LIKOVNA UMETNOST I KULTURA - Uvod u likovnu kulturu 2
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Сања Филиповић • Весна Дицић<br />
У сликарству маниризма уметници<br />
највише изражавају своју индивидуалност<br />
и идеју, изграђују<br />
лични манир у раду и излазе из<br />
устаљених конвенција. Пропорције<br />
су произвољније, што је<br />
видљиво у приказу издужених<br />
фигура, слободно компонованих<br />
у стешњеном и тескобном простору.<br />
Ликови немају толико изражене<br />
дубоке емоције и карактеризацију,<br />
светлост делује као вештачко<br />
осветљење на сцени. Колорит<br />
више није инспирисан природом,<br />
већ је више резултат личног доживљаја<br />
и маште уметника.<br />
Росо Фјорентино, Скидање са крста,<br />
слика на дасци, Градска пинакотека,<br />
Волтера, Италија, 1521.<br />
Такође, важна одлика организације простора и композиције јесте<br />
примена угаоне перспективе којом уметник на слици постиже ритам,<br />
динамику, кретање и драматизацију. Елементи слике су често компоновани<br />
по вертикали или дијагонали. Међу бројним маниристичким<br />
уметницима из различитих европских центара посебно се истичу<br />
фирентински уметници Росо Фјорентино, Јакопо Понтормо и Ањоло<br />
Бронзино, затим венецијански уметници Тинторето и Веронезе, пореклом<br />
из Вероне, Пармиђанино и Коређо из Парме, Ел Греко, шпански<br />
сликар грчког порекла, као и Италијан Ђузепе Арчимболдо, који је<br />
стварао у Прагу као дворски сликар. Сви они су развили индивидуални<br />
приступ и препознатљиву ликовну поетику у свом стваралаштву.<br />
Росо Фјорентино је један од зачетника маниризма. Стварао у краљевској<br />
палати Фонтенбло у Француској где је основао уметничку школу.<br />
Инспирисан Микеланђеловим делима, он уноси иновације које се<br />
огледају у индивидуалној колористичкој шеми, стилизованој материјализацији<br />
површина, у издуженим пропорцијама тела, као и у нарушавању<br />
равнотеже у композицији.<br />
Пармиђанино, Мадона дугог врата, уље<br />
на дасци, Галерија Уфици, Фиренца,<br />
Италија, 1534—1540.<br />
Пармиђанино, Аутопортрет у<br />
конвексном огледалу, уље на дасци,<br />
Музеј историје уметности,<br />
Беч, Аустрија, око 1524.<br />
Пармиђанино је на чувеном<br />
Аутопортрету искривљења<br />
и наглашене планове постигао<br />
илузијом конвексне, испупчене<br />
слике у огледалу.<br />
Тинторето, Тајна вечера, уље на платну,<br />
црква Сан Ђорђо Мађоре, Венеција,<br />
Италија, 1594—1596.<br />
Тинторето на слици Тајна вечера<br />
(често обрађиван хришћански<br />
мотив у ренесансном сликарству)<br />
мења концепт композиције<br />
израженом дијагоналом, птичјом<br />
перспективом, мноштвом фигура<br />
које комуницирају и вештачким<br />
осветљењем лампе која снажним<br />
контрастима доприноси<br />
драматизацији сцене.<br />
151
Change language