IO 202 PDF

ogledalo

Internet ogledalo - Business & Technologies Magazine #202

• Broj 202

Cloud Computing:

Predviđanja o cloudu za ovu i

naredne godine

Check Point:

Najbolje upravljanje sigurnošću

sada je u cloudu

Dešavanja:

Najava Oracle Visual Builder

platforme

ISSN 1821 - 4169

www.internetogledalo.com

www.ogledalo.rs


Specijalno izdanje:

BRENDOVI I TRENDOVI

ISSN 1821 - 4169


Uvodnik

Zoran Kovačević

Pod uti ca jem pan de mi je, po tro ša či su se pri la go di li no vom okru že nju

i stvo ri li no ve na vi ke u po na ša nju, ku po vi ni i kon zu ma ci ji me di ja. Nakon

pan de mi je, ne ke od ovih na vi ka će ne sta ti, ali ne ke će na sta vi ti da se

prak ti ku ju ili se čak i po ja ča ti. O to me ko ja po na ša nja će na sta vi ti da žive

i na kon CO VID-19 pan de mi je i na ko ji na čin bren do vi mo gu da se pribli

že po tro ša či ma ima ju ći u vi du te pro me ne go vo ri tekst ko ji pot pi su je

Želj ka Mi ćić, Re se arch Ma na ger agen ci je Po la ris.

Ko ro na vi rus je imao zna ča jan uti caj i na na čin na ko ji po tro ša či vrše

pla ća nje. Uz pra vi la o so ci jal nom dis tan ci ra nju, mno gi od njih su prihva

ti li bes kon takt no pla ća nje i di gi tal ne nov ča ni ke kao si gur ni ji na čin da

upra vlja ju svo jim nov cem. Pre ma po da ci ma ko je je pri ku pio Ak sje Bloggen,

oče ku je se da glo bal no tr žiš te di gi tal nog pla ća nja na sta vi da ra ste i

u na red nim go di na ma, do sti žu ći vred nost od 6,7 bi li o na do la ra do 2023.

Pan de mi ja ko ro na vi ru sa je pre lom na tač ka za di gi ta li za ci ju i ozna ča va

po če tak no ve ere ubr za nog raz vo ja di gi tal nih teh no lo gi ja: ono šta je neka

da bi lo „le po ima ti“ sa da po sta je neo p hod nost. Kom pa ni je i or ga ni zaci

je ko je že le da se raz vi ja ju i po sta nu još ot por ni je u sred njem i du goroč

nom pe ri o du ve ro vat no će mo ra ti da se po za ba ve pla nom svo je digi

tal ne tran sfor ma ci je ka ko bi osta le kon ku rent ne u okvi ri ma „no ve real

no sti“, po ka zu je is tra ži va nje EIB Gru pa ci je, iz vo de iz ko jeg do no si mo u

ovom iz da nju ča so pi sa.

Ni ko ne zna šta bu duć nost no si. Ko li ko god po ku ša va li, ni ka da ne može

mo de fi ni tiv no re ći šta nas oče ku je – do ga đa ji ko ji me nja ju svet 2020.

to su ja sno sta vi li do zna nja. Ali gle da ju ći ne dav na is tra ži va nja i tren do ve

mo že mo bar do ne kle uče no na ga đa ti o pro me na ma ko je do la ze u cloud

teh no lo gi ji, ka že Tim Fit zge rald, pot pred sed nik pro daj nog ka na la za

cloud u Se ve r noj Ame ri ci u kom pa ni ji In gram Mic ro, od va živ ši se da ba ci

po gled na to šta bu duć nost do no si cloud com pu tin gu. Ne ke će mo žda

iz ne na di ti sa zna nje da ni ka da ni je bi lo bo lje vre me za part ne re da poč

nu is po ru ku in fra struk tu re kao ser vi sa (In fra struc tu re as a ser vi ce - Ia aS)

i dru gih cloud re še nja svo jim kli jen ti ma.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Impressum

Kom pa ni ja Check Po int Soft wa re Tec hnolo

gi es Ltd, svet ski li der u obez be đe nju na

in ter ne tu, obez be đu je kli jen ti ma bes kompro

mi snu zaš ti tu pro tiv svih vr sta pret nji,

sma nju je kom plek snost bez bed no sti i sni ža va

ukup ne troš ko ve vla sniš tva. Check Po int je

pi o nir in du stri je sa Fi re wall-1 i svo jom pa tenti

ra nom sta te ful in spec tion teh no lo gi jom.

Da nas, Check Po int na sta vlja da raz vi ja ino vaci

je za sno va ne na Soft wa re Bla de ar hi tek tu ri,

pru ža ju ći ko ri sni ci ma flek si bil na i jed no stav na

re še nja ko ja se mo gu u pot pu no sti pri la gođa

va ti tač nim i bez be do no snim po tre ba ma

sva ke or ga ni za ci je.

Internet ogledalo

Izdavač

Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću za promet intelektualnih usluga,

Beograd - Zemun, Gradski park 2,

t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)

Adresa redakcije

Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")

Direktor, glavni i odgovorni urednik

Zoran Kovačević

zoran@internetogledalo.com

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika

Vesna Kovačević

vesna@internetogledalo.com

Video & Editing: Veljko Kovačević

veljko.kovacevic@internetogledalo.com

Naučni savet

Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,

dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović, prof. dr Božidar Radenković

Saradnici

Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan Katilović,

Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja Milovanović, Marko Talijan,

Mihajlo Pavlović, Aleksandar Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač,

Kristina Delač, Nina Kovačević

Kontakt

Redakcija: redakcija@internetogledalo.com

Marketing: marketing@internetogledalo.com

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

004

INTERNET ogledalo : business &

technologies magazine / glavni i odgovorni

urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .

- Beograd (Gradski park 2) : Internet

ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27

cm

Dostupno i na:

http://www.ogledalo.rs - Mesečno

COBISS.SR-ID 172229895

6

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Generalni pokrovitelj Servisa

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197


Sadržaj

Dešavanja

Svet

Najava Oracle Visual Builder platforme

Kompanija Kaspersky se priključuje globalnom

pozivu da se zaustave sajber napadi na

medicinske ustanove

za data centre, cloud, mobilne, endpoint i

IoT. O koristima koje Smart-1 Cloud donosi

na kompanijskom blogu piše Michael A.

Greenberg, direktor marketinga proizvoda u

odeljenju Security Platforms CheckPointa.

loud Computing

Vizija 2020. godine

Bezbednost i zaštita

Check Point

Najbolje upravljanje sigurnošću sada je u

cloudu

Predviđanja o cloudu za ovu i naredne

godine

Studija slučaja

EPS i Microsoft

Kada veštačka inteligencija pomaže u

prognozi potrošnje električne energije

Da li ste se ikada zapitali kako bi bilo upravljati

svojim lokalnim i virtuelnim gejtvejima iz

clouda? Preko veb brauzera? Sa najboljom

platformom za kontrolu pristupa i prevenciju

pretnji koja može da drži korak sa najnovijom

bezbednošću, nosi se sa rapidnim rastom i

efikasno upravlja održavanjem? Pa, više

ne morate da se pitate. Smart-1 Cloud je

najnovija ponuda kompanije Check Point koja

uzima najbolji security management i stavlja

ga u cloud, koristeći najnapredniji softver za

prevenciju pretnji i upravljanje bezbednošću

Elektroprivreda Srbije (EPS) odnedavno je

unapredila proces prognoziranja potrošnje i

potražnje za električnom energijom uvođenjem

tehnologija mašinskog učenja i veštačke

inteligencije u svoje poslovne procese.

XX6

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Istraživanje

Digitalizacija

Samo četiri zemlje Evropske unije konkurentne

sa SAD na polju digitalizacije

Predviđanja

Enorman skok vrednosti digitalnih

plaćanja

Studija

Polaris

Ponašanje potrošača nakon COVID-19 krize

U borbi protiv korona virusa digitalne

tehnologije imaju jedinstvenu ulogu kako za

neometano odvijanje svakodnevnog života,

ekonomskih i društvenih aktivnosti, tako

i u procesu oporavka industrije i preduzeća.

Pandemija korona virusa je prelomna tačka

za digitalizaciju i označava početak nove ere

ubrzanog razvoja digitalnih tehnologija: ono

šta je nekada bilo „lepo imati“ sada postaje

neophodnost. Kompanije i organizacije koje

žele da se razvijaju i postanu još otpornije u

srednjem i dugoročnom periodu verovatno će

morati da se pozabave planom svoje digitalne

transformacije kako bi ostale konkurentne u

okvirima „nove realnosti“, pokazuje istraživanje

EIB Grupacije.

Pod uticajem pandemije, potrošači su se

prilagodili novom okruženju i stvorili nove

navike u ponašanju, kupovini i konzumaciji

medija. Nakon pandemije, neke od ovih navika

će nestati, ali neke će nastaviti da se praktikuju ili

se čak i pojačati kako bi pomogle ljudima da se

snađu u novim prilikama. Nova studija Agencije

Polaris, koja posluje u okviru I&F Grupe, a koja

je specijalizovana za data analytics, business

consulting i tržišne predikcije, otkriva koja će

ponašanja nastaviti da žive i nakon COVID-19

i na koji način brendovi mogu da se približe

potrošačima imajući u vidu te promene. Ovde

su samo neka od njih.

Projekti

Osvrt

SAS

Kako analitika može sprečiti opadanje

populacije pčela

Uređaji

Zaronimo u internet

SSD

ADATA SE760 – jednostavno brz

XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

7


De ša va nja

Svet

Priprema: Redakcija

redakcija@internetogledalo.com

Na ja va

Orac le Vi sual Bu il der

plat for me

Shay Shmeltzer, direktor Upravljanja proizvodima u Oracleu, u tekstu objavljenom na kompanijskom

blogu 26. maja 2020., sa zadovoljstvom objavljuje izbacivanje Oracle Visual Builder Platfor­me

– kom­plet­nog i in­te­gri­sa­nog okru­že­nja za raz­voj­ne ti­mo­ve za raz­voj i is­po­ru­ku cloud na­ti­ve

aplikacija. Visual Builder Platforma objedinjuje funkcionalnosti Oracle Visual Buildera i Oracle

De­ve­lo­per Cloud Ser­vi­cea ka­ko bi se po­krio ce­lo­ku­pan ži­vot­ni ci­klus raz­vo­ja, od pla­ni­ra­nja svih

mo­guć­no­sti do is­po­ru­ke i ho­stin­ga.

Ka ko ob jaš nja va Shmelt zer,

plat for ma se sa sto ji od razvoj

nog in ter fej sa i run ti me/

ho sting ser vi sa, Vi sual Bu il der Stu dia

i Vi sual Bu il der ser vi cea re spek tiv no.

Vi sual Bu il der Stu dio

Vi sual Bu il der Stu dio in te gri še

agil nu ko la bo ra tiv nu plat for mu za

tim ski raz voj sa upra vlja njem ko dom

i CI/CD au to ma ti za ci jom, pro ši re ne

eks per ti zom vi zu el nog raz vo ja za

veb i mo bil ne apli ka ci je.

Orac le Vi sual Bu il der Stu dio uključu

je spe ci fič ne funk ci o nal no sti koje

ra ci o na li zu ju ži vot ni ci kljus raz vo ja

za Vi sual Bu il der de ve lo pe re pro jekt­

nim tem plej ti ma, me nadž men tom

okru že nja i se tom na men skih ko raka

iz ra de i CI/CD pi pe li ne o va za obja

vlji va nje i upra vlja nje Vi sual Bu il der

apli ka ci ja.

Ove funk ci o nal no sti se di rekt no

in te gri šu sa is ku stvom vi zu el nog

raz vo ja za veb i mo bil ne ko ri snič ke

in ter fej se ko je pru ža ju edi to ri Vi sual

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Bu il de ra. Vi sual apli ka ci je raz vi je ne

Vi sual Bu il de rom ko ri ste bo ga ti set

kom po nen ti Orac le JET-a, do dat no

po ve ća va ju ći br zi nu ko jom raz voj ni

ti mo vi mo gu da is po ru ču ju ino va tivno

ko ri snič ko is ku stvo.

Vi sual Bu il der Stu dio i

Orac le Cloud Ap pli ca ti ons

Orac le o vi raz voj ni ti mo vi ko ri ste

Vi sual Bu il der Stu dio za stva ra nje sled

eć e g en er ac ij e O r a cl e C l o u d A pp l i­

ca ti on sa. Vi sual Bu il der Stu dio ta kođe

de lu je kao in ter fejs za na pred ne

ko ri sni ke i de ve lo pe re da kon fi gu rišu

i ka sto mi zu ju no ve mo du le ko je

su raz vi li Orac le Cloud Apps ti mo vi.

Po red to ga, Vi sual Bu il der Stu­

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


dio pru ža set funk ci o nal no sti ko je

ga či ne ide al nim re še njem za iz grad

nju do da ta ka za tre nut ne i bu du će

Orac le Cloud Ap pso ve – uklju ču ju ći

ugra đe ni ka ta log ser vi sa ko ji omog

uć avaj u l a k p r is t u p p os l o vn i m o b j e-

k ti ma Orac le Cloud Ap pli ca ti on sa.

Osla nja ju ći se na in du strij ske standar

de, Vi sual Bu il der Stu dio mo že da

kon zu mi ra po dat ke iz bi lo kog RESTba

zi ra nog iz vo ra po da ta ka, omogu

ća va ju ći ko ri sni ci ma da kre i ra ju

do dat ke ko ji la ko kom bi nu ju po dat

ke iz Orac le Cloud Ap pli ca ti on sa sa

kli jent skim i eks ter nim iz vo ri ma poda

ta ka.

Iza Vi sual Ap pso va

U Vi sual Bu il der Stu di ou raz voj ni

ti mo vi će pro na ći sve što im je potreb

no za upra vlja nje ce lo kup nim život

nim ci klu som svih ar te fa ka ta ko ji

uče stvu ju u eko si ste mu ši re nja Orac

le Cloud Ap pli ca ti on sa.

Za pla ni ra nje pro je ka ta Vi sual Buil

der Stu dio uklju ču je si stem za praće

nje pro ble ma, Agi le bo ar do ve i

Sprint uslu ge me nadž men ta, za jed

no sa wi ki ji ma za de lje nje in for maci

ja.

