BEZ LIKA U OGLEDALU. 2014. Andrija Markuš

АНДРИЈА МАРКУШ рођен је 1941. године у
Подгорици, гдје и сада живи.
Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду.
Објавио је сљедеће књиге:
ЦРВЕНИ СЕ ЖУТА ГРЕДА, 1989 – афоризми;
ОСИМ ЦРНЕ ГОРЕ ИМА ЈОШ СРПСКИХ
ЗЕМАЉА, 1991 – хумористичко-сатирични
коментари;
ЂАВОЛИ И ЉУДИ, 1994 – поема;
ОДАНДЕ ДОНДЕ /кад сна’а крене.../, 1995 – поема;
ГУБИБРАЋА И ПРОГУТАНИ БОГОВИ, 1996 – поема;
ГИПСАНИ КИП СЛОБОДЕ /Блиски исток међу
нама/, 1997 – збирка пјесама;
МАРВЕЈ /сепаратистичка превара/, 1997 –
хумористичко-сатирични коментари;
ЧОЈАК, КОЛИКО ЈЕ ТО, 1998 – поема;
ЕВО ГА НЕМА, 2001 – поема;
ИДЕНТИТЕТ АРХИТЕКТУРЕ И ЉУДИ, 2001
– есеји;
АФОРИЗМИЧНА ИСТОРИЈА, 2003 – афоризми;
ПЉУНУТИ СРБИ, 2005 – поема;
КУЋЕ У БРДИМА, 2007 – есеји о архитектури;
АФОРИЗАМ ИЗ СНОВА, 2008;
50 НЕИМАРА ЦРНЕ ГОРЕ, 2008 – есеји;
ДНЕВНИК АРХИТЕКТЕ У АНЕГДОТАМА – I,
2010, у електронској форми
на сајту http://www.andrijamarkus.com/
ИСТОК НИЈЕ НА ЗАПАДУ, 2011– поема;
ХЕРОИНЕ. СРПСКА ОРЛЕАНКА И НАША
ЕНГЛЕСКИЊА , 2013-14 – поема;
СВЕТИЊЕ. Есеји, 2014;
ДА ЧАСТИМ, 2014 – поема;
ЈЕЗИК НА СЛОМИВРАТУ, 2014 – поема;
О АНТОЛОГИЈИ КРОЗ ПОЛЕМИКУ, 2014 – полемика;
Приредио: ВИ ЧИНИТЕ ОНО ШТО ЗНАТЕ, НО НЕ
ЗНАТЕ ШТО ЧИНИТЕ, 2011. и РАДЕНКОВ ХАЈДУК
МИЛУНКА САВИЋ, 2013-14 – збирке пјесама
2

БЕЗ ЛИКА
У ОГЛЕДАЛУ
3

Библиотека
П О Е З И Ј А
БЕЗ ЛИКА
У ОГЛЕДАЛУ
Издавач АРХИТЕКТОНСКИ ФОРУМ, Подгорица
За издавача Андрија МАРКУШ, извршни директор
Корице и техничко уређење Андрија МАРКУШ
Цртеж на корици Славица МАРКУШ
Штампа
Графокартон, Пријепоље
Тираж 200
ISBN 978-9940-9057-5-0
4

Андрија Маркуш
БЕЗ ЛИКА
У ОГЛЕДАЛУ
Октобар 2014.
5

6

СВИЈЕТ
Ти не знаш за нас, свијете,
а ми те по реду свих ствари
прочитасмо
и са упутством за употребу
горког прогутасмо,
поред оштрих зуба провукосмо
да те у себи сваримо.
С ноге на ногу до дна твог
дошли,
без тебе са тобом тражећи се
узмом узети:
ни макац напријед.
Ђаволом нагурани
из пола
коже изашли,
да не знамо
или то пола себе да одеремо
или коме главу
за друго пола коже
скинемо
и навучемо,
двоглавим орлом на застави
да се дружимо.
7

Свијете,
који нас и такве имаш
више но ми себе,
са дијелом који смо
и који нијесмо,
већи
у твојим
но у нашим очима,
уморни,
запућени ниже
но може.
8

