Knjiga ARHITEKTI GOLI ROĐENI. POVEĆIH POTREBA DA SE OBUKU 2021 Andrija Markuš

1

АРХИТЕКТИ ГОЛИ РОЂЕНИ
Повећих потреба да се обуку
– сатирична поема –
Одбрана дјела преминулог колеге
1

Библиотека
П О Е З И Ј А
АРХИТЕКТИ ГОЛИ РОЂЕНИ
Повећих потреба да се обуку
– сатирична поема –
Одбрана дјела преминулог колеге
Андрија Маркуш
Издавач АРХИТЕКТОНСКИ ФОРУМ, Подгорица
За издавача Андрија МАРКУШ, извршни директор
Корице и техничко уређење Андрија МАРКУШ
На корици Зграда Техничких факултета
Штампа
„АП ПРИНТ“, Подгорица
Тираж 200
ISBN 978-9940-695-29-3
2

Андрија Маркуш
АРХИТЕКТИ
ГОЛИ РОЂЕНИ
Повећих потреба
да се обуку
– сатирична поема –
Одбрана дјела
преминулог колеге Милана Поповића
од 5. до 25. маја 2021. године,
кад је напад доминирао.
Умро је у 51. години.
Добитник је пет републичких
Борбиних награда за архитектуру.
Сва дјела су му угрожена,
понајвише од колега.
Мај 2021.
3

4

УВОД
Ова поема од издвојених сатиричних цјелина,
писана је у кратком периоду од 5. до 25. маја 2021. као
отпор акцији Универзитета Црне Горе, уз подршку неких
кадрова са Архитектонског факултета, да се зарад
ситног рачуна (којег чак и нема) оскрнави дјело арх и-
теката Милана Поповића и Павла Поповића Зграда
Техничких факултета у Подгорици. За ту зграду они су
1977. године добили републичку Борбину награду за
архитектуру, која је Милану била пета по реду, што
нико ни приближно није остварио, а сва та, и остала
дјела, угрожена су му асистирањем у безвлашћу од
наших за то добро плаћених колега.
Као последица времена братоубилачких ратова,
праћена анархијом и стихијом градње, уз асистенцију
бројних колега, ево и Универзитета, газе се све
људске и професионалне норме, те су цијену потпуним
уништењем платила највреднија дјела из нашег насљеђа
културе у архитектури.
Са новом влашћу, која је послије 31 годину
смијенила претходну, створила се нада да тога више
неће бити, али, запањујуће, стартовао је невиђени подмладак
силеџија, како инвеститора, тако и потплаћених
архитеката.
Књига има циљ да заштити ово дјело, а једнако
и да остане као поука да се ово више не понови, за које
је дат шири контекст општег страдања.
Аутор
5

6

Значајно дјело историје архитектуре Црне Горе
Технички факултет у Подгорици
пред скрнављењем
УГРАЂЕНИМ ИНТЕРЕСОМ
„ЕКСПЕРТИ“ УНИВЕРЗИТЕТА
УНИШТАВАЈУ НАСЉЕЂЕ КУЛТУРЕ
„Дан“, 5.4.2021.
Престижна републичка Борбина награда
за архитектуру за 1977. годину додијељена je тада
за Зграду Техничких факултета у Подгорици
ауторима Милану Поповићу и Павлу Поповићу.
Aуторско дјело на међународном нивоу,
заштићено је обавезном за све Бернском конвенцијом,
а код нас и Законом о ауторским правима,
посебно овакво дјело које припада историји архитектуре
на овом простору, као ослонац надоградње,
свједок живота и грађења уназад пола
вијека.
Поред свих прописаних заштита за оваква
дјела, да се не могу скрнавити, спремљен је пројекат
надоградње и измјене секундарне архитектуре
– тог препознатљивог потписа аутора.
7

Технички факултети, Подгорица
Не поставља се питање ко то може да ради,
кад законом то није дозвољено ни самим
ауторима, кад би, евентуално, били присиљавани
да то ураде. Кад је објекат изграђен по урбанистичким
условима, који су закон, он тада постаје
остварени дио тог закона, који не може да се крши
– не може да се искључи из опште композиције
окружења. Он постаје дио те мелодије, а не
антиархитектура, као какав производ месне индустрије
којем се или откида или додаје дио. Послије
смрти аутора, ту су наследници ауторског
права – „носиоци ауторског права“ са материјалним
правом и правом да то дјело штите од скрнављења.
Али ни они не могу да дају (плаћено или
не) одобрења за измјену ауторског дјела. Активну
легитимацију за заштиту стичу удружења ар-
8