Da bi una pre dio upra vlja nje ži votnim

ci klu som ko da, VBS nu di hosto

va ne pri vat ne Git re po zi to ri je dostup

ne iz bi lo kog git kli jen ta, menadž

ment pro ce sa zah te va za spa janjem

i on li ne pe er co de re vi ew.

Da bi po mo gao au to ma ti za ci ji

pro ce sa is po ru ke, VBS uklju ču je snažan

CI/CD en džin sa po drš kom za

pi pe lin, ko ji in te gri še po pu lar ne rad

ne okvi re za iz grad nju i te sti ra nje,

kao i uslu ge ko je po ma žu upra vljanju

in fra struk tu rom kao stan dar di ma

ko riš će nja ko da kao što su Doc ker,

Ku ber ne tes i Ter ra form.

Vi­sual Bu­il­der – moć­na

run ti me plat for ma

Vi sual Bu il der pru ža ti mo vi ma laku

za ko riš će nje, ska la bil nu plat formu

za ho sto ba nje vi zu el nih apli kaci

ja. Po red ho sto va nja veb i mo bil nih

apli ka ci ja, ti mo vi ima ju flek si bil nost

da skla diš te po dat ke u em be do vanu

ili za seb nu Orac le ba zu po da taka

i da ho stu ju vi še krat ne po slov ne

objek te ko ji iz la žu REST in ter fej se i

po slov nu lo gi ku tim po da ci ma.

Im ple men ta ci ja apli ka ci ja kroz Visual

Bu il der in stan ce i okru že nja

mo že se po jed no sta vi ti ko riš će njem

CI/CD pi pe li na de fi ni sa nih u Orac le

Vi sual Bu il der Stu di ju.

Re zi me

Shay Shmeltzer prikaz završava pozivom

svim zainteresovanim da isprobaju

novu Visual Builder platformu i vide

ka ko im ona mo že po mo ći da brže

is po ru če cloud apli ka ci je, nu de ći im

besplatan probni period. Oni ta ko đe

mogu da posete i stranice sa dokumentacijom

za Oracle Visual Builder

Studio i Oracle Visual Builder.

Korisnici Oracle Developer Clouda

će au to mat ski do bi ti na do grad nju

da koriste Oracle Visual Builder Studio

bez uti ca ja na nji ho vu po sto je ću funkcionalnost.

Ko ri sni ci Orac le Vi sual Bu il de ra

mogu da pokrenu besplatnu instancu

Orac le Vi sual Bu il der Stu di oa i

usme re ga na svo ju po sto je ću Vi sual

Bu il der in stan cu da bi za po če li ko rišće

nje no ve funk ci o nal no sti. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


SPECIJALNO

IZDANJE

DATA

ISSN 1821 - 4169

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Dešavanja

Svet

Kom pa ni ja Ka spersky

se pri klju ču je glo bal nom po zi vu

da se za u sta ve saj ber na pa di

na me di cin ske usta no ve

Eugene Kaspersky, izvršni direktor globalne sajber-bezbednosne kompanije Kaspersky, potpisao

je otvo re no pi smo upu će no svet skim vla da ma, u ko me se one po zi va ju na mo men tal no i od luč

no pred u zi ma nje ak tiv no sti u ci lju za u sta vlja nja saj ber na pa da na bol ni ce i zdrav stve ne si ste me

i usta no ve za me di cin sko is tra ži va nje.

Glo bal ni po ziv, ko ji je ini cirao

Cyber Pe a ce In sti tu te,

ko ji se na la zi u Že ne vi, tako

đe su pot pi sa li la u re a ti No be lo ve

na gra de za mir, biv ši pred sed ni ci, direk

to ri me đu na rod nih or ga ni za ci ja i

osta li lju di od uti ca ja.

Ko men ta ri šu ći za jed nič ko pi smo

Eu ge ne Ka spersky je is ta kao: „Od počet

ka CO VID-19 pan de mi je konstant

no smo pra ti li ka ko saj ber krimi

nal ci ko ri ste ovu si tu a ci ju. Na žalost,

bi li smo sve do ci saj ber na pa da

na bol ni ce i zdrav stve ne usta no ve

u mno gim ze mlja ma, i njih sma tramo

te ro ri stič kim na pa di ma. Do kle

god ko ro na vi rus pred sta vlja uzrok

ozbilj ne druš tve ne za bri nu to sti, napa

da či će to na sta vi ti da ko ri ste u

sop stve ne svr he. Ra di mo sve što je

u na šoj mo ći da po mog ne mo zdrav­

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


stve nim in sti tu ci ja ma to kom ove

pan de mi je. U mar tu smo do ne li odlu

ku da zdrav stve nim or ga ni za ci jama

obez be di mo bes plat ne li cen ce

za na še pro iz vo de u tra ja nju od šest

me se ci. Po zi va mo vla de i me đu narod

ne or ga ni za ci je da pre du zmu više

ak tiv no sti i da ura de sve što je

mo gu će ka ko bi za u sta vi li ove iz u­

zet no štet ne, če sto po ži vot opa sne

saj ber na pa de na me di cin ske in stitu

ci je.”

Pi smo

„Po zi va mo svet ske vla de da pre duzmu

mo men tal ne i od luč ne me re u

ci lju za u sta vlja nja saj ber na pa da na

bol ni ce, zdrav stve ne usta no ve i ustano

ve za me di cin sko is tra ži va nje, kao

i na me di cin sko oso blje i me đu na rod

ne or ga ni za ci je za jav no zdra vlje. U

ovu svr hu, vla de tre ba da ra de za jed

no, uklju ču ju ći Uje di nje ne na cije,

ka ko bi se pra vi la ko ja za bra njuju

ova kve ak tiv no sti po tvr di la i po novo

us po sta vi la.

Tokom prethodnih nedelja bili smo

sve do ci na pa da ko ji su tar ge ti ra li medi

cin ske usta no ve i or ga ni za ci je u prvim

re do vi ma bor be pro tiv CO VID-19

pan de mi je. Ove ak ci je su ljud ske ži vote

sta vi le u opa snost za to što su ometa

le funk ci o ni sa nje ovih ključ nih in stitu

ci ja, uspo ra va ju ći di stri bu ci ju neo p-

hod nih za li ha i in for ma ci ja, i ome taju

ći bri gu o pa ci jen ti ma. Sa sto ti na ma

hi lja da lju di ko ji su već iz gu bi li ži vo te i

milionima obolelih širom sveta, medicin

ska bri ga je sa da bit ni ja ne go ika da

pre. Ovo ne će bi ti po sled nja svet ska

zdrav stve na kri za. Za sa da i ubu du će,

vlade treba da utvrde nedvosmislena

pra vi la: saj ber ope ra ci je pro tiv usta nova

zdravstvenog sistema su nezakonite

i ne pri hva tlji ve.

Eu ge ne Ka spersky

Ne to le ri še mo na pa de na zdravstve

nu in fra struk tu ru u fi zič kom svetu,

i ne sme mo da to le ri še mo ta kve

na pa de u saj ber pro sto ru – bi lo da se

ra di o vre me ni ma mi ra ili kon flik ta.

Sto ji mo uz Me đu na rod ni ko mi tet Crve

nog kr sta pru ža ju ći po drš ku nje govom

po zi vu da se me di cin ske uslu ge

ili me di cin ske usta no ve zaš ti te od sajber

na pa da bi lo ko je vr ste. Po zi va mo

vla de na sa rad nju, i da uje di ne sna ge

sa ci vil nim druš tvom i pri vat nim sekto

rom ka ko bi osi gu ra li poš to va nje i

zaš ti tu me di cin skih usta no va, i po čini

te lje po zva li na od go vor nost. Iz nad

sve ga, vla de tre ba da pre du zmu akci

je i za u sta ve saj ber na pa de na bolni

ce i me di cin ske usta no ve. Vre me je

da se de lu je sa da.”

Iz me đu osta lih, pot pi sni ci za jed ni-čkog

pi sma su i Mi hail Gor bačov, bivši

pred sed nik So vjet skog Sa ve za, Ban

Ki-moon, biv ši ge ne ral ni se kre tar Ujedi

nje nih na ci ja, Be a tri ce Fihn, iz vrš na

di rek tor ka Me đu na rod ne kam pa nje

za uki da nje nu kle ar nog oruž ja, la u re at

No be lo ve na gra de za mir, Pe ter Ma u­

rer, pred sed nik Me đu na rod nog ko mite

ta Cr ve nog kr sta. Spi sak svih pot pisni

ka mo že te pro na ći ov de. Io

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Bez bed nost i zaš ti ta

Check Point

Pri­pre­mila: Vesna Kovačević

vesna@internetogledalo.com

Naj­bo­lje upra­vlja­nje si­gur­noš­ću

sada je u cloudu

Da li ste se ikada zapitali kako bi bilo upravljati svojim lokalnim i virtuelnim gejtvejima iz clouda?

Pre­ko veb bra­u­ze­ra? Sa naj­bo­ljom plat­for­mom za kon­tro­lu pri­stu­pa i pre­ven­ci­ju pret­nji ko­ja mo­že

da dr­ži ko­rak sa naj­no­vi­jom bez­bed­noš­ću, no­si se sa ra­pid­nim ra­stom i efi­ka­sno upra­vlja odr­žava­njem?

Pa, vi­še ne mo­ra­te da se pi­ta­te. Smart-1 Cloud je naj­no­vi­ja po­nu­da kom­pa­ni­je Check

Po­int ko­ja uzi­ma naj­bo­lji se­cu­rity ma­na­ge­ment i sta­vlja ga u cloud, ko­ri­ste­ći naj­na­pred­ni­ji soft­ver

za pre­ven­ci­ju pret­nji i upra­vlja­nje bez­bed­noš­ću za da­ta cen­tre, cloud, mo­bil­ne, end­po­int i IoT. O

ko­ri­sti­ma ko­je Smart-1 Cloud do­no­si pi­še Mic­hael A. Gre­en­berg, di­rek­tor mar­ke­tin­ga pro­iz­vo­da

u ode­lje­nju Se­cu­rity Plat­forms Chec­kPo­in­ta.

Sma­rt-1 Cloud pru­ža tri ključ­na

be­ne­fi­ta:

1. uvek naj­sa­vre­me­ni­ji secu­rity

ma­na­ge­ment – na­no­vi­je funkci­je,

au­to­mat­sko ap­dej­to­va­nje

2. pro­ši­re­nje na zah­tev – bes­pre­korno

po­dr­ža­va­nje vi­še gej­tve­ja i sto­ri­dža

3. nul­to odr­ža­va­nje – bez in­sta­la­cije,

bez na do grad nje

„Is­ko­ri­sti­te sna­gu In­fi­nity Por­ta­la -

Check Po­in­tov one stop shop za hosto­va­nje

ši­ro­kog spek­tra svih Sa­aS servi­sa

ko­ji sa­da uklju­ču­je Smart-1 Cloud.

Jed­no­stav­ni­je re­če­no, naj­bo­lji deo je

što je Smart Con so le u va šem veb bra­

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


u­ze­ru!“, is­ti­če Mic­hael A. Gre­en­berg i

pod­se­ća da upra­vlja­nje igra ap­so­lut­no

ključ­nu ulo­gu u efi­ka­snoj si­gur­no­sti.

To­li­ko da uni­fi­ci­ra­no upra­vlja­nje bezbed­noš­ću

spre­ča­va saj­ber na­pa­de.

Uvek bez bed ni

Ba­ci­mo kratak po­gled na sa­mo ne­ke

funk­ci­o­nal­no­sti ko­je će se au­to­mat­ski

ažu­ri­ra­ti poš­to naj­no­vi­je iz­da­nje se­cu-

rity managementa postane dostu-pno,

odr­ža­va­ju­ći nas bez­bed­nim.

Sam au­tor pod­se­ća da R80 Uni­fied

Se­cu­rity, Check Po­in­tov vo­de­ći softver

za gej­tve­je i ma­na­ge­ment, do­ži-

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


vlja­va do­sta ap­dej­ta i no­vih funk­ci­ja

u krat­kom vre­men­skom pe­ri­o­du, pa

ste do sa da mo ra li da iz de li te prozo­re

odr­ža­va­nja, po­kre­ne­te te­sti­ranje

i on­da spro­ve­de­te kam­pa­nju apgrej­do­va­nja

za sve se­lek­to­va­ne kandi­da­te

da bi­ste ih ažu­ri­ra­li. Da­nas,

uz Smart-1 Cloud, sve se au­to­mat­ski

ažu­ri­ra za vas.

Mo­že­te la­ko pro­ši­ri­ti na zah­tev i

po­dr­ža­ti vi­še gej­tve­ja i sto­ridž kako

sma­tra­te pri­klad­nim. Po­ve­zi­vanje

gej­tve­ja je jed­no­stav­no, kre­i­rate

HTTPS tu­nel od gej­tve­ja do servi­sa

ko­ji ko­ri­sti je­din­stven ključ za

au­ten­ti­fi­ka­ci­ju. Ka­da je gej­tvej objekt

kre­i­ran, pre­o­sta­je sa­mo da pokre­ne­te

Se­cu­re In­ter­nal Com­mu­nica

tion (SIC).

„To je to! Za ne­ko­li­ko mi­nu­ta može­te

ima­ti naj­no­vi­ji R80.40 Ma­nage­ment

sa per­fekt­nim po­kre­ta­njem

funk­ci­o­nal­no­sti as a ser­vi­ce i mo­žete

ima­ti ko­nek­to­va­ne sve svo­je gejtve­je

oda­tle – vi se mo­že­te fo­ku­si­ra­ti

na upra­vlja­nje bez­bed­noš­ću va­še orga

ni za ci je i ana li zi ra ti lo go ve i do gađa­je“,

is­ti­ču u Chec­kPo­in­tu.

U po­re­đe­nju sa dru­gim op­ci­ja­ma

pri­me­ne ma­na­ge­men­ta, kao što su

sa mo stal ni otvo re ni ser ve ri i na menski

ure­đa­ji za upra­vlja­nje, uz Smart-1

Cloud vre­me im­ple­men­ta­ci­je je 30

do 60 pu­ta kra­će! Ska­li­raj­te svo­je

upra vlja ne gej tve je na zah tev do daju­ći

ono­li­ko ko­li­ko vam je po­treb­no.

