IO 199 PDF

sa­da sma­tra jed­nom od onih koje
pred­u­zi­ma­ju na­ve­će me­re zaš­ti­te
bez­bed­no­sti i pri­vat­no­sti ko­ri­sni­ka.
Na po­čet­ku de­ce­ni­je, Ado­be se
su­o­čio sa upa­dom u po­dat­ke ko­ji je
do­veo do to­ga da pre­ko 150 mi­li­ona
ko­ri­snič­kih po­da­ta­ka bu­de ugrože­no.
Pre­ma zva­nič­ni­ci­ma Ado­bea,
ha­ke­ri su uglav­nom na­pa­da­li oš­teće­ne
ili ne­ak­tiv­ne na­lo­ge i na­lo­ge sa
sla­bom zaš­ti­tom. Ia­ko je kom­pa­nija
kon­tak­ti­ra­la po­go­đe­ne ko­ri­sni­ke i
re­ši­la pro­blem pri­lič­no br­zo, pre­pozna­la
je da bi se ha­ker­ski na­pa­di poput
ovo­ga mo­gli iz­be­ći bo­ljom enkrip­ci­jom
i po­ve­ća­nom si­gur­noš­ću
ko­ri­snič­kih po­da­ta­ka.
Pro­te­klih go­di­na ni gi­gant u sekto­ru
druš­tve­nih mre­ža Fa­ce­bo­ok nije
bio u bo­ljem sve­tlu. Na­kon Cambrid­ge
Analyti­ca skan­da­la, kom­pani­ji
je pre­ti­lo da iz­gu­bi „po­ve­re­nje“
svo­jih ko­ri­sni­ka, ali se još ve­ći upad
u po­dat­ke de­sio 2019 go­di­ne, rezul­ti­ra­ju­ći
ti­me da 540 mi­li­o­na za­pisa
Fa­ce­bo­ok ko­ri­sni­ka bu­de ile­galno
smeš­te­no na Ama­zon Cloud. Pola
mi­li­jar­de iden­ti­fi­ka­ci­o­nih bro­je­va,
ko­men­ta­ra, re­ak­ci­ja i ime­na na­lo­ga
bi­lo je do­stup­no svi­ma. Upad je izazvao
bes ko­ri­sni­ka i na­gnao kom­pani­ju
da po­ve­ća bez­bed­nost i is­pi­ta
apli­ka­ci­je i mre­že tre­ćih stra­na.
„He­fi­ced ra­di sa raz­li­či­tim na­lo­zima
kli­je­na­ta, u ra­spo­nu od ve­li­kih
do ma­lih pred­u­ze­ća. Lak­še je zaš­ti­titi
ma­nje na­lo­ge od saj­ber kri­mi­na­la,
jer je oči­gled­ni­je ka­da je neš­to na­ruše­no.
Sto­ga ne iz­ne­na­đu­je ka­da su
ve­li­kim in­ku­ben­ti­ma po­put Fa­ce­boo­ka
ili Ap­plea po­treb­ni me­se­ci, ako
ne i go­di­ne, da ot­kri­ju upad“, na­vo­di
Vin­cen­tas Gri­ni­us.
I dok je de­ce­ni­ju obe­le­ži­lo jed­no
od naj­go­rih kr­še­nja po­da­ta svih vreme­na,
2019. je bi­la naj­go­ra go­di­na
od svih. Proš­le go­di­ne, Kreb­sOn­Secu­rity
je utvr­dio da je 2003. go­di­ne
is­cu­re­lo 885 mi­li­o­na do­ku­me­na­ta o
hi­po­te­ci. Pr­va ame­rič­ka fi­nan­sij­ska
kor­po­ra­ci­ja je bi­la od­go­vor­na za cure­nje
ta­kvih in­for­ma­ci­ja kao što su
bro­je­vi i iz­veš­ta­ji ban­kov­nih ra­ču­na,
evi­den­ci­je o hi­po­te­ka­ma i po­re­zi­ma,
bro­je­vi so­ci­jal­nog osi­gu­ra­nja, po­tvrde
tran­sak­ci­ja i sli­ke vo­zač­kih do­zvola.
Ti po­da­ci su ko­riš­će­ni za fi­šing i
pre­va­re i kra­đe iden­ti­te­ta, poš­to su
svi ko­ji su zna­li gde da tra­že mo­gli
pri­stu­pi­ti in­for­ma­ci­ja­ma.
Ak­ci­je bor­be pro­tiv
saj­ber kri­mi­na­la
Ia­ko ove kri­mi­nal­ne rad­nje uti­ču
na mi­li­jar­de lju­di, one su teš­ka lekci­ja
ko­ju tre­ba na­u­či­ti. To ta­ko­đe poka­zu­je
da kom­pa­ni­je i jav­ne or­ga­niza­ci­je
tre­ba da pre­đu dug put pobolj­ša­nja
cloud bez­bed­nost.
Vin­cen­tas Gri­ni­us već go­di­na­ma
ra­di na ovom po­lju i pre­ma nje­go­
vom miš­lje­nju kr­še­nje po­da­ta­ka napre­du­je
upo­re­do sa una­pre­đe­njem
saj­ber bez­bed­no­sti.
„Ne­mo­gu­će je pot­pu­no eli­mi­nisa­ti
upa­de u po­dat­ke, jer sva­ki put
ka­da no­vi bez­bed­no­sni si­stem uđe
na tr­žiš­te, ha­ke­ri su iza­zva­ni da ga
uklo­ne. Je­di­na stvar ko­ju or­ga­ni­za­cije
mo­gu da ura­de je da kon­stant­no
ra­de na po­bolj­ša­nju me­ra bez­bedno­sti
i po­kri­va­nju sle­pih ta­ča­ka ko­je
su obič­no na­čin da ha­ke­ri kom­promi­tu­ju
po­dat­ke“, tvr­di on.
Saj­ber si­gur­nost vi­še ni­je pri­vat­ni
pro­blem i mno­ge vla­de ši­rom sveta
pre­po­zna­ju po­tre­bu za una­pre­đenjem
ovog sek­to­ra. Vi­še fi­nan­si­ra­nja
im­ple­men­ta­ci­ja pa­met­nih teh­no­logi­ja
kao što su veš­tač­ka in­te­li­gen­cija,
au­to­ma­ti­za­ci­ja i bloc­kchain mo­gu
zna­čaj­no ko­ri­sti­ti in­du­stri­ji i po­moći
u bor­bi pro­tiv po­vre­đi­va­nja po­data­ka
i mi­ni­mi­zi­ra­nju nje­go­vih po­sledi­ca.
Ipak, upr­kos či­nje­ni­ci da se domet
saj­ber kri­mi­na­la po­ve­ća­va, pove­ća­va
se i saj­ber bez­bed­nost. Io
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199