IO 202 PDF

• Broj 202• 

Cloud Computing: 

Predviđanja o cloudu za ovu i 

naredne godine 

Check Point: 

Najbolje upravljanje sigurnošću 

sada je u cloudu 

Dešavanja: 

Najava Oracle Visual Builder 

platforme 

ISSN 1821 - 4169 

www.internetogledalo.com 

www.ogledalo.rs

Specijalno izdanje: 

BRENDOVI I TRENDOVI 

ISSN 1821 - 4169

Uvodnik 

Zoran Kovačević 

Pod uti ca jem pan de mi je, po tro ša či su se pri la go di li no vom okru že nju 

i stvo ri li no ve na vi ke u po na ša nju, ku po vi ni i kon zu ma ci ji me di ja. Nakon 

pan de mi je, ne ke od ovih na vi ka će ne sta ti, ali ne ke će na sta vi ti da se 

prak ti ku ju ili se čak i po ja ča ti. O to me ko ja po na ša nja će na sta vi ti da žive 

i na kon CO VID-19 pan de mi je i na ko ji na čin bren do vi mo gu da se pribli 

že po tro ša či ma ima ju ći u vi du te pro me ne go vo ri tekst ko ji pot pi su je 

Želj ka Mi ćić, Re se arch Ma na ger agen ci je Po la ris. 

Ko ro na vi rus je imao zna ča jan uti caj i na na čin na ko ji po tro ša či vrše 

pla ća nje. Uz pra vi la o so ci jal nom dis tan ci ra nju, mno gi od njih su prihva 

ti li bes kon takt no pla ća nje i di gi tal ne nov ča ni ke kao si gur ni ji na čin da 

upra vlja ju svo jim nov cem. Pre ma po da ci ma ko je je pri ku pio Ak sje Bloggen, 

oče ku je se da glo bal no tr žiš te di gi tal nog pla ća nja na sta vi da ra ste i 

u na red nim go di na ma, do sti žu ći vred nost od 6,7 bi li o na do la ra do 2023. 

Pan de mi ja ko ro na vi ru sa je pre lom na tač ka za di gi ta li za ci ju i ozna ča va 

po če tak no ve ere ubr za nog raz vo ja di gi tal nih teh no lo gi ja: ono šta je neka 

da bi lo „le po ima ti“ sa da po sta je neo p hod nost. Kom pa ni je i or ga ni zaci 

je ko je že le da se raz vi ja ju i po sta nu još ot por ni je u sred njem i du goroč 

nom pe ri o du ve ro vat no će mo ra ti da se po za ba ve pla nom svo je digi 

tal ne tran sfor ma ci je ka ko bi osta le kon ku rent ne u okvi ri ma „no ve real 

no sti“, po ka zu je is tra ži va nje EIB Gru pa ci je, iz vo de iz ko jeg do no si mo u 

ovom iz da nju ča so pi sa. 

Ni ko ne zna šta bu duć nost no si. Ko li ko god po ku ša va li, ni ka da ne može 

mo de fi ni tiv no re ći šta nas oče ku je – do ga đa ji ko ji me nja ju svet 2020. 

to su ja sno sta vi li do zna nja. Ali gle da ju ći ne dav na is tra ži va nja i tren do ve 

mo že mo bar do ne kle uče no na ga đa ti o pro me na ma ko je do la ze u cloud 

teh no lo gi ji, ka že Tim Fit zge rald, pot pred sed nik pro daj nog ka na la za 

cloud u Se ve r noj Ame ri ci u kom pa ni ji In gram Mic ro, od va živ ši se da ba ci 

po gled na to šta bu duć nost do no si cloud com pu tin gu. Ne ke će mo žda 

iz ne na di ti sa zna nje da ni ka da ni je bi lo bo lje vre me za part ne re da poč 

nu is po ru ku in fra struk tu re kao ser vi sa (In fra struc tu re as a ser vi ce - Ia aS) 

i dru gih cloud re še nja svo jim kli jen ti ma. 

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Impressum 

Kom pa ni ja Check Po int Soft wa re Tec hnolo 

gi es Ltd, svet ski li der u obez be đe nju na 

in ter ne tu, obez be đu je kli jen ti ma bes kompro 

mi snu zaš ti tu pro tiv svih vr sta pret nji, 

sma nju je kom plek snost bez bed no sti i sni ža va 

ukup ne troš ko ve vla sniš tva. Check Po int je 

pi o nir in du stri je sa Fi re wall-1 i svo jom pa tenti 

ra nom sta te ful in spec tion teh no lo gi jom. 

Da nas, Check Po int na sta vlja da raz vi ja ino vaci 

je za sno va ne na Soft wa re Bla de ar hi tek tu ri, 

pru ža ju ći ko ri sni ci ma flek si bil na i jed no stav na 

re še nja ko ja se mo gu u pot pu no sti pri la gođa 

va ti tač nim i bez be do no snim po tre ba ma 

sva ke or ga ni za ci je. 

Internet ogledalo 

Izdavač 

Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću za promet intelektualnih usluga, 

Beograd - Zemun, Gradski park 2, 

t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.) 

Adresa redakcije 

Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki") 

Direktor, glavni i odgovorni urednik 

Zoran Kovačević 

zoran@internetogledalo.com 

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika 

Vesna Kovačević 

vesna@internetogledalo.com 

Video & Editing: Veljko Kovačević 

veljko.kovacevic@internetogledalo.com 

Naučni savet 

Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović, 

dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović, prof. dr Božidar Radenković 

Saradnici 

Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan Katilović, 

Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja Milovanović, Marko Talijan, 

Mihajlo Pavlović, Aleksandar Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač, 

Kristina Delač, Nina Kovačević 

Kontakt 

Redakcija: redakcija@internetogledalo.com 

Marketing: marketing@internetogledalo.com 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

004 

INTERNET ogledalo : business & 

technologies magazine / glavni i odgovorni 

urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- . 

- Beograd (Gradski park 2) : Internet 

ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27 

cm 

Dostupno i na: 

http://www.ogledalo.rs - Mesečno 

COBISS.SR-ID 172229895 

6 


Generalni pokrovitelj Servisa 

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197

Sadržaj 

Dešavanja 

Svet 

Najava Oracle Visual Builder platforme 

Kompanija Kaspersky se priključuje globalnom 

pozivu da se zaustave sajber napadi na 

medicinske ustanove 

za data centre, cloud, mobilne, endpoint i 

IoT. O koristima koje Smart-1 Cloud donosi 

na kompanijskom blogu piše Michael A. 

Greenberg, direktor marketinga proizvoda u 

odeljenju Security Platforms CheckPointa. 

loud Computing 

Vizija 2020. godine 

Bezbednost i zaštita 

Check Point 

Najbolje upravljanje sigurnošću sada je u 

cloudu 

Predviđanja o cloudu za ovu i naredne 

godine 

Studija slučaja 

EPS i Microsoft 

Kada veštačka inteligencija pomaže u 

prognozi potrošnje električne energije 

Da li ste se ikada zapitali kako bi bilo upravljati 

svojim lokalnim i virtuelnim gejtvejima iz 

clouda? Preko veb brauzera? Sa najboljom 

platformom za kontrolu pristupa i prevenciju 

pretnji koja može da drži korak sa najnovijom 

bezbednošću, nosi se sa rapidnim rastom i 

efikasno upravlja održavanjem? Pa, više 

ne morate da se pitate. Smart-1 Cloud je 

najnovija ponuda kompanije Check Point koja 

uzima najbolji security management i stavlja 

ga u cloud, koristeći najnapredniji softver za 

prevenciju pretnji i upravljanje bezbednošću 

Elektroprivreda Srbije (EPS) odnedavno je 

unapredila proces prognoziranja potrošnje i 

potražnje za električnom energijom uvođenjem 

tehnologija mašinskog učenja i veštačke 

inteligencije u svoje poslovne procese. 

XX6 

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97 


Istraživanje 

Digitalizacija 

Samo četiri zemlje Evropske unije konkurentne 

sa SAD na polju digitalizacije 

Predviđanja 

Enorman skok vrednosti digitalnih 

plaćanja 

Studija 

Polaris 

Ponašanje potrošača nakon COVID-19 krize 

U borbi protiv korona virusa digitalne 

tehnologije imaju jedinstvenu ulogu kako za 

neometano odvijanje svakodnevnog života, 

ekonomskih i društvenih aktivnosti, tako 

i u procesu oporavka industrije i preduzeća. 

Pandemija korona virusa je prelomna tačka 

za digitalizaciju i označava početak nove ere 

ubrzanog razvoja digitalnih tehnologija: ono 

šta je nekada bilo „lepo imati“ sada postaje 

neophodnost. Kompanije i organizacije koje 

žele da se razvijaju i postanu još otpornije u 

srednjem i dugoročnom periodu verovatno će 

morati da se pozabave planom svoje digitalne 

transformacije kako bi ostale konkurentne u 

okvirima „nove realnosti“, pokazuje istraživanje 

EIB Grupacije. 

Pod uticajem pandemije, potrošači su se 

prilagodili novom okruženju i stvorili nove 

navike u ponašanju, kupovini i konzumaciji 

medija. Nakon pandemije, neke od ovih navika 

će nestati, ali neke će nastaviti da se praktikuju ili 

se čak i pojačati kako bi pomogle ljudima da se 

snađu u novim prilikama. Nova studija Agencije 

Polaris, koja posluje u okviru I&F Grupe, a koja 

je specijalizovana za data analytics, business 

consulting i tržišne predikcije, otkriva koja će 

ponašanja nastaviti da žive i nakon COVID-19 

i na koji način brendovi mogu da se približe 

potrošačima imajući u vidu te promene. Ovde 

su samo neka od njih. 

Projekti 

Osvrt 

SAS 

Kako analitika može sprečiti opadanje 

populacije pčela 

Uređaji 

Zaronimo u internet 

SSD 

ADATA SE760 – jednostavno brz 

XX 

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97 

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202 

7

De ša va nja 

Svet 

Priprema: Redakcija 

redakcija@internetogledalo.com 

Na ja va 

Orac le Vi sual Bu il der 

plat for me 

Shay Shmeltzer, direktor Upravljanja proizvodima u Oracleu, u tekstu objavljenom na kompanijskom 

blogu 26. maja 2020., sa zadovoljstvom objavljuje izbacivanje Oracle Visual Builder Platforme 

– kompletnog i integrisanog okruženja za razvojne timove za razvoj i isporuku cloud native 

aplikacija. Visual Builder Platforma objedinjuje funkcionalnosti Oracle Visual Buildera i Oracle 

Developer Cloud Servicea kako bi se pokrio celokupan životni ciklus razvoja, od planiranja svih 

mogućnosti do isporuke i hostinga. 

Ka ko ob jaš nja va Shmelt zer, 

plat for ma se sa sto ji od razvoj 

nog in ter fej sa i run ti me/ 

ho sting ser vi sa, Vi sual Bu il der Stu dia 

i Vi sual Bu il der ser vi cea re spek tiv no. 

Vi sual Bu il der Stu dio 

Vi sual Bu il der Stu dio in te gri še 

agil nu ko la bo ra tiv nu plat for mu za 

tim ski raz voj sa upra vlja njem ko dom 

i CI/CD au to ma ti za ci jom, pro ši re ne 

eks per ti zom vi zu el nog raz vo ja za 

veb i mo bil ne apli ka ci je. 

Orac le Vi sual Bu il der Stu dio uključu 

je spe ci fič ne funk ci o nal no sti koje 

ra ci o na li zu ju ži vot ni ci kljus raz vo ja 

za Vi sual Bu il der de ve lo pe re pro jekt 

nim tem plej ti ma, me nadž men tom 

okru že nja i se tom na men skih ko raka 

iz ra de i CI/CD pi pe li ne o va za obja 

vlji va nje i upra vlja nje Vi sual Bu il der 

apli ka ci ja. 