ЧОВЈЕК
„Човјек је човјек“,
неко је ту вијест објавио,
а знамо да човјек није преживио,
давно умро
и ожаљен био?
Мора да тога
времепловски сјећања добро служе
на копљанике
на вратима пра
прапећине.
Сачувајмо ријечи
„човјек је човјек“
као трунку ухваћену
вјетром донијету у косу.
Новине су само
за два дана,
а фосили од нас
недовољни за потомке.
9

КАКО БИТИ НАЈБОЉИ?
Некад је невелико
велик бити,
поготову најбољи на Балкану,
гдје мора да се каже:
„са изузетком Црне Горе“,
упоређено у комшилуку.
Ту се мјере један уз другог
без развлачења попут хармонике,
ако је коме на ум пало
да је већи.
„Хвала ти за све доприносе
свјетске“, рећи ће,
„а висину остави.“
Ко нема стан у иностранству
да се пресели,
но остане међу њима,
не треба ни да покуша да је бољи.
Јер дозвољавају
само да је бољи од себе:
до плафона
гдје су они.
10

Замјериће
и горим од њих,
који су на мањем гласу
(баш колики они говоре да су),
да их критикују
што су толики,
на ћеф
и једним и другим...
Тешка им је ријеч
за коме се говори
да је већи од њих
и оном што је мањи,
па и као исто они,
јер као они
нико не може бити:
ни примакнути
ни одмакнути,
а живјети мора
и кад не каже колик је,
јер ће га питати, кад нешто мора рећи
да му не речу: „Свезао ти се језик.“
Свако је свакоме за замјерити,
а себи су више него довољни
и за прелити.
11

ИСТРАЖИВАЊЕ
БОГАТСТВА СИРОМАШНИХ
Археолози прекопавају
тражећи себе, а не шта друго,
налазећи
кости прекривене кожом
(са ништа испод)
дјеце у мајчином наручју
што чекају
да умру од глади,
бијелог погледа,
а црне коже
негдје у Африци.
Археолози знатижељу лијече
пијуком
обмотаним новинама
са чланком о 100 најбогатијих,
испод чијих имена
стиди се новински папир.
12

ЗЕМЉА И СВЕМИР
Земља окачена о свемир
виси
само колико је потребно да извиси,
због чега је стално уз њега.
А окреће се око себе
да види како јој
(као мачки кад се врти)
измиче реп,
што није ствар злих језика
– ризикујући да добије
вртоглавицу.
А незамућена глава
за све је корисна
сем за рат
у којем се тражи,
али не своја.
13

ОГЛЕДАЛИСАНИ ЉУДИ
Срећно ће доћи вријеме
кад надвладају
огледалисани људи,
којим је на грудима
умјесто кравате огледало
– да свако у сваком
не види вука,
но себе.
Толико ће бити огледала
да ће стакла недостајати
за стаклене ноге,
кад ће свако ходати
без ногу
– човјек
на крилима човјека.
14

ГАВРИЛОВ МЕТАК
Испитују да ли је Гавриловом метку
Први свјетски рат реп по мјери,
који га не само иза
но и испред
прати...
Нико не зна
гдје ће, као позван,
новим избором мете,
ударити метак Принципа Гаврила,
пред екстрадицију,
по други пут међу нама,
а први пут безвизно
запућен у Европску унију
на информативни разговор.
Рикошетирано,
Гаврилов метак
враћа се са службеног пута
да још нешто каже,
као да није све, оптужен
да је сатирао царевине и краљевине,
а како но
НАТО-колатерално.
15

Чим код њих метак дође,
сервисираће ореол, врх му затупити
и избацити
из редовног реда ствари,
одвајајући од мете,
због које му је барут одушио,
нестанком кућишта
шаржера.
Звијуку метка, што одавно уши пара,
покушаће корак да поправе,
и потом на ортопедска помагала
поставе
да онемоћао
добије статус инсајдера
и задужено убије
никог другог но Гаврила,
чије име и презиме носи,
из чије се руке у свијет
винуо
као најскупље плаћени
метак – историја.
Несрећа човјека прати
два и више корака испред,
дочекујући га раширених руку,
да из једне пође метак,
који некад пређе у џеп
и тако путује
од Сарајева до Беча,
16