Sve pre ko

Check Po in ta

Jed­na od naj­ve­ćih ko­ri­sti po­se­dova­nja

Check Po­in­to­ve ar­hi­tek­tu­re za

upra­vlja­nje bez­bed­noš­ću do­stup­ne

iz clo­u­da je to što mo­že­te efi­ka­sno

da upra­vlja­te odr­ža­va­njem. Re­ša­vanje

pro­ble­ma je deo uslu­ge, ko­risni­ci­ma

ni­je po­treb­na struč­nost, ni­ti

postoji potreba za dodatnim osobljem,

ce­lo­kup­nim odr­ža­va­njem se upra­vlja

pre­ko Check Po­in­ta.

Smart-1 Cloud od go va ra na evolu­i­ra­ju­će

po­tre­be upra­vlja­nja bezbed­noš­ću

pred­u­ze­ća da­nas. Dr­že­ći

ko­rak sa naj­sa­vre­me­ni­jom bez­bednoš­ću,

u mo­guć­no­sti ste da upravlja

te naj no vi jim pret nja ma na uređa­ji­ma

i rad­nim op­te­re­će­nji­ma preko

jed­ne upra­vljač­ke kon­zo­le, sa­da u

clo u du. Smart-1 Cloud ima spo sobnost

da ska­li­ra i upra­vlja sve ve­ćim

bro­jem gej­tve­ja ka­ko na­ša okru­ženja

ra­stu, bez bri­ge o ogra­ni­če­nom

fi­zič­kom pro­sto­ru sto­ri­dža ili ka­pa­cite­tu

log sto­ri­dža. Naj­va­žni­je, mo­že­te

efi­ka­sno upra­vlja­ti odr­ža­va­njem i ušte

de ti ne ve ro vat no vre me na on boar

din gu no vih gej tve ja, nad gle da nju

ure­đa­ja, na­pa­ja­nju opre­me i sva­kom

no­vom ap­dej­tu ili hit­nim is­prav­ka­ma

– ume­sto to­ga, sve se to au­to­mat­ski

ra­di za vas za­hva­lju­ju­ći Smart-1 Clou

du. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


SPECIJALNO IZDANJE

Business

Security

ISSN 1821 - 4169

www.internetogledalo.com

www.ogledalo.rs

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Cloud Computing

Vizija 2020. godine

Pri­pre­mio: Ivan Gojković

redakcija@internetogledalo.com

Pred­vi­đa­nja o clo­u­du

za ovu i naredne go­di­ne

Ni­ko ne zna šta bu­duć­nost no­si. Ko­li­ko god po­ku­ša­va­li, ni­ka­da ne mo­že­mo de­fi­ni­tiv­no re­ći šta

nas oče­ku­je – do­ga­đa­ji ko­ji me­nja­ju svet 2020. to su ja­sno sta­vi­li do zna­nja. Ali gle­da­ju­ći ne­dav­na

is­tra­ži­va­nja i tren­do­ve mo­že­mo bar do­ne­kle uče­no na­ga­đa­ti o pro­me­na­ma ko­je do­la­ze u cloud

teh­no­lo­gi­ji, ka­že Tim Fit­zge­rald, pot­pred­sed­nik pro­daj­nog ka­na­la za cloud u Se­ver­noj Ame­ri­ci

u kom­pa­ni­ji In­gram Mic­ro, i sam se od­va­živ­ši da ba­ci po­gled na to šta bu­duć­nost do­no­si cloud

com­pu­tin­gu. Ne­ke će mo­žda iz­ne­na­di­ti sa­zna­nje da ni­ka­da ni­je bi­lo bo­lje vre­me za part­ne­re da

poč­nu is­po­ru­ku in­fra­struk­tu­re kao ser­vi­sa (In­fra­struc­tu­re as a ser­vi­ce - Ia­aS) i dru­gih cloud re­še­nja

svo­jim kli­jen­ti­ma.

Vi­so­ki ru­ko­vo­di­lac u kompaniji

In­gram Mic­ro, od­govo­ran

za ubr­za­nje ra­sta i

da­lji raz­voj plat­for­mi, tr­žiš­ta i ser­vi­sa

In­gram Mic­ro Clo­u­da u SAD i Ka­na­di,

iz­no­si tri svo­ja pred­vi­đa­nja.

Pre­dik­ci­ja 1: tr­žiš­te clo­u­da

će na­sta­vi­ti da ra­ste

„Sva­ka kom­pa­ni­ja ima raz­li­čite

po­tre­be za clo­u­dom. Ge­ne­ral­no,

sta­ri­je i ve­će or­ga­ni­za­ci­je se u ve­ćoj

me­ri osla­nja­ju na na­sle­đe­ne, on-premi­ses

apli­ka­ci­je, dok no­vi­ja i ma­nja

pred­u­ze­ća ima­ju ten­den­ci­ju da budu

cloud-na­ti­ve. No, u 2020. go­di­ni,

sva pred­u­ze­ća – ve­li­ka i ma­la, sta­ra i

no­va – pod­stak­nu­ta su da na­pra­ve

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


skok u cloud teh­no­lo­gi­ju, jer su ko­risti

od mi­gra­ci­je nji­ho­vih rad­nih proce­sa

po­sta­li upa­dlji­vo oči­gled­ni“, navo­di

Tim.

Apur­va Jos­hi, pot­pred­sed­nik Product

ode­lje­nja kom­pa­ni­je Di­gi­tal

Ocean, to isto je re­zi­mi­rao za CRN:

„Cloud ser­vi­si su neo­pe­van he­roj

u omo­gu­ća­va­nju ovog ogrom­nog,

na­glog pre­ba­ci­va­nja u re­mo­te-first

rad­nu sna­gu. To je la­ko za­bo­ra­vi­ti, ali

pre de­set go­di­na niš­ta od ovo­ga ne

bi čak ni bi­lo mo­gu­će.“

Cloud re­še­nja su se po­seb­no doka­za­la

ove go­di­ne, de­mon­stri­ra­jući

da upra­vlji­vost i flek­si­bil­nost u IT

in­fra­struk­tu­ri či­ne vi­še od pru­ža­nja

kon­ku­rent­ske pred­no­sti – one su od

vi­tal­nog zna­ča­ja za op­sta­nak pred­u­ze­ća.

Pre­ma IDC-u, pred­vi­đa se da će

po­troš­nja na jav­ni cloud do­sti­ći 500

mi­li­jar­di do­la­ra do 2023. go­di­ne,

što je skok sa 229 mi­li­jar­di 2019. Na

osno­vu istog is­tra­ži­va­nja, Ia­aS će bi­ti

naj­br­že ra­stu­ća ka­te­go­ri­ja cloud potroš­nje

to­kom tog vre­me­na, sa ob­jedi­nje­nom

pe­to­go­diš­njom za­jed­ničkom

sto­pom ra­sta od 32% go­diš­nje.

Pre­dik­ci­ja 2: bez­bed­nost

i ska­la­bil­nost će po­kre­ta­ti

usva­ja­nje clo­u­da

Fit­zge­rald kon­sta­tu­je da je si­gurnost

već sa­da ključ­na bri­ga za or­gani­za­ci­je

ko­je usva­ja­ju cloud re­še­nja i

pod­se­ća da je u ne­dav­nom is­tra­ži­vanju,

41% IT i ope­ra­tiv­nih do­no­si­laca

od­lu­ka na­ve­lo „una­pre­đe­nje bezbed­no­sti“

kao pri­mar­ni raz­log za migra­ci­ju

i mo­der­ni­za­ci­ju rad­nih proce­sa

za Azu­re.

No, ka­ko do­ba­vlja­či re­še­nja na­sta­

vlja­ju da una­pre­đu­ju zaš­ti­tu ko­ri­ste­ći

cloud pro­u­zvo­de, on je uve­ren da će

se ovaj broj sa­mo po­ve­ća­va­ti.

U toj is­toj an­ke­ti, nad­ma­šu­ju­ći sigur­nost,

42% je za­u­ze­la ska­la­bil­nost.

Mno­ge or­ga­ni­za­ci­je da­nas žele

mo­guć­nost br­zog po­ve­ća­va­nja ili

sma­nji­va­nja u za­vi­sno­sti od nji­ho­vih

po­tre­ba za ko­riš­će­njem. I s pra­vom

že­le da pla­te sa­mo ono što kon­zumi­ra­ju.

Po miš­lje­nju To­ma Fit­zge­ralda,

to će ve­ro­vat­no osta­ti slu­čaj i u

do­gled­noj bu­duć­no­sti. Da­kle, za­ključu­je

on, part­ne­ri ko­ji nu­de kom­pa­nija­ma

šan­su da ska­li­ra­ju na zah­tev pomo­ću

Ia­aS-a ili dru­gih cloud pro­iz­vo­da

ima­ju sjaj­nu pri­li­ku da us­po­sta­ve dugo­ro­čan

od­nos sa ko­ri­sni­ci­ma i po­veća­ju

pro­fi­ta­bil­nost. Još ako mo­gu da

pre­po­ru­če pri­la­go­đe­na cloud re­še­nja

na osno­vu apli­ka­ci­ja i rad­nih op­te­reće­nja

ko­ri­sni­ka, zaista je ne­bo gra­ni­ca.

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Pre­dik­ci­ja 3: part­ne­ri će

is­ko­ri­sti­ti ovu no­vu

cloud pri­li­ku

Poš­to sve vi­še i vi­še pred­u­ze­ća inve­sti­ra

u cloud, so­lu­tion part­ne­ri koji

nu­de cloud pro­iz­vo­de po­žnje­će

na­gra­de. To je po­seb­no tač­no imaju­ći

u vi­du trend ku­po­vi­ne teh­nolo­gi­je

u ob­li­ku stal­ne pret­pla­te na

cloud ume­sto jed­no­krat­ne ku­po­vine

soft­ve­ra ili har­dve­ra, sma­tra Fitzge­rald.

„Do 2022. go­di­ne, 60% or­ga­ni­zaci­ja

će ko­ri­sti­ti po­nu­du cloud upravlja­nih

ser­vi­sa eks­ter­nih pro­vaj­dera

ser­vi­sa“, ka­že Sid Nag pot­predsed­nik

is­tra­ži­va­nja u Gart­ne­ru. To je

dvo­stru­ko vi­še ne­go 2018.

U ne­dav­nom iz­veš­ta­ju, 2112 Gro­up i

In­gram Mic­ro su ot­kri­li da sa­mo 49%

chan­nel part­ne­ra nu­di Ia­aS re­še­nja.

Taj broj pa­da na 26% ka­da je u pi­tanju

palt­for­ma kao ser­vis (Plat­form as

a Ser­vi­ce - Pa­aS). No, pre­ma tom istom

is­tra­ži­va­nju, 79% pro­vaj­de­ra reše­nja

oče­ku­je da će pro­ši­ri­ti svo­ju

cloud po­nu­du u 2020. ka­ko bi ka­pita­li­zo­va­li

cloud mo­guć­no­sti ko­je su

pred nji­ma.

Pri­li­ka ko­ja se pru­ža

jed­nom u ži­vo­tu

„Okle­vaj­te da is­po­ru­či­te cloud

pro­iz­vo­de va­šim kli­jen­ti­ma i re­skira­ćete

da pro­pu­sti­te pri­li­ku ko­ja se

pru­ža jed­nom u ži­vo­tu – po­seb­no sa

Ia­aS-om­“, upo­zo­ra­va Tim Fit­zge­rald.

„Sa ma­nje od po­lo­vi­ne chan­nel part­

ne­ra ko­ji tre­nut­no nu­de Ia­aS re­šenja,

sa­da je va­ša šan­sa da eta­bli­ra­te

svo­je pred­u­ze­će kao vo­de­ćeg provaj­de­ra.

Gart­ner pred­vi­đa da će prihod

od Ia­aS-a do­sti­ći 76,6 mi­li­jar­di

do­la­ra do 2022. go­di­ne, što je skok

sa 30,5 mi­li­jar­di u 2018. Za­po­či­njanem

svo­je Ia­aS prak­se ra­ni­je umesto

ka­sni­je bi­će­te u od­lič­noj po­zi­ciji

da gle­da­te ka­ko vaš pri­hod ra­ste“,

uve­ren je on.

Ni­ko ne mo­že da vi­di bu­duć­nost,

pa mo­ra­mo da de­lu­je­mo na osno­vu

in­for­ma­ci­ja ko­je ima­mo. Tre­nut­no izgle­da

da ni­ka­da ni­je bi­lo bo­lje vreme

da se poč­ne. Pri­dru­ži­te se Azu­re

Ac­ce­le­ra­te pro­gra­mu i do­bi­će­te eksklu­ziv­ne

ser­vi­se, po­nu­de i pro­mo­ci­je

ko­je mo­gu po­mo­ći da se vaš Ia­aS biznis

po­kre­ne na­pred. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


DIGITALNA

TRANSFORMACIJA

2.0

ISSN 1821 - 4169

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Stu­di­ja slu­ča­ja

EPS i Microsoft

Pri­pre­ma: Re­dak­ci­ja

redakcija@internetogledalo.com

Ka­da veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja

po­ma­že u prog­no­zi po­troš­nje

elek­trič­ne ener­gi­je

Elek­tro­pri­vre­da Sr­bi­je (EPS) od­ne­dav­no je una­pre­di­la pro­ces prog­no­zi­ra­nja po­troš­nje i po­tra­žnje

za elek­trič­nom ener­gi­jom uvo­đe­njem teh­no­lo­gi­ja ma­šin­skog uče­nja i veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je u svoje

poslovne procese.

Pre­ve­li­ka po­troš­nja ali i nedo­volj­na

is­ko­riš­će­nost kapa­ci­te­ta

stva­ra­ju ve­li­ke gubit­ke,

pa je pre­ci­zna prog­no­za potra­žnje

za elek­trič­nom ener­gi­jom od

ključ­nog zna­ča­ja za EPS, ka­ko bi se

pro­iz­vod­nja, snab­de­va­nje, di­stri­buci­ja

i tr­go­vi­na elek­trič­nom ener­gi­jom

u Sr­bi­ji od­vi­ja­li na što efi­ka­sni­ji način,

uz op­ti­mal­ne troš­ko­ve.