Ove funk ci o nal no sti se di rekt no 

in te gri šu sa is ku stvom vi zu el nog 

raz vo ja za veb i mo bil ne ko ri snič ke 

in ter fej se ko je pru ža ju edi to ri Vi sual 


Bu il de ra. Vi sual apli ka ci je raz vi je ne 

Vi sual Bu il de rom ko ri ste bo ga ti set 

kom po nen ti Orac le JET-a, do dat no 

po ve ća va ju ći br zi nu ko jom raz voj ni 

ti mo vi mo gu da is po ru ču ju ino va tivno 

ko ri snič ko is ku stvo. 

Vi sual Bu il der Stu dio i 

Orac le Cloud Ap pli ca ti ons 

Orac le o vi raz voj ni ti mo vi ko ri ste 

Vi sual Bu il der Stu dio za stva ra nje sled 

eć e g en er ac ij e O r a cl e C l o u d A pp l i 

ca ti on sa. Vi sual Bu il der Stu dio ta kođe 

de lu je kao in ter fejs za na pred ne 

ko ri sni ke i de ve lo pe re da kon fi gu rišu 

i ka sto mi zu ju no ve mo du le ko je 

su raz vi li Orac le Cloud Apps ti mo vi. 

Po red to ga, Vi sual Bu il der Stu 

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

dio pru ža set funk ci o nal no sti ko je 

ga či ne ide al nim re še njem za iz grad 

nju do da ta ka za tre nut ne i bu du će 

Orac le Cloud Ap pso ve – uklju ču ju ći 

ugra đe ni ka ta log ser vi sa ko ji omog 

uć avaj u l a k p r is t u p p os l o vn i m o b j e- 

k ti ma Orac le Cloud Ap pli ca ti on sa. 

Osla nja ju ći se na in du strij ske standar 

de, Vi sual Bu il der Stu dio mo že da 

kon zu mi ra po dat ke iz bi lo kog RESTba 

zi ra nog iz vo ra po da ta ka, omogu 

ća va ju ći ko ri sni ci ma da kre i ra ju 

do dat ke ko ji la ko kom bi nu ju po dat 

ke iz Orac le Cloud Ap pli ca ti on sa sa 

kli jent skim i eks ter nim iz vo ri ma poda 

ta ka. 

Iza Vi sual Ap pso va 

U Vi sual Bu il der Stu di ou raz voj ni 

ti mo vi će pro na ći sve što im je potreb 

no za upra vlja nje ce lo kup nim život 

nim ci klu som svih ar te fa ka ta ko ji 

uče stvu ju u eko si ste mu ši re nja Orac 

le Cloud Ap pli ca ti on sa. 

Za pla ni ra nje pro je ka ta Vi sual Buil 

der Stu dio uklju ču je si stem za praće 

nje pro ble ma, Agi le bo ar do ve i 

Sprint uslu ge me nadž men ta, za jed 

no sa wi ki ji ma za de lje nje in for maci 

ja. 

Da bi una pre dio upra vlja nje ži votnim 

ci klu som ko da, VBS nu di hosto 

va ne pri vat ne Git re po zi to ri je dostup 

ne iz bi lo kog git kli jen ta, menadž 

ment pro ce sa zah te va za spa janjem 

i on li ne pe er co de re vi ew. 

Da bi po mo gao au to ma ti za ci ji 

pro ce sa is po ru ke, VBS uklju ču je snažan 

CI/CD en džin sa po drš kom za 

pi pe lin, ko ji in te gri še po pu lar ne rad 

ne okvi re za iz grad nju i te sti ra nje, 

kao i uslu ge ko je po ma žu upra vljanju 

in fra struk tu rom kao stan dar di ma 

ko riš će nja ko da kao što su Doc ker, 

Ku ber ne tes i Ter ra form. 

Visual Builder – moćna 

run ti me plat for ma 

Vi sual Bu il der pru ža ti mo vi ma laku 

za ko riš će nje, ska la bil nu plat formu 

za ho sto ba nje vi zu el nih apli kaci 

ja. Po red ho sto va nja veb i mo bil nih 

apli ka ci ja, ti mo vi ima ju flek si bil nost 

da skla diš te po dat ke u em be do vanu 

ili za seb nu Orac le ba zu po da taka 

i da ho stu ju vi še krat ne po slov ne 

objek te ko ji iz la žu REST in ter fej se i 

po slov nu lo gi ku tim po da ci ma. 

Im ple men ta ci ja apli ka ci ja kroz Visual 

Bu il der in stan ce i okru že nja 

mo že se po jed no sta vi ti ko riš će njem 

CI/CD pi pe li na de fi ni sa nih u Orac le 

Vi sual Bu il der Stu di ju. 

Re zi me 

Shay Shmeltzer prikaz završava pozivom 

svim zainteresovanim da isprobaju 

novu Visual Builder platformu i vide 

ka ko im ona mo že po mo ći da brže 

is po ru če cloud apli ka ci je, nu de ći im 

besplatan probni period. Oni ta ko đe 

mogu da posete i stranice sa dokumentacijom 

za Oracle Visual Builder 

Studio i Oracle Visual Builder. 

Korisnici Oracle Developer Clouda 

će au to mat ski do bi ti na do grad nju 

da koriste Oracle Visual Builder Studio 

bez uti ca ja na nji ho vu po sto je ću funkcionalnost. 

Ko ri sni ci Orac le Vi sual Bu il de ra 

mogu da pokrenu besplatnu instancu 

Orac le Vi sual Bu il der Stu di oa i 

usme re ga na svo ju po sto je ću Vi sual 

Bu il der in stan cu da bi za po če li ko rišće 

nje no ve funk ci o nal no sti. Io 


SPECIJALNO 

IZDANJE 

DATA 

ISSN 1821 - 4169 


Dešavanja 

Svet 

Kom pa ni ja Ka spersky 

se pri klju ču je glo bal nom po zi vu 

da se za u sta ve saj ber na pa di 

na me di cin ske usta no ve 

Eugene Kaspersky, izvršni direktor globalne sajber-bezbednosne kompanije Kaspersky, potpisao 

je otvo re no pi smo upu će no svet skim vla da ma, u ko me se one po zi va ju na mo men tal no i od luč 

no pred u zi ma nje ak tiv no sti u ci lju za u sta vlja nja saj ber na pa da na bol ni ce i zdrav stve ne si ste me 

i usta no ve za me di cin sko is tra ži va nje. 

Glo bal ni po ziv, ko ji je ini cirao 

Cyber Pe a ce In sti tu te, 

ko ji se na la zi u Že ne vi, tako 

đe su pot pi sa li la u re a ti No be lo ve 

na gra de za mir, biv ši pred sed ni ci, direk 

to ri me đu na rod nih or ga ni za ci ja i 

osta li lju di od uti ca ja. 

Ko men ta ri šu ći za jed nič ko pi smo 

Eu ge ne Ka spersky je is ta kao: „Od počet 

ka CO VID-19 pan de mi je konstant 

no smo pra ti li ka ko saj ber krimi 

nal ci ko ri ste ovu si tu a ci ju. Na žalost, 

bi li smo sve do ci saj ber na pa da 

na bol ni ce i zdrav stve ne usta no ve 

u mno gim ze mlja ma, i njih sma tramo 

te ro ri stič kim na pa di ma. Do kle 

god ko ro na vi rus pred sta vlja uzrok 

ozbilj ne druš tve ne za bri nu to sti, napa 

da či će to na sta vi ti da ko ri ste u 

sop stve ne svr he. Ra di mo sve što je 

u na šoj mo ći da po mog ne mo zdrav 


stve nim in sti tu ci ja ma to kom ove 

pan de mi je. U mar tu smo do ne li odlu 

ku da zdrav stve nim or ga ni za ci jama 

obez be di mo bes plat ne li cen ce 

za na še pro iz vo de u tra ja nju od šest 

me se ci. Po zi va mo vla de i me đu narod 

ne or ga ni za ci je da pre du zmu više 

ak tiv no sti i da ura de sve što je 

mo gu će ka ko bi za u sta vi li ove iz u 

zet no štet ne, če sto po ži vot opa sne 

saj ber na pa de na me di cin ske in stitu 

ci je.” 

Pi smo 

„Po zi va mo svet ske vla de da pre duzmu 

mo men tal ne i od luč ne me re u 

ci lju za u sta vlja nja saj ber na pa da na 

bol ni ce, zdrav stve ne usta no ve i ustano 

ve za me di cin sko is tra ži va nje, kao 

i na me di cin sko oso blje i me đu na rod 

ne or ga ni za ci je za jav no zdra vlje. U 

ovu svr hu, vla de tre ba da ra de za jed 

no, uklju ču ju ći Uje di nje ne na cije, 

ka ko bi se pra vi la ko ja za bra njuju 

ova kve ak tiv no sti po tvr di la i po novo 

us po sta vi la. 

Tokom prethodnih nedelja bili smo 

sve do ci na pa da ko ji su tar ge ti ra li medi 

cin ske usta no ve i or ga ni za ci je u prvim 

re do vi ma bor be pro tiv CO VID-19 

pan de mi je. Ove ak ci je su ljud ske ži vote 

sta vi le u opa snost za to što su ometa 

le funk ci o ni sa nje ovih ključ nih in stitu 

ci ja, uspo ra va ju ći di stri bu ci ju neo p- 

hod nih za li ha i in for ma ci ja, i ome taju 

ći bri gu o pa ci jen ti ma. Sa sto ti na ma 

hi lja da lju di ko ji su već iz gu bi li ži vo te i 

milionima obolelih širom sveta, medicin 

ska bri ga je sa da bit ni ja ne go ika da 

pre. Ovo ne će bi ti po sled nja svet ska 

zdrav stve na kri za. Za sa da i ubu du će, 

vlade treba da utvrde nedvosmislena 

pra vi la: saj ber ope ra ci je pro tiv usta nova 

zdravstvenog sistema su nezakonite 

i ne pri hva tlji ve. 

Eu ge ne Ka spersky 

Ne to le ri še mo na pa de na zdravstve 

nu in fra struk tu ru u fi zič kom svetu, 

i ne sme mo da to le ri še mo ta kve 

na pa de u saj ber pro sto ru – bi lo da se 

ra di o vre me ni ma mi ra ili kon flik ta. 

Sto ji mo uz Me đu na rod ni ko mi tet Crve 

nog kr sta pru ža ju ći po drš ku nje govom 

po zi vu da se me di cin ske uslu ge 

ili me di cin ske usta no ve zaš ti te od sajber 

na pa da bi lo ko je vr ste. Po zi va mo 

vla de na sa rad nju, i da uje di ne sna ge 

sa ci vil nim druš tvom i pri vat nim sekto 

rom ka ko bi osi gu ra li poš to va nje i 

zaš ti tu me di cin skih usta no va, i po čini 

te lje po zva li na od go vor nost. Iz nad 

sve ga, vla de tre ba da pre du zmu akci 

je i za u sta ve saj ber na pa de na bolni 

ce i me di cin ske usta no ve. Vre me je 

da se de lu je sa da.” 

Iz me đu osta lih, pot pi sni ci za jed ni-čkog 

pi sma su i Mi hail Gor bačov, bivši 

pred sed nik So vjet skog Sa ve za, Ban 

Ki-moon, biv ši ge ne ral ni se kre tar Ujedi 

nje nih na ci ja, Be a tri ce Fihn, iz vrš na 

di rek tor ka Me đu na rod ne kam pa nje 

za uki da nje nu kle ar nog oruž ja, la u re at 

No be lo ve na gra de za mir, Pe ter Ma u 

rer, pred sed nik Me đu na rod nog ko mite 

ta Cr ve nog kr sta. Spi sak svih pot pisni 

ka mo že te pro na ći ov de. Io 


Bez bed nost i zaš ti ta 

Check Point 

Pripremila: Vesna Kovačević 

vesna@internetogledalo.com 

Najbolje upravljanje sigurnošću 

sada je u cloudu 

Da li ste se ikada zapitali kako bi bilo upravljati svojim lokalnim i virtuelnim gejtvejima iz clouda? 