да тамо пар метара сам настави
до мете
барутом гуран…
А може да мета дође у Сарајево
и налети на метак,
а не метак на њу,
којег је Гаврило, закоченог
до гушења у грлу,
само искашљао,
не знајући како да себи (да би дисао)
прикопча
плућа Хабзбурговца.
Слутњак је био
Гаврилов метак
будећи се
прије њиховог метка, Срба затирице
– двије трећине
плећа пушконоше.
А сада на „округлом столу“,
око којег ће сједјети „др“ и „мр“, сјенке
сјенки,
кроз које је, на путу у историју,
прошао,
стајаће само
Гаврилов метак,
задихан
трком са препонама.
17

ВУКОВИ
Вук је вуку вук
у најбољем смислу – вучјем,
који се комшији јавља са: „Аууу“
кад мисли да је погријешио,
у мрком погледу,
а не лажном осмијеху,
кријући
вучју доброту.
За разлику од човјека,
вуку никада
не засмета длака,
ни руно
– ни да писне,
да којом горком ријечју
длаку
с језика
скине.
18

ХИБАКУШЕ
Питања не стају:
како да грмљавина надјача
штуцање птице,
црно црном злослутнице,
како велика америчка хидрогенска
да надјача малу
сјевернокорејску атомску бомбу,
без помоћи резолуције УН-а?
Американаци ће преживјети
корејску атомску.
Не напад бомбом, но напад на бомбу,
која се бомбасто
појављује по новинама,
дижући прашину умјесто дима,
која убија у помисли:
да се гине а остане
– другачије да се мисли.
19

Новинско-корејску атомску
преживјеће Американци
и „хибакушама“ се назвати,
као Јапанци
што преживјеше двије атомске,
чије но америчке,
које, за разлику од корејских, из милоште
назваше:
„Little Boy“ – „Мали дјечак“,
коју бацише на Хирошиму
и „Fat Man“ – „Дебељко“ на Нагасаки,
из „Enola Gay“ авиона,
имена мајке његовог пилота
(из захвалности што га роди)
и „Плави анђео“,
са чијих су крила на Србе
спуштали томахавке,
од њих непаметних
„паметне бомбе“
– имена која су остала неексплодирана,
као украс у америчким главама...
Чином генерала
наградили су пилота Paul Tibbets-а,
који испусти бомбу на Хирошиму,
да би данас, из разумевања,
и корејанском пилоту што дидити-прашак
прска против комараца,
сачували длаку на глави,
али не и главу.
20

Вјерују
да Корејанци не могу
косих очију право да гледају,
кад они правих
то не могу.
Вјерују да би Корејанци урадили с бомбом
што би и они.
21

КОЖА ЗЛАТОМ ПРЕКРИВЕНА
Ви што се Гебелсовом водицом умивате,
а пешкиром не отирете
да себи фарбу не скинете,
дајте нам
што не би требало да нам узмете.
Немојте нам прстом казивати гдје смо,
но вашим
дјелом.
А и чему
упрти прст право,
а палц
окренут наниже?
Уз вас,
сунце ће нас огријати
јер сте провидни,
22

да ће од златних сунчевих зрака
(кад их шупљикави просијете)
злато на вашој кожи остати
да бљесне
и потом сунчеви зраци покрадени
и осиромашени наставе да путују
свемиром.
23

МИЛОШ ОБИЛИЋ
Ко ће ти, Милоше,
без ког од ове власти свједока,
вјеровати данас да си главу дао
за цара Мурата стомак,
скривеним ханџаром,
одсудног Косовског боја
вијека четрнаестог?
Вјеровали би
кад би могли
– да се нијесу са Косовом и сјећања
одрекли.
Ти си на Косово главу однио,
а они су одавде тамо меил
послали
да за Косово могу само
образ дати.
А све да би
давањем узимали.
24