хитеката и сви грађани – народ којем то дјело,
као подруштвљена заједничка тековина, припада.
Код такве ситуације у ланцу повезаних
људи, спрема се скрнављењем уништење овог
дјела. Замишљено је да се то уради спољном доградњом
одређених садржаја и прекривањем демитом,
то јест стиропором, веома интересантне
фасадне структуре од натур-бетона и кулира, која
је била по карактеру идеална надопуна пространих
стаклених стијена – чврсте стабилне структуре
исте категорије. Значајно је сачувати овај
објекат, који је међу првим ове величине комплет
у натур-обради, гдје се истичу савршено изведене
бетонске површине, какав је случај и код Милановог
Студентског дома у близини.
Многи могу да буду неодговорни, али само
је наизглед питање: могу ли на Универзитету
толико да буду неупућени њихови „експерти“?
Могу као у примјеру кад је 11 студената Архитектонског
факултета на истом анонимном конкурсу
побиједило својег професора. А кад се
удруже неодговорност, лични интерес и незнање,
настаје, са потписом истих људи и случај уништења
Будве.
Овдје су посебно важни односи колеге
према колеги и према струци, који морају да су
по Професионалном кодексу – друштвенокорисни
и колегијалани. Мање је важно који су остварени
домети у струци ових садашњих архитеката
9

који о овоме одлучују. Аутор, покојни Милан
Поповић добитник је пет републичких Борбиних
награда за архитектуру, које, видимо, код других
колега без тога, изазива опасну завист, јавно
представљену. Јер, чему све то – без потребе, а
лако избјећи уз бројне добробити?
Неубједљив је разлог за ово – да се зграда
облаже из термичких разлога, јер је ова зграда
кад је грађена задовољила све норме грађења. А и
да је то разлог (побољшање, чему се иде), тада се
тако не поступа са интересантним архитектонским
карактеристикама, посебно са оваквом секундарном
архитектуром, без које објекат губи
сваки смисао. Јер, замишљено је да се зграда
прекрије стиропором (у склопу демит -фасаде),
као човјек платном након посљедњег откуцаја
срца. Потребно је наћи друго рјешење, могуће и
јефтиније – изнутра, којим се губе акумулациона
својства, али у оптимализацији, прихватљивије
је. Ово је само отварање посла неком добро позиционираном
приватном бизнисмену.
Ову зграду сада карактеришу снажни
контрастно формирани волумени, којима одговара
садашња натур-обрада од бетона, кулира и
стакла, које је било изузетно скупо код изградње,
а сада се уклања као да је безвриједно.
Оваквим поступцима и материјалима за
скрнављење објекта, потискује се досад наглашена
монументалност зграде, која је остварена и по
10

концепцији и по примијењеним тврдим материјалима,
које се сада банализује – стиропором. Немогуће
је да се у све ово уклопе кречене површине
на лизијерној подлози од стиропора. Оваква
стиропор-ћебад по Подгорици често вјетар односи,
поготову кад су, као овдје, велики преломи
на фасади. Уз то тек тада, код мале непрецизности
у изради, зграде почну да влаже дуж клинова
који се забадају у зидове за причвршћење стиропора.
Граду су данас потребне посебне службе за
одржавање оваквих фасада, док је садашња натур-обрада
вјечна без трошкова.
Овом подгоричком иновацијом бавиће се
и теоретичари архитектуре у „новој“ категорији:
„вјетар и монументалност у стиропор-обради“.
Нешто слично грађено је у XIX вијеку (период
академизма) кад су поред улаза у зграду вајани
снажни мушкарци који изнад држе неку греду. А
како су били од малтера израђени, ови снагатори
су се код каквог земљотреса просипали, а греда је
горе остајала да стоји, као да је снагаторима нерадна
субота па су отишли да се одморе.
А о каквој се то енергетској уштеди ради
кад се у свим просторима (салама за предавање и
друго) држе отворени прозори, јер никад није
радила унутрашња вентилација, коју је такође
потребно одржавати због, између осталог,
издувавања опасних бактерија, инсеката и чега
још (за што је потребна дезинсекција, дезинфек-
11

ција и дератизација).
Потребе за више радног простора не
рјешавају се сваког дана доградњом каквих чирева,
него се који садржај исели из зграде, овдје, рецимо,
Универзитетска библиотека. Исели се у посебну за
њу зграду, за коју смо (док сам до пензионис ања
радио на Универзитету) прије 30 година на општејугословенском
конкурсу добили пројекат. Сада је
много више новца за то него је тада било. Универзитетско
земљиште продаје се бизнисменима код
чињенице да је поклоњено од Општине само за
зграде Универзитета. Продаје се чак и Општини –
поклонодавцу.
Данас се стално говори о експертима, гдје
се само понекад, као овдје, види гдје су распоређени.
Од њих се очекује да предложе да се и
Храм Христовог Васкрсења обложи стиропором.
Ово неће бити (као од короне) сахрана у ужем
кругу породице, уз оно „Остатку напредак“. Овдје
је поприличан остатак експертског изума – да
ће и хирурзи за пластичне операције испод коже
уграђивати стиропор за термичку изолацију, да
људи неће морати да троше новац за одијевање –
голи да су, сем политичара који се морају скривати.
12

