Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
IV II.<br />
ВЕРСКЕ РЕФОРМЕ И РАТОВИ<br />
ДВА ПРИМЕРА ВАВИЛОНСКИХ<br />
БРАЧНИХ УГОВОРА, VI ВЕК П.Н.Е.<br />
Ово су примери типичних вавилонских брачних<br />
уговора. Склапани су обично између родитеља будућих<br />
супружника, понекад између младожење и<br />
једног од родитеља, најчешће, али не искључиво, оца.<br />
Детаљи су се разликовали од уговора до уговора: у<br />
првом случају породица младе даје мираз младожењином<br />
оцу; у другом случају младожења плаћа високу<br />
надокнаду да би добио супругу коју жели. Мада<br />
је било законито да муж узме и другу супругу, понекад<br />
је право прве жене било заштићено уговором. Ако<br />
муж одлучи да се поново ожени, то ће се сматрати<br />
раскидом првог брака и супруга ће имати право на<br />
одштету.<br />
„Очеви младића и девојке преговарају о брачном<br />
уговору. Набу-надин-ахи, син Бел-ахе-идина, унук<br />
Арди-Нергала, овако је говорио Шум-укину, сину<br />
Мушалима, говорећи: ’Дај ми своју кћер, девојку<br />
Ину-Есагил-банат, као супругу за Убалитсу-Гула, сина<br />
мога.’ Шум-укин га је саслушао и дао му је своју младу<br />
кћер Ину-Есагил-банат за Убалитсу-Гула, сина његовог.<br />
Такође је дао и једну мину сребра (0,57 kg), три<br />
робиње које су тражене по имену, и намештај за кућу,<br />
са Ином-Есагил-банат, кћери његовом, као мираз за<br />
Набу-надин-ахија. Нану-кишират, служавку Шум-укина<br />
вредну две трећине сребрне мине, што јој је била пуна<br />
цена, Шум-укин је дао Набу-надин-ахију, као део једне<br />
сребрне мине обећане као мираз. Разлику, једну трећину<br />
мине, Шум-укин ће дати Набу-надин-ахију у сребру, и<br />
тада ће се сматрати да је мираз исплаћен. Обојица су се<br />
писмено обавезали.”<br />
„Младожења и девојчина мајка склапају брачни<br />
уговор. Дагил-илани, син Замбубуа, овако је говорио<br />
Хами, кћери Нергал-идина, сина Бабутовог: ’Дај ми<br />
своју кћер, Латубашини, да ми буде супруга.’ Хама га<br />
је саслушала и дала му је своју кћер, Латубашини, као<br />
супругу. А Дагил-илани, у радости срца свога, дао је<br />
Хами за Латубашини, њену кћер, служавку Ану-ели-бели-амур,<br />
у вредности пола мине сребра, и још мину и<br />
по сребра приде. Ако дође дан да Дагил-илани узме<br />
другу супругу, он ће дати Латубашини мину сребра а<br />
она ће се вратити тамо где је била раније.<br />
Уз сведочанство Шум-идина, сина Ина-еши-етера,<br />
сина Син-дамакуа.”<br />
1. Ко склапа ове брачне уговоре? Да ли је млада<br />
једна од страна у уговорима?<br />
2. Шта уговори предвиђају као разлог за раскид<br />
брака?<br />
СПАРТАНСКО ДРУШТВО<br />
Спартанском друштву у старој Грчкој многи су се<br />
дивили, али нико није покушао да га опонаша; бројни<br />
Грци су га хвалили, али мало ко је био у прилици<br />
да се лично упозна са њим. Спарта је била затворено<br />
и географски изоловано друштво, неповерљиво<br />
према странцима. Мали број људи је имао непосредно<br />
искуство с тим друштвом, што је погодовало<br />
ширењу гласина и идеализацији. Међу ретким<br />
странцима који су имали прилику да лично посете<br />
Спарту, био је и атински писац Ксенофонт. Међутим,<br />
он је уједно био и ватрени присталица Спарте, што<br />
га не чини поузданим сведоком. У наставку су неки<br />
делови из дела које је написао о Спарти.<br />
„Једном ми је пало на памет да је Спарта, мада<br />
спада међу слабије насељене грчке државе, била<br />
најмоћнија и на најбољем гласу у Хелади, па сам се<br />
чудио како је дошло до тога. Али када сам се упознао<br />
са спартанским установама, више се нисам чудио.<br />
На Ликурга, који им је дао законе којима се покоравају,<br />
и којима дугују своју величину, гледам са дивљењем.<br />
Чини ми се да је он достигао крајње границе<br />
мудрости. Јер он није опонашао решења која се<br />
срећу у другим државама, већ је захваљујући томе што<br />
је смислио поредак сасвим другачији од осталих учинио<br />
своју земљу најсрећнијом од свих...<br />
Како ми се чини, у другим државама сви људи настоје<br />
да дођу до што више новца. Један је земљорадник,<br />
овај продавац, онај трговац, други пак живе од<br />
разних заната. Али у Спарти Ликург је забранио слободним<br />
људима да имају било какве везе са трговином<br />
и занатима. Захтевао да им једина брига буду они<br />
послови који су везани за државу. И заиста, како би<br />
богатство овде могло бити проблем, када је наметнуо<br />
равноправне доприносе у храни и исти начин живота<br />
за све, и тако онемогућио да се новац троши на лична<br />
задовољства? Јер чак нема ни потребе да се новац<br />
троши на одећу. Њихова лепота не потиче од скупоцене<br />
одеће, већ од изванредног здравља њихових тела...<br />
И даље, знамо да се поштовање према државним<br />
службеницима и законима среће у Спарти у највећој<br />
могућој мери. Лично мислим да Ликург није покушао<br />
да уведе дисциплину међу грађане, пре него што је<br />
осигурао сагласност највиђенијих људи у граду... Али<br />
у Спарти и најважнији људи показују највећу послушност<br />
према јавним службеницима. Они се поносе<br />
својом понизношћу, тиме што потрче уместо да ходају<br />
кад год их позову, верујући да, ако они пруже пример,<br />
190<br />
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући<br />
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу<br />
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.
Change language