Preko veb brauzera? Sa najboljom platformom za kontrolu pristupa i prevenciju pretnji koja može 

da drži korak sa najnovijom bezbednošću, nosi se sa rapidnim rastom i efikasno upravlja održavanjem? 

Pa, više ne morate da se pitate. Smart-1 Cloud je najnovija ponuda kompanije Check 

Point koja uzima najbolji security management i stavlja ga u cloud, koristeći najnapredniji softver 

za prevenciju pretnji i upravljanje bezbednošću za data centre, cloud, mobilne, endpoint i IoT. O 

koristima koje Smart-1 Cloud donosi piše Michael A. Greenberg, direktor marketinga proizvoda 

u odeljenju Security Platforms CheckPointa. 

Smart-1 Cloud pruža tri ključna 

benefita: 

1. uvek najsavremeniji security 

management – nanovije funkcije, 

automatsko apdejtovanje 

2. proširenje na zahtev – besprekorno 

podržavanje više gejtveja i storidža 

3. nulto održavanje – bez instalacije, 

bez na do grad nje 

„Iskoristite snagu Infinity Portala - 

Check Pointov one stop shop za hostovanje 

širokog spektra svih SaaS servisa 

koji sada uključuje Smart-1 Cloud. 

Jednostavnije rečeno, najbolji deo je 

što je Smart Con so le u va šem veb bra 


uzeru!“, ističe Michael A. Greenberg i 

podseća da upravljanje igra apsolutno 

ključnu ulogu u efikasnoj sigurnosti. 

Toliko da unificirano upravljanje bezbednošću 

sprečava sajber napade. 

Uvek bez bed ni 

Bacimo kratak pogled na samo neke 

funkcionalnosti koje će se automatski 

ažurirati pošto najnovije izdanje secu- 

rity managementa postane dostu-pno, 

održavajući nas bezbednim. 

Sam autor podseća da R80 Unified 

Security, Check Pointov vodeći softver 

za gejtveje i management, doži- 


vljava dosta apdejta i novih funkcija 

u kratkom vremenskom periodu, pa 

ste do sa da mo ra li da iz de li te prozore 

održavanja, pokrenete testiranje 

i onda sprovedete kampanju apgrejdovanja 

za sve selektovane kandidate 

da biste ih ažurirali. Danas, 

uz Smart-1 Cloud, sve se automatski 

ažurira za vas. 

Možete lako proširiti na zahtev i 

podržati više gejtveja i storidž kako 

smatrate prikladnim. Povezivanje 

gejtveja je jednostavno, kreirate 

HTTPS tunel od gejtveja do servisa 

koji koristi jedinstven ključ za 

autentifikaciju. Kada je gejtvej objekt 

kreiran, preostaje samo da pokrenete 

Secure Internal Communica 

tion (SIC). 

„To je to! Za nekoliko minuta možete 

imati najnoviji R80.40 Management 

sa perfektnim pokretanjem 

funkcionalnosti as a service i možete 

imati konektovane sve svoje gejtveje 

odatle – vi se možete fokusirati 

na upravljanje bezbednošću vaše orga 

ni za ci je i ana li zi ra ti lo go ve i do gađaje“, 

ističu u CheckPointu. 

U poređenju sa drugim opcijama 

primene managementa, kao što su 

sa mo stal ni otvo re ni ser ve ri i na menski 

uređaji za upravljanje, uz Smart-1 

Cloud vreme implementacije je 30 

do 60 puta kraće! Skalirajte svoje 

upra vlja ne gej tve je na zah tev do dajući 

onoliko koliko vam je potrebno. 

Sve pre ko 

Check Po in ta 

Jedna od najvećih koristi posedovanja 

Check Pointove arhitekture za 

upravljanje bezbednošću dostupne 

iz clouda je to što možete efikasno 

da upravljate održavanjem. Rešavanje 

problema je deo usluge, korisnicima 

nije potrebna stručnost, niti 

postoji potreba za dodatnim osobljem, 

celokupnim održavanjem se upravlja 

preko Check Pointa. 

Smart-1 Cloud od go va ra na evoluirajuće 

potrebe upravljanja bezbednošću 

preduzeća danas. Držeći 

korak sa najsavremenijom bezbednošću, 

u mogućnosti ste da upravlja 

te naj no vi jim pret nja ma na uređajima 

i radnim opterećenjima preko 

jedne upravljačke konzole, sada u 

clo u du. Smart-1 Cloud ima spo sobnost 

da skalira i upravlja sve većim 

brojem gejtveja kako naša okruženja 

rastu, bez brige o ograničenom 

fizičkom prostoru storidža ili kapacitetu 

log storidža. Najvažnije, možete 

efikasno upravljati održavanjem i ušte 

de ti ne ve ro vat no vre me na on boar 

din gu no vih gej tve ja, nad gle da nju 

uređaja, napajanju opreme i svakom 

novom apdejtu ili hitnim ispravkama 

– umesto toga, sve se to automatski 

radi za vas zahvaljujući Smart-1 Clou 

du. Io 


SPECIJALNO IZDANJE 

Business 

Security 

ISSN 1821 - 4169 

www.internetogledalo.com 

www.ogledalo.rs 


Cloud Computing 

Vizija 2020. godine 

Pripremio: Ivan Gojković 


Predviđanja o cloudu 

za ovu i naredne godine 

Niko ne zna šta budućnost nosi. Koliko god pokušavali, nikada ne možemo definitivno reći šta 

nas očekuje – događaji koji menjaju svet 2020. to su jasno stavili do znanja. Ali gledajući nedavna 

istraživanja i trendove možemo bar donekle učeno nagađati o promenama koje dolaze u cloud 

tehnologiji, kaže Tim Fitzgerald, potpredsednik prodajnog kanala za cloud u Severnoj Americi 

u kompaniji Ingram Micro, i sam se odvaživši da baci pogled na to šta budućnost donosi cloud 

computingu. Neke će možda iznenaditi saznanje da nikada nije bilo bolje vreme za partnere da 

počnu isporuku infrastrukture kao servisa (Infrastructure as a service - IaaS) i drugih cloud rešenja 

svojim klijentima. 

Visoki rukovodilac u kompaniji 

Ingram Micro, odgovoran 

za ubrzanje rasta i 

dalji razvoj platformi, tržišta i servisa 

Ingram Micro Clouda u SAD i Kanadi, 

iznosi tri svoja predviđanja. 

Predikcija 1: tržište clouda 

će nastaviti da raste 

„Svaka kompanija ima različite 

potrebe za cloudom. Generalno, 

starije i veće organizacije se u većoj 

meri oslanjaju na nasleđene, on-premises 

aplikacije, dok novija i manja 

preduzeća imaju tendenciju da budu 

cloud-native. No, u 2020. godini, 

sva preduzeća – velika i mala, stara i 

nova – podstaknuta su da naprave 


skok u cloud tehnologiju, jer su koristi 

od migracije njihovih radnih procesa 

postali upadljivo očigledni“, navodi 

Tim. 

Apurva Joshi, potpredsednik Product 

odeljenja kompanije Digital 

Ocean, to isto je rezimirao za CRN: 

„Cloud servisi su neopevan heroj 

u omogućavanju ovog ogromnog, 

naglog prebacivanja u remote-first 

radnu snagu. To je lako zaboraviti, ali 

pre deset godina ništa od ovoga ne 

bi čak ni bilo moguće.“ 

Cloud rešenja su se posebno dokazala 

ove godine, demonstrirajući 

da upravljivost i fleksibilnost u IT 

infrastrukturi čine više od pružanja 

konkurentske prednosti – one su od 

vitalnog značaja za opstanak preduzeća. 

Prema IDC-u, predviđa se da će 

potrošnja na javni cloud dostići 500 

milijardi dolara do 2023. godine, 

što je skok sa 229 milijardi 2019. Na 

osnovu istog istraživanja, IaaS će biti 

najbrže rastuća kategorija cloud potrošnje 

tokom tog vremena, sa objedinjenom 

petogodišnjom zajedničkom 

stopom rasta od 32% godišnje. 

Predikcija 2: bezbednost 

i skalabilnost će pokretati 

usvajanje clouda 

Fitzgerald konstatuje da je sigurnost 

već sada ključna briga za organizacije 

koje usvajaju cloud rešenja i 

podseća da je u nedavnom istraživanju, 

41% IT i operativnih donosilaca 

odluka navelo „unapređenje bezbednosti“ 

kao primarni razlog za migraciju 

i modernizaciju radnih procesa 

za Azure. 

No, kako dobavljači rešenja nasta 

vljaju da unapređuju zaštitu koristeći 

cloud prouzvode, on je uveren da će 

se ovaj broj samo povećavati. 

U toj istoj anketi, nadmašujući sigurnost, 

42% je zauzela skalabilnost. 

Mnoge organizacije danas žele 

mogućnost brzog povećavanja ili 

smanjivanja u zavisnosti od njihovih 

potreba za korišćenjem. I s pravom 

žele da plate samo ono što konzumiraju. 

Po mišljenju Toma Fitzgeralda, 

to će verovatno ostati slučaj i u 

doglednoj budućnosti. Dakle, zaključuje 

on, partneri koji nude kompanijama 

šansu da skaliraju na zahtev pomoću 

IaaS-a ili drugih cloud proizvoda 

imaju sjajnu priliku da uspostave dugoročan 

odnos sa korisnicima i povećaju 

profitabilnost. Još ako mogu da 

preporuče prilagođena cloud rešenja 

na osnovu aplikacija i radnih opterećenja 

korisnika, zaista je nebo granica. 


Predikcija 3: partneri će 

iskoristiti ovu novu 

cloud priliku 

Pošto sve više i više preduzeća investira 

u cloud, solution partneri koji 

nude cloud proizvode požnjeće 

nagrade. To je posebno tačno imajući 

u vidu trend kupovine tehnologije 

u obliku stalne pretplate na 

cloud umesto jednokratne kupovine 

softvera ili hardvera, smatra Fitzgerald. 

„Do 2022. godine, 60% organizacija 

će koristiti ponudu cloud upravljanih 

servisa eksternih provajdera 

servisa“, kaže Sid Nag potpredsednik 

istraživanja u Gartneru. To je 

dvostruko više nego 2018. 

U nedavnom izveštaju, 2112 Group i 

Ingram Micro su otkrili da samo 49% 

channel partnera nudi IaaS rešenja. 

Taj broj pada na 26% kada je u pitanju 

paltforma kao servis (Platform as 

a Service - PaaS). No, prema tom istom 

istraživanju, 79% provajdera rešenja 

očekuje da će proširiti svoju 

cloud ponudu u 2020. kako bi kapitalizovali 

cloud mogućnosti koje su 

pred njima. 

Prilika koja se pruža 

jednom u životu 

„Oklevajte da isporučite cloud 

proizvode vašim klijentima i reskiraćete 

da propustite priliku koja se 

pruža jednom u životu – posebno sa 

IaaS-om“, upozorava Tim Fitzgerald. 

„Sa manje od polovine channel part 

nera koji trenutno nude IaaS rešenja, 

sada je vaša šansa da etablirate 

svoje preduzeće kao vodećeg provajdera. 