АРХИТЕКТИ ГОЛИ РОЂЕНИ
Повећих потреба да се обуку
Архитекти голи рођени
повећих су потреба
да се обуку – среде
никад да се упристоје
и избјегну да се онереде.
У напетости
чекају да створиш неко дјело
да власника зграде
доведу до танког леда,
да то дјело – они за један крај,
а он за други наопако изврну
да љепше изгледа.
Нема капе – главе
на коју они коме још једну
капу неће да ставе,
нити је зграде којег колеге – брата
њима без жеље
да јој додају три спрата.
13

Све представљају
као операцију без реза:
„Само да се искористе
исти темељи зграде“ –
као теза.
Прије него речеш
да имаш ауторско право
над својим дјелом
(иако мислиш да не смије)
они су се већ на њега попели –
на мјесто за себе
гдје мислиш да није.
На дан Слава Му и Милост
Светог Василије Острошког Чудотворца.
На дан Поста за све сем за „експерте рушитељства“,
12.5.2021.
Подгорица
14

БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН
Био једном један – не цар,
него царевић
црногорске архитектуре –
Милан Поповић
правилније рећи:
он је био Вујадин Поповић,
Вујадин послије Вујадина
првака – цара поратних дана.
Живио је 51 годину,
што је еквивалент
за 385 година
(и дуже лет),
колико je до данас сабрано живјело
пет добитника по једне
републичке Борбине награде
за архитектуру.
А он сâм – пет.
15

Није гледао у живот,
као да је са њим у рату
(као да му је живот
говорио „пожури“),
дизао је лествицу
да млади горе гледају,
сем они ишијасом у врату.
Идући испред других –
(од свих отет),
посмртно
бâра наших крекетуше –
архитекте одрепуше
скратише му лет.
А како би другоме – тек
кад то урадише њему на врху,
као да су врхови у подножју
на претек,
као да су потрошни материјал
а не звијезда водиља – кристал.
Милан је био врх
изнад пет врхова
Борбиних награда дјела,
који редом
један по један страда.
16

МАСТЕРС-ВОЛОВИ
Издисајем комунизма,
удахнули су
новобогаташи необразовани,
стартујући као сиромаси,
богатих прохтјева
на нашу банчану уштеђевину
да нас купе нашим новцем,
да их наша мука скраси.
Било је ту и образованих незналица –
(да направе смјену)
који су се са овима
и другим мешетарима
приклонили
злу-времену.
17

Већа брзина богаћења
од оног само од својих руку,
тражила је храброст
коју најчешће имају
незналице и лопови,
уз претпостављену
народну муку.
Незналице су то најбоље знале,
без да знају.
Док други
отворених очију сањају.
Без да знају вриједност
насљеђа културе у архитектури –
шта ту да се уради смије,
они су га рушили
због добре локације,
не знајући да губе вредније.
Чему да знају што не знају
кад се овако боље сналазе.
А ако ће још боље,
узму кога ко још мање зна,
да боље пролазе.
18

Купе незнавене архитекте
и јефтину на тржишту власт,
просто као пасуљ –
сласт.
За мало од пројекта,
за једну шницлу кољу краву ови
да би постали
мастер-волови.
Воловима без муда,
рогови су непотребни.
Довољан је реп,
који надвлада градом,
гдје се утркују
ко ће коме оца гонити
крадом.
19

МИЈЕЊА ЛИ СЕ
ОСМИЈЕХ МОНА ЛИЗЕ
Разви се прича ових дана,
уласком у кризу,
за које позвасмо да су са нама:
Леонарда за Мона Лизу,
Ајфела за Ајфелову кулу,
Рајта за Кућу над водопадом
Ле Корбизјеа за Катедралу у Роншампу.
Ја ћу замјењивати Радевог Сулу.
Позвали смо Милана и Павла Поповића
за Зграду Техничких факултета
(која се у неприлици нашла, а није смјела),
и неизоставно Министра просторног планирања
Црне Горе, надлежног за ова дјела.
Нико од свјетских имена
није прихватио толико да гради,
као наш Министар, додатног звања
„експерт“ у влади.
Министар ће условно
боље од аутора – сам, без још с ким,
као експерт бринути
о дјелима тим.
20

Казаће
ауторима „у брк“
за пропуштено,
па на посао – у трк.
Да дограде спратове
(батал људи славе свјетске)
и обложе их стиропором
ради ефикасности енергетске.
Мона Лизи
промијенио би се особен осмијех
особено лијепе главе,
да се не рече да се смије
за неке Министрове изјаве.
Доградио би се Ајфелов торањ
да не прокишњава
и стиропором затворио са страна,
да се са улице не чује граја
и да кога, што се споља пење уз њега.
не бије промаја.
Терасе на Рајтовој Кући над водопадом
добиле би надстрешнице,
и смањила би се хука водопада
Министровом мини хидро-електраном,
коју је народ одбацио,
али би могла сада.
21