U že­lji da svoj rad uči­ne efi­ka­snijim

i una­pre­de pro­ces prog­no­zi­ra­nja

po­troš­nje i po­tra­žnje za elek­trič­nom

ener­gi­jom, u kom­pa­ni­ju su se od­luči­li

za ko­riš­će­nje Mic­ro­soft re­še­nja za

ma­šin­sko uče­nje. Re­zul­tat ova­kvog

pri­stu­pa je po­jed­no­sta­vljen unos i

vi­zu­a­li­za­ci­ja po­da­ta­ka i mo­gućnost

pre­dik­ci­je tra­žnje za elek­tričnom

ener­gi­jom u du­žem vre­menskom

pe­ri­o­du, dok su vre­me po­treb­no

za pre­dik­ci­ju i mo­guć­nost greša­ka

sma­nje­ni van svih oče­ki­va­nja

kom­pa­ni­je.

Pre i po sle

Pre uvo­đe­nja no­vog re­še­nja, kako

bi pred­vi­de­li tren­do­ve u snab­deva­nju,

in­že­nje­ri u Sek­to­ru za dis­pečer­sko

pla­ni­ra­nje i upra­vlja­nje pro­izvod­njom

su ve­li­ke ko­li­či­ne po­da­ta­ka

o po­troš­nji u pret­hod­nom pe­ri­o­du,

kao i me­te­o­ro­loš­ke po­dat­ke, uno­si­li

ruč­no – što je pro­ces pod­lo­žan nepre­ci­zno­sti­ma,

ko­je su uti­ca­le na priho­de

kom­pa­ni­je.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Pre­ma re­či­ma iz­vrš­nog di­rek­tora

ovog pred­u­ze­ća Dra­ga­na Vla­isa­vlje­vi­ća,

bu­du­ći da EPS uče­stvu­je

na ba­lan­snom tr­žiš­tu na sat­nom nivou,

sva­ka de­vi­ja­ci­ja do­no­si do­datne

troš­ko­ve. Na­kon uvo­đe­nja no­vog

re­še­nja mar­gi­na greš­ke, ko­ja je va­rira­la

iz­me­đu 5% i 15%, sma­nje­na je

na 1.7%.

„ Sma­nje­na greš­ka od­stu­pa­nja zna­či

da smo sma­nji­li troš­ko­ve ko­jim bi­smo

mo­ra­li da je po­kri­je­mo. Uš­te­di­mo i do

600.000 evra go­diš­nje sa­mo na ba­lansnom

tr­žiš­tu", ka­že glav­ni in­že­njer Dani­lo

Ko­ma­ti­na i pred­vi­đa da će zbog

efi­ka­sni­jeg pro­ce­sa tr­go­vi­ne, EPS ima­ti

i do­dat­nih 300.000 evra pro­fi­ta go­dišnje.

„Ne mo­ra­mo da po­kre­će­mo i za­usta­vlja­mo

ge­ne­ra­to­re to­li­ko če­sto, pa je

ma­nje kva­ro­va, što sma­nju­je troš­ko­ve

po­prav­ke i tra­ja­nje odr­ža­va­nja. Pro­iz­vodi­mo

i pro­da­je­mo vi­še elek­trič­ne energi­je,

a ku­pu­je­mo ma­nje", pod­vla­či glavni

in­že­njer EPS-a.

Po­da­ci pri­ku­plje­ni u po­sled­njih

dva­de­set go­di­na une­ti su u re­še­nje

za­sno­va­no na Azu­re teh­no­lo­gi­ji koje

ko­ri­sti ma­šin­sko uče­nje, što EPS-u

obez­be­đu­je do­volj­nu br­zi­nu da se

pri­la­go­di svim fluk­tu­a­ci­ja­ma. Za­hvalju­ju­ći

ana­li­zi po­da­ta­ka u re­al­nom

vre­me­nu i au­to­ma­ti­za­ci­ji, za prog­no­zu

po­troš­nje sa­da je po­treb­no

sa­mo 15 mi­nu­ta ume­sto dva sa­ta, a

uš­te­đe­no vre­me ko­ri­sti se za po­boljša­nje

pla­na tr­go­vi­ne. Isto­vre­me­no,

Po ­w e r B I v i ­z u ­a ­l i ­z a ­c i ­j a ,u m e ­s t o r u -

č­no pri­pre­mlje­nih iz­veš­ta­ja, po­boljša­va

do­no­še­nje od­lu­ka u re­al­nom

vre­me­nu.

Op ti mal no re še nje

Pro­ces je us­peš­no im­ple­men­ti­ran u

sa­rad­nji sa Mic­ro­sof­tom i nji­ho­vim lokal­nim

part­ne­rom In­for­ma­ti­kom A.D.,

ko­ji su kao op­ti­mal­no re­še­nje za EPS

pred­lo­ži­li Mic­ro­soft Azu­re Mac­hi­ne

Le­ar­ning sa Po­wer Apps i Po­wer BI.

„Bli­sko smo sa­ra­đi­va­li sa Mic­ro­softom,

ka­ko bi­smo po­dat­ke, go­di­ne isku­stva

i naš pro­ces raz­miš­lja­nja preto­či­li

u kod. Sa­da je na na­ma sa­mo da

obez­be­di­mo ak­tu­el­ne po­dat­ke i sistem

oba­vi sve osta­lo", za­klju­ču­je Dragan

Vla­i­sa­vlje­vić i na­ja­vlju­je da kompa­ni­ja

tre­nut­no is­tra­žu­je ka­ko da se uz

po­moć Azu­re teh­no­lo­gi­je no­si sa izazo­vi­ma

kao što su pred­vi­đa­nje ce­na,

pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka o tr­go­vi­ni i inte­gra­ci­ja

sa po­sto­je­ćim pro­ce­si­ma. Io

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Is­tra­ži­va­nje

Digitalizacija

Sa­mo če­ti­ri ze­mlje EU

kon­ku­rent­ne sa SAD

na po­lju di­gi­ta­li­za­ci­je

U borbi protiv korona virusa digitalne tehnologije imaju jedinstvenu ulogu kako za neometano

od­vi­ja­nje sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta, eko­nom­skih i druš­tve­nih ak­tiv­no­sti, ta­ko i u pro­ce­su opo­rav­ka

in­du­stri­je i pred­u­ze­ća. Pan­de­mi­ja ko­ro­na vi­ru­sa je pre­lom­na tač­ka za di­gi­ta­li­za­ci­ju i ozna­ča­va

po­če­tak no­ve ere ubr­za­nog raz­vo­ja di­gi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja: ono šta je ne­ka­da bi­lo „le­po ima­ti“ sada

po­sta­je neo­p­hod­nost. Kom­pa­ni­je i or­ga­ni­za­ci­je ko­je že­le da se raz­vi­ja­ju i po­sta­nu još ot­por­ni­je

u sred­njem i du­go­roč­nom pe­ri­o­du, ve­ro­vat­no će mo­ra­ti da se po­za­ba­ve pla­nom svo­je di­gi­tal­ne

tran­sfor­ma­ci­je ka­ko bi osta­le kon­ku­rent­ne u okvi­ri­ma „no­ve re­al­no­sti“, po­ka­zu­je is­tra­ži­va­nje EIB

Gru­pa­ci­je.

No­vi iz­veš­taj Evrop­ske inve­sti­ci­o­ne

ban­ke „Ko je

spre­man za no­vo di­gi­talno

do­ba? Po­da­ci iz EIB-og is­tra­živa­nja

o in­ve­sti­ra­nju” pre­gled je stanja

di­gi­ta­li­za­ci­je u Evr­op­skoj uni­ji i

Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma

iz je­din­stve­ne po­slov­ne per­spek­tive.

Is­tra­ži­va­nje spro­ve­de­no na nivou

kom­pa­ni­ja po­ka­za­lo je da firme

iz Evrop­ske uni­je u ve­ći­ni sek­tor

a z a ­o ­s t a ­j u z a o n i ­m a i z S A D - a . I z ­v e-

š­taj do­no­si i pre­gled iza­zo­va sa

ko­ji­ma se kom­pa­ni­je su­o­ča­va­ju u

do­me­nu uvo­đe­nja i in­ve­sti­ra­nja u

di­gi­tal­ne teh­no­lo­gi­je. Po­seb­na pažnja

po­sve­će­na je pi­ta­nju pri­stupa

me­nadž­men­ta pro­ce­su di­gi­ta­li­za-

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


­ci­je, struč­noj rad­noj sna­zi i re­gu­la­tornom

okvi­ru ko­ji uti­če na di­gi­ta­li­za­ciju

evrop­skih i ame­rič­kih kom­pa­ni­ja.

„Ako bi evrop­ski za­ko­no­dav­ci žele­li

da evrop­ske kom­pa­ni­je po­sta­nu

vi­še di­gi­tal­ne, mo­ra­ju da se po­zaba­ve

struk­tur­nim pre­pre­ka­ma za inve­sti­ra­nje

u di­gi­ta­li­za­ci­ju. Za­ko­no­dav­ne

ak­tiv­no­sti tre­ba da raz­vi­ju me­re

ka­ko bi se ubr­za­lo uvo­đe­nje di­gi­ta­li­za-

­ci­je. One pod­ra­zu­me­va­ju so­fi­sti­ci­ra­ni­je

me­na­džer­ske veš­ti­ne i prak­se, ko­ji­ma

bi se po­bolj­ša­la struč­nost za­po­sle­nih

kroz obu­ke i ti­me olak­ša­lo in­ve­sti­ranje

u ne­ma­te­ri­jal­ne re­sur­se i di­gi­tal­ne

teh­no­lo­gi­je. Tre­nut­na eko­nom­ska kri­za

iza­zva­na pan­de­mi­jom Co­vid-19 mo­že

bi­ti šan­sa da ne­ke od ovih ini­ci­ja­ti­va izbi­ju

u pr­vi plan”, sma­tra De­bo­ra Re­voltel­la,

glav­ni eko­no­mi­sta EIB-a.

EU ka sni sa di gi ta li za ci jom

u od no su na SAD

EIB-ov in­deks di­gi­ta­li­za­ci­je, predsta­vljen

u iz­veš­ta­ju, za­sno­van je na

po­da­ci­ma do­bi­je­nim od evrop­skih i

ame­rič­kih kom­pa­ni­ja i po­ka­zu­je da

EU ka­ska za SAD. Je­di­ne če­ti­ri ze­mlje

EU ko­je pred­nja­če u di­gi­ta­li­za­ci­ji u odno­su

na SAD su Dan­ska, Ho­lan­di­ja,

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Češ­ka Re­pu­bli­ka i Fin­ska.

U pro­se­ku, evrop­ske kom­pa­ni­je

su ret­ko u pot­pu­no­sti di­gi­ta­li­zo­vane

i ma­nje ula­žu i usva­ja­ju di­gi­talne

teh­no­lo­gi­je od svo­jih kon­ku­rena­ta

iz SAD-a. Raz­li­ka iz­me­đu SAD

i EU je po­seb­no ve­li­ka u gra­đe­vinskom

sek­to­ru, gde je udeo di­gi­talnih

kom­pa­ni­ja 40% u EU, a 61% u

SAD. Raz­li­ka u sto­pi uvo­đe­nja di­gital­nih

teh­no­lo­gi­ja iz­me­đu EU i američ­kih

kom­pa­ni­ja je 13% po­e­na u

uslu­ga­ma i 11% po­e­na u sek­to­ru infra­struk­tu­re.

Ka­da je pro­iz­vod­ni sek­tor

u pi­ta­nju, sa­mo 66% kom­pa­nija

u EU je uve­lo naj­ma­nje jed­nu digi­tal­nu

teh­no­lo­gi­ju, u po­re­đe­nju sa

78% ko­li­ko ih je u SAD.

EIB-ov in deks

di gi ta li za ci je

Bo lji re zul ta ti uz

di gi ta li za ci ju

po slo va nja

Iz­vor: Po­da­ci pri­ku­plje­ni na ni­vou kom­pa­ni­ja u okvi­ru EIB-ovog is­tra­živa­nja

o in­ve­sti­ra­nju iz 2019. go­di­ne. EIB-ov in­deks di­gi­ta­li­za­ci­je sa­sto­ji

se od pet kom­po­nen­ti: di­gi­tal­ni in­ten­zi­tet, di­gi­tal­na in­fra­struk­tu­ra,

in­ve­sti­ra­nje u soft­ver i po­dat­ke, in­ve­sti­ci­je u po­bolj­ša­ne or­ga­ni­za­ci­o­ne

i po­slov­ne pro­ce­se, kao i stra­teš­ki si­stem mo­ni­to­rin­ga

Iz­veš­taj uka­zu­je da di­gi­ta­li­za­ci­ja poslo­va­nja

da­je bo­lje i di­na­mič­ni­je re­zulta­te.

Di­gi­ta­li­zo­va­ne kom­pa­ni­je ima­ju

ve­ću pro­duk­tiv­nost u od­no­su na nedi­gi­ta­li­zo­va­ne,

kao i bo­lja upra­vljač­ka

re­še­nja, ino­va­tiv­ni­ja su, be­leže

br­ži rast i ima­ju ve­ću mo­guć­nost

otva­ra­nja bo­lje pla­će­nih rad­nih mesta.

Ta­ko­đe ima­ju spo­sob­nost lakšeg

opo­rav­ka na­kon glo­bal­nih kriza.

Za di­gi­ta­li­za­ci­ju je va­žna ve­li­či­na:

ve­li­ke kom­pa­ni­je su sklo­ni­je br­žoj

di­gi­ta­li­za­ci­ji ka­ko u EU, ta­ko i u SAD,

što je na­ro­či­to va­žno kod ve­li­kih

pred­u­ze­ća ko­ja se ba­ve pro­iz­vodnjom.

Sve­ga 30% evrop­skih kom­pani­ja

sa ma­nje od de­set za­po­sle­nih je

usvo­ji­lo di­gi­tal­ne teh­no­lo­gi­je, dok se

kod kom­pa­ni­ja sa vi­še od 250 za­posle­nih

ovaj udeo po­ve­ća­va na 79%.