Gartner predviđa da će prihod 

od IaaS-a dostići 76,6 milijardi 

dolara do 2022. godine, što je skok 

sa 30,5 milijardi u 2018. Započinjanem 

svoje IaaS prakse ranije umesto 

kasnije bićete u odličnoj poziciji 

da gledate kako vaš prihod raste“, 

uveren je on. 

Niko ne može da vidi budućnost, 

pa moramo da delujemo na osnovu 

informacija koje imamo. Trenutno izgleda 

da nikada nije bilo bolje vreme 

da se počne. Pridružite se Azure 

Accelerate programu i dobićete ekskluzivne 

servise, ponude i promocije 

koje mogu pomoći da se vaš IaaS biznis 

pokrene napred. Io 


DIGITALNA 

TRANSFORMACIJA 

2.0 

ISSN 1821 - 4169 


Studija slučaja 

EPS i Microsoft 

Priprema: Redakcija 


Kada veštačka inteligencija 

pomaže u prognozi potrošnje 

električne energije 

Elektroprivreda Srbije (EPS) odnedavno je unapredila proces prognoziranja potrošnje i potražnje 

za električnom energijom uvođenjem tehnologija mašinskog učenja i veštačke inteligencije u svoje 

poslovne procese. 

Prevelika potrošnja ali i nedovoljna 

iskorišćenost kapaciteta 

stvaraju velike gubitke, 

pa je precizna prognoza potražnje 

za električnom energijom od 

ključnog značaja za EPS, kako bi se 

proizvodnja, snabdevanje, distribucija 

i trgovina električnom energijom 

u Srbiji odvijali na što efikasniji način, 

uz optimalne troškove. 

U želji da svoj rad učine efikasnijim 

i unaprede proces prognoziranja 

potrošnje i potražnje za električnom 

energijom, u kompaniju su se odlučili 

za korišćenje Microsoft rešenja za 

mašinsko učenje. Rezultat ovakvog 

pristupa je pojednostavljen unos i 

vizualizacija podataka i mogućnost 

predikcije tražnje za električnom 

energijom u dužem vremenskom 

periodu, dok su vreme potrebno 

za predikciju i mogućnost grešaka 

smanjeni van svih očekivanja 

kompanije. 

Pre i po sle 

Pre uvođenja novog rešenja, kako 

bi predvideli trendove u snabdevanju, 

inženjeri u Sektoru za dispečersko 

planiranje i upravljanje proizvodnjom 

su velike količine podataka 

o potrošnji u prethodnom periodu, 

kao i meteorološke podatke, unosili 

ručno – što je proces podložan nepreciznostima, 

koje su uticale na prihode 

kompanije. 


Prema rečima izvršnog direktora 

ovog preduzeća Dragana Vlaisavljevića, 

budući da EPS učestvuje 

na balansnom tržištu na satnom nivou, 

svaka devijacija donosi dodatne 

troškove. Nakon uvođenja novog 

rešenja margina greške, koja je varirala 

između 5% i 15%, smanjena je 

na 1.7%. 

„ Smanjena greška odstupanja znači 

da smo smanjili troškove kojim bismo 

morali da je pokrijemo. Uštedimo i do 

600.000 evra godišnje samo na balansnom 

tržištu", kaže glavni inženjer Danilo 

Komatina i predviđa da će zbog 

efikasnijeg procesa trgovine, EPS imati 

i dodatnih 300.000 evra profita godišnje. 

„Ne moramo da pokrećemo i zaustavljamo 

generatore toliko često, pa je 

manje kvarova, što smanjuje troškove 

popravke i trajanje održavanja. Proizvodimo 

i prodajemo više električne energije, 

a kupujemo manje", podvlači glavni 

inženjer EPS-a. 

Podaci prikupljeni u poslednjih 

dvadeset godina uneti su u rešenje 

zasnovano na Azure tehnologiji koje 

koristi mašinsko učenje, što EPS-u 

obezbeđuje dovoljnu brzinu da se 

prilagodi svim fluktuacijama. Zahvaljujući 

analizi podataka u realnom 

vremenu i automatizaciji, za prognozu 

potrošnje sada je potrebno 

samo 15 minuta umesto dva sata, a 

ušteđeno vreme koristi se za poboljšanje 

plana trgovine. Istovremeno, 

Po w e r B I v i z u a l i z a c i j a ,u m e s t o r u - 

čno pripremljenih izveštaja, poboljšava 

donošenje odluka u realnom 

vremenu. 

Op ti mal no re še nje 

Proces je uspešno implementiran u 

saradnji sa Microsoftom i njihovim lokalnim 

partnerom Informatikom A.D., 

koji su kao optimalno rešenje za EPS 

predložili Microsoft Azure Machine 

Learning sa Power Apps i Power BI. 

„Blisko smo sarađivali sa Microsoftom, 

kako bismo podatke, godine iskustva 

i naš proces razmišljanja pretočili 

u kod. Sada je na nama samo da 

obezbedimo aktuelne podatke i sistem 

obavi sve ostalo", zaključuje Dragan 

Vlaisavljević i najavljuje da kompanija 

trenutno istražuje kako da se uz 

pomoć Azure tehnologije nosi sa izazovima 

kao što su predviđanje cena, 

prikupljanje podataka o trgovini i integracija 

sa postojećim procesima. Io 


Istraživanje 

Digitalizacija 

Samo četiri zemlje EU 

konkurentne sa SAD 

na polju digitalizacije 

U borbi protiv korona virusa digitalne tehnologije imaju jedinstvenu ulogu kako za neometano 

odvijanje svakodnevnog života, ekonomskih i društvenih aktivnosti, tako i u procesu oporavka 

industrije i preduzeća. Pandemija korona virusa je prelomna tačka za digitalizaciju i označava 

početak nove ere ubrzanog razvoja digitalnih tehnologija: ono šta je nekada bilo „lepo imati“ sada 

postaje neophodnost. Kompanije i organizacije koje žele da se razvijaju i postanu još otpornije 

u srednjem i dugoročnom periodu, verovatno će morati da se pozabave planom svoje digitalne 

transformacije kako bi ostale konkurentne u okvirima „nove realnosti“, pokazuje istraživanje EIB 

Grupacije. 

Novi izveštaj Evropske investicione 

banke „Ko je 

spreman za novo digitalno 

doba? Podaci iz EIB-og istraživanja 

o investiranju” pregled je stanja 

digitalizacije u Evropskoj uniji i 

Sjedinjenim Američkim Državama 

iz jedinstvene poslovne perspektive. 

Istraživanje sprovedeno na nivou 

kompanija pokazalo je da firme 

iz Evropske unije u većini sektor 

a z a o s t a j u z a o n i m a i z S A D - a . I z v e- 

štaj donosi i pregled izazova sa 

kojima se kompanije suočavaju u 

domenu uvođenja i investiranja u 

digitalne tehnologije. Posebna pažnja 

posvećena je pitanju pristupa 

menadžmenta procesu digitaliza- 


cije, stručnoj radnoj snazi i regulatornom 

okviru koji utiče na digitalizaciju 

evropskih i američkih kompanija. 

„Ako bi evropski zakonodavci želeli 

da evropske kompanije postanu 

više digitalne, moraju da se pozabave 

strukturnim preprekama za investiranje 

u digitalizaciju. Zakonodavne 

aktivnosti treba da razviju mere 

kako bi se ubrzalo uvođenje digitaliza- 

cije. One podrazumevaju sofisticiranije 

menadžerske veštine i prakse, kojima 

bi se poboljšala stručnost zaposlenih 

kroz obuke i time olakšalo investiranje 

u nematerijalne resurse i digitalne 

tehnologije. Trenutna ekonomska kriza 

izazvana pandemijom Covid-19 može 

biti šansa da neke od ovih inicijativa izbiju 

u prvi plan”, smatra Debora Revoltella, 

glavni ekonomista EIB-a. 

EU ka sni sa di gi ta li za ci jom 

u od no su na SAD 

EIB-ov indeks digitalizacije, predstavljen 

u izveštaju, zasnovan je na 

podacima dobijenim od evropskih i 

američkih kompanija i pokazuje da 

EU kaska za SAD. Jedine četiri zemlje 

EU koje prednjače u digitalizaciji u odnosu 

na SAD su Danska, Holandija, 


Češka Republika i Finska. 

U proseku, evropske kompanije 

su retko u potpunosti digitalizovane 

i manje ulažu i usvajaju digitalne 

tehnologije od svojih konkurenata 

iz SAD-a. Razlika između SAD 

i EU je posebno velika u građevinskom 

sektoru, gde je udeo digitalnih 

kompanija 40% u EU, a 61% u 

SAD. Razlika u stopi uvođenja digitalnih 

tehnologija između EU i američkih 

kompanija je 13% poena u 

uslugama i 11% poena u sektoru infrastrukture. 

Kada je proizvodni sektor 

u pitanju, samo 66% kompanija 

u EU je uvelo najmanje jednu digitalnu 

tehnologiju, u poređenju sa 

78% koliko ih je u SAD. 

EIB-ov in deks 

di gi ta li za ci je 

Bo lji re zul ta ti uz 

di gi ta li za ci ju 

po slo va nja 

Izvor: Podaci prikupljeni na nivou kompanija u okviru EIB-ovog istraživanja 

o investiranju iz 2019. godine. EIB-ov indeks digitalizacije sastoji 

se od pet komponenti: digitalni intenzitet, digitalna infrastruktura, 

investiranje u softver i podatke, investicije u poboljšane organizacione 

i poslovne procese, kao i strateški sistem monitoringa 

Izveštaj ukazuje da digitalizacija poslovanja 

daje bolje i dinamičnije rezultate. 

Digitalizovane kompanije imaju 

veću produktivnost u odnosu na nedigitalizovane, 

kao i bolja upravljačka 

rešenja, inovativnija su, beleže 

brži rast i imaju veću mogućnost 

otvaranja bolje plaćenih radnih mesta. 

Takođe imaju sposobnost lakšeg 

oporavka nakon globalnih kriza. 

Za digitalizaciju je važna veličina: 

velike kompanije su sklonije bržoj 

digitalizaciji kako u EU, tako i u SAD, 

što je naročito važno kod velikih 

preduzeća koja se bave proizvodnjom. 

Svega 30% evropskih kompanija 

sa manje od deset zaposlenih je 

usvojilo digitalne tehnologije, dok se 

kod kompanija sa više od 250 zaposlenih 

ovaj udeo povećava na 79%. 

Glavna prepreka, koja je karakteristična 

za Evropu, je nepovoljna raspodela 

ulaganja u digitalne tehno- 

logije u odnosu na veličinu kompanija. 

Mnoge male, pogotovo starije 

kompanije u EU smatraju da su 

tržišna regulativa u vezi sa radnom 

snagom i poslovanjem i nedostatak 

spoljnih izvora finansiranja glavne 

prepreke investiranju, što može dodatno 

da uspori uvođenje digitalne 

tehnologije. 

EIB-ovi pro jek ti iz obla sti 

di gi ta li za ci je na 

Za pad nom Bal ka nu 

U Srbiji se radi na proceni projekta 

digitalizacije škola. Radi se o potencijalnoj 

investiciji vrednoj 100 miliona 

evra koja će omogućiti uvođenje 

interneta, nove IT opreme, elektronskih 

udžbenika, učionica i dnevnika, 

kao i osposobljavanje nastavnog 

kadra za sprovođenje digitalizovane 

edukacije. Projekat će, između 

ostalog, omogućiti osnovnim i srednjim 

školama širom Srbije neometano 

odvijanje nastavne na daljinu i u 

situacijama kada je zbog virusa, prirodnih 

ili drugih nepogoda neophodno 

ostati kod kuće. 

U Srbiji EIB je uključen i u projekte 

izgradnje naučno-tehnoloških centara 

u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, 

koji će se, između ostalog, baviti 

i naprednim tehnologijama i digitalizacijom. 