Извела би се бетонска ограда
око Ле Корбизјеове Катедрале у Роншампу
да се не види ко свештенику
љуби руке без корона-маске,
да опозиција не стави рампу.
Технички факултет је заокрет нове владе
од претходне – назване црном,
те ће се, као лијек старих бора,
црно (овдје сиво од натур-бетона)
претворити у бијелу од стиропора.
Само за образ,
не можемо се сложити
чиме га обложити.
22

САХРАНА У УЖЕМ КРУГУ
АРХИТЕКАТА
Којом муком муку створи –
несрећниче.
Трн у ногу другу своме –
смућениче...
Леле, леле!
Леле теби задовијек!
Шта учини да се памтиш –
смрдибубо.
Кров колеге теби темељ –
образгубо...
Леле, леле!
Леле теби задовијек!
Главом машеш к’о во да си –
кравуљино.
Ћапајеш колегама –
крметино....
Леле, леле!
Леле теби задовијек!
Евнух јеси, а прчиш се –
никоништа.
23

За зло другу оран да си –
свемусвашта...
Леле, леле!
Леле теби задовијек!
Коме служиш зло носећи –
срећу узе.
Тапшеш раме главу скидаш –
само сузе...
Леле, леле!
Леле теби задовијек!
Отели се више једном –
подрепино.
Сјаши с друга – њему добра –
одлепино...
Леле, леле!
Леле теби задовијек!
24

НЕИСПУЊЕН
Кад је цијена човјеку
која не може да се плати,
тада потпуно испуњава,
по којем се поштени знају,
а људе са мањом испуњеношћу,
препознаћете по већој причи
по којој се лакше продају.
Они, као за девизе
двије цијене имају:
куповну и продајну,
а колик је курс, да дознају,
у ред, као за вакцину,
стају.
Они више цијене
своју слику са столицом,
забринути кад им се љуња,
поготову кад их жуља.
25

ПУН СЕБЕ
Пун себе
просипа се
кад иде улицом,
не да га мање има, но више,
и то не било гдје:
да је преливен у очи других,
кад пунећи друге
пуни себе.
До себе долази преко других,
освјешћујући се
свјестан
да је сам себи
од других дариван.
Као да је житна поља собом засијао
– да расте гдје прије, гдје боље,
од милине да себе
кроз себе
види.
26

Унапријед испражњен,
нештедимице
просипа се,
а да увијек доста од њега остане
да у пјесму стави,
ако му нико бар један стих не зна,
да у коју антологију уђе,
у какву академију наука.
Пуног себе – препумпаног,
препознаћеш га
не само по пуњењу но
никад не носи иглу,
да нехотице
мјехур
не боцне,
да не одуши
вријеме погано
с њим.
27

ТРУДНОЋА
Гинеколози
архитектонске струке
све прекидају у недозвољеном
мјесецу трудноће,
купљени за ситно –
такне душе
џепа пуноће.
Дијете уклоне
и након порођаја,
чак и годину-двије,
и након деценије –
и послије пола вијека
Вујадиновом Хотелу „Црна Гора“
и Канином „Подгорица“,
без лијека.
Убијају и дјецу
рођену прије убице,
разур градом,
правилом улице.
28

Некада само дјелимично:
оставе тијело да живи,
а мјесто главе
ношу поставе
да се додатно исеру,
гдје се као бабице
уписују у родитеље
без мјере.
Стално,
како вријеме одмиче,
они су родитељи
муке над мукама, гдје
сами себи
бабиче.
29

ПУСТИТЕ ОД СМРТИ
ДА МРЕМО
Тапшеш раме, јади спремаш
нашем дјелу капа сада –
човјек пола,
пуно јада.
Како памперс да не ставиш,
скинут гаћник образ дира –
пиш-буреку
с мало сира.
Фишек спремљен, кренуо си
наслон пушци поставио
у нишан се
претворио.
Пусти – од смрти да мремо,
не од тебе, склањај его,
даље да си
јад-колего.
30

МАЧКОВ РЕП
Тешко је и мачковом репу
да издржи окачен
лажан наклон колеге
као брата,
а зграду му раскрива
додајући своја два-три
спрата
Додаје
без својих темеља –
кад пристаје
да му пристоји
без имена да је.
Својом главом
на туђем рамену
припросте сплетке,
погуран до врха
да га наткрије,
а себе открије
наказ-дјелом
фризер-архитекте.
31

РУПА УЗ РУПУ –
СВИРАЛА
Ако их школа не учи младе
да створе своје дјело,
нека их учи за туђе
да га рушењем не граде.
Да се ненаучени не одучавају
од поштеног живота,
да не казују
шта у незнању
знају.
Уложило се ништа
у школовање њихово,
а добило ништа и по –
увећањем педесет посто,
у пракси да камен
на камену није ост’о.
32