Glav­na pre­pre­ka, ko­ja je ka­rak­te­ristič­na

za Evro­pu, je ne­po­volj­na raspo­de­la

ula­ga­nja u di­gi­tal­ne teh­no-­

lo­gi­je u od­no­su na ve­li­či­nu kom­pani­ja.

Mno­ge ma­le, po­go­to­vo sta­rije

kom­pa­ni­je u EU sma­tra­ju da su

tr­žiš­na re­gu­la­ti­va u ve­zi sa rad­nom

sna­gom i po­slo­va­njem i ne­do­sta­tak

spolj­nih iz­vo­ra fi­nan­si­ra­nja glav­ne

pre­pre­ke in­ve­sti­ra­nju, što mo­že dodat­no

da uspo­ri uvo­đe­nje di­gi­tal­ne

teh­no­lo­gi­je.

EIB-ovi pro jek ti iz obla sti

di gi ta li za ci je na

Za pad nom Bal ka nu

U Sr­bi­ji se ra­di na pro­ce­ni pro­jek­ta

di­gi­ta­li­za­ci­je ško­la. Ra­di se o po­tenci­jal­noj

in­ve­sti­ci­ji vred­noj 100 mi­li­ona

evra ko­ja će omo­gu­ći­ti uvo­đe­nje

in­ter­ne­ta, no­ve IT opre­me, elek­tronskih

udž­be­ni­ka, uči­o­ni­ca i dnev­nika,

kao i ospo­so­blja­va­nje na­stav­nog

ka­dra za spro­vo­đe­nje di­gi­ta­li­zo­vane

edu­ka­ci­je. Pro­je­kat će, iz­me­đu

osta­log, omo­gu­ći­ti osnov­nim i srednjim

ško­la­ma ši­rom Sr­bi­je neo­me­tano

od­vi­ja­nje na­stav­ne na da­lji­nu i u

si­tu­a­ci­ja­ma ka­da je zbog vi­ru­sa, prirod­nih

ili dru­gih ne­po­go­da neo­phod­no

osta­ti kod ku­će.

U Sr­bi­ji EIB je uklju­čen i u pro­jek­te

iz­grad­nje na­uč­no-teh­no­loš­kih centa­ra

u Be­o­gra­du, Ni­šu i No­vom Sadu,

ko­ji će se, iz­me­đu osta­log, ba­vi­ti

i na­pred­nim teh­no­lo­gi­ja­ma i di­gi­ta­liza­ci­jom.

Ovi raz­voj­ni cen­tri oku­pljaju

ino­va­tiv­ne IT i sta­rt-up kom­pa­nije

ko­je se ba­ve di­gi­tal­nim uslu­ga­ma

i kre­i­ra­njem soft­ver­skih re­še­nja za

kom­pa­ni­je, ko­je do­pri­no­se di­gi­ta­liza­ci­ji

do­ma­će pri­vre­de. Za ovaj program

EIB je do sa­da iz­dvo­jio 200 mili­o­na

evra.

U Al­ba­ni­ji je u to­ku raz­voj re­gi­o­nalne

ši­ro­ko­po­ja­sne in­ter­net mre­že, koji

se pri­pre­ma u sa­rad­nji sa WBIF-om

(In­ve­sti­ci­o­nim okvi­rom za Za­pad­ni

Bal­kan). Ovaj pro­je­kat će zna­či­ti potpu­no

di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju al­banske

eko­no­mi­je i druš­tva ko­ji su do

sa­da ima­li naj­ma­nji ni­vo pe­ne­tra­cije

fik­snog ši­ro­ko­po­ja­snog in­ter­neta

u re­gi­o­nu od sa­mo 10%. Oče­kuje

se da će za­hva­lju­ju­ći ovoj ini­ci­ja­ti­vi

500 zdrav­stve­nih i 3.000 obra­zov­nih

usta­no­va ima­ti fik­sni ši­ro­ko­po­ja­sni

in­ter­net br­zi­ne od naj­ma­nje 30 MB,

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


O EIB-om is tra ži va nju o in ve sti ra nju (EI BIS)

Is­tra­ži­va­nje EIB Gru­pa­ci­je o in­ve­sti­ra­nju i in­ve­sti­ci­o­nim fi­nan­si­ja­ma je

je­din­stve­no go­diš­nje is­tra­ži­va­nje ko­jim je ob­u­hva­će­no 13.500 kom­pa­nija.

U pi­ta­nju su fir­me iz ze­ma­lja čla­ni­ca EU, kao i uzo­rak ame­rič­kih kompa­ni­ja

ko­je slu­že za upo­red­nu oce­nu per­for­man­si. Pri­ku­plja­ju se po­da­ci

o ka­rak­te­ri­sti­ka­ma i re­zul­ta­ti­ma fir­mi, ra­ni­jim in­ve­sti­ci­o­nim ak­tiv­no­sti­ma

i bu­du­ćim pla­no­vi­ma, iz­vo­ri­ma fi­nan­si­ra­nja, pro­ble­mi­ma sa fi­nan­si­ranjem

i osta­lim iza­zo­vi­ma sa ko­ji­ma se pri­vre­da da­nas su­o­ča­va. Ko­ri­ste­ći

me­to­do­lo­gi­ju stra­ti­fi­ko­va­nog uzo­r­ko­va­nja, EI­BIS je re­pre­zen­ta­tiv­no is-­

tra­ži­va­nje za sve ze­mlje čla­ni­ce EU i za SAD, kao i za kla­se kom­pa­ni­ja po

ve­li­či­ni (od mi­kro do ve­li­kih) i za če­ti­ri glav­na sek­to­ra. Osmiš­lje­na je ta­ko

da iz­gra­di pa­nel za po­sma­tra­nje ko­ji omo­gu­ću­je iz­ra­du ana­li­za u vremen­skim

in­ter­va­li­ma, kao i do­no­še­nje za­klju­ča­ka ko­ji mo­gu da se do­vedu

u ve­zu sa bi­lan­si­ma sta­nja i po­da­ci­ma o pro­fi­tu i gu­bi­ci­ma kom­pa­ni­ja.

EI­BIS je raz­vi­lo i nji­me upra­vlja Eko­nom­sko ode­lje­nje EIB-a, uz po­drš­ku

agen­ci­je Ip­sos MO­RI ka­da je u pi­ta­nju raz­voj i pri­me­na.

Za vi­še in­for­ma­ci­ja posetite http://www.eib.org/ei­bis.

­bi­li­ta­ci­ju obra­zov­nog si­ste­ma, ko­ji je

pot­pi­san kra­jem proš­le go­di­ne. Time

su ka­pa­ci­te­ti pro­ši­re­ni na 2.070

me­sta za no­ve uče­ni­ke, a kre­i­ra­no

je i oko 530 no­vih rad­nih me­sta. EIB

uče­stvu­je sa 18 mi­li­o­na evra u ovom

pro­jek­tu vred­nom ukup­no 40 mi­li­ona

evra, a EU je kroz ERI (Ini­ci­ja­ti­vu

za eko­nom­sku ot­por­nost) do­ni­rala

2,7 mi­li­o­na evra bes­po­vrat­nih sredsta­va.

Io

a za­stu­plje­nost u do­ma­ćin­stvi­ma će

se po­ve­ća­ti na čak 70%.

-U Cr­noj Go­ri je zna­ča­jan pro­je­

kat uvo­đe­nja no­ve in­for­ma­ci­o­ne i digi­tal­ne

teh­no­lo­gi­je u 17 obra­zov­nih

u s t a ­n o ­va u o k v i ­r u p ro ­g r a ­m a z a re ­h a -

Iz­veš­taj i ana­li­ze po ze­mlja­ma može­te

pro­či­ta­ti na https://www.eib.

org/en/pu­bli­ca­ti­ons/wh­o-is­-pre­pared-for­-the­-new­-di­gi­tal-ag­e

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Osvrt

Zo ran Pe ro vić

Preuzeto sa Do men.rs

Za ro ni mo u in ter net

Zaš­to in­ter­net ra­di i u do­ba pan­de­mi­je? Šta mo­že­mo da ura­di­mo sa­mi? Šta je is­pod ha­u­be? Bac­kbo­ne,

BGP? CDN, IXP? DNS? Od­go­vo­ri se na­la­ze u tek­stu, a va­žne pre­po­ru­ke su da­te na kra­ju

član­ka.

Ovih da na svi za vi si mo od

in ter ne ta. Ne sa mo od

kva li te ta in ter net-ve ze,

već i od ras po lo ži vo sti i si gur no sti

uslu ge ko ju do bi ja mo, ka ko od svog

lo kal nog in ter net pro vaj de ra (optič

ki, ka blov ski, ADSL, Wi Fi, 3G, 4G,

mo bil ni), ta ko i od pro vaj de ra ra znih

in ter net uslu ga (DNS, pre tra ži va nje,

on li ne TV, vi deo stri ming), pro vaj dera

ko la bo ra ci o nih plat for mi, pro vajde

ra plat for mi za dru že nje i raz menu

sli ka, re ce pa ta, uti sa ka, sta vo va,

dr žav nih plat for mi za pri ja vu po reza,

pri ja vu de ce u vr ti će, pri ja vu dece

u ško le, edu ka tiv nih plat for mi za

osnov nu i sred nju ško lu, vi še i vi so ke

stu di je. U stva ri, još ma lo, pa nam je

ceo ži vot on li ne!!!

Ka ko to da in ter net ra di i ka da ima

tri pu ta vi še sa o bra ća ja? Šta bi se

de si lo ka da bi se na uli ca ma bi lo kog

ve le gra da od jed nom po ja vi lo tri puta

vi še au to mo bi la? Ka ko to da in ternet

ra di i ka da se po ja vi 10 pu ta vi še

edu ka tiv nih vi deo-sa dr ža ja? Ko ja bi

to zgra da bi bli o te ke ili fa kul te ta mogla

da pri mi 10 pu ta vi še knji ga, profe

so ra, stu de na ta?

Ka ko to da in ter net ra di i ka da se prome

ne na vi ke ko ri sni ka, a po go to vo kada

mnogi od tih korisnika nisu dobro­

na mer ni? Ko ja bi to gra ni ca i po li ci ja

za u sta vi la mno go stru ko po ve ćan auto

mo bil ski sa o bra ćaj, uz de talj nu kontro

lu zlo u po tre ba?

Jed no stav no, in ter net je na pravljen

da iz dr ži nu kle ar na pu sto šenja!

„Ar hi tek tu ru“ in ter ne ta pan demi

ja ni je ni za gre ba la. Čvr sto sto je

„spolj ni ga ba ri ti“, a „te me lji ni su potko

pa ni“!

Kom pli ko va no: Ar mi ja struč nja ka

naj ra zli či ti jih pro fi la da no noć no „dr ži

vo du“, a ne bro ja no mno go high-tech

ure đa ja op slu žu je na še po tre be. Nepre

gled ni or ma ni pre pu ni opre me u

ne kim hlad nim i mrač nim so ba ma, u

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


vi so ko obez be đe nim zgra da ma, navla

če tka nje vir tu el ne re al no sti preko

na ših oči ju. Da nas vi še ne go ikada

do sa da!

Is pod ha u be

Ovo je ret ko pri ča na pri ča o okosni

ci, tzv. kič mi in ter ne ta, gde se nala

ze ser ve ri, ru te ri, sto ri dži... Sve brži,

sve moć ni ji, sve ma njih di men zi ja

i sve ih je vi še.

Ali, da kre ne mo od po čet ka, od

na ših ču la vi da, slu ha, do di ra...

Gle da no iz ugla svih kraj njih ko ri sni ka,

internet je svetlucanje m ob i ln o g tele­

fo na u mra ku, imejl pro či tan na lap topu,

mo žda ne ki vir tu el ni bo rac po pular

ne on li ne igre ko ji iz vi ri iz gej ming

kon fi gu ra ci ja sa mul ti-screen ekra ni ma

ili, u no vi je vre me, se ri je i fil mo vi ko je

gle da mo na pa met nom TV-u.

Iz bor kraj njih ure đa ja za pri stup inter

ne tu da le ko pre va zi la zi da naš nju temu,

pa će mo pre ći da lje na mre žne

ele men te i iz bo re ko je mo že te na pravi

ti ka ko bi vam in ter net bio bo lji.

Pa ra me tri kva li te ta in ter ne ta su

mno gi: br zi na pre u zi ma nja (dow nload),

br zi na sla nja (upload), kaš njenje

(ping la tency), va ri ja ci ja kaš njenja

(jit ter), gu bi tak pa ke ta...

Do sta je bit no pri hva ti ti či nje nicu

da kva li tet in ter ne ta va ri ra u toku

da na, u to ku ne de lje, u za vi sno sti

od ure đa ja sa ko ga se pri stu pa, DNS

ser ve ra ko ji se ko ri sti, lo ka ci je, vr ste

i op te re će no sti ser ve ra za me re nje

pa ra me ta ra kva li te ta, ali i od vr ste

pri stu pa (mo bil ni, kabl, ADSL, op ti ka,

Wi Fi), po na ša nja ko ri sni ka u bli zi ni,

ali i ko ri sni ka ko ji pri stu pa ju istim sadr

ža ji ma i apli ka ci ja ma kao i vi. U tri

re či: Ne ma ga ran ci ja kva li te ta!

Na mno ge aspek te kva li te ta inter

ne ta ko ri sni ci mo gu sa mi da utiču,

ali mno gi su u nad le žno sti va šeg

in ter net pro vaj de ra, a ne ki su i kod

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


pru ža o ca in ter net uslu ga (druš tve ne

mre že, on li ne TV, ga ming, gam bling,

email, Vi ber/ Skype/ Wha stApp/

Sig nal/ Te le gram), a i kon takt sa vašim

in ter net pro vaj de rom naj češ će

mo že ima ti naj vi še uti ca ja na po pravlja

nje kva li te ta in ter ne ta.

Internet u stanu – uradi

sam

Ure đa ji ko ji slu že za pri stup in terne

tu se uglav nom po ve zu ju Wi Fi vezom

ili ba kar nim eter net ka blom.