Ovi razvojni centri okupljaju 

inovativne IT i start-up kompanije 

koje se bave digitalnim uslugama 

i kreiranjem softverskih rešenja za 

kompanije, koje doprinose digitalizaciji 

domaće privrede. Za ovaj program 

EIB je do sada izdvojio 200 miliona 

evra. 

U Albaniji je u toku razvoj regionalne 

širokopojasne internet mreže, koji 

se priprema u saradnji sa WBIF-om 

(Investicionim okvirom za Zapadni 

Balkan). Ovaj projekat će značiti potpuno 

digitalnu transformaciju albanske 

ekonomije i društva koji su do 

sada imali najmanji nivo penetracije 

fiksnog širokopojasnog interneta 

u regionu od samo 10%. Očekuje 

se da će zahvaljujući ovoj inicijativi 

500 zdravstvenih i 3.000 obrazovnih 

ustanova imati fiksni širokopojasni 

internet brzine od najmanje 30 MB, 


O EIB-om is tra ži va nju o in ve sti ra nju (EI BIS) 

Istraživanje EIB Grupacije o investiranju i investicionim finansijama je 

jedinstveno godišnje istraživanje kojim je obuhvaćeno 13.500 kompanija. 

U pitanju su firme iz zemalja članica EU, kao i uzorak američkih kompanija 

koje služe za uporednu ocenu performansi. Prikupljaju se podaci 

o karakteristikama i rezultatima firmi, ranijim investicionim aktivnostima 

i budućim planovima, izvorima finansiranja, problemima sa finansiranjem 

i ostalim izazovima sa kojima se privreda danas suočava. Koristeći 

metodologiju stratifikovanog uzorkovanja, EIBIS je reprezentativno is- 

traživanje za sve zemlje članice EU i za SAD, kao i za klase kompanija po 

veličini (od mikro do velikih) i za četiri glavna sektora. Osmišljena je tako 

da izgradi panel za posmatranje koji omogućuje izradu analiza u vremenskim 

intervalima, kao i donošenje zaključaka koji mogu da se dovedu 

u vezu sa bilansima stanja i podacima o profitu i gubicima kompanija. 

EIBIS je razvilo i njime upravlja Ekonomsko odeljenje EIB-a, uz podršku 

agencije Ipsos MORI kada je u pitanju razvoj i primena. 

Za više informacija posetite http://www.eib.org/eibis. 

bilitaciju obrazovnog sistema, koji je 

potpisan krajem prošle godine. Time 

su kapaciteti prošireni na 2.070 

mesta za nove učenike, a kreirano 

je i oko 530 novih radnih mesta. EIB 

učestvuje sa 18 miliona evra u ovom 

projektu vrednom ukupno 40 miliona 

evra, a EU je kroz ERI (Inicijativu 

za ekonomsku otpornost) donirala 

2,7 miliona evra bespovratnih sredstava. 

Io 

a zastupljenost u domaćinstvima će 

se povećati na čak 70%. 

-U Crnoj Gori je značajan proje 

kat uvođenja nove informacione i digitalne 

tehnologije u 17 obrazovnih 

u s t a n o va u o k v i r u p ro g r a m a z a re h a - 

Izveštaj i analize po zemljama možete 

pročitati na https://www.eib. 

org/en/publications/who-is-prepared-for-the-new-digital-age 


Osvrt 

Zo ran Pe ro vić 

Preuzeto sa Do men.rs 

Za ro ni mo u in ter net 

Zašto internet radi i u doba pandemije? Šta možemo da uradimo sami? Šta je ispod haube? Backbone, 

BGP? CDN, IXP? DNS? Odgovori se nalaze u tekstu, a važne preporuke su date na kraju 

članka. 

Ovih da na svi za vi si mo od 

in ter ne ta. Ne sa mo od 

kva li te ta in ter net-ve ze, 

već i od ras po lo ži vo sti i si gur no sti 

uslu ge ko ju do bi ja mo, ka ko od svog 

lo kal nog in ter net pro vaj de ra (optič 

ki, ka blov ski, ADSL, Wi Fi, 3G, 4G, 

mo bil ni), ta ko i od pro vaj de ra ra znih 

in ter net uslu ga (DNS, pre tra ži va nje, 

on li ne TV, vi deo stri ming), pro vaj dera 

ko la bo ra ci o nih plat for mi, pro vajde 

ra plat for mi za dru že nje i raz menu 

sli ka, re ce pa ta, uti sa ka, sta vo va, 

dr žav nih plat for mi za pri ja vu po reza, 

pri ja vu de ce u vr ti će, pri ja vu dece 

u ško le, edu ka tiv nih plat for mi za 

osnov nu i sred nju ško lu, vi še i vi so ke 

stu di je. U stva ri, još ma lo, pa nam je 

ceo ži vot on li ne!!! 

Ka ko to da in ter net ra di i ka da ima 

tri pu ta vi še sa o bra ća ja? Šta bi se 

de si lo ka da bi se na uli ca ma bi lo kog 

ve le gra da od jed nom po ja vi lo tri puta 

vi še au to mo bi la? Ka ko to da in ternet 

ra di i ka da se po ja vi 10 pu ta vi še 

edu ka tiv nih vi deo-sa dr ža ja? Ko ja bi 

to zgra da bi bli o te ke ili fa kul te ta mogla 

da pri mi 10 pu ta vi še knji ga, profe 

so ra, stu de na ta? 

Ka ko to da in ter net ra di i ka da se prome 

ne na vi ke ko ri sni ka, a po go to vo kada 

mnogi od tih korisnika nisu dobro 

na mer ni? Ko ja bi to gra ni ca i po li ci ja 

za u sta vi la mno go stru ko po ve ćan auto 

mo bil ski sa o bra ćaj, uz de talj nu kontro 

lu zlo u po tre ba? 

Jed no stav no, in ter net je na pravljen 

da iz dr ži nu kle ar na pu sto šenja! 

„Ar hi tek tu ru“ in ter ne ta pan demi 

ja ni je ni za gre ba la. Čvr sto sto je 

„spolj ni ga ba ri ti“, a „te me lji ni su potko 

pa ni“! 

Kom pli ko va no: Ar mi ja struč nja ka 

naj ra zli či ti jih pro fi la da no noć no „dr ži 

vo du“, a ne bro ja no mno go high-tech 

ure đa ja op slu žu je na še po tre be. Nepre 

gled ni or ma ni pre pu ni opre me u 

ne kim hlad nim i mrač nim so ba ma, u 


vi so ko obez be đe nim zgra da ma, navla 

če tka nje vir tu el ne re al no sti preko 

na ših oči ju. Da nas vi še ne go ikada 

do sa da! 

Is pod ha u be 

Ovo je ret ko pri ča na pri ča o okosni 

ci, tzv. kič mi in ter ne ta, gde se nala 

ze ser ve ri, ru te ri, sto ri dži... Sve brži, 

sve moć ni ji, sve ma njih di men zi ja 

i sve ih je vi še. 

Ali, da kre ne mo od po čet ka, od 

na ših ču la vi da, slu ha, do di ra... 

Gle da no iz ugla svih kraj njih ko ri sni ka, 

internet je svetlucanje m ob i ln o g tele 

fo na u mra ku, imejl pro či tan na lap topu, 

mo žda ne ki vir tu el ni bo rac po pular 

ne on li ne igre ko ji iz vi ri iz gej ming 

kon fi gu ra ci ja sa mul ti-screen ekra ni ma 

ili, u no vi je vre me, se ri je i fil mo vi ko je 

gle da mo na pa met nom TV-u. 

Iz bor kraj njih ure đa ja za pri stup inter 

ne tu da le ko pre va zi la zi da naš nju temu, 

pa će mo pre ći da lje na mre žne 

ele men te i iz bo re ko je mo že te na pravi 

ti ka ko bi vam in ter net bio bo lji. 

Pa ra me tri kva li te ta in ter ne ta su 

mno gi: br zi na pre u zi ma nja (dow nload), 

br zi na sla nja (upload), kaš njenje 

(ping la tency), va ri ja ci ja kaš njenja 

(jit ter), gu bi tak pa ke ta... 

Do sta je bit no pri hva ti ti či nje nicu 

da kva li tet in ter ne ta va ri ra u toku 

da na, u to ku ne de lje, u za vi sno sti 

od ure đa ja sa ko ga se pri stu pa, DNS 

ser ve ra ko ji se ko ri sti, lo ka ci je, vr ste 

i op te re će no sti ser ve ra za me re nje 

pa ra me ta ra kva li te ta, ali i od vr ste 

pri stu pa (mo bil ni, kabl, ADSL, op ti ka, 

Wi Fi), po na ša nja ko ri sni ka u bli zi ni, 

ali i ko ri sni ka ko ji pri stu pa ju istim sadr 

ža ji ma i apli ka ci ja ma kao i vi. U tri 

re či: Ne ma ga ran ci ja kva li te ta! 

Na mno ge aspek te kva li te ta inter 

ne ta ko ri sni ci mo gu sa mi da utiču, 

ali mno gi su u nad le žno sti va šeg 

in ter net pro vaj de ra, a ne ki su i kod 


pru ža o ca in ter net uslu ga (druš tve ne 

mre že, on li ne TV, ga ming, gam bling, 

email, Vi ber/ Skype/ Wha stApp/ 

Sig nal/ Te le gram), a i kon takt sa vašim 

in ter net pro vaj de rom naj češ će 

mo že ima ti naj vi še uti ca ja na po pravlja 

nje kva li te ta in ter ne ta. 

Internet u stanu – uradi 

sam 

Ure đa ji ko ji slu že za pri stup in terne 

tu se uglav nom po ve zu ju Wi Fi vezom 

ili ba kar nim eter net ka blom. 

I tu je pr va, ta ko zva na, tač ka koncen 

tra ci je. Kuć ni ru ter ko ji ob je dinju 

je zah te ve svih ure đa ja u va šem 

sta nu/ku ći/kan ce la ri ji mo že bi ti jeftin 

i sla bih ka rak te ri sti ka, Wi Fi može 

bi ti ma le iz la zne sna ge (do bro za 

zdra vlje, ali lo še za br zi nu in ter neta), 

kom šij ski Wi Fi ure đaj mo že da 

sme ta, a po go to vo u gu sto na se ljenim 

sre di na ma, ve o ma če sto je već i 

DNS ser ver „for si ran“, a da ko ri sni ci 

to ga ni su sve sni. Go to vo uvek se ispla 

ti ulo ži ti u sa vre me ni ji ru ter/Wi 

Fi ure đaj, do bar iz bor fre kven cij skih 

ka na la na ko ji ma Wi Fi ra di, ali i pode 

si ti ne ki od vi so ko per for mantnih 

i vi so ko bez bed nih DNS ser vera. 

Za pa met ni TV i tzv. sto ne ra čuna 

re uvek bi raj te ži ča nu ve zu ba karnim 

eter net ka blom. I po red na po ra 

za spro vo đe nje ka bla, is pla ti se sva ki 

ulo že ni mi nut i di nar... 

Po seb nu pa žnju tre ba usme ri ti i ka 

„saj ber hi gi je ni“. Ko ri sti te an ti-vi rus 

pro gra me, ažu ri raj te svo je ope ra tivne 

si ste me i pri dr ža vaj te se pre poru 

ka (ne otva raj te sum nji ve mej lo ve, 

ne po se ćuj te ne po u zda ne saj to ve...), 

jer ma li ci o zne ak tiv no sti neo d go vornih 

ha ke ra mo gu is ko ri sti ti (i op te reti 

ti) re sur se va ših ure đa ja u ne le gal 

ne svr he! 