Ако се којим случајем
на том свијету
са Бајазитом,
Муратовим сином, здружиш
и по други пут нађете овамо,
ови јунаци дозволиће
да им све откинете, и главу,
а Косово је глава,
само да им задњицу сачувате,
коју крију као Ахил пету
да тамо који ратник
копље не упути.
25

ОНИ И МИ
За повјерење су,
ништа нам не траже,
а ту су: пружају руку
ништа да узму.
Смјешкају се разумљиво
да видимо да то није
на наш рачун,
само нејасно
зашто су ту,
зашто гледамо филм
без претплате,
ако рачун неће
накнадно да стигне.
Али немојмо бити
пакосни
па их сумњичити.
Они се покрећу и говоре,
на који начин улазе нам
у око и уши,
не затварајући врата за собом,
не да би изашли
26

но још ко од њихових да уђе
(добродошли за добро).
Изаћи ће, мислимо,
чим изнутра виде
како споља изгледамо.
Жртвују се да све што је около
изгледа као да је у њима препричано,
те гледали њих
као – да гледамо све около,
али приближено.
Они су практичнији од гледања около,
јер не морамо прашину
да удишемо,
добијемо алергију од полена..,
комарци да нас не нападају
(колико год нас је нешто друго
почело пецкати у леђа).
Они су лијеп филтер кроз који
и себи другачије изгледамо.
Из дана у дан тако,
са осјећајем да смо у њима
сви спаковани.
Они су наша кућа
у коју ми нијесмо ушли,
но они у нас,
те кров може само
због оваквих као ми,
с њима скрозирани,
да прокишњава.
27

КИНЕЗИ И АМЕРИКАНЦИ
Боже, колико Американци
брину о Кинезима
тражећи да од напора (а они ни од стида)
поцрвене,
нудећи им
да прво од њих купе штаке,
а послије
ногу да сломе.
Од једва да народ преживи,
Кинези су сада
неколико билиона долара
посудили Америци
да преживи, не мијењајући јој диоптрију
за гледање у туђи ваган;
и не очекујући да ће их послије Америка
на странпутицу изводити из захвалности
– да јој је ближи туђи
но сопствени реп.
28

Американци су прихватили
кинеску помоћ,
али Кинези нијесу
америчку препоручену демократију:
да развлачи ко шта стигне,
тражећи послије
цуцлу америчку,
те вриједи да им Кинези кажу:
„Не будите нам више пријатељи,
не можемо издржати“..,
код некад снова о Америци,
наших дједова нада,
рудника злата
и потрошених плућа,
мјесто другдје – глава.
Грцајући у мукама,
Америка посљедњом снагом
говори да Кинези
уведу
америчку демократију,
прижељкујући себи статус вука,
који нараста
само јагњету
до репа,
кидајући шницлу
с леђа
која јашу.
29

Од камате на новац посуђен Америци
и другог напретка (новцем се све може),
Кинези ће имати, сити свега,
демократију за извоз у Америку,
да Амери траже
цуцлу кинеску
да мјесто црвене на застави,
Американци добију жуту боју на лицу,
да 50 петокрака,
што лепршају на вјетру,
замијени једна – кинеска
у срцу,
па макар се послије и од ње
одрекли, као ми и Руси.
„Туђа рука не чеше леђа“,
сем ако се бол електронски трансформише
да осјети Америка, не она права,
но властодршцима
заробљена,
која не упире у леђа – да се крене,
но у очи,
„милосрдно“ да се схвате
одријешених
и усраних гаћа, да се открије
рупа
борцима за леђна права.
30

ЦРНИ ПЕТАК
Убију ли,
силују ли, куће запале,
никоме у тој земљи гдје дођу
не одговарају,
ни суду Уједињених нација,
јер Америка је то, друже,
Кипом слободе
бакље
заждите.
Црни петак
увијек је у возном стању
и на дежурству,
гдје некад (и он има душу)
од умора заспе.
А крене ли,
брзином свјетлости
стиже Црни петак
и у недјељу
иако
нерадну.
31

Присјетимо се Коперника:
Кад Америци мркне
на супротној страни Земље
сване,
без застоја у свемиру,
спаљујући
Ђордана Бруна,
као да је
Србин.
32