I tu je pr va, ta ko zva na, tač ka koncen

tra ci je. Kuć ni ru ter ko ji ob je dinju

je zah te ve svih ure đa ja u va šem

sta nu/ku ći/kan ce la ri ji mo že bi ti jeftin

i sla bih ka rak te ri sti ka, Wi Fi može

bi ti ma le iz la zne sna ge (do bro za

zdra vlje, ali lo še za br zi nu in ter neta),

kom šij ski Wi Fi ure đaj mo že da

sme ta, a po go to vo u gu sto na se ljenim

sre di na ma, ve o ma če sto je već i

DNS ser ver „for si ran“, a da ko ri sni ci

to ga ni su sve sni. Go to vo uvek se ispla

ti ulo ži ti u sa vre me ni ji ru ter/Wi­

Fi ure đaj, do bar iz bor fre kven cij skih

ka na la na ko ji ma Wi Fi ra di, ali i pode

si ti ne ki od vi so ko per for mantnih

i vi so ko bez bed nih DNS ser vera.

Za pa met ni TV i tzv. sto ne ra čuna

re uvek bi raj te ži ča nu ve zu ba karnim

eter net ka blom. I po red na po ra

za spro vo đe nje ka bla, is pla ti se sva ki

ulo že ni mi nut i di nar...

Po seb nu pa žnju tre ba usme ri ti i ka

„saj ber hi gi je ni“. Ko ri sti te an ti-vi rus

pro gra me, ažu ri raj te svo je ope ra tivne

si ste me i pri dr ža vaj te se pre poru

ka (ne otva raj te sum nji ve mej lo ve,

ne po se ćuj te ne po u zda ne saj to ve...),

jer ma li ci o zne ak tiv no sti neo d go vornih

ha ke ra mo gu is ko ri sti ti (i op te reti

ti) re sur se va ših ure đa ja u ne le gal

ne svr he!

Pri­stup­na mre­ža (last mi­le)

– pa­žlji­vo iza­be­ri­te

pro­vaj­de­ra

Naj po pu lar ni ji je pri stup in ter ne tu

pre ko mo bil nih mre ža. Kaš nje nje je

zna čaj no ve će ne go kod op ti ke, kabla

i ADSL-a, ali to je pro blem ko ji će

5G mo bil na mre ža re ši ti. Ogra ni če ni

re sur si fre kven cij skog spek tra su sve

ma nji pro blem, ali do la ze do iz ra žaja

na ve li kim sku po vi ma (kon cer ti,

utak mi ce, kon fe ren ci je), ka da za ko ni

fi zi ke ne do zvo lja va ju ve će ka pa ci tete.

Ve ro va li ili ne, ali pro le će i li sta nje

dr ve ća pred sta vlja ju če sto ne za o bila

znu pre pre ku za elek tro mag netne

ta la se, po go to vo vi ših uče sta lo sti

ko je ko ri ste 4G i 5G mre že.

Ka blov ski ope ra te ri ko ri ste ko aksi

jal ni kabl, ko ji ima ši ro ku pro pu snu

moć, pa uz no ve teh no lo gi je pre nosa

mo gu ko ri sni ci ma da po nu de brzi

ne od par sto ti na Mbps, ko je se,

na ža lost, če sto de le iz me đu ko ri snika

u istom ula zu, bli skim uli ca ma,

po ne kad i ce lim na se lji ma. Ka blov ski

ope ra te ri ubr za no una pre đu ju svoje

mre že, od svo jih cen tral nih lo ka cija

pre ma kraj njim ko ri sni ci ma, i menja

ju ko ak si jal ne ka blo ve op tič kim

ka blo vi ma, či ja pro pu sna moć go tovo

da ne ma gra ni cu. Da nas su br zi ne

i od 100 hi lja da Mbps sa svim uo biča

je ne i ši ro ko do stup ne, pa se i tač

ke kon cen tra ci je sve vi še pri bli ža vaju

ko ri sni ci ma, što za po sle di cu ima

sve ma nju de gra da ci ju pa ra me ta ra

kva li te ta u ča so vi ma vrš nog op te reće

nja (ti pič no oko 13 ča so va i po novo

iz me đu 21 i 23 ča sa).

ADSL ope ra te ri ko ri ste ka blo ve

ko ji su se ra ni je ko ri sti li sa mo za tele

fon ske uslu ge, ali su na pret kom

teh no lo gi je (ADSL2+, VDSL, Vec toring)

po sta li spo sob ni da na kratka

ra sto ja nja pre ba ce sto ti ne Mbps.

I ADSL ope ra te ri ubr za no po sta vljaju

op ti ku sve bli že kraj njim ko ri sni cima,

a ure đa ji za po ve zi va nje kraj njih

ko ri sni ka su pro seč no na par stoti

na me ta ra, što omo gu ća va sto tinjak

Mbps, prak tič no bez agre gaci

je sa kom ši ja ma. Uko li ko je mre ža

ade kvat no pro jek to va na i, na ro či to

va žno, uko li ko su pro jek tan ti mreže

pred vi de li eks plo zi ju on li ne vi deo

sa o bra ća ja, ko ja se do go di la prethod

nih go di na i de ce ni ja.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Op tič ki pri stup je za ne ke sa dašnjost,

a za mno ge že lje na bu duć

nost. U pot pu no sti se me nja pa radig

ma ko riš će nja in ter ne ta. Pre nos

po da ta ka je prak tič no bez gre ša ka

i omo gu ća va ne slu će nu in ter ak tivnost,

ka pa ci te ti se teš ko mo gu napu

ni ti sa dr ža ji ma ko ji već uve li ko

pre va zi la ze mo guć no sti ljud skih čula

vi da i slu ha. Po sto je iza zo vi na bavke

no ve ge ne ra ci je ure đa ja, ko ji će

do kra ja mo ći da is ko ri ste po ten cija

le gi ga bit nih lin ko va, ali oni će biti

pre va zi đe ni. Ovih da na je dan od

ve li kih srp skih ope ra te ra je na svoju

GPON mre žu po ve zao i pr vog 10

Gbps ko ri sni ka.

Oko­sni­ca (Bac­kbo­ne)

in ter ne ta – in for mi ši te se

Oko sni ca in ter ne ta je vir tu el no mesto

gde se iz me đu se be po ve zu ju

pro vaj de ri i to ve za ma ka pa ci te ta koji

su ne za mi sli vi za kraj nje ko ri sni ke.

Teš ko je za mi sli ti ka ko bi je dan ko risnik

za svo jim rad nim sto lom uopšte

is ko ri stio ve zu od 100 hi lja da Mbps.

SSD di sko vi ni su to li ko br zi da sni me

faj lo ve, ser ve ri ko ji ša lju te faj lo ve nisu

do volj no moć ni da po ša lju faj lo ve

tim br zi na ma, vi deo snim ci ni u najve

ćoj re zo lu ci ji (ko ja pri to me preva

zi la zi mo guć no sti na šeg oka) ne

do sti žu 100 hi lja da Mbps. Te br zi ne

se ko ri ste sa mo na naj vi šim tač ka ma

agre ga ci je u ta ko zva nim car ri er’s carri

er mre ža ma, gde se sa bi ra sa o bra ćaj

sto ti na hi lja da in ter net ko ri sni ka.

Ka ko bi ne za vi sne mre že ko mu ni cira

le iz me đu se be, dav nih hlad no ra tovskih

da na proš log ve ka, osmiš ljen je

Bor der Ga te way Pro to col – BGP4, ko ji

je i dan-da nas jed na od osnov nih kari

ka u self-he a ling ar hi tek tu ri in ter neta,

ko ja je od nu le osmiš lje na ka ko bi

se odr ža le ko mu ni ka ci je u do ba ve likih

glo bal nih pro me na. BGP4 je za služan

što in ter net i da lje ra di ka da su neke

ve ze u pre ki du i omo gu ća va ak tivi

ra nje al ter na tiv nog usme ra va nja sao

bra ća ja.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


IXP – In ter net

Ex chan ge Po int

Ne ka da dav no po sto ja la je i hi jerar

hij ska po de la in ter net pro vaj de ra

na Ti er-1, Ti er-2, Ti er-3, ali su ta vreme

na dav no proš la, jer su in ter net

pro vaj de ri pr vo po če li da se po vezu

ju iz me đu se be (pe e ring), a ka da

se to po ve zi va nje uslo ži lo zbog veli

kog bro ja in ter net pro vaj de ra (i još

ve ćeg bro ja me đu ve za iz me đu njih),

na pra vlje ne su ta ko zva ne tač ke za

raz me nu in ter net sa o bra ća ja (In ternet

Ex chan ge Po int – IXP), ko je su

po sta le cen tral ne tač ke za raz me nu

in ter net sa o bra ća ja u ce lom sve tu.

U Sr bi ji je cen tral na tač ka za raz

me nu in ter net sa o bra ća ja SOX -

Ser bian Open eX chan ge, sa opremom

po svim ve ćim da ta cen tri ma u

Be o gra du i Ni šu i uda lje nim lo ka cija

ma u Be ču i So fi ji.

Tre nut no su naj ve će svet ske tač

ke za raz me nu in ter net sa o bra ćaja

u Lon do nu, Am ster da mu i Frankfur

tu i na njih su po ve za ni go to vo

svi ve li ki in ter net pro vaj de ri ovo ga

sve ta. U re gi o nu ju go i stoč ne Evrope

po sto je na ci o nal ne i re gi o nal ne

tač ke za raz me nu in te r net sa o bra ćaja,

a mi će mo po bro ja ti sa mo naj veće:

Vi en na In ter net Ex chan ge – VIX.

AT, Ser bian Open eX chan ge – SOX.

RS, Bu da pest In ter net Ex chan ge –

BIX.HU, Cro a tian In ter net Ex change

– CIX.HR, Slo ve nian In ter net Exchan

ge – SIX.SI, u Bu gar skoj NE TIX.

BG , BIX.BG i B-IX.BG, u Grč koj GR-IX.

GR, u Ru mu ni ji Bal can-IX.NET i Ro­

NIX.RO , u Češ koj NIX.CZ.

CDN – Con tent

De­li­very Net­work

Isto vre me no sa de cen tra li za ci jom

in ter ne ta i mu nje vi to ra stu ćom popu

lar noš ću plat for mi za pre tra ži vanje,

di stri bu ci ju vi deo sa dr ža ja, distri

bu ci ju vi deo igri ca, on li ne gaming,

na sta la je po tre ba da se najra

zli či ti ji in ter net sa dr ža ji smeš ta ju u

ne po sred noj bli zi ni kraj njih ko ri snika,

ka ko bi su bjek tiv ni ose ćaj kon zumi

ra nja in ter net sa dr ža ja bio na najvi

šem ni vou. To je prak tič no zna čilo

da su in ter net gi gan ti „po se ja li“

svo je ser ve re po ce lom sve tu, ali primar

no ko lo ci ra no sa tač ka ma za razme

nu in ter net sa o bra ća ja, jer oda tle

la ko mo gu da „do hva te“ sve mre že,

tj. nji ho ve ko ri sni ke, a po tom po stepe

no i u mre že sa mih in ter net provaj

de ra.

U Sr bi ji se na la zi mno go ser ve ra ko ji

pri pa da ju CDN mre ža ma, a op slu žu ju

ko ri sni ke ne sa mo u Sr bi ji, već i u ši rem

re gi o nu Ju go i stoč ne Evro pe, kroz linko

ve do ma ćih in ter net pro vaj de ra, ali i

do ma će tač ke za raz me nu in ter net sao

bra ća ja – SOX, ko ja ima iz u zet nu regi

o nal nu po ve za nost.

Pri rod no je po sta vi ti pi ta nje ko

„or ke stri ra“ di stri bu ci ju in ter net sadr

ža ja, tj. ko od lu ču je ko ji ser ver će

is po ru či ti in ter net sa dr žaj ko jem kori

sni ku? Re še nje je po nu dio do bri

sta ri DNS.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


DNS – Do main

Na­me System

Po red hlad no ra tov skog BGP4 meha

ni zma, po sto ji i vrš njak DNS, ta kozva

ni te le fon ski ime nik in ter ne ta, koji

je or ga ni zo van u vi še lo gič kih ce lina

–Au to ri ta tiv ne, Re kur ziv ne i DNS

keš ser ve re. DNS si stem di stri bu i ra

po dat ke po iz ra zi to raz gra na toj mreži

ser ve ra.

12 ne za vi snih kom pa ni ja/in sti tuci

ja dr ži ta ko zva nu ro ot-DN S ta belu

na 1088 lo ka ci ja ši rom sve ta. I sve

te ro ot-DN S ta be le sa dr že iste po dat

ke, ka ko bi se u slu ča ju ha va ri je nazi

vi in ter net do me na tač no i pra vovre

me no pre vo di li u IP adre se.

U Sr bi ji ve li ki broj DNS ser ve ra nala

zi se u sva tri ni voa hi je rar hi je.

U naj vi šem ni vou DNS hi je rar hije,

7 ne za vi snih kom pa ni ja/in sti tu ci ja

dr ži 9 ta ko zva nih ro ot-DN S in stan ci

u Be o gra du i sve su, ra di lak šeg i bržeg

pri stu pa, po ve za ni na SOX, baš

kao i na ci o nal ni ope ra ter srp skog

DNS si ste ma RNIDS.

Po red ro ot-DN S ope ra te ra, na SOX

su po ve za ni i 9.9.9.9, 1.1.1.1, 8.8.8.8,

jav ni DNS re sol ve ri, ko ji kraj njim kori

sni ci ma pru ža ju do dat ne DNS usluge

bez bed nog i br zog raz re ša va nja

in ter net adre se u IP adre su.

Ceo eko si stem DNS ser ve ra, po red

svo je osnov ne funk ci je pre vo đe nja

na zi va in ter net do me na u IP adre se,

za pra vo uče stvu je i u ba lan si ra nju i

ru ti ra nju sa o bra ća ja u „mir no dopskim“

okol no sti ma, dok BGP4 „re a­

gu je“ sa mo u slu ča ju po tre be za preva

zi la že njem pro ble ma u ra du nekog

od lin ko va.