Pristupna mreža (last mile) 

– pažljivo izaberite 

provajdera 

Naj po pu lar ni ji je pri stup in ter ne tu 

pre ko mo bil nih mre ža. Kaš nje nje je 

zna čaj no ve će ne go kod op ti ke, kabla 

i ADSL-a, ali to je pro blem ko ji će 

5G mo bil na mre ža re ši ti. Ogra ni če ni 

re sur si fre kven cij skog spek tra su sve 

ma nji pro blem, ali do la ze do iz ra žaja 

na ve li kim sku po vi ma (kon cer ti, 

utak mi ce, kon fe ren ci je), ka da za ko ni 

fi zi ke ne do zvo lja va ju ve će ka pa ci tete. 

Ve ro va li ili ne, ali pro le će i li sta nje 

dr ve ća pred sta vlja ju če sto ne za o bila 

znu pre pre ku za elek tro mag netne 

ta la se, po go to vo vi ših uče sta lo sti 

ko je ko ri ste 4G i 5G mre že. 

Ka blov ski ope ra te ri ko ri ste ko aksi 

jal ni kabl, ko ji ima ši ro ku pro pu snu 

moć, pa uz no ve teh no lo gi je pre nosa 

mo gu ko ri sni ci ma da po nu de brzi 

ne od par sto ti na Mbps, ko je se, 

na ža lost, če sto de le iz me đu ko ri snika 

u istom ula zu, bli skim uli ca ma, 

po ne kad i ce lim na se lji ma. Ka blov ski 

ope ra te ri ubr za no una pre đu ju svoje 

mre že, od svo jih cen tral nih lo ka cija 

pre ma kraj njim ko ri sni ci ma, i menja 

ju ko ak si jal ne ka blo ve op tič kim 

ka blo vi ma, či ja pro pu sna moć go tovo 

da ne ma gra ni cu. Da nas su br zi ne 

i od 100 hi lja da Mbps sa svim uo biča 

je ne i ši ro ko do stup ne, pa se i tač 

ke kon cen tra ci je sve vi še pri bli ža vaju 

ko ri sni ci ma, što za po sle di cu ima 

sve ma nju de gra da ci ju pa ra me ta ra 

kva li te ta u ča so vi ma vrš nog op te reće 

nja (ti pič no oko 13 ča so va i po novo 

iz me đu 21 i 23 ča sa). 

ADSL ope ra te ri ko ri ste ka blo ve 

ko ji su se ra ni je ko ri sti li sa mo za tele 

fon ske uslu ge, ali su na pret kom 

teh no lo gi je (ADSL2+, VDSL, Vec toring) 

po sta li spo sob ni da na kratka 

ra sto ja nja pre ba ce sto ti ne Mbps. 

I ADSL ope ra te ri ubr za no po sta vljaju 

op ti ku sve bli že kraj njim ko ri sni cima, 

a ure đa ji za po ve zi va nje kraj njih 

ko ri sni ka su pro seč no na par stoti 

na me ta ra, što omo gu ća va sto tinjak 

Mbps, prak tič no bez agre gaci 

je sa kom ši ja ma. Uko li ko je mre ža 

ade kvat no pro jek to va na i, na ro či to 

va žno, uko li ko su pro jek tan ti mreže 

pred vi de li eks plo zi ju on li ne vi deo 

sa o bra ća ja, ko ja se do go di la prethod 

nih go di na i de ce ni ja. 


Op tič ki pri stup je za ne ke sa dašnjost, 

a za mno ge že lje na bu duć 

nost. U pot pu no sti se me nja pa radig 

ma ko riš će nja in ter ne ta. Pre nos 

po da ta ka je prak tič no bez gre ša ka 

i omo gu ća va ne slu će nu in ter ak tivnost, 

ka pa ci te ti se teš ko mo gu napu 

ni ti sa dr ža ji ma ko ji već uve li ko 

pre va zi la ze mo guć no sti ljud skih čula 

vi da i slu ha. Po sto je iza zo vi na bavke 

no ve ge ne ra ci je ure đa ja, ko ji će 

do kra ja mo ći da is ko ri ste po ten cija 

le gi ga bit nih lin ko va, ali oni će biti 

pre va zi đe ni. Ovih da na je dan od 

ve li kih srp skih ope ra te ra je na svoju 

GPON mre žu po ve zao i pr vog 10 

Gbps ko ri sni ka. 

Okosnica (Backbone) 

in ter ne ta – in for mi ši te se 

Oko sni ca in ter ne ta je vir tu el no mesto 

gde se iz me đu se be po ve zu ju 

pro vaj de ri i to ve za ma ka pa ci te ta koji 

su ne za mi sli vi za kraj nje ko ri sni ke. 

Teš ko je za mi sli ti ka ko bi je dan ko risnik 

za svo jim rad nim sto lom uopšte 

is ko ri stio ve zu od 100 hi lja da Mbps. 

SSD di sko vi ni su to li ko br zi da sni me 

faj lo ve, ser ve ri ko ji ša lju te faj lo ve nisu 

do volj no moć ni da po ša lju faj lo ve 

tim br zi na ma, vi deo snim ci ni u najve 

ćoj re zo lu ci ji (ko ja pri to me preva 

zi la zi mo guć no sti na šeg oka) ne 

do sti žu 100 hi lja da Mbps. Te br zi ne 

se ko ri ste sa mo na naj vi šim tač ka ma 

agre ga ci je u ta ko zva nim car ri er’s carri 

er mre ža ma, gde se sa bi ra sa o bra ćaj 

sto ti na hi lja da in ter net ko ri sni ka. 

Ka ko bi ne za vi sne mre že ko mu ni cira 

le iz me đu se be, dav nih hlad no ra tovskih 

da na proš log ve ka, osmiš ljen je 

Bor der Ga te way Pro to col – BGP4, ko ji 

je i dan-da nas jed na od osnov nih kari 

ka u self-he a ling ar hi tek tu ri in ter neta, 

ko ja je od nu le osmiš lje na ka ko bi 

se odr ža le ko mu ni ka ci je u do ba ve likih 

glo bal nih pro me na. BGP4 je za služan 

što in ter net i da lje ra di ka da su neke 

ve ze u pre ki du i omo gu ća va ak tivi 

ra nje al ter na tiv nog usme ra va nja sao 

bra ća ja. 


IXP – In ter net 

Ex chan ge Po int 

Ne ka da dav no po sto ja la je i hi jerar 

hij ska po de la in ter net pro vaj de ra 

na Ti er-1, Ti er-2, Ti er-3, ali su ta vreme 

na dav no proš la, jer su in ter net 

pro vaj de ri pr vo po če li da se po vezu 

ju iz me đu se be (pe e ring), a ka da 

se to po ve zi va nje uslo ži lo zbog veli 

kog bro ja in ter net pro vaj de ra (i još 

ve ćeg bro ja me đu ve za iz me đu njih), 

na pra vlje ne su ta ko zva ne tač ke za 

raz me nu in ter net sa o bra ća ja (In ternet 

Ex chan ge Po int – IXP), ko je su 

po sta le cen tral ne tač ke za raz me nu 

in ter net sa o bra ća ja u ce lom sve tu. 

U Sr bi ji je cen tral na tač ka za raz 

me nu in ter net sa o bra ća ja SOX - 

Ser bian Open eX chan ge, sa opremom 

po svim ve ćim da ta cen tri ma u 

Be o gra du i Ni šu i uda lje nim lo ka cija 

ma u Be ču i So fi ji. 

Tre nut no su naj ve će svet ske tač 

ke za raz me nu in ter net sa o bra ćaja 

u Lon do nu, Am ster da mu i Frankfur 

tu i na njih su po ve za ni go to vo 

svi ve li ki in ter net pro vaj de ri ovo ga 

sve ta. U re gi o nu ju go i stoč ne Evrope 

po sto je na ci o nal ne i re gi o nal ne 

tač ke za raz me nu in te r net sa o bra ćaja, 

a mi će mo po bro ja ti sa mo naj veće: 

Vi en na In ter net Ex chan ge – VIX. 

AT, Ser bian Open eX chan ge – SOX. 

RS, Bu da pest In ter net Ex chan ge – 

BIX.HU, Cro a tian In ter net Ex change 

– CIX.HR, Slo ve nian In ter net Exchan 

ge – SIX.SI, u Bu gar skoj NE TIX. 

BG , BIX.BG i B-IX.BG, u Grč koj GR-IX. 

GR, u Ru mu ni ji Bal can-IX.NET i Ro 

NIX.RO , u Češ koj NIX.CZ. 

CDN – Con tent 

Delivery Network 

Isto vre me no sa de cen tra li za ci jom 

in ter ne ta i mu nje vi to ra stu ćom popu 

lar noš ću plat for mi za pre tra ži vanje, 

di stri bu ci ju vi deo sa dr ža ja, distri 

bu ci ju vi deo igri ca, on li ne gaming, 

na sta la je po tre ba da se najra 

zli či ti ji in ter net sa dr ža ji smeš ta ju u 

ne po sred noj bli zi ni kraj njih ko ri snika, 

ka ko bi su bjek tiv ni ose ćaj kon zumi 

ra nja in ter net sa dr ža ja bio na najvi 

šem ni vou. To je prak tič no zna čilo 

da su in ter net gi gan ti „po se ja li“ 

svo je ser ve re po ce lom sve tu, ali primar 

no ko lo ci ra no sa tač ka ma za razme 

nu in ter net sa o bra ća ja, jer oda tle 

la ko mo gu da „do hva te“ sve mre že, 

tj. nji ho ve ko ri sni ke, a po tom po stepe 

no i u mre že sa mih in ter net provaj 

de ra. 

U Sr bi ji se na la zi mno go ser ve ra ko ji 

pri pa da ju CDN mre ža ma, a op slu žu ju 

ko ri sni ke ne sa mo u Sr bi ji, već i u ši rem 

re gi o nu Ju go i stoč ne Evro pe, kroz linko 

ve do ma ćih in ter net pro vaj de ra, ali i 

do ma će tač ke za raz me nu in ter net sao 

bra ća ja – SOX, ko ja ima iz u zet nu regi 

o nal nu po ve za nost. 

Pri rod no je po sta vi ti pi ta nje ko 

„or ke stri ra“ di stri bu ci ju in ter net sadr 

ža ja, tj. ko od lu ču je ko ji ser ver će 

is po ru či ti in ter net sa dr žaj ko jem kori 

sni ku? Re še nje je po nu dio do bri 

sta ri DNS. 


DNS – Do main 

Name System 

Po red hlad no ra tov skog BGP4 meha 

ni zma, po sto ji i vrš njak DNS, ta kozva 

ni te le fon ski ime nik in ter ne ta, koji 

je or ga ni zo van u vi še lo gič kih ce lina 

–Au to ri ta tiv ne, Re kur ziv ne i DNS 

keš ser ve re. DNS si stem di stri bu i ra 

po dat ke po iz ra zi to raz gra na toj mreži 

ser ve ra. 

12 ne za vi snih kom pa ni ja/in sti tuci 

ja dr ži ta ko zva nu ro ot-DN S ta belu 

na 1088 lo ka ci ja ši rom sve ta. I sve 

te ro ot-DN S ta be le sa dr že iste po dat 

ke, ka ko bi se u slu ča ju ha va ri je nazi 

vi in ter net do me na tač no i pra vovre 

me no pre vo di li u IP adre se. 

U Sr bi ji ve li ki broj DNS ser ve ra nala 

zi se u sva tri ni voa hi je rar hi je. 

U naj vi šem ni vou DNS hi je rar hije, 

7 ne za vi snih kom pa ni ja/in sti tu ci ja 

dr ži 9 ta ko zva nih ro ot-DN S in stan ci 

u Be o gra du i sve su, ra di lak šeg i bržeg 

pri stu pa, po ve za ni na SOX, baš 

kao i na ci o nal ni ope ra ter srp skog 

DNS si ste ma RNIDS. 