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ
Уједињене нације постоје
не као уједињене,
већ окупљене
па заобиђене
слободним америчким бомбардовањем
Србије и Црне Горе,
за отимање Косова,
без шаком о сто,
или ципелом Хрушчова,
јер им смрде чарапе,
а трагови
нечовјечством.
Многи ту траже непријатеља
да им га не би
мајка рађала
и пријатеља
који се прихвати
улоге
потрошног материјала.
33

Корејска леђа,
испод шава
којим је подијељена,
зна да је за многе ноћи
ту сунце зашло,
да га заборављено
историчари извлаче
из нафталина,
да живи историја,
а људи чекају
путеве
стопљених
жеља.
34

ЦРВЕНЕ ЗАСТАВЕ
Лењин је, заобилазећи Бога,
до неба дизао
своје боље данас и сјутра,
за које је,
према плановима развоја,
и земља
подешавала
колико пута да се окрене...
Тек што је крвљу подмазао
историју да пијано
крене,
изгубио је на изборима.
Тада је, кријући то, рекао
да ће народ видјети да је погријешио.
А управо тада народ је очи затворио
због конјуктивитиса,
кад је видио да не види као прије кад се
земља окретала,
али не
и руски народ.
35

Лењинови љекари – „ушни“,
умјесто сијалицом на челу,
петокраком што сија,
гледали су у дубини ува гдје се
ријеч народна задржала,
а потом иза ува да виде
путеве до малог мозга,
представљеног
као велики,
а велики још већи,
бољшевички,
гуладски.
Салвадор Аљенде, чедо Лењиново,
његовим путем, али не и стопама,
први је марксиста који је у свијету
дошао на власт на изборима,
мјесто револуцијом у крви противника,
који су га из захвалности
ликвидирали
руковођени Американцима.
И Американци били су убијеђени
да ће касније народ видјети
да је на изборима погријешио...
Само Аљендове грешке
(„поступај братски“)
биле су корисне
за њих
да се траг комунистички затре
стотинама хиљада
убијених.
36

А народ ће видјети да је погријешио
испод застава
црвених и од боје и од крви,
само што је америчка застава
црвено-тракасто
разбуцана,
са плавом у углу.
37

КАПОВА КАПА
Зими, на отвореном простору
далеко од куће,
наложи се ватра да се ноге огрију
и потом
огањ угаси
да се не шири.
Неко из сигурности
на огањ се помокри, а неко
и на пут којим ће са тог мјеста да крене;
неко на судбину,
а неко на чорбу
што му други спрема.
Послије
дугогодишњег гријања
огњем људске крви,
европски моћници ријешише
(мокрећи у разним правцима)
да се рат у Босни заврши за неколико дана
Помокрили се на пут
и додатно усрали
да би гашење било сигурније.
38

Испунило се чекано
за терапију
којом се не лијечи болесник
но оздрављују стари планови
изгубљених ратова
под каповом капом,
од једнима мозга у џепу
до – другима
у пети – помокреног,
да се вјерује моћнику да је немоћан
са само једним крајем појаса у рукама
спуштених
– напуњених панталона.
Чекали су постављен број
– 3 године, 9 мјесеци и 13 дана,
колико је рат трајао,
не да би се завршио
но шифровано
проговорио.
Број 13 (дана) довољно је несрећан
само што је у њиховим рукама,
уз који се 9 (мјесеци) тумачи
да је ђаво окренуо своју шестицу
(то јест кучицу да што закучи).
А са 3 године, то јест 36 мјесеци,
које је дјељиво са 6
(дијелећи и народ),
добија се прегршт ђаволовових
неслучајних бројева – 6,
39

да ће само од њих зависити
кад ће ђаво поћи у пензију,
путевима
за Берлин,
иако адресираним
за Париз.
Навиком намазаног изоштреног колца,
дебелог конопца
и чврстих вјешала,
народ није знао
за луткарске конце изнад глава,
да од њега ништа не зависи у чекању
да се испуни ђаволов број,
да се докаже да Босна
не може сама о себи да брине
– да се новом формом анексије,
слично 1908. год,
стави под капову капу,
са испод
угланцаном
ћелавком
бљеска
домета за обневидјети,
спуштеног погледа,
заобиђеног Бога.
40

