AAO-111

Na kraju vremena
Na kraju su Genzel i Ghez pronašli rešenja za sve ove probleme. Izgradili su detektore svetlosti
koji hvataju infracrveno zračenje, koje može dobro da prodre u oblake prašine među
zvezdama. Takođe su razvili metode pomoću kojih može da se izračuna turbulencija u
atmosferi.
Pored toga, timovi su pokazali veliku istrajnost: tri decenije su više puta uperili teleskope iz
Evropske Južne Opservatorije (ESO) u Čileu i opservatorije Keck na Havajima u pravcu
galaktičkog centra. Vremenom su primetili zvezdu koju su Genzel i njegov tim na kratko
prozvali „S2“. Njegova orbita podseća na produženu elipsu koja vodi oko centra Mlečnog puta.
S2 treba 16 godina za jednu orbitu - a ubrzavaju ga ogromne gravitacione sile do 2,5 procenta
brzine svetlosti.
Sagittarius A*
Na kraju, orbita S2 i orbite drugih zvezda najbolje se uklapaju sa vrlo kompaktnom masom u
galaktičkom centru - što je isključilo tešku zvezdanu grupu ili druga objašnjenja. Ovo ostavlja
kao mogućnost, samo "kompaktan, supermasivan" objekat. Većina stručnjaka bi rekla: crna
rupa.
Svetsko udruženje radio teleskopa, teleskop Event Horizon, nedavno je pokazalo da se
gravitaciona čudovišta kriju u centru galaksija. Godine 2019. Internacionalna naučna saradnja
je predstavila sliku iz centra galaksije M87. Tamošnja crna rupa, sa oko 6,5 milijardi solarnih
masa, znatno je teža od objekta u centru našeg Mlečnog puta.
Uoči Nobelove nagrade, mnogi posmatrači su očekivali da Kraljevska švedska akademija ove
godine dodeli nagradu teleskopu Horizon. Sa jedne strane, to bi donelo praktične probleme,
jer u velikom timskom projektu ne mogu lako da se izdvoje tri jasna pobednika. Sa druge
strane, zaobišli bi se naučnici koji su decenijama sakupljali indirektne tragove crne rupe - i koji
su ih branili od sumnji njihovih kolega.
ESO-EUROPEAN SOUTHERN OBSERVATORY
8