Po red ro ot-DN S ope ra te ra, na SOX 

su po ve za ni i 9.9.9.9, 1.1.1.1, 8.8.8.8, 

jav ni DNS re sol ve ri, ko ji kraj njim kori 

sni ci ma pru ža ju do dat ne DNS usluge 

bez bed nog i br zog raz re ša va nja 

in ter net adre se u IP adre su. 

Ceo eko si stem DNS ser ve ra, po red 

svo je osnov ne funk ci je pre vo đe nja 

na zi va in ter net do me na u IP adre se, 

za pra vo uče stvu je i u ba lan si ra nju i 

ru ti ra nju sa o bra ća ja u „mir no dopskim“ 

okol no sti ma, dok BGP4 „re a 

gu je“ sa mo u slu ča ju po tre be za preva 

zi la že njem pro ble ma u ra du nekog 

od lin ko va. 

Zaključak 

Kva li tet in ter ne ta pred sta vlja skup 

mer lji vih pa ra me ta ra na ko je uti če 

pre vi še pa ra me ta ra da bi se na njih 

mo glo di rekt no uti ca ti. Ali do bra infor 

mi sa nost, ma nji ko rek tiv ni postup 

ci i do bar iz bor in ter net pro vajde 

ra u skla du sa va šim po tre ba ma 

sva ka ko će po bolj ša ti vaš su bjek tiv ni 

ose ćaj kva li te ta in ter ne ta. 

Mno go je ura đe no na iz grad nji inter 

net in fra struk tu re, na svim ni vo i 

ma, od pri stup nih mre ža, pre ko servi 

snih plat for mi, pa sve do stva ra nja 

uslo va za sa rad nju sa in ter net gi ganti 

ma ko ji su po sla li svo je ser ve re u 

Sr bi ju, či me su po di gli i kva li tet i ra 

s po lo ži vost in ter net sa dr ža ja i in ternet 

uslu ga, upra vo u si tu a ci ja ma poput 

tre nut ne pan de mi je. 

Ako po mi sli te da ser ve ri u Sr biji 

ni su neo p hod ni i da raz li ka od 16 

ms do 316 ms ni je ve li ka, za pi taj te 

se zaš to se in ter net stra ni ce au stralij 

skih fir mi otva ra ju spo ri je ne go inter 

net stra ni ce srp skih fir mi. Za pi tajte 

se ko li ko pu ta vaš bra u zer za tra ži 

po dat ke sa in ter ne ta pri li kom uči tava 

nja sa mo jed ne stra ni ce, ko li ko nazi 

va in ter net do me na mo ra da pretvo 

ri u IP adre se. Hi lja de upi ta sa mo 

za jed nu jed no stav nu stra ni cu. I ako 

se za sva ki upit če ka od go vor od 316 

ms, raz li ka u vre me nu po treb nom da 

se uči ta stra ni ca mo že bi ti zna čaj na. 

Na vr hu sva ke in ter net hi je rar hije, 

pa i kod nas u Sr bi ji, na la ze se 

DNS i IXP si ste mi, ko ji su zbog svoje 

va žno sti za funk ci o ni sa nje lo kalnog 

i glo bal nog in ter ne ta pro gla šeni 

kri tič nom IKT in fra struk tu rom, ne 

sa mo u Sr bi ji, ne go i u ce loj Evropskoj 

uni ji. 

Na da mo se da smo ovim tek stom 

us pe li da vam pri bli ži mo kom pleksnu 

ar hi tek tu ru in ter ne ta, ali i da nago 

ve sti mo da se ovo sta nje in ter neta 

u Sr bi ji gra di lo i gra di se, već 25 

go di na i to u ret ko us peš nom prime 

ru part ner stva dr žav nih in sti tu ci ja 

(RA TEL, MTTT, KIT, MUP, VS, lo kal ne 

sa mo u pra ve), stra nih i do ma ćih tele 

ko mu ni ka ci o nih kom pa ni ja, ne vladi 

nog sek to ra, ali i ma njih pri vat nih 

kom pa ni ja. 

I za kraj 

1. Internet nema garancije kvaliteta 

2. Testirajte kvalitet svog interneta 

o RA TEL NET TEST 

o MLabs 

o Spe ed test 

3. Ura di te sa mi: 

o Saj ber hi gi je na 

o Po ve za ti ure đa je ka blom 

o Pro ve ri ti po de ša va nja Wi Fi-a 

o Iza bra ti bez be dan i brz DNS ser ver 

o Pa žlji vo iza bra ti in ter net pro vajde 

ra 

o Na ba vi ti kuć ni ru ter u skla du sa 

po tre ba ma Io 


Pred vi đa nja 

Ja stra Ilić 

Enor man skok vred no sti 

di gi tal nih pla ća nja 

Korona virus je imao značajan uticaj na način na koji potrošaći kupuju i vrše plaćanje. Uz pravila o 

socijalnom distanciranju, mnogi od njih su prihvatili beskontaktno plaćanje i digitalne novčanike 

kao sigurniji način da upravljaju svojim novcem. Prema podacima koje je prikupio AksjeBloggen, 

očekuje se da globalno tržište digitalnog plaćanja nastavi da raste u narednim godinama, dostižući 

vrednost od 6,7 biliona dolara do 2023. 

Glo bal no tr žiš te di gi tal nih 

pla ća nja je 2017. go di ne 

pro ce nje no na 3,1 trn dola 

ra. U po sled nje tri go di ne, ta vrednost 

je po ra sla za vi še od 50%, dosti 

žu ći 4,7 trn 2020. Sta ti stič ki po daci 

po ka zu ju da je ce la in du stri ja di gital 

nih pla ća nja sprem na za na sta vak 

ra sta po CARG od 12% do 2023. godi 

ne. 

Di gi tal na tr go vi na pred sta vlja vode 

ći tok pri ho da na tr žiš tu, sa vrednoš 

ću tran sak ci ja od 3,7 trn do la ra u 

2020. go di ni ili go to vo 80% ce lo ku- 

p ne tr žiš ne vred no sti ove go di ne. Istra 

ži va nja su po ka za la da on li ne kupo 

vi na i pro da ja ro ba i uslu ga osta ju 

naj ve ći tok pri ho da glo bal ne in dustri 

je di gi tal nih pla ća nja u na red nim 

go di na ma, do sti žu ći vred nost transak 

ci ja od 4,5 trn u 2023. go di ni. 

Mobilna POS plaćanja će 

postati industrija vredna 

2,1 trn do la ra 

Me đu tim, sta ti sti ka po ka zu je da 

će na red ne go di ne bi ti sve do ci značaj 

nog ra sta mo bil nih POS pla ća nja. 

U 2017. go di ni, ovaj seg ment tr žiš ta 

di gi tal nih pla ća nja bio je pro ce njen 

na 368,6 mi li jar di do la ra. Od ta da, 

mo bil no pla ća nje je po ra slo vi še od 

175%, do sti žu ći vred nost od bi lion 

do la ra 2020. go di ne. Oče ku je se da 

će se do mi nant ni uz la zni trend nastaviti 

i narednih godina sa mobilnim 

pla ća nji ma ko ja do 2023. go di ne posta 

ju in du stri ja vred na 2,1 trn do la ra. 

Ne ko li ko po sled njih go di na ta kođe 

se de sio po rast pro seč ne vred nosti 

tran sak ci ja mo bil nih POS pla ćanja, 

po ras tav ši sa 447 do la ra u 2017. 

na 791 do lar u 2020. go di ni. Oče ku je 


se da do kra ja 2023. go di ne taj iz nos 

sko či na sko ro 1.290 do la ra. 

Više od 6,1 milijarde ljudi 

će koristiti digitalna 

plaćanja do 2023. godine 

Sta ti stič ki po da ci po ka zu ju da je 

2017. go di ne vi še od 4,1 mi li jar de lju di 

ši rom sve ta ko ri sti lo di gi tal na pla ća nja. 

Od ta da, ta broj ka je sko či la 25%, dosti 

žu ći 5,2 mi li jar de ove go di ne. 

Na red ne go di ne će bi ti sve doci 

sve ve ćeg bro ja ko ri sni ka na tr žiš 

tu di gi tal nih pla ća nja, ko ji će do sti ći 

6,1 mi li jar du do 2023. go di ne ili skoro 

50% vi še u od no su na bro je ve iz 

2017. Sta ti sti ka po ka zu je da bi mobil 

na POS pla ća nja mo gla da do žive 

naj ve će po ve ća nje, sa bro jem kori 

sni ka ko ji ra ste sa 824 mi li o na u 

2017. do 1,6 mi li jar di 2023. go di ne. 

Vodeće države 

Ana li zi ra no pre ma ge o graf skim 

pod ruč ji ma, Ki na pred sta vlja vo deće 

tr žiš te di gi tal nih pla ća nja glo bal 

no, sa 1,9 trn tran sak ci o nom vrednošću 

u 2020. Prog no zi ra se da će 

ova ze mlja do sti ći sko ro 50% tr žišnog 

ude la do 2023. 

Sa tran sak ci o nom vred noš ću od 

1 trn do la ra, SAD su ran gi ra ne kao 

dru ga po ve li či ni in du stri ja digitalnih 

pla ća nja u sve tu. Ne ki iz veš ta ji su poka 

za li da bi Ki na i SAD za jed no mogle 

da pred sta vlja ju sko ro 70% global 

ne vred no sti tran sak ci ja di gi talnog 

pla ća nja u na red ne tri go di ne. 

Ve li ka Bri ta ni ja je na tre ćem mestu 

sa tr žiš nom vred noš ću od 176 

mi li jar di do la ra u 2020. Sle de Ja pan i 

Ne mač ka sa 173,1 mi li jar dom, od nosno 

127,4 mi li jar de do la ra. Io 


Studija 

Polaris 

Željka Mićić, Research Manager 

agencije Polaris 

Ponašanje potrošača 

na kon CO VID-19 kri ze 

Pod uti ca jem pan de mi je, po tro ša či su se pri la go di li no vom okru že nju i stvo ri li no ve na vi ke u 

po na ša nju, ku po vi ni i kon zu ma ci ji me di ja. Na kon pan de mi je, ne ke od ovih na vi ka će ne sta ti, ali 

ne ke će na sta vi ti da se prak ti ku ju ili se čak i po ja ča ti ka ko bi po mo gle lju di ma da se sna đu u no vim 

pri li ka ma. No va stu di ja Agen ci je Po la ris, ko ja po slu je u okvi ru I&F Gru pe, a ko ja je spe ci ja li zo va na 

za analitu podataka, poslovni konsalting i tr žiš ne pre dik ci je, ot kri va ko ja će po na ša nja na sta vi ti 

da ži ve i na kon CO VID-19 i na ko ji na čin bren do vi mo gu da se pri bli že po tro ša či ma ima ju ći u vi du 

te pro me ne. Ov de su sa mo ne ka od njih. 


E-Ga ming 

Broj lju di ko ji igra ju on li ne igri ce 

nastavio je da raste tokom karantina, 

naročito u kategoriji e-sporta. Nakon 

vanrednog stanja opašće vreme 

koje se provodi uz igrice, jer se ljudi 

vraćaju svojim redovnim obavezama, 

ali će broj korisnika rasti, što 

je velika mogućnost za brendove. 

Ključno je razumevanje motiva i šta 

je to u čemu učesnici naročito uživaju 

u igri ka ko bi brend svo jim pri sustvom 

celokupno iskustvo učinio još 

kvalitetnijim i boljim. 

Razonodu za vreme karantina 

mnogi su pronašli u online svetu. 

