LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 2
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Сања Филиповић • Весна Дицић<br />
Висока ренесанса у Италији<br />
Микеланђело Буонароти,<br />
Трг Кампидољо, Рим око 1545.<br />
Трг Кампидољо окружен је<br />
Конзерваторском, Новом и<br />
Сенаторском палатом. До трга се<br />
стиже степеништем, на чијем врху су<br />
постављене скулптуре митолошких<br />
ликова Диоскура (Кастора и Полукса)<br />
са коњима, док је у центру постављен<br />
коњанички споменик Марка Аурелија.<br />
Донато Браманте, Темпјето — Црква<br />
Светог Петра, Монтори, Рим, 1502.<br />
У високој ренесанси обнавља се<br />
тип кружног храма и наставља се<br />
традиција грађења базилика на<br />
којима се примењују елементи<br />
античке архитектуре. Темпјето је<br />
мала црква кружне основе, опасана<br />
колонадом стубова изнад којих се<br />
уздиже купола.<br />
Висока ренесанса (италијански cinquecento — ћинквећенто) обухвата<br />
период с краја 15. и почетка 16. века, који се сматра врхунцем ренесансног<br />
стваралаштва. У том периоду настала су нека од најзначајнијих<br />
дела у историји уметности. Висока ренесанса развијала се у центрима<br />
као што су Рим, Венеција и Милано, а имућне мецене су давале подршку<br />
уметницима. Открића у области природних наука, технологија, и развој<br />
филозофске мисли утицали су на нови приступ у области теологије —<br />
хришћанског учења о Богу, чиме се мења и начин представљања и тумачења<br />
у стваралаштву. Култ генија — веровање у божанско порекло,<br />
због кога је, према Платоновом схватању, личност обузета духом који<br />
га наводи да ствара у „Божанском заносу”. Овај култ је везан за живот<br />
и стваралаштво великана овог периода, као што су Браманте, Микеланђело,<br />
Леонардо, Тицијан, Ђорђоне, Рафаело.<br />
Архитектура високе<br />
ренесансе<br />
Микеланђело Буонароти, купола Цркве<br />
Светог Петра, Ватикан, 1506—1626.<br />
Подигнута по узору на<br />
Брунелескијеву куполу,<br />
Микеланђелова купола на<br />
Цркви Светог Петра у Ватикану<br />
технички је вештије изведена. Има<br />
двоструко већи број ребара, која<br />
су спона између конструктивних<br />
елемената на врху.<br />
Архитектуру у овом периоду карактерише,<br />
осим верских грађевина,<br />
подизање замкова, градских<br />
палата и приватних вила имућних<br />
грађана у провинцијама. Јавни тргови<br />
су пројектовани као центри<br />
урбане структуре града, по узору<br />
на античке римске принципе. Такав<br />
систем градње отворио је пут историји<br />
модерног урбанизма. Донато<br />
Браманте (1444—1514) пројектовао<br />
је Темпјето, малу цркву кружне<br />
основе, као и Цркву Светог Петра<br />
у Ватикану под покровитељством<br />
папе Јулија II. Карактеристична је<br />
купола која је рађена према нацрту<br />
уметника Микеланђела Буонаротија.<br />
Грађевина је дуго грађена,<br />
па се стилска обележја мешају са<br />
уметношћу 17. века.<br />
Архитекта Андреа Паладио (1508—1580) пројектовао је грађевине углавом<br />
у Венецији и околини. Поред верских грађевина, као што је, на пример,<br />
црква Сан Ђорђо Мађоре у Венецији, пројектована 1565, познате су и<br />
Паладијеве виле. Једна од познатијих је и Вила Ротонда из Вићенце.<br />
Андреа Паладио, Вила Ротонда, Вићенца 1567—1591.<br />
По узору на фасаде античких<br />
храмова с јонским колонадама и<br />
троугаоним забатима, Вила Ротонда<br />
је компонована потпуно симетрично<br />
са четири индентична прочеља —<br />
забата са стубовима изнад којих<br />
на централном делу крова израња<br />
кружна купола.<br />
140
Change language