И стварно,
Босна није могла, само ослањајући се
на своје снаге,
себе уништити,
да јој сада, као додатно,
однекуд доспјела чудна глава,
без тијела
(а тиме и без мјеста за срце)
пришива
ампутиране ноге.
41

ПУТ ПУТУЈЕ ПУТИН
Шта то Путин чини
руском народу
да се замјери америчком
– да би му Обама говорио шта да поправи?
Као да је руски народ
интересна сфера
америчког а не руског човјека.
Јер Руси су се навикли на себе,
а не на каубојске шешире
и брзопотезне револвере,
навикли да су – Руси, а не Амерички кусур.
А непрактично им је
да свој лик држе у огледалу у Америци
(кад не може у њиховом срцу)
да га шпијунирају,
кад тамо више није Сноуден да то открије.
А може ли Путин од Обаме да тражи:
да у Америци
човјек не може да је доживотно
на робији
ко пријави оне што на Обамин длан
уши истресају,
како пријете Асанжу и Сноудену?
42

Обама би требало да паметне људе,
док говоре, слуша,
а не док ћуте – прислушкује,
те ако има изграђено уво
да између редова ослушкује,
или чује грцаје срца САД-цокулом
згаженог.
Може ли Обаму да запита:
„Како се у Америци, у вријеме
мобилних телефона и електричних
пуњача,
људи прикопчавају на уво,
па умјесто на уво да добију снагу,
добију је у ногама да побјегну за Русију
са прикупљеним подацима?“
Зашто Обама
не конкурише на руским предсједничким
изборима, да га Руси изаберу,
па из Русије да боље савјетује Американце,
као сада из Америке Русе?
Али не би се знало
чији је предсједник,
као ни сада...
Јединице, десетице, стотине морају да се
и памте и пишу за тачно сабирање.
Кад Руси сабирају, други памти:
Руси се повуку док наиђе зима,
и тада крену.
43

ЖИВИ ГРОБОВИ
Чизма фашистичка,
што у ребра свијету бијаше зашла,
ненадно постаде
перспективне коже,
златних пертли
узмиглава наших,
што Вермахт-насљединике,
за растур
у њедра нам послаше,
гдје и даље држи час математике
V3 разред
ученика крагујевачке Гимназије.
Хиљаду деветсто четрдесет прве
данас оживјеле.
Свијест
Западу
не долази изненада,
но годинама... Насљеђује се
п поклања,
па и свијест њиховог Хитлера,
испробана
стријељањем 39 ђака и једног наставника
V3 разреда.
44

А тако и свијест Клинтона, Блера,
Шредера, Ширака,
који без трептаја видљивог
невидљивим авионима
уздрмаше
живе гробове ове дјеце
за подсјећања
да смо сви имали ђачке,
с њима ожаљене
дане.
45

*УКРАЈИНА
Украјина није стиропор
за мјерење загриза незваних,
но стуб уз стуб са сестром Русијом,
која суманутог
гледа с леђа
хладним вјетром са истока.
Украјина ће
сварити карактер НАТО-милосрдног
анђела,
да је јестив као рибље уље,
затвореног носа
због непријатног мириса,
који јој посла Наданђела,
софистициранијег од оног Србима
– „уличне демократије“,
незаборављеног СС-калајисаног оружја
и украјинске проливене крви,
а сада дегустације
повлачењем својих цријева у желудац
за НАТО-шкембиће.
46

Љубав у НАТО-чељустима
траје
до првог његовог
гутљаја.
25.12.2013.
У Матици српској, Друштво чланова у Црној
Гори, послије трибине „Украјина између
истока и запада“, ова пјесма уручена је
предавачу Константину Долговом, уреднику
украјинског портала ГЛАГОЛ
47

НАФТА
Ни на Блиском истоку нема нафте
на Оном свијету,
те се увози
као у каквим канистерима
у очима придошлих
са Овог свијета,
напуњене до врха,
а празне од среће,
негдје друго
на земљиној кугли
остављене;
никако утроје:
они, нафта
и срећа
да се споје.
48

