AAO-100

Atria (Alfa Trianguli Australis) je od nas udaljena oko 400 svetlosnih godina. Sazvežđa koja
najlakše mogu da se nađu na nebu su jednostavni trouglovi. Postoje dva, jedan severni
(Triangulum) i jedan na krajnjem jugu (Triangulum Australis). Južni je veći i sjajniji. Njegova
alfa zvezda je dobila moderno ime „Atria“, koje je nastalo spajanjem ozaka - alfa i Triangulum.
Atria je jedna od najsvetlih zvezda, koje su najbliže južnom nebeskom polu. Njena udaljenost
od pola je samo 21 stepen. Jedino je Miaplacidus (Beta Carinae) sjajnija od nje.
Atria je narandžasti gigant klase K(K2). U unitrašnjosti ove zvezde se spajaju helijum u ugljenik
i kiseonik u njenom dubokom jezgru. Temperatura zvezde nije dobro poznata, procenjuje se
na 3.500 do 4.000°C. Od nas je ova zvezda udaljena 415 svetlosnih godina i sija 4.900 puta jače
od Sunca, dok joj je prečnik 130 puta veći od Sunca. Masa joj je 7 puta veća od Sunca i stara je
oko 45 miliona godina. Relativno u odnosu na vodonik, Atria sarži dva puta više gvožđa od
Sunca.
Iako se čini da je Atria pojedinačna zvezda, postoje dve naznake da bi mogla da ima malog
pratioca. Prva naznaka je da je klasifikovana kao "bari zvezda". Smatra se da su takve zvezde
onečišćene teškim elementima od prvobitno masivnijeg pratioca, koji je prvo evoluirao i
preneo materiju obogaćenu nuklearnim procesima na zvezdu koju sada vidimo, a pratilac se
pretvara u gustog, belog patuljka (koji će i Atria jednog dana da postane). Međutim, Atrijina
mladost podrazumeva, da beli patuljak treba je dovoljno vruć da ga se detektuje u
ultravioletnoj svetlosti, ali to nije slučaj. Što je značajnije, Atria je klasična "hibridna zvezda",
gigant koji pokazuje dokaze da sa njene površine duva hladan vetar, a istovremeno ima vruću
okolnu magnetnu koronu. U prilog tome ide i da je zvezda značajan izvor rentgenskih zraka.
Da li je sada zvezda samo jedna, dvostruka ili trostruka, još uvek se ne zna sa sigurnošću.
45