Freska_Istorija 1 SS

V
ЈЕЗИЦИ И ПИСМЕНОСТ У АНТИЦИ
Али писмо које у потпуности следи фонетски
принцип развило се на Леванту много
пре староперсијског клинописа. У питању је
феничански алфабет, чија се рана варијанта
јавља око XI века п.н.е. У овом писму сваки
знак означавао је само један глас. Оно је било
знатно практичније у поређењу са системима
писања коришћеним у Месопотамији, Малој
Азији или Египту. Историјски значај феничанског
алфабета је немерљив. У VIII веку
п.н.е. њега су усвојили стари Грци и прилагодили
свом језику. Велики део античког Медитерана
прихватио је алфабет, било директно
од Феничана било преко Грка. Античко римско
писмо такође представља његову варијанту.
Данашње латинично и ћирилично писмо,
као и модеран грчки алфабет, у крајњој линији
представљају изданке феничанског фонетског
писма.
Стари Египат имао је посебну традицију
писмености. Основно писмо старог Египта
је хијероглифско писмо. Назив (хијероглифи,
на грчком „свети урези”) потиче од грчких
писаца, који су (погрешно) веровали да
се ово писмо користи искључиво за свештеничке
натписе. Оно се јавља око 3000. године
п.н.е. и остаје у употреби до IV века н.е.,
иако уз знатне варијације и промене. Насупрот
данас раширеном погрешном уверењу,
хијероглифско писмо није пиктографско, тј.
не садржи посебне знакове за све појмове,
предмете или бића. У свом језгру, хијероглифско
писмо је фонетско: постоје 24
знака који обележавају један глас. Поред
њих коришћени су и знаци који означавају
Египатски хијероглифи, неки од знакова у
чешћој употреби
Као и сви други велики успеси науке, дешифровање
египатских хијероглифа било је заједнички
подухват већег броја људи. Француски
филолог Жан Франсоа Шамполион (1790–
1832) ипак има право на највећи део заслуга.
Ослањајући се на рад ранијих стручњака,
Шамполион је исправно закључио да хијероглифи
не могу бити сликовно или симболичко
писмо, већ да се у њиховој сржи налази гласовни
принцип. Такође је исправно сматрао да
је коптски језик, којим се говорило у Египту у
средњем веку и који је и данас језик коптске
цркве, заправо потомак староегипатског језика
и кључ за његово откривање. Шамполион је годинама
радио на коптском језику и чак објавио
коптску граматику. Захваљујући двојезичним и
тројезичним натписима, попут Камена из Розете,
успешно је одредио значење најпре малог броја
основних знакова, а затим и већег дела египатског
писма. Резултате свог истраживања објавио
је 1822. године, примивши бројне похвале од научне
заједнице.
читаве слогове, као и један број знакова који
обележавају идеје и појмове. У току фараонског
доба у употреби је било између 700 и
900 знакова. Постојала су и курзивна писма
различита од хијероглифа, брзописи намењени
писању на меком материјалу.
Велики центри Старог истока имали су
библиотеке. У Асурбанипаловој библиотеци
у Ниниви откривено је преко 30.000 глинених
Стари феничански алфабет укупно је имао 22 знака и
није бележио самогласнике
198
Непознате речи
хијероглифско писмо – основно писмо старих Египћана;
уопште, назив за сликовна, пиктографска писма
курзив или курзивно писмо – врста писма прилагођена
брзом писању
Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући
фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу
са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.