AAO-100

Sirius, α Canis Majoris se nalazi u sazvežđu Mali pas i ona je dvostruki sistem zvezda. Njena
svetlija komponenta ima prividnu jačinu sjaja od -1,46 mag . Sirius je
najsjajnija zvezda na noćnom nebu, gotovo dvostruko svetlija od
druge najsjajnije zvezde Kanopus. Samo Sunce, Mesec i planete
Venera, Jupiter, Mars i Merkur su svetliji od Siriusa. Na udaljenosti
od 8,6 svetlosnih godina, Sirius je jedna od najbližih zvezda. Sirijus
se vidi sa cele Zemljine kugle, na geografskim šiurinama ne večim
od 75°. Zbog procenjene starosti od oko 240 miliona godina, Sirius
je jedan od mlađih sistema zvezda.
Sirius A i B kruže oko zajedničkog težišta u vremenu od oko 50 godina. Sirius B je udaljen oko
5 lučnih sekundi od Siriusa A. Međutim, Sirius B ima prividnu jačinu sjaja od samo 8,6 mag ,
tako da je razlika u između njega i Siriusa A veća od 10 klasa. Zato Sirius B može da se videti
samo sa velikim teleskopima, jer ga Sirius A potpuno zasenjuje.
Jačina sjaja njegovog pratioca, belog patuljka Siriusa B, je samo 8,5 mag . Sirius B sjaji 10.000 puta
slabije od Sirius A. Njegova površinska temperatura je 25.000° Celzijusa. Iako je Sirius B znatno
topliji od Siriusa A, on ima daleko slabiji sjaj, a razlog tome je, da je zvezda veoma mala. Ona
je nešto malo veća od Zemlje. Sirius B je krajnji produkt jedne zvezde, koja je imala pet puta
veću masu od Sunca i bila je masivnija od Siriusa A. Kao i ostale zvezde velike mase, ona je
veoma brzo sagorevala vodonik i tako se Sirius B, već 100 miliona godina posle svog nastanka
naduvao i postao je crveni džin. Njegova spoljašnja opna je oduvana zvezdanim vetrovima i
ostalo je unutrašnje jezgro - današnji beli patuljak, Sirius B.
3