Ко је рупа,
уз њих је рупа уз рупу – свирала
не за дување мелодијом хтења,
него за издувавање
рушења.
Од непаметног ништа
не можеш да очекујеш –
напредак – форму,
те је за шта је
испунио норму.
33

САЗУО СЕ
„Открио се“,
а некад „Сазуо се“, кажу,
да се коцка,
да се брже креће,
иако га одоздо
много шта боцка,
Рекли бисмо
да му је мјесто ноге – шапа,
да није луфтираних прсти
и смрдљивих чарапа.
Ко ће да га обује,
ако он неће,
јер се плаши
да не остане без
(не)радног мјеста
прихваћен
лако-ног
без ципела.
34

Прави човјек
увијек се спусти
да све прихвати отворене душе,
а он отворен – сазут,
поткинутих ноката
умјесто – прсти.
Коњ не носи ципеле
јер је поткован, ненаклоњеног пута,
а он непоткован – експерт,
коњина одрта.
Одмах је уз газду на додир
да му је при руци – нози
да га нагази,
да гледа,
а ништа да спази.
35

ВЕЗ ТЕНЗИЈЕ
Аутор прво замисли,
па створи дјело,
задовољством – потеза лаког,
а скрнавитељ
прво створи скрнављење,
па замисли
тужне
сваког.
Уништава
без анестезије
плаћен од шићарџије
да обави
без тензије.
Маскиран –
хаљине дуге,
осиљен
„нема друге.“
36

СЕБИ ВИШИ,
СВИМА НИЖИ
Више од свих,
руке горе диже
од свих нижи,
тражећи себи слику,
унутрашњом снагом,
главу коме да скине
да намири разлику.
Дуго је одоздо се пети
користећи мердевине,
гдје вреба оклизнуће
и фобија од висине.
И невоље још које,
кад почне да жуља
од – шта хоћеш,
а није твоје.
Висине се најлакше одозго
достижу, спуштајући се,
као скромнији поступак,
да облаку парираш,
да си – колико он јак.
37

Што добијеш некад је довољно,
а некад премало,
зависно са које висине долазиш
и да ли ти је до туђег стало.
Ако – са власти добијеш што тражиш,
може да је премного;
а гдје нађеш своје, а нема га
(да тебе не потроши)
не троши га.
Најзначајније архитектонско дјело Црне Горе
свих времена Хотел „Црна Гора“, дјело Вујадина Поповића,
грађен 1947-53. срушен је 7.8.2013.
38

ЂАВОЉА ПРЕЂА
Шта још ради
на леђима његовим
након га оћелави лако,
као плаћени убица
што се не назива увијек тако?
Долази с леђа као накот
против његовог дјела,
против инспирација за
ослонац – за достојан живот.
На леђа наших леђа
дошао с леђа
као ђавоља
пређа.
39

РЕГИСТРАЦИЈА
Свугдје се код регистрације
пријављује мјесто
и средство рада –
све је као прије:
да лешинар ако ће да се региструје
као лешинар, да прикаже лешину,
ако сам он то није.
Скрнавитељи дјела
својих колега, већином су
живе лешине
без радног комбинезона
широког круга
обиљежена зона.
И гдје пожељно
смрде,
брзо досмрде.
40

АУТОРСКО ПРАВО
Увијек је постојало
ауторско право
и кад се радило о глави
(као дио живота бар у машти)
као знак препознавања
у биткама – на застави.
Ауторство је припадност
за љубљење ближњег свог,
рођено у човјеку да живи
као његово друго „ја“,
и кад поклекне,
не заборављајући га.
У грудима човјек
нађе поприличан простор,
који (кад се отме),
јавља се као живи створ,
прихваћен да живи чудног скока,
као отпор пролазности
без свједока.
41

СУШТИНА СУШТА
Глава је горе
кад се мердевинама пење,
сем кад колега колеги иде –
да заради, а онај стење –
„колико једноме мркне,
толико другоме да сване“,
гдје Бог гледа
колико ко заслужи
да му на пут стане.
Колега колеги кад се за зло пење,
изнад му не иде глава
него задњица,
а обрнуто се враћа
главом наниже,
убјеђењем
да успјехе ниже.
Добро оријентисана
задњица му
зрак свјетлости вреба,
да кад-тад
добије шта треба.
42

Изврнут
изгледа као да се
пењањем спушта
од горег горе
суштина
сушта.
Прије рушења Хотел „Подгорица“,
Светлана-Кана Радевић, 1967.
Током рушења – провидан са краја на крај
43