БОГ С ТОБОМ
Један је Бог,
код тога да је више од једног
– у једноме,
јер како би свугдје стигао
и престигао, али не може
да човјек зло не чини?
Гдјеког напусти,
на чије мјесто ђаво сједне
(и за ђавола претврдо),
да се понекад каже:
„Који му је ђаво?“,
„Не зна за Бога“,
држећи
и ђаволa
на сувом хљебу.
Кажу: „Бог с њим“,
да Божјом помоћи нађe себе
и друге
не тамо гдје je.
49

Бога призивају
да правду узму у своје руке,
а послије:
„Боже ми опрости“,
не одричући се дуга, сем отписа
у ратама,
а задужени код ђавола,
идући земаљским
изгаженим путевима,
узимајући другима једини дио неба
уз: „Убићемо Бога у теби“
да се немају чему надати.
Воде вјерске ратове
као да Бог није то што је
док се они не изборе,
да пут зависи од њих
а не од њега,
уз којег стопира!
Бог даје милост,
а остављен је на милост и немилост
да га замишља како ко хоће
(као и ове против којих се боре),
којег нико не црта, у чему је срећа,
јер би се тражило
да тако изгледа.
50

А Бог им се казује
у свему гдје око и ногу
пруже.
У име Бога,
не знају за Бога
– убијајући људе
а да не знају зашто,
да би најбоље било
убиједити их да нема Бога,
што би опростио Бог
до сљедећег њима
представљања.
Душа и кад их напусти
не оставља их,
но к Богу одводи
да рачуне положе,
тужни што понеког
не могу повести са собом
за борбу,
као непријатеља свог.
51

СЈЕЋАЊА
Сјећања додирују заборављене
да некад и закука проливена крв
додиром
сабораца Великог рата:
Америке, Енглеске и Француске
на мјесту заједничких побједа,
а сада НАТО-бомбардовања
болница, мостова
возова недочеканих путника...
преваром
1244 УН-резолуције,
отимањем дијела земље за базе,
без части војничке,
ужденом крвљу
у ранцу
Аустроугарске.
52

СА РУСИЈОМ У НАТО,
БЕЗ РУСИЈЕ, ХВАЛА НА ТО
СА РУСИЈОМ У НАТО,
БЕЗ РУСИЈЕ, ХВАЛА НА ТО,
јер се више
сажимати не можемо, савијајући кичму,
попуштајући у кољенима.
А надвладао студ у ногама,
за које немамо искуство као Руси,
које је Бог челичио
на минус 72 степена,
кад 100 метара дубине земља мрзне,
али не и људи.
А у НАТО окружењу,
који се авионима сели по земљиној кугли:
у комшилуку – у Србији и Црној Гори,
1999. на плус 20 степени,
мрзнуло је срце у човјеку,
а ЗЕМЉА
селективно
у УН.
То је био такав мраз,
иако је ужарено на површини,
да је коса мрзнула
– јежила се.
53

Гдје год да се иде,
језа у костима,
да морамо добро да се утоплимо
и нађемо начин
да противградне ракете не испаљујемо
само да би се прешла ријека,
колико ће да траје
тај пријетећи НАТО.
Иако је такав мраз
да дрхти нада,
са Русијом,
словенским шињелом,
– сломивратом црних гости,
нећемо
цвокотањем
зубе ломити.
„Ја ти сад не могу помоћ ништа, но ти ове
посљедње ријечи од мене: Моли се Богу и држ
се Русије“, казао је на самрти владика и
господар Црне Горе Петар Први младом
насљеднику Раду, који постаде владика Петар
Други. А за оне што одступе од наде и
покровитељства Русије:
„Да Бог да јаки те од њега живога месо
отпадало и свако добро временито и вјечно
одступило.“
54

СМРЗНУТЕ РИЈЕЧИ
Бомбе су
убијале и прије своје експлозије,
стасавајући за Хирошиму и Нагасаки,
великим трошком
трбушину своју у бездан пунећи,
изгладњеле по свијету
смрти препуштајући,
жмиркајућим небом гледане,
зубатог репа
главате бомбе.
Ни родиле се, а згријешиле
пркосећи самртном ропцу,
смрзнутих ријечи
празног грла
кроз зид на устима,
зубатог репа
главате бомбе.
55

