AAO-111

Na kraju vremena
To su samostalne površine, pojednostavljeno rečeno i mogu da se zamisle kao sfere. U
detaljima, međutim, one imaju posebnu osobinu: svi svetlosni zraci koji proizlaze sa njihove
površine sleću na staze koje na kraju vode natrag prema centru. Prema Penroseovim
razmatranjima, kontrakcionišući četvorodimenzionalni prostor-vreme takođe ima ovo
svojstvo ako dovoljno brzo kolabrira - bez obzira na simetriju kolapsa. Shodno tome,
singularitet uključujući horizont događaja, nije samo nejasna mogućnost, već u mnogim
situacijama neizbežna posledica Ajnštajnove teorije relativiteta.
U logici teorije relativiteta, mesto i vreme unutar crne rupe razmenjuju svoja značenja: što
dublje prodire u crnu rupu, to dalje napreduje u vremenu. Ili drugačije rečeno: Kako vreme
prolazi, sve se neizbežno približava singularitetu u kome se vreme tada potpuno zamrzava.
Shodno tome, moralo bi se putovati u prošlost ako se želi pobeći iz crne rupe, kako je objasnio
član Nobelovog odbora Ulf Danielsson na ovogodišnjoj konferenciji za štampu.
Roger Penrose je još dalje proučavao bizarne predmete i njihova svojstva. Blisko je sarađivao
sa Stivenom Hokingom. Njih dvojica su Penroseova razmišljanja, između ostalog, preneli na
Veliki prasak. Hoking je kasnije pokazao da crne rupe polako isparavaju putem „Hokingovog
zračenja“. A Penrose je razmišljao o tome kako rotirajuće crne rupe mogu da oslobode
energiju u svoje okruženje.
Stručnjaci smatraju da su doprinosi dvojice Britanaca u celini podjednako važni. „Sad kad je
Penrose dobio Nobelovu nagradu, Hoking je to takođe trebalo da zasluži“, kaže teoretičar
gravitacije Luciano Rezzolla sa Geteovog univerziteta u Frankfurtu na Majni.
Penrose, Hoking i drugi su šezdesetih i sedamdesetih godsina prošlov veka naterali svoje
kolege da crne rupe smatraju stvarnim objektima. U međuvremenu je posmatračka
astronomija prikupljala sve više dokaza o njihovom postojanju. Ali čak i sredinom devedesetig
godina prošlog veka, kada je teleskop Habl već dugo lebdeo u svemiru, stručnjaci su i dalje
sumnjali.
.
IKAR
Steven Hawking i Sir Roger Penrose
6