КРПЕЉИ
Крпељи
у тијело жртве
полажу главе,
да достојанствено горе
задњицу оставе.
Крпељ-архитекти
обрнуто:
у тијело жртве –
(дјела колега својих)
задњице ставе,
а изнад се држе
уздигнуте главе.
Глава им
ни главу не чува.
Њу чува надлежна власт –
до врата у говнима,
за зло нама,
њима сласт.
44

ЊУЈОРК ДА СЕ ОБЛОЖИ
ЦРНОГОРСКИМ СТИРОПОРОМ
Нова власт, коју нико не кочи,
експертска и енергетска
(што нико не свједочи)
креће у енергетску ефикасност
Зграде Техничких факултета
промјеном стакла стиропором,
ауторима да извади очи,
са што пас са маслом
не може да смочи.
Кажу да је изузетна прилика
да се губитком стакла – копилита
(које нема везе са копиладима),
без ефекта стаклене баште,
топлотни губитак
(код умрежене власти),
зет намири код таште.
Могуће да већу потрошњу мазута
намири Америка
у реципроцитету за стиропор
да обложи Њујорк
да енергетски не лута.
45

ГИНЕКОЛОГ-АРХИТЕКТЕ
Нама бројења ни мјесеци
ни година
кад гинеколог-архитекта хоће
да уклони ембрион
у недозвољеном
месецу трудноће.
Порођај почиње прије порођаја
уз невиђене муке
за родитеље
архитектонске струке.
Гинеколог-архитекта,
иако не смије,
некад уклони дијете
и након порођаја
годину-двије.
Некад и
након што дјетету родитељ умре,
као Хотелу „Подгорица“,
бар да је главна,
кад је закон – улица.
46

Уклањају и дјецу рођену
прије убице
помјерањем шибице
шибицара
које власт не кара.
Некада само
убију дјелимично.
Откину главу,
а тијело оставе да живи,
горе закрпљено.
То памти
и Хотел „Подгорица“,
којој (иако народу дали вјеру),
мјесто главе поставише
облакодер-ношу
да се додатно усеру.
Таквим „дотјеривањм“
(својствено улици)
дијете се не може препознати
по родитељу,
већ по бабици.
47

ЉЕПШЕ БИ СЕ РЕКЛО
ДА ЉЕПШЕ МОЖЕ
Љепше би се рекло,
да љепше може.
А чему и љепше
од станишта – бара,
кад свако бира
шта му одговара.
Јагњад мекећу,
а жабе крекећу,
а понекад и архитекте
под којекакви се
реп умећу.
Узорним колегама
све што дају
(у чему себе и
своје вријеме препознају),
они без „Боже, помози!“
уништити знају.
48

НАСЉЕЂЕ БЕЗ
СЈЕЋАЊА
Чега би се народ сјећао,
(код зла злом смјена),
ако не великих дјела,
умјесто келнера,
а сада бизнисмена?
Да памти надритрговце
дуж улице,
што срушише насљеђе културе
да ту продају
трице и проганице.
Подржано од власти
танког џепа а дугог репа,
за све без слуха
сем за оно
од јуче до сјутра.
49

ЕКСПЕРТ
„Боже, среће, посрећило им се“,
срећом срећу призиваше народ,
а како и не би, кад рекоше:
„Капу нам више не кроје
политичари и мешетари,
него експертски род.“
Уз то, скидајући
неповјерења мору,
заједно ћемо
с ногама у истом лавору.
Идеално – истовремено да је
и инжењер, и експерт
и да је професор универзитета.
достојно двоглавих
орлова лета.
50

Народ помисли
да је случај појединца
избор инжењера
професора
који није пројектовао
ништа више од
кокошињца.
Један као ниједан,
само да не кокодаче,
и прсте у посао
у који се не разумије
умаче.
Арапска је изрека –
„Велико је кад човјек
зна што не зна“.
А он је такве структуре
да неће да зна
за тражени корак назад
у скрнављењу насљеђа културе.
Бар да зна
колико за своје потребе
да га (као пројектанта кокошињца,
коке ниског лета)
не доводимо испред дјела
Борбине награде домета
Зграде Техничких факултета.
51

ГДЈЕ ЈЕ?
Гдје је међу награђеним, да себи нађе мјесто –
тај „експерт“ за уређење простора,
умјесто што „доље“,
као лењивац са стуре,
„уређује“ – мијења, насљеђе наше културе?
52

Пет плакета
за пет републичких Борбиних награда
које је добио Милан Поповић
ПЛАКЕТЕ
Шта је веће:
или бити награђен или ненаграђен,
или уђу у историју чашћа или бешчашћа,
или добити пет највећих награда
од струковне организације
за допринос архитектури,
или да си експерт незнанац
за пројектовани кокошињац –
да експерт експертише
да на награђеним дјелима
секундарне архитектуре нема више.
53

