AAO-48

Otkriće nevidljivih boja spektra
Njutn je prilikom svojih eksperimenata
video samo običnu
dugu, koja na jednoj strani
počinje sa bojama plavo i violet i
onda preko zelenog, i žutog
prelazi u crveno. Međutim, ovaj
svetlosni spektar je samo mali
isečak onoga, sto zaista postoji.
Prava duga se prostire jos mnogo
dalje i šire.
To je otkrio Vilijam Heršel, 83 godina posle Njutnove smrti. Heršel je otkrio planet Uran i
interesovao se za osobine svetla. Hteo je da zna, da li različite boje imaju različite
temperature, da li je plava svetlost isto tako
topla ili hladna, kao zelena ili crvena svetlost. Da
bi to pronašao, Heršel je stavio termometar u
svetlost duge. I zaista, pokazalo se da je plava
svetlost hladnija od crvene svetlosti. Da bi imao
različite mogućnosti poređenja, Heršel je merio
temperaturu okoline, što znači da je stavljao
termometar i tamo gde nije bilo duginih boja.
Tako je dobio normalnu, sobnu temperaturu.
Međutim, termometar, koji se nalazio direktno
pored crvenog kraja duge, pokazivao je mnogo
više vrednosti, jer je tamo bilo toplije, nego u
crvenoj svetlosti i u ostatku prostorije. Izgledalo
je, kao da se iza crvenog kraja duge, nalazi još
jedna boja, koja se ne vidi, ali koja je značajno
toplija od ostalih. Iako nije video boju, Heršel je
izmerio njeno zračenje. Ovaj novi fenomen je
morao da dobije nov naziv, pa mu je tako Heršel
dao ime: „kalorijsko zračenje“ (od latinskog
„calor“ za toplotu). Danas mi koristimo naziv „infracrveno zračenje“.
Kratko vreme posle toga, 18001. Godine, je mladi naučnik Johan Vilhelm Riter, takođe
istraživao svetlosni spektar duge. Razlog da je Riter danas gotovo nepoznat, se nalazi
verovatno i u činjenici, da je svoje naučne radove pisao u teško razumljivom stilu. Riter je
otkrio još jednu nevidljivu boju u Njutnovom spektru.
5