošlosti, pri čemu je sada to pogled
u ono idejno i duhovno nasleđe koje, opet kao na početku veka, poput
nekog obnovljenog futurizma, iskazuje svoje poverenje u primene novih
oblikovnih postupaka, a odatle i poverenje u stvarnost u kojoj
nezaobilaznu ulogu imaju novi mediji, nauka, nove tehnologije kao bitna i osnovna
obele`ja savremene civilizacije.
Na Prvom bijenalu mladih u Vršcu 1994, Zoran Todorović izlagao je rad
Bez naziva čija se tehnika u katalogu ove izložbe navodi kao
elektroinstalacija. Rad istog izgleda i tehnike čini sastav njegove samostalne
(magistarske) izložbe u Galeriji SKC-a januara 1995. Pod terminom
elektroinstalacija autor podrazumeva vrstu rada koji je presudno uslovljen
upotrebom i dejstvom električne energije. Instalaciju (pre nego klasi~nu
postavku na galerijskom zidu) čini skup od deset identičnih metalnih
modula od kojih se svaki sastoji od po četiri tesno spojene vertikalne
trake. Moduli su postavljeni u pravilnom nizu, među njima je uvek isti
razmak, delo se time ukazuje kao celina sastavljena od identičnih
elemenata, kao serija istovetnih jedinica. Ali sve to što je dosad opisano tek
je rad u potencijalnom, preliminarnom, inertnom stanju. Jer, da bi ovaj
rad zaista funkcionisao, potrebno je da bude priključen na izvor
električne energije (svaki modul ima svoj transformator), a prolazak struje
kroz metalne trake podešen je tako da se na pojedinim mestima tih
elemenata dešava strujni udar koji za direktnu vidljivu posledicu ima
izbijanje varnice. Ovaj rad, dakle, nije statična situacija nego je doga|aj
koji po~inje da se odvija tek kada je strujni krug u opticaju i kada se,
upravo zahvaljujući dejstvu elektri~ne energije, na telu rada uočavaju
promene, zbivanja, incidenti koji se ispoljavaju kao iskre, proboj
svetlosti iz samog materijala metalnih ploča. A kada se u jednom trenutku
struja isključi, kada ona više ne prolazi materijalom od kojega je ovaj
rad urađen, on se opet vraća u svoje potencijalno, preliminarno i
inertno stanje, prestaje da postoji i funcioniše kao rad u procesu.
U tekstu kojim obrazla`e sopstveni postupak i svoju generalnu
umetničku poziciju, autor povodom dejstva opisanih objekata govori o “dva
diskursa” i “dve igre”, otvarajući pitanje šta se, zapravo, pod tim
dvojstvom diskursa i igre mo`e podrazumevati. Kao prvo, to bi moglo da bude
latentno stanje objekta, sama njegova materijalna konstrukcija (valjano
gvožđe standardnih profila i dimenzija, visokonaponski transformatori)
kao građa od koje su izgrađeni i potom montirani moduli postavljeni u
nizu na zid galerije. I, kao drugo, to bi moglo da bude efektivno stanje
objekta, odnosno proces njegovog funkcionisanja, dok telom materijalne
35