УМЈЕТНИК
Који је свијет умјетника
да му кажемо
(да се помири стањем),
који му није дат на рента-кар
„експерта“ Министарства
командовањем?
Који је,
ако не онај у којем је?
Да ли је тај свијет легалан
или тражи легализацију
на посебан захтјев
као за дивљу у Будви,
што тражи министрову градацију.
Иначе,
истина није од знања отета,
те је и она за разумијевање
карактеристика
експерта.
54

Умјетник је као
дегустатор вина.
Прима свијет – не безусловно,
не – наливен у чаши,
завршног чина.
Прима – и што није и што јест’
као потенцијално лијек
(да унапријед не зна за коју болест).
Прима да га, осјети – злати,
преприча и врати.
У очима умјетника, гдје се чува,
свијет је одсликан увијек млад,
у стлном рађњу,
које је без какве користи за експерта
од јада – јад.
*
Очи умјетника су трезор
свог богатства свијета,
у нас уперене,
па и очи Милана Поповића
иако затворене.
55

КО КОМЕ ШТА ЧИНИ
Сигурним кораком, без да им се жури,
егзекутори насљеђа културе
роваре у архитектури
Вујадина Поповића, оца црногорске
градње поратне,
Светлане-Кане Радевић, златне
(награде Борбине),
Вукоте-Тупе Вукотића, Капеле –
прва на списку ремек-дјела засјела,
Милана Поповића, са његових пет Борбиних
награда дјела.
са 51-ом годином отишао, судбина је хтјела
Перише Вукотића, најаве предратне
писмене архитектуре модерне,
Ђорђија Мињевића, који нарасте – догура
до чудесних дурмиторско-архитектонских контура,
Илије Шћепановић, архитекте, сликара,
скулптора, нико таквог дара,
Душана Лаличића, на конкурсу побједника,
потом порушеног му споменика,
56

Владa Пламенацa и Миодрагa Бевењe,
награђеним хотелима уз море
уклопљеним у амбијент Црне Горе,
за којим обала стење,
Предрага-Мишка Дмитровића,
са Спортским центром „Морача“,
који са конструкцијом Ђoрђа Злоковића
сигурно у висине корача.
И изнад свих – неимара грађења,
ту највећег напада
на дјело Петра Петровића Његоша,
којем затражише смјену
за Цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену.
А генијалне је замисли,
како рече руски академик Краснов,
а Рајт примијени за Музеј Гугенхајмов.
Све експерте –
пројектанте кокошињаца,
ставимо на страну,
који само знају
да другоме скроје капу
и сви у њу да стану.
*
57

КРПЕЉ-АРХИТЕКТА
Како најбрже до експерта
Крпељ не држи образ на лицу,
већ забоде главу у тијело жртве,
а горе остави задњицу.
А крпељ-архитекта
забоде задњицу,
а горе главу – да друго игра коло,
да се представља да је он тај
чије је тијело около.
То је могуће као партијски кадар
првог лика –
да има и помоћника.
Он може да је било ко,
а жртва само она – без збора
до сљедећих избора.
Ако је крпељ-архитекта
рођен у знаку шкорпије,
може из прве руке
да је експерт
уже струке.
58

СУРОГАТ МАЈКЕ
Сурогат мајке
добијају помоћ – руку
да носе и рађају
дјецу туђу –
у вантјелесни поступак
кад уђу.
А сурогат архитекта
пење се на туђу дјецу
дограђујући себе – спрат
као самар,
а да није ни отац ни брат.
Ипак представља се другачије –
самаром
(на то је гледао)
само да не истиче
кога је
оседлао.
59

БАБИЦЕ БЕЗ ДУШЕ –
АРХИТЕКТЕ ОДЕРУШЕ
За одбрану дјела
преминулог колеге
Овог вакта,
бабице без душе –
архитекте одеруше,
под реп чекају посао до лакта,
иако обучене за друга стања
за рађање живота,
а не имања.
Умјесто рађања,
да се поноси нација,
ево другачијег
које ће да прихвати
канализација.
Научили смо на то.
Није ово омашка,
само да буду то што су ( го...)
без трошка.
60

ЕКСПЕРТ-АРХИТЕКТИ,
НЕ БУДИТЕ НАМ ВИШЕ ПРИЈАТЕЉИ,
НЕ МОЖЕМО ИЗДРЖАТИ.
АКО ТИ ЈЕ АРХИТЕКТА КОЛЕГА
(А ПРУЖИО РУКУ)
МИЈЕЊАЈ СТРУКУ.
ДА НИЈЕСАМ,
НИКАД НЕ БИХ
ПРИСТАО
ДА САМ.
ТРАЖЕ СЕ АРХИТЕКТА
ЗА ПОСАО КОЈИ ЋЕМО
МИ ДАТИ.
ТРАЖИ СЕ ЕКСПЕРТ
ЗА ЧИСТ ПОСАО.
ДАНАС СЕ НА ПРАВИ НАЧИН
У СВИЈЕТ АРХИТЕКТУРЕ УЛАЗИ
КАД СЕ ИЗ ЊЕГА ИЗЛАЗИ.
61

