AAO-100

Džuba na arapskom jeziku znači "čelo", to je naziv za zvezdu Delta Scorpii u sazvežđu Škorpija.
Džuba pripada spektralnoj klasi B0 i od nas je udaljena oko 490 svetlosnih godina. Kao zvezda
bliska ekliptici, nju nekoliko puta u deceniji može da pokrije Mesec i (veoma retko) planete.
Džuba je imala važnu ulogu u istraživanju Saturnovih prstenova 1981. godine: Kada je Vojadžer
2 leteo od Saturna, sonda je bila u mogućnosti da izvrši kontinuirana merenja svetlosti zvezde
koja pokriva planetu i njen prstenasti sistem širok 100.000 km. Prsten je pokorio zvezdanu
svetlost, kako se i očekivalo, a zvezda je blistala između nekoliko poznatih praznina.
Dschubba je neobična po svojoj složenosti i najverovatnije je četvorostruka zvezda. Glavna
komponenta, ona koja svetli, je vruća zvezda klase B (B0) najmanje 14.000 puta svetlija od
Sunca i 5 puta veća od njega. Prati je hladnija komponenta klase B, više od deset puta slabijeg
sjaja. Glavna zvezda i ova komponenta se nalaze na udaljenosti od veličine udaljenosti
Merkura od Sunca. Za orbitu komponenti treba 20 dana. Treći pratioc ima dve trećine sjaja
glavne zvezde. Prvobitno se nalazila mnogo dalje od nje, otprilike koliko je Saturn udaljen od
Sunca i potrebno joj je najmanje deset godina da obiđe oko glavne zvezde. Na minimaln
dvostrukoj udaljenosti, nalazi se još jedna bliža zvezda. Sa masama koje se kreću od 12 do 6
puta veće od Sunca, sve zvezde verovatno još uvek fuzionišu vodonik u helijum u svojim
jezgrima (mada bi glavna komponenta, koja je subgiant, mogla već da se nalazi blizu ili čak na
kraju te faze.) Glavna komponenta će prva da umre i možda će jednog dana da izgleda kao
Antares danas. Posle toga će u narednih 10 do 15 miliona godina da eksplodira kao supernova.
Džuba je dovoljno vruća da jonizuje okolni interstelarni gas na udaljenosti od gotovo 10
svetlosnih godina. Iako nam je prilično blizu, toliko je prašine tamo gde je ova zvezda, da je mi
vidimo oko 50% tamniju.
79