AAO-111

GALAKSIJE ZAROBLJENE U CRNOJ MREZI
Astronomi su u ranom svemiru pronašli zanimljivu scenu: „kosmičku paukovu mrežu“
napravljenu od gasa otprilike 300 puta veću od Mlečnog puta. U njenom središtu sedi "pauk"
- crna rupa, koja svojom masom kontroliše čitavu strukturu, uključujući šest galaksija koje su
na nitima mreže. Spektakl, koji se odigrao nešto više od 900 miliona godina posle Velikog
praska, mogao bi da pomogne da se razjasni kako bi supermasivne crne rupe, koje se nalaze u
centru mnogih velikih galaksija, mogle tako brzo da poprime toliko mase nakon Velikog praska.
Na primer, rupa u središtu mreže apsorbovala je masu od milijardu sunca u svom kratkom
postojanju. Naučnici iz Nacionalnog instituta za astrofiziku (INAF) u Bolonji, istražuju kako to
može da bude, između ostalog, i sa slikama sa veoma velikog teleskopa Evropske Južne
Opservatorije (ESO).
Prema proračunima naučnika, prvobitna pokretačka sila koja formira strukturu uopšte nije bila
crna rupa, već oreol napravljen od tamne materije. Svojom ogromnom gravitacijom sakupljao
je gas iz okoline. Ovo se kondenzuje pod sopstvenom gravitacijom u „filamente“, nitaste
strukture mreže. Oni obezbeđuju gorivo za centralnu crnu rupu, ali ne samo za ovo: „Galaksije
se nalaze i rastu tamo gde se vlakna ukrstaju“, kaže Mignoli u ESO-ovom saopštenju za štampu.
Istraživači su ih već otkrili šest, ali ovo su verovatno samo najsvetliji i definitivno samo vrh
ledenog brega, u strukturi ima dovoljno gasa da objasni brzi rast crne rupe i galaksija. Čak su i
najsjajnije galaksije u mreži i dalje neki od najslabijih objekata koji mogu da se vide današnjim
teleskopima zbog velike udaljenosti. Tim je morao satima da usmeri instrumente u čileanskoj
pustinji Atakama u odgovarajući region neba kako bi prikupio dovoljno podataka.
ESO-EUROPEAN SOUTHERN OBSERVATORY
9