Za­klju­čak

Kva li tet in ter ne ta pred sta vlja skup

mer lji vih pa ra me ta ra na ko je uti če

pre vi še pa ra me ta ra da bi se na njih

mo glo di rekt no uti ca ti. Ali do bra infor

mi sa nost, ma nji ko rek tiv ni postup

ci i do bar iz bor in ter net pro vajde

ra u skla du sa va šim po tre ba ma

sva ka ko će po bolj ša ti vaš su bjek tiv ni

ose ćaj kva li te ta in ter ne ta.

Mno go je ura đe no na iz grad nji inter

net in fra struk tu re, na svim ni vo i­

ma, od pri stup nih mre ža, pre ko servi

snih plat for mi, pa sve do stva ra nja

uslo va za sa rad nju sa in ter net gi ganti

ma ko ji su po sla li svo je ser ve re u

Sr bi ju, či me su po di gli i kva li tet i ra

s po lo ži vost in ter net sa dr ža ja i in ternet

uslu ga, upra vo u si tu a ci ja ma poput

tre nut ne pan de mi je.

Ako po mi sli te da ser ve ri u Sr biji

ni su neo p hod ni i da raz li ka od 16

ms do 316 ms ni je ve li ka, za pi taj te

se zaš to se in ter net stra ni ce au stralij

skih fir mi otva ra ju spo ri je ne go inter

net stra ni ce srp skih fir mi. Za pi tajte

se ko li ko pu ta vaš bra u zer za tra ži

po dat ke sa in ter ne ta pri li kom uči tava

nja sa mo jed ne stra ni ce, ko li ko nazi

va in ter net do me na mo ra da pretvo

ri u IP adre se. Hi lja de upi ta sa mo

za jed nu jed no stav nu stra ni cu. I ako

se za sva ki upit če ka od go vor od 316

ms, raz li ka u vre me nu po treb nom da

se uči ta stra ni ca mo že bi ti zna čaj na.

Na vr hu sva ke in ter net hi je rar hije,

pa i kod nas u Sr bi ji, na la ze se

DNS i IXP si ste mi, ko ji su zbog svoje

va žno sti za funk ci o ni sa nje lo kalnog

i glo bal nog in ter ne ta pro gla šeni

kri tič nom IKT in fra struk tu rom, ne

sa mo u Sr bi ji, ne go i u ce loj Evropskoj

uni ji.

Na da mo se da smo ovim tek stom

us pe li da vam pri bli ži mo kom pleksnu

ar hi tek tu ru in ter ne ta, ali i da nago

ve sti mo da se ovo sta nje in ter neta

u Sr bi ji gra di lo i gra di se, već 25

go di na i to u ret ko us peš nom prime

ru part ner stva dr žav nih in sti tu ci ja

(RA TEL, MTTT, KIT, MUP, VS, lo kal ne

sa mo u pra ve), stra nih i do ma ćih tele

ko mu ni ka ci o nih kom pa ni ja, ne vladi

nog sek to ra, ali i ma njih pri vat nih

kom pa ni ja.

I za kraj

1. In­ter­net ne­ma ga­ran­ci­je kvali­te­ta

2. Te­sti­raj­te kva­li­tet svog in­terneta

o RA TEL NET TEST

o MLabs

o Spe ed test

3. Ura di te sa mi:

o Saj ber hi gi je na

o Po ve za ti ure đa je ka blom

o Pro ve ri ti po de ša va nja Wi Fi-a

o Iza bra ti bez be dan i brz DNS ser ver

o Pa žlji vo iza bra ti in ter net pro vajde

ra

o Na ba vi ti kuć ni ru ter u skla du sa

po tre ba ma Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Pred vi đa nja

Ja stra Ilić

Enor man skok vred no sti

di gi tal nih pla ća nja

Ko­ro­na vi­rus je imao zna­ča­jan uti­caj na na­čin na ko­ji po­tro­ša­ći ku­pu­ju i vr­še pla­ća­nje. Uz pra­vi­la o

so­ci­jal­nom dis­tan­ci­ra­nju, mno­gi od njih su pri­hva­ti­li bes­kon­takt­no pla­ća­nje i di­gi­tal­ne nov­ča­ni­ke

kao si­gur­ni­ji na­čin da upra­vlja­ju svo­jim nov­cem. Pre­ma po­da­ci­ma ko­je je pri­ku­pio Ak­sje­Blog­gen,

oče­ku­je se da glo­bal­no tr­žiš­te di­gi­tal­nog pla­ća­nja na­sta­vi da ra­ste u na­red­nim go­di­na­ma, do­stižu­ći

vred­nost od 6,7 bi­li­o­na do­la­ra do 2023.

Glo bal no tr žiš te di gi tal nih

pla ća nja je 2017. go di ne

pro ce nje no na 3,1 trn dola

ra. U po sled nje tri go di ne, ta vrednost

je po ra sla za vi še od 50%, dosti

žu ći 4,7 trn 2020. Sta ti stič ki po daci

po ka zu ju da je ce la in du stri ja di gital

nih pla ća nja sprem na za na sta vak

ra sta po CARG od 12% do 2023. godi

ne.

Di gi tal na tr go vi na pred sta vlja vode

ći tok pri ho da na tr žiš tu, sa vrednoš

ću tran sak ci ja od 3,7 trn do la ra u

2020. go di ni ili go to vo 80% ce lo ku-

p ne tr žiš ne vred no sti ove go di ne. Istra

ži va nja su po ka za la da on li ne kupo

vi na i pro da ja ro ba i uslu ga osta ju

naj ve ći tok pri ho da glo bal ne in dustri

je di gi tal nih pla ća nja u na red nim

go di na ma, do sti žu ći vred nost transak

ci ja od 4,5 trn u 2023. go di ni.

Mo­bil­na POS pla­ća­nja će

po­sta­ti in­du­stri­ja vred­na

2,1 trn do la ra

Me đu tim, sta ti sti ka po ka zu je da

će na red ne go di ne bi ti sve do ci značaj

nog ra sta mo bil nih POS pla ća nja.

U 2017. go di ni, ovaj seg ment tr žiš ta

di gi tal nih pla ća nja bio je pro ce njen

na 368,6 mi li jar di do la ra. Od ta da,

mo bil no pla ća nje je po ra slo vi še od

175%, do sti žu ći vred nost od bi lion

do la ra 2020. go di ne. Oče ku je se da

će se do mi nant ni uz la zni trend nastaviti

i narednih godina sa mobilnim

pla ća nji ma ko ja do 2023. go di ne posta

ju in du stri ja vred na 2,1 trn do la ra.

Ne ko li ko po sled njih go di na ta kođe

se de sio po rast pro seč ne vred nosti

tran sak ci ja mo bil nih POS pla ćanja,

po ras tav ši sa 447 do la ra u 2017.

na 791 do lar u 2020. go di ni. Oče ku je

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


se da do kra ja 2023. go di ne taj iz nos

sko či na sko ro 1.290 do la ra.

Vi­še od 6,1 mi­li­jar­de lju­di

će ko­ri­sti­ti di­gi­tal­na

pla­ća­nja do 2023. go­di­ne

Sta ti stič ki po da ci po ka zu ju da je

2017. go di ne vi še od 4,1 mi li jar de lju di

ši rom sve ta ko ri sti lo di gi tal na pla ća nja.

Od ta da, ta broj ka je sko či la 25%, dosti

žu ći 5,2 mi li jar de ove go di ne.

Na red ne go di ne će bi ti sve doci

sve ve ćeg bro ja ko ri sni ka na tr žiš

tu di gi tal nih pla ća nja, ko ji će do sti ći

6,1 mi li jar du do 2023. go di ne ili skoro

50% vi še u od no su na bro je ve iz

2017. Sta ti sti ka po ka zu je da bi mobil

na POS pla ća nja mo gla da do žive

naj ve će po ve ća nje, sa bro jem kori

sni ka ko ji ra ste sa 824 mi li o na u

2017. do 1,6 mi li jar di 2023. go di ne.

Vo­de­će dr­ža­ve

Ana li zi ra no pre ma ge o graf skim

pod ruč ji ma, Ki na pred sta vlja vo deće

tr žiš te di gi tal nih pla ća nja glo bal

no, sa 1,9 trn tran sak ci o nom vrednošću

u 2020. Prog no zi ra se da će

ova ze mlja do sti ći sko ro 50% tr žišnog

ude la do 2023.

Sa tran sak ci o nom vred noš ću od

1 trn do la ra, SAD su ran gi ra ne kao

dru ga po ve li či ni in du stri ja digitalnih

pla ća nja u sve tu. Ne ki iz veš ta ji su poka

za li da bi Ki na i SAD za jed no mogle

da pred sta vlja ju sko ro 70% global

ne vred no sti tran sak ci ja di gi talnog

pla ća nja u na red ne tri go di ne.

Ve li ka Bri ta ni ja je na tre ćem mestu

sa tr žiš nom vred noš ću od 176

mi li jar di do la ra u 2020. Sle de Ja pan i

Ne mač ka sa 173,1 mi li jar dom, od nosno

127,4 mi li jar de do la ra. Io

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Studija

Polaris

Želj­ka Mi­ćić, Re­se­arch Ma­na­ger

agencije Polaris

Po­na­ša­nje po­tro­ša­ča

na kon CO VID-19 kri ze

Pod uti ca jem pan de mi je, po tro ša či su se pri la go di li no vom okru že nju i stvo ri li no ve na vi ke u

po na ša nju, ku po vi ni i kon zu ma ci ji me di ja. Na kon pan de mi je, ne ke od ovih na vi ka će ne sta ti, ali

ne ke će na sta vi ti da se prak ti ku ju ili se čak i po ja ča ti ka ko bi po mo gle lju di ma da se sna đu u no vim

pri li ka ma. No va stu di ja Agen ci je Po la ris, ko ja po slu je u okvi ru I&F Gru pe, a ko ja je spe ci ja li zo va na

za analitu podataka, poslovni konsalting i tr žiš ne pre dik ci je, ot kri va ko ja će po na ša nja na sta vi ti

da ži ve i na kon CO VID-19 i na ko ji na čin bren do vi mo gu da se pri bli že po tro ša či ma ima ju ći u vi du

te pro me ne. Ov de su sa mo ne ka od njih.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


E-Ga ming

Broj lju di ko ji igra ju on li ne igri ce

na­sta­vio je da ra­ste to­kom ka­ran­ti­na,

na­ro­či­to u ka­te­go­ri­ji e-spo­r­ta. Nakon

van­red­nog sta­nja opaš­će vre­me

ko­je se pro­vo­di uz igri­ce, jer se ljudi

vra­ća­ju svo­jim re­dov­nim oba­veza­ma,

ali će broj ko­ri­sni­ka ra­sti, što

je ve­li­ka mo­guć­nost za bren­do­ve.

Ključ­no je raz­u­me­va­nje mo­ti­va i šta

je to u če­mu uče­sni­ci na­ro­či­to uži­vaju

u igri ka ko bi brend svo jim pri sustvom

ce­lo­kup­no is­ku­stvo uči­nio još

kva­li­tet­ni­jim i bo­ljim.

Ra­zo­no­du za vre­me ka­ran­ti­na

mno­gi su pro­naš­li u on­li­ne sve­tu.

Vir tu al ne tu re i li ve stre amovi po stali

su na­ro­či­to po­pu­lar­ni, a na­kon izola­ci­je,

di­gi­tal­na is­ku­stva će bi­ti re­šenje

da se iz­beg­nu ve­li­ka oku­plja­nja.

Bren do vi mo gu da is ko ri ste tre nut­ke

opuš­ta­nja kod ku­će nu­de­ći on­line

sa­dr­žaj u part­ner­stvu sa in­sti­tu­cija­ma

iz obla­sti umet­no­sti, fil­ma, muzi­ke...

Uz po­moć teh­no­lo­gi­je mo­guće

je po­tro­ša­či­ma pru­ži­ti ose­ćaj da

im bren do vi ko je vo le mno go to ga

či­ne do­stup­nim.

Ura di sam

Bren do vi svo jim ak tiv no sti ma mo gu

do dat no da pod stak nu kre a tiv nost

po­tro­ša­ča i po­dig­nu je na vi­ši ni­vo.

Po­nu­da pa­ko­va­nja i po­klo­na ko­ji će

olak­ša­ti i po­spe­ši­ti ho­bi­je, kao i ko­risnog

sa­dr­ža­ja kroz tu­to­ri­ja­le, su ne­ki

od do­brih pra­va­ca.

On li ne ku po vi na

Vir­tu­el­ni ži­vot

Mno gi ma li bi zni si ni su bi li dostup­ni

to­kom van­red­nog sta­nja. Ljudi

su se oslo ni li na al ter na tiv na reše­nja,

vr­lo če­sto oslo­ba­đa­ju­ći svoju

kre­a­tiv­nost, a ka­ran­tin nam je poka­zao

ko­li­ko sna­la­žlji­vi mo­že­mo bi­ti.

Ia­ko će­mo se za ne­ke stva­ri vra­titi

sta­rim ru­ti­na­ma, u ne­kim no­vim

veš ti na ma ko je smo ste kli na sta viće­mo

da uži­va­mo i na­kon ka­ran­ti­na.

Tran sak ci je pu tem in ter ne ta su se

po­ve­ća­le u to­ku mar­ta, u raz­vi­je­nim

ze­mlja­ma Evro­pe čak se utro­stručio

ni­vo ra­sta u od­no­su na pe­riod

pre kri­ze. Sko­ro 40% on­li­ne ku­povi­na

kuć­nih po­trepšti­na je bi­la pr­va

ika­da ku­po­vi­na on­li­ne. Na­kon kri­ze,

on­li­ne tran­sak­ci­je će na­sta­vi­ti da rastu,

na­ro­či­to u ka­te­go­ri­ja­ma ko­zmeti­ke,

šmin­ke i pro­iz­vo­da za hi­gi­je­nu,

ali će tra­di­ci­o­nal­na ku­po­vi­na ipak

ima­ti pri­mat u na­bav­ci hra­ne i pi­ća.

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Ka te go ri je kod ko jih e-com mer ce

ra ste ne bi sme le pro pu sti ti ovu prili­ku,

a sa­da je pra­vi tre­nu­tak za inova

ci je ka ko bi bren do vi bi li is pred

tren da i po nu di li no vo is ku stvo potro­ša­či­ma.

