AAO-00

NOVOSTII SA STRATOSFERSKE OPSERVATORIIJJE U AVIIONU -- SOFIIA
Internacionalni istrazivački tim iz "Dublin Institute for Advanced Studies" je prvi put
posmatrao kako masivna zvezda raste pošto je progutala materiju. Pri tome su upotrebljeni
podaci infracrvenog spektometra FIFI-LS univerziteta u Štutgartu, na avionu koji leti u
stratosferi i koji je opservatorija za posmatranje u oblasti infracrvenog svetla. Posmatran je
rast zvezde S255IR NIRS 3 (skraćeno: NIRS 3), koja je 20 puta masivnija od naseg Sunca.
Podaci sa opservatorije SOFIA su zatim kombinovani sa podacima "Gemini
Observatory","Very Large Telescope" od ESO i sa podacima "Calar Alto Observatory". Tako je
potvrdjeno, da masivne zvezde, verovatno kao i zvezde manje mase, nastaju kolapsom
interstelarnih oblaka gasa i prašine.
U unutrašnjosti ovih oblasti se formiraju proto zvezde, koje su okružene akrecionom pločom
(rotirajuća ploča, koja transportuje materiju u pravcu centra). Materijal spolja upada na ovu
ploču, koja onda zbog gravitacije, pada prema sredini i propada sa unutrašnje ivice ploče na
proto zvezdu. Na taj naćin, mlada zvezda dobija masu i pri tome zrači oslobodjenu energiju.
Ovaj porast mase se ne dogadja stalno, nego u obliku povremenog rasta, jer materija u
akrecionoj ploči nije ravnomerno rasporedjena, nego je u grudvama. Kada one padnu na
zvezdu, prouzrokuju iznenadan porast sjaja. Naučnici su tako prvi put mogli da posmatraju
ovaj efekat i kod ovako masivne zvezde, kao što je NIRS 3. To pokazuje, da sve zvezde nastaju
na isti način, kako zvezde sa manjom masom, kao što je naše Sunce, tako i zvezde sa mnogo
većom masom. Najvažnija razlika je, da su masivne zvezde okružene mnogo većom
akrecionom pločom i da brže rastu. Jedna masivna zvezda poraste u roku od oko 100.000
godina, dok je jednoj zvezdi manje mase, potrebno nekoliko miliona godina.
Trenutno samo SOFIA može da pruži dugotalasne podatke, koji su potrebni da bi se odredili
važni parametri jačine sjaja ovako mladih, masivnih zvezda. Za samo devet meseci je ovaj
9