Vir tu al ne tu re i li ve stre amovi po stali 

su naročito popularni, a nakon izolacije, 

digitalna iskustva će biti rešenje 

da se izbegnu velika okupljanja. 

Bren do vi mo gu da is ko ri ste tre nutke 

opuštanja kod kuće nudeći online 

sadržaj u partnerstvu sa institucijama 

iz oblasti umetnosti, filma, muzike... 

Uz pomoć tehnologije moguće 

je potrošačima pružiti osećaj da 

im bren do vi ko je vo le mno go to ga 

čine dostupnim. 

Ura di sam 

Bren do vi svo jim ak tiv no sti ma mo gu 

do dat no da pod stak nu kre a tiv nost 

potrošača i podignu je na viši nivo. 

Ponuda pakovanja i poklona koji će 

olakšati i pospešiti hobije, kao i korisnog 

sadržaja kroz tutorijale, su neki 

od dobrih pravaca. 

On li ne ku po vi na 

Virtuelni život 

Mno gi ma li bi zni si ni su bi li dostupni 

tokom vanrednog stanja. Ljudi 

su se oslo ni li na al ter na tiv na rešenja, 

vrlo često oslobađajući svoju 

kreativnost, a karantin nam je pokazao 

koliko snalažljivi možemo biti. 

Iako ćemo se za neke stvari vratiti 

starim rutinama, u nekim novim 

veš ti na ma ko je smo ste kli na sta vićemo 

da uživamo i nakon karantina. 

Tran sak ci je pu tem in ter ne ta su se 

povećale u toku marta, u razvijenim 

zemljama Evrope čak se utrostručio 

nivo rasta u odnosu na period 

pre krize. Skoro 40% online kupovina 

kućnih potrepština je bila prva 

ikada kupovina online. Nakon krize, 

online transakcije će nastaviti da rastu, 

naročito u kategorijama kozmetike, 

šminke i proizvoda za higijenu, 

ali će tradicionalna kupovina ipak 

imati primat u nabavci hrane i pića. 


Ka te go ri je kod ko jih e-com mer ce 

ra ste ne bi sme le pro pu sti ti ovu priliku, 

a sada je pravi trenutak za inova 

ci je ka ko bi bren do vi bi li is pred 

tren da i po nu di li no vo is ku stvo potrošačima. 

Tokom krize mnogi su počeli 

da pre i spi tu ju svoj od nos prema 

okruženju i prirodi. Očekuje se 

da će potrošačima ovaj aspekt biti 

još važniji kao i da će više gravi 

ti ra ti lo kal noj pro iz vod nji ka ko 

bi se mi ni mi zi ra la po ten ci jal na izloženost 

COVID-19. Primena prakse 

koja podstiče održivost biće 

ce nje na još vi še od stra ne po trošača, 

te je na brendovima da na 

autentičan način podrže inicijative 

koje se tiču održivosti, zdravih 

odluka i vraćanja na stare, bazične 

vrednosti, kako bi se dodatno povezali 

sa njima. 

Po vra tak 

pri ro di 

i održivost 

On li ne press 

On li ne press je bio je dan od vodećih 

medija u vreme karantina. 

Svet ska zdrav stve na kri za je podstakla 

potrebu za informisanjem 

i uvi dom u stal ne pro me ne i dešavanja. 

Korišćenje ovih digitalnih 

platformi nastaviće se i nakon 

pandemije, a brendovi treba da 

bu du pri sut ni u ovom me di ju pružajući 

relevantan sadržaj i ne zaobilazeći 

teme koje su sada važne 

potrošačima. Io 



Projekti 

SAS 

Preuzeto sa portala Turizmarium 

Kako analitika može sprečiti 

opadanje populacije pčela 

Povodom Svetskog dana pčela, kompanija SAS najavila inovativne projekte praćenja, zaštite i 

unapređenja zdravlja kolonija pčela 

Pčele su odgovorne za oprašivanje 

skoro 75 odsto svih 

biljnih vrsta koje se direktno 

koriste za ljudsku ishranu, ali broj 

pčelinjih kolonija opada, što će dovesti 

do razornog gubitka u snabdevanju 

hranom. Kompanija SAS, lider u 

analitici, koristi tehnologije poput interneta 

stvari (IoT), mašinskog učenje 

i vizuelne analitike da bi održao i podržao 

zdravu populaciju pčela. S obzirom 

da broj pčelinjih kolonija drastično 

opada širom sveta, najnoviji 

rad uključuje pomoć u spasavanju 

prvog najvećeg svetskog oprašivača 

hrane – medonosne pčele. 

Povodom obeležavanja Svetskog 

dana pčela (20. maj), SAS je istakao 

tri odvojena projekta gde tehnologija 

nadgleda, prati i poboljšava 

populaciju oprašivača širom sveta. 

Prvo, istraživači u SAS-u su razvili 

neinvazivni način praćenja stanja 

u košnicama u stvarnom vremenu 

putem audio podataka i algoritama 

mašinskog učenja. SAS takođe 

sarađuje sa Državnim univerzitetom 

Appalachian na projektu 

„Broj pčela u svetu” kako bi vizuelizovao 

podatke svetske populacije 

pčela i razumeo najbolje načine 

za njihovo čuvanje. Najzad, neda- 

v n i p o b e d n i c i S A S h a k a t o n a d e ko- 

dirali su pčelinju komunikaciju putem 

mašinskog učenja kako bi maksimizirali 

pristup hrani i povećali 

zalihe hrane za ljude. 

Neinvazivno praćenje 

zdravlja košnica 

Istraživači razvijaju sistem za bioakustično 

praćenje kako bi neinvazivnom 

metodom pratili stanje košnica u realnom 

vremenu, koristeći alate za digitalnu 

obradu signala i algoritme mašinskog 

učenja. Ovaj sistem pomaže 

pčelarima da bolje razumeju i predvide 


probleme sa košnicama koji bi mogli 

dovesti do izumiranja kolonije, uključujući 

i pojavu novih matica – nešto 

što obično ne bi mogli da otkriju. 

Godišnje stope gubitaka košnica u 

Americi su više od 40%, a između 25% 

i 40% tih gubitaka nastaje zbog gubitka 

matice. Akustična analiza može 

pčelare upozoriti na nestanak kraljica, 

što je od vitalne važnosti za značajno 

smanjenje stope gubitka kolonije. 

Ovim sistemom pčelari će imati bolje 

razumevanje stanja u košnicama bez 

potrebe za obavljanjem dugotrajnih i 

manuelnih pregleda koji ometaju kolonije 

pčela. 

Modeli mašinskog učenja korišćeni 

su za „slušanje“ zvukova košnice, 

koji mogu ukazivati na zdravlje, nivo 

stresa, aktivnosti rojenja i status 

matice. Istraživači planiraju da uskoro 

primene sistem akustičnog prenosa, 

i nastavljaju da traže načine za 

širenje upotrebe tehnologije kako bi 

pomogli medonosnim pčelama – i u 

krajnjoj liniji čovečanstvu. 

Stvaranje svetske 

mape pčela 

Na Svetski dan pčela SAS je pokrenuo 

vizuelizaciju podataka u kojoj 

se pčele „broje“ širom sveta, u okviru 

inicijative Svetski broj pčela (World 

Bee Count), koju je osnovao Centar 

za analitičko istraživanje i obrazovanje 

(CARE) na državnom univerzitetu 

Aplači. Cilj inicijative je angažovanje 

građana širom sveta da slikaju 

pčele kao prvi korak ka razumevanju 

razloga za alarmantni pad njihovog 

broja. 

Početkom maja je pokrenuta aplikacija 

„World Bee Count“ za korisnike 

– kako pčelare, tako i širu javnost, 

kako bi dodavali podatke na globalnu 

kartu oprašivača. Unutar aplikacije 

pčelari mogu uneti broj košnica 


koje imaju, a bilo koji korisnik može 

poslati slike oprašivača sa svoje 

ili pomoću kamere u aplikaciji. SAS 

je kreirao mapu za prikaz slika koje 

korisnici šalju putem ove aplikacije. 

U narednim fazama projekta, skup 

podataka kreiran iz aplikacije mogao 

bi pomoći univerzitetima i istraživačkim 

institutima da bolje kreiraju 

strategiraju spašavanja ovih važnih 

stvorenja. 

Korišćenje mašinskog 

učenja kako bi se pčelama 

olakšao pristup hrani 

Osnovni razlog pada populacije 

pčela je nedostatak hrane zbog 

prakse sejanja samo jedne vrste biljaka 

na njivama. Kad pčele pronađu 

dobar izvor hrane, vraćaju se u košnicu 

da putem plesa saopšte tačno 

mesto gde se on nalazi. Posmatrajući 

ove plesove, pčelari mogu bolje 

razumeti gde se pčele hrane i razmotriti 

osnivanje novih košnica na 

tim lokacijama kako bi sačuvali kolonije. 

Na nedavno održanom SAS hakatonu 

u Skandinaviji pobedio je 

tim Amesto NextBridge koji je koristio 

mašinsko učenje kako bi olakšao 

pristup hrani pčelama. U partnerstvu 

sa kompanijom Beefutures, tim 

je uspešno razvio sistem sposoban 

da automatski detektuje, dekodira 

i mapira karakterističan ples pčela 

„waggle”, koristeći Beefutures osmatračke 

košnice i SAS Viya. 

Sistematsko praćenje plesa pčela 

u stvarnom vremenu omogućava 

pčelama da deluju kao senzori 

za svoje ekosisteme. Buduća istraživanja 

korišćenjem ove tehnologije 

mogu otkriti druge informacije koje 

pčele komuniciraju plesom, što bi 

nam pomoglo da zaštitimo njihovu 

populaciju, a od čega će svi imati 

korist. Io 


吀甀爀椀稀愀洀猀愀最氀攀搀愀渀椀稀爀愀稀氀椀椀椀栀甀最氀漀瘀愀

Uređaji 

SSD 

ADA TA SE760 

– jed no stav no brz – 

Performanse, prefinjenost i jednostavna upotreba odlike su nove SE760 serije spoljnih SSD uređaja 

kompanije ADATA. Slično drugim modelima ove kompanije, SE760 takođe poseduje dobro 

prepoznatljivu otpornost na udarce i vibracije, vodootpornost, brzinu i pouzdanost. 

Di zajn je, ipak, neš to što pr vo primećujemo, 

odmah po otvaranju pakovanja. 

Konkretno, njegovu elegantnu 

estetiku koju karakteriše glatka spoljašnjost 

površine od uglačanog materijala 

sive, odnostno, kako se navodi u 

specifikaciji proizvođača, titanijum sive 

boje. Reč je o kompaktnom uređaju 

di men zi ja 122.2 x 44 x 14mm, ko je ga 

čine idealnim za upotrebu u pokretu. 

Ovaj SSD dolazi s USB 3.2 Gen 2 interfejsom, 

zahvaljujući čemu nudi brzinu 

čitanja/pisanja do 1000 MB/s, što je 

preko 12 puta brže od eksternih hard 

diskova. Ovo, primera radi, znači da 

film u 4K rezoluciji veličine 10 GB na 

SSD možete prebaciti za svega 20 sekundi. 

Zbog toga je dobar izbor za 

gejmere. Dakle, sporo učitavanje igara 

postaje prošlost. 

ADA TA SE760 ko ri sti naj no viji 

USB-C (Type C) priključak koji je 

reverzibilan, pa nema iritantnog 

okretanja kao kod starijih vrsta USB 

priključaka Bez posebne pripreme 

ga je moguće koristiti na operativnim 

sistemima Windows, Mac OS 

i Android, i bez ograničenja premeštati 

sadržaje s jednog na drugi 

uređaj. Io 



XX 

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

IO 202 PDF

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?