To­kom kri­ze mno­gi su po­čeli

da pre i spi tu ju svoj od nos prema

okru­že­nju i pri­ro­di. Oče­ku­je se

da će po­tro­ša­či­ma ovaj aspekt biti

još va­žni­ji kao i da će vi­še gravi

ti ra ti lo kal noj pro iz vod nji ka ko

bi se mi ni mi zi ra la po ten ci jal na izlo­že­nost

CO­VID-19. Pri­me­na prak­se

ko­ja pod­sti­če odr­ži­vost bi­će

ce nje na još vi še od stra ne po troša­ča,

te je na bren­do­vi­ma da na

au­ten­ti­čan na­čin po­dr­že ini­ci­ja­tive

ko­je se ti­ču odr­ži­vo­sti, zdra­vih

od­lu­ka i vra­ća­nja na sta­re, ba­zič­ne

vred­no­sti, ka­ko bi se do­dat­no pove­za­li

sa nji­ma.

Po vra tak

pri ro di

i odr­ži­vost

On li ne press

On li ne press je bio je dan od vode­ćih

me­di­ja u vre­me ka­ran­ti­na.

Svet ska zdrav stve na kri za je podsta­kla

po­tre­bu za in­for­mi­sa­njem

i uvi dom u stal ne pro me ne i deša­va­nja.

Ko­riš­će­nje ovih di­gi­talnih

plat­for­mi na­sta­vi­će se i na­kon

pan­de­mi­je, a bren­do­vi tre­ba da

bu du pri sut ni u ovom me di ju pruža­ju­ći

re­le­van­tan sa­dr­žaj i ne za­obi­la­ze­ći

te­me ko­je su sa­da va­žne

po­tro­ša­či­ma. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Pro­jek­ti

SAS

Pre­u­ze­to sa por­ta­la Tu­ri­zma­ri­um

Ka­ko ana­li­ti­ka mo­že spre­či­ti

opa­da­nje po­pu­la­ci­je pče­la

Po­vo­dom Svet­skog da­na pče­la, kom­pa­ni­ja SAS na­ja­vi­la ino­va­tiv­ne pro­jek­te pra­će­nja, zaš­ti­te i

una­pre­đe­nja zdra­vlja ko­lo­ni­ja pče­la

Pče­le su od­go­vor­ne za opraši­va­nje

sko­ro 75 od­sto svih

bilj­nih vr­sta ko­je se di­rekt­no

ko­ri­ste za ljud­sku is­hra­nu, ali broj

pče­li­njih ko­lo­ni­ja opa­da, što će do­vesti

do ra­zor­nog gu­bit­ka u snab­de­vanju

hra­nom. Kom­pa­ni­ja SAS, li­der u

ana­li­ti­ci, ko­ri­sti teh­no­lo­gi­je po­put inter­ne­ta

stva­ri (IoT), ma­šin­skog uče­nje

i vi­zu­el­ne ana­li­ti­ke da bi odr­žao i podr­žao

zdra­vu po­pu­la­ci­ju pče­la. S obzi­rom

da broj pče­li­njih ko­lo­ni­ja drastič­no

opa­da ši­rom sve­ta, naj­no­viji

rad uklju­ču­je po­moć u spa­sa­va­nju

pr­vog naj­ve­ćeg svet­skog opra­ši­va­ča

hra­ne – me­do­no­sne pče­le.

Po­vo­dom obe­le­ža­va­nja Svet­skog

da­na pče­la (20. maj), SAS je is­takao

tri odvo­je­na pro­jek­ta gde teh­nolo­gi­ja

nad­gle­da, pra­ti i po­bolj­šava

po­pu­la­ci­ju opra­ši­va­ča ši­rom sveta.

Pr­vo, is­tra­ži­va­či u SAS-u su razvi­li

ne­in­va­ziv­ni na­čin pra­će­nja sta­nja

u koš­ni­ca­ma u stvar­nom vre­menu

pu­tem au­dio po­da­ta­ka i al­gori­ta­ma

ma­šin­skog uče­nja. SAS tako­đe

sa­ra­đu­je sa Dr­žav­nim uni­verzi­te­tom

Ap­pa­lac­hian na pro­jek­tu

„Broj pče­la u sve­tu” ka­ko bi vi­zu­eli­zo­vao

po­dat­ke svet­ske po­pu­la­cije

pče­la i raz­u­meo naj­bo­lje na­či­ne

za nji­ho­vo ču­va­nje. Naj­zad, ne­da-

v ­n i p o ­b e d ­n i ­c i S A S h a ­k a ­t o ­n a d e ­ko-

­di­ra­li su pče­li­nju ko­mu­ni­ka­ci­ju putem

ma­šin­skog uče­nja ka­ko bi mak­si­mi­zi­ra­li

pri­stup hra­ni i po­ve­ća­li

za­li­he hra­ne za lju­de.

Ne­in­va­ziv­no pra­će­nje

zdra­vlja koš­ni­ca

Is­tra­ži­va­či raz­vi­ja­ju si­stem za bi­o­a­kustič­no

pra­će­nje ka­ko bi ne­in­va­ziv­nom

me­to­dom pra­ti­li sta­nje koš­ni­ca u re­alnom

vre­me­nu, ko­ri­ste­ći ala­te za di­gital­nu

ob­ra­du sig­na­la i al­go­rit­me mašin­skog

uče­nja. Ovaj si­stem po­ma­že

pče­la­ri­ma da bo­lje ra­zu­me­ju i pred­vi­de

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


pro­ble­me sa koš­ni­ca­ma ko­ji bi mo­gli

do­ve­sti do iz­u­mi­ra­nja ko­lo­ni­je, uključu­ju­ći

i po­ja­vu no­vih ma­ti­ca – neš­to

što obič­no ne bi mo­gli da ot­kri­ju.

Go­diš­nje sto­pe gu­bi­ta­ka koš­ni­ca u

Ame­ri­ci su vi­še od 40%, a iz­me­đu 25%

i 40% tih gu­bi­ta­ka na­sta­je zbog gubit­ka

ma­ti­ce. Aku­stič­na ana­li­za mo­že

pče­la­re upo­zo­ri­ti na ne­sta­nak kra­ljica,

što je od vi­tal­ne va­žno­sti za zna­čajno

sma­nje­nje sto­pe gu­bit­ka ko­lo­ni­je.

Ovim si­ste­mom pče­la­ri će ima­ti bo­lje

raz­u­me­va­nje sta­nja u koš­ni­ca­ma bez

po­tre­be za oba­vlja­njem du­go­traj­nih i

ma­nu­el­nih pre­gle­da ko­ji ome­ta­ju kolo­ni­je

pče­la.

Mo­de­li ma­šin­skog uče­nja ko­riš­ćeni

su za „slu­ša­nje“ zvu­ko­va koš­ni­ce,

ko­ji mo­gu uka­zi­va­ti na zdra­vlje, nivo

stre­sa, ak­tiv­no­sti ro­je­nja i sta­tus

ma­ti­ce. Is­tra­ži­va­či pla­ni­ra­ju da uskoro

pri­me­ne si­stem aku­stič­nog preno­sa,

i na­sta­vlja­ju da tra­že na­či­ne za

ši­re­nje upo­tre­be teh­no­lo­gi­je ka­ko bi

po­mo­gli me­do­no­snim pče­la­ma – i u

kraj­njoj li­ni­ji čo­ve­čan­stvu.

Stva­ra­nje svet­ske

ma­pe pče­la

Na Svet­ski dan pče­la SAS je pokre­nuo

vi­zu­e­li­za­ci­ju po­da­ta­ka u ko­joj

se pče­le „bro­je“ ši­rom sve­ta, u okvi­ru

ini­ci­ja­ti­ve Svet­ski broj pče­la (World

Bee Co­unt), ko­ju je osno­vao Cen­tar

za ana­li­tič­ko is­tra­ži­va­nje i obra­zo­vanje

(CA­RE) na dr­žav­nom uni­ver­zi­tetu

Apla­či. Cilj ini­ci­ja­ti­ve je an­ga­žova­nje

gra­đa­na ši­rom sve­ta da sli­ka­ju

pče­le kao pr­vi ko­rak ka raz­u­me­va­nju

raz­lo­ga za alar­mant­ni pad n­jiho­vog

bro­ja.

Po­čet­kom ma­ja je po­kre­nu­ta aplika­ci­ja

„World Bee Co­unt“ za ko­ri­snike

– ka­ko pče­la­re, ta­ko i ši­ru jav­nost,

ka­ko bi do­da­va­li po­dat­ke na glo­balnu

kar­tu opra­ši­va­ča. Unu­tar apli­kaci­je

pče­la­ri mo­gu une­ti broj koš­ni­ca

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


ko­je ima­ju, a bi­lo ko­ji ko­ri­snik može

po­sla­ti sli­ke opra­ši­va­ča sa svo­je

ili po­mo­ću ka­me­re u apli­ka­ci­ji. SAS

je kre­i­rao ma­pu za pri­kaz sli­ka ko­je

ko­ri­sni­ci ša­lju pu­tem ove apli­ka­ci­je.

U na­red­nim fa­za­ma pro­jek­ta, skup

po­da­ta­ka kre­i­ran iz apli­ka­ci­je mogao

bi po­mo­ći uni­ver­zi­te­ti­ma i istra­ži­vač­kim

in­sti­tu­ti­ma da bo­lje krei­ra­ju

stra­te­gi­ra­ju spa­ša­va­nja ovih važnih

stvo­re­nja.

Ko­riš­će­nje ma­šin­skog

uče­nja ka­ko bi se pče­la­ma

olak­šao pri­stup hra­ni

Osnov­ni raz­log pa­da po­pu­la­cije

pče­la je ne­do­sta­tak hra­ne zbog

prak­se se­ja­nja sa­mo jed­ne vr­ste bilja­ka

na nji­va­ma. Kad pče­le pro­na­đu

do­bar iz­vor hra­ne, vra­ća­ju se u košni­cu

da pu­tem ple­sa sa­opšte tač­no

me­sto gde se on na­la­zi. Po­sma­traju­ći

ove ple­so­ve, pče­la­ri mo­gu bolje

raz­u­me­ti gde se pče­le hra­ne i razmo­tri­ti

osni­va­nje no­vih koš­ni­ca na

tim lo­ka­ci­ja­ma ka­ko bi sa­ču­va­li kolo­ni­je.

Na ne­dav­no odr­ža­nom SAS haka­to­nu

u Skan­di­na­vi­ji po­be­dio je

tim Ame­sto Nex­tBrid­ge ko­ji je ko­ristio

ma­šin­sko uče­nje ka­ko bi olak­šao

pri­stup hra­ni pče­la­ma. U part­nerstvu

sa kom­pa­ni­jom Be­e­fu­tu­res, tim

je us­peš­no raz­vio si­stem spo­so­ban

da au­to­mat­ski de­tek­tu­je, de­ko­di­ra

i ma­pi­ra ka­rak­te­ri­sti­čan ples pče­la

„wag­gle”, ko­ri­ste­ći Be­e­fu­tu­res osmatrač­ke

koš­ni­ce i SAS Viya.

Si­ste­mat­sko pra­će­nje ple­sa pčela

u stvar­nom vre­me­nu omo­gu­ćava

pče­la­ma da de­lu­ju kao sen­zo­ri

za svo­je eko­si­ste­me. Bu­du­ća is­traži­va­nja

ko­riš­će­njem ove teh­no­lo­gi­je

mo­gu ot­kri­ti dru­ge in­for­ma­ci­je koje

pče­le ko­mu­ni­ci­ra­ju ple­som, što bi

nam po­mo­glo da zaš­ti­ti­mo nji­hovu

po­pu­la­ci­ju, a od če­ga će svi imati

ko­rist. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀


Ure­đa­ji

SSD

ADA TA SE760

– jed no stav no brz –

Performanse, prefinjenost i jednostavna upotreba odlike su nove SE760 serije spoljnih SSD uređa­ja

kom­pa­ni­je ADA­TA. Slič­no dru­gim mo­de­li­ma ove kom­pa­ni­je, SE760 ta­ko­đe po­se­du­je do­bro

pre­po­zna­tlji­vu ot­por­nost na udar­ce i vi­bra­ci­je, vo­do­ot­por­nost, br­zi­nu i po­u­zda­nost.

Di zajn je, ipak, neš to što pr vo prime­ću­je­mo,

od­mah po otva­ra­nju pa­kova­nja.

Kon­kret­no, nje­go­vu ele­gant­nu

este­ti­ku ko­ju ka­rak­te­ri­še glat­ka spoljaš­njost

po­vr­ši­ne od ugla­ča­nog ma­teri­ja­la

si­ve, od­nost­no, ka­ko se na­vo­di u

spe­ci­fi­ka­ci­ji pro­iz­vo­đa­ča, ti­ta­ni­jum sive

bo­je. Reč je o kom­pakt­nom ure­đa­ju

di men zi ja 122.2 x 44 x 14mm, ko je ga

či­ne ide­al­nim za upo­tre­bu u po­kre­tu.

Ovaj SSD do­la­zi s USB 3.2 Gen 2 inter­fej­som,

zahvaljujući če­mu nu­di br­zinu

či­ta­nja/pi­sa­nja do 1000 MB/s, što je

preko 12 pu­ta br­že od eks­ter­nih hard

di­sko­va. Ovo, pri­me­ra ra­di, zna­či da

film u 4K re­zo­lu­ci­ji ve­li­či­ne 10 GB na

SSD mo­že­te pre­ba­ci­ti za sve­ga 20 sekun­di.

Zbog to­ga je do­bar iz­bor za

gej­me­re. Da­kle, spo­ro uči­ta­va­nje iga­ra

po­sta­je proš­lost.

ADA TA SE760 ko ri sti naj no viji

USB-C (Type C) pri­klju­čak ko­ji je

re­ver­zi­bi­lan, pa ne­ma iri­tant­nog

okre­ta­nja kao kod sta­ri­jih vr­sta USB

pri­klju­ča­ka Bez po­seb­ne pri­pre­me

ga je mo­gu­će ko­ri­sti­ti na ope­ra­tivnim

si­ste­mi­ma Win­dows, Mac OS

i An­droid, i bez ogra­ni­če­nja premeš­ta­ti

sa­dr­ža­je s jed­nog na drugi

ure­đaj. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

More magazines by this user
Similar magazines