БЕЗ ЛИКА У ОГЛЕДАЛУ
У Друштву љубитеља животиња,
и људе ће почети да воле
да бар неко
службено воли човјека
као животиње, ван кавеза за немирне,
задовољни до даске,
која нас је
у главу ударала.
Максимум је,
у позитивном смислу,
кад „љубитељи“ (животиња)
човјека гледају као животињу,
не као вука,
који је тренирањем постао вук,
да у једном залогају
сабрата прогута.
56

„Љубитељи“ ће вољети животиње,
јер човјеку је дато да воли,
чак и себе,
али се препознати не може
међу другим животињама,
немајући
лик свој
ни у огледалу.
У сваком друштву „љубитеља“
подијељене су улоге:
једни воле,
а други су животиње
у истом оквиру слике
снажног паспартуа,
окачене о ексер,
а не мачку о реп.
57

ПОГЛЕД ШТО НЕМА
ГДЈЕ ДА ОДЕ
Посљедњим трептајима,
капци
тјерају муву
са небрањеног ока,
уморног, а већ остарјелог
дјечјег погледа,
што нема гдје да оде,
нити кога шта да пита,
остављајући рупу
у овом дијелу свемира.
Без моста преко ње,
чекајући
крај
обучен
у кост и кожу
изгладњелог
дјетета.
58

НЕОГРАНИЧЕНИ РОК УПОТРЕБЕ
Просјек је важан
не само статистички
да друштво опстане
без већих издатака на сиромашне.
Просјек између оних што
специјалним авионом
добијају наруџбу хране
са егзотичног острва
и оних што тим авионским висинама
немају шта да покажу
сем дупе
док нагнути над контејнером
траже храну
без додатне хигијенско-здравствене
декларације.
59

Уштеда на трошковима
за додатне исправе,
велика је за државу за општи стандард.
Подстицајна и за богате,
поготову за демократију:
да свако може да завири
гдје жели
са неограниченим роком
употребе.
60

САДРЖАЈ
СВИЈЕТ............................................................... 7
ЧОВЈЕК............................................................... 9
КАКО БИТИ НАЈБОЉИ?................................10
ИСТРАЖИВАЊЕ
БОГАТСТВА СИРОМАШНИХ......................12
ЗЕМЉА И СВЕМИР.........................................13
ОГЛЕДАЛИСАНИ ЉУДИ...............................14
ГАВРИЛОВ МЕТАК........................................15
ВУКОВИ............................................................18
ХИБАКУШЕ......................................................19
КОЖА ЗЛАТОМ ПРЕКРИВЕНА....................22
МИЛОШ ОБИЛИЋ...........................................24
ОНИ И МИ .....................................................26
КИНЕЗИ И АМЕРИКАНЦИ............................28
ЦРНИ ПЕТАК....................................................31
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ.....................................33
ЦРВЕНЕ ЗАСТАВЕ..........................................35
КАПОВА КАПА................................................38
ПУТ ПУТУЈЕ ПУТИН......................................42
ЖИВИ ГРОБОВИ..............................................44
УКРАЈИНА........................................................46
61

НАФТА...............................................................48
БОГ С ТОБОМ...................................................49
СЈЕЋАЊА..........................................................52
СА РУСИЈОМ У НАТО,
БЕЗ РУСИЈЕ, ХВАЛА НА ТО.........................53
СМРЗНУТЕ РИЈЕЧИ........................................55
БЕЗ ЛИКА У ОГЛЕДАЛУ................................56
ПОГЛЕД ШТО НЕМА ГДЈЕ ДА ОДЕ............58
НЕОГРАНИЧЕНИ РОК УПОТРЕБЕ..............59
62

63

CIP - Каталогизација у публикацији
Национална библиотека Црне Горе, Цетиње
ISBN 978-9940-9057-5-0
COBISS.CG-ID 25912592
64