УЉЕПШАВАЊЕ ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА
Крајње је вријеме да се прогласи
(дошли до посљедње уре)
пандемија уљепшавања нагрђивањем
нашег насљеђа културе.
Ослобођени свих других послова
(у које се не разумију),
експерти су нам
уљепшали садашњост и будућност,
те предстоји – и прошлост.
А и ту је доста урађено
са великим именима наше културе,
стављеним у коњске запреге –
около узде и оглав,
подразумијева се
и нови став.
Уљепшаће и „Горски вијенац“
употребом стиропора,
за енергетску ефикасност,
као код зграде Техничких факултета,
за међудржавне односе,
што се мора – мора.
62

„Горском вијенцу“
смањиће се енергетска ефикасност,
за добре односе са Турцима,
да није у грлу кост.
Ко уљепша „Горски вијенац“,
одмах ће се наћи уз Његоша,
као још један аутор, да је смјена
да дјело не посвећује Праху оца Србије
него праху Црне Горе,
у шта је претворена.
Дом студентски, 1977, Подгорица, Милан Поповић
63

УЉЕПШАВАЊЕ ТУЂЕГ ДЈЕЛА
И раније, пели су се
на зграде, иза којих је велико име,
да му штете,
некад и да не знају шта чине,
па кад схвате –
да црвене и пате.
Тако је било –
кад скидоше патину са бакарног лима
Цркве Светог Марка, гдје су мошти
цара Стефана Душана Немањића,
на запрепашћење пројектанта
професора Петра Крстића.
Петар је једва дочекао
патину на бакарном лиму – све,
а неки радник
патио се скидајући је.
Поправише тако
и натур-бетона патину
(особеношћу знана)
зграде Студентског дома,
Поповића Милана.
64

„Уљепшао сам зграду“,
рече ми директор Дома,
„Обрадоваћу те, Андрија.“
Забринух се за зграду стила
„Хабитата“ Моше Сафдиа.
„Уљепшао сам је,
сад је као жива,
комплет сам је прекречио,
била је сива“.
„Лијепо си је уљепшао,
још љепше рекао,
Милан би је сада
залелекао.“
Исто би урадио – и теже
за Зграду Техничких факултета –
„уљепшану“ од генерације нове
подгоричке архитектонске
школе.
Како да то мирно
Милан гледа,
кад свакој згради додају
самаре и седла.
65

АРХИТЕКТУРА КАО
ОЛИМПИЈСКИ СПОРТ
Архитектури припада
да је олимпијски спорт
у категорији непомичног
држања терета – тегова
од колега који се колегама
пењу заврат
дограђујући туђем дјелу
већи број својих спратова.
Проблем је
код додјеле медаља,
што ће на постољу
(као непознат)
побједнику један
да сједи заврат.
Тешко је прихватљива
утакмица
да се уз мајку
као родитељ
упише и бабица.
66

КЕОПСОВ
ОПРЕЗ
Знао је Кеопс да ће се у свијету –
ево и на Брдовитом Балкану
(и да није слушао пророке),
појавити људи нагона стоке:
да се једни другима пењу на главе,
да на сваки објекат изграде
још по један спрат,
и да то славе.
Кеопс је све у врх зграде (пирамиде) свео
да не би којег од нас ту ђаво довео,
да тај с врха – удесио му је – сломи нос,
а не рушилачки да изграђује понос.
Врхом је упро у небо,
да између не дође ко не треб’о.
Подесио је – да је толико велика пирамида,
да су толико велики блокови од камена,
да је толико тога у једну тачку у врх,
гдје само Кеопс може да стане,
као да су широке гране,
да, ко нема свијести, да нема ни моћи –
да неће доћи.
67

ПИЈЕДЕСТАЛИСАЊЕ
АРХИТЕКТЕ И
АРХИТЕКТОНСКОГ ДЈЕЛА
Споменику Ле Корбизјеа
скинућемо главу
(по страни његову славу)
да од трупа добијемо
постоље за нашег Министра
уређење простора,
за од бронзе главу.
А са катедрале у Роншампу
(опет да будимо Ле Корбизјеа),
скидањем крова
и додатком два спрата
градоначелника Мугија,
добија се зграда нова.
Тако саберемо
(кад може да се има)
Ле Корбизјеову и нашу вриједност;
нијесмо залуд
побиједили на изборима.
68

БАБИЧЕЊЕ АРХИТЕКTE
Архитекта се потписује
као пројектант,
а може и као свједок
објекту ком,
код заснивања
брачног односа са простором.
Али за накнадни порођај
на врху зграде
био би бабица – слом,
за себе, и новорођенче –
без-дом,
да се мрчи а не кује
упразно да снује.
69

Од два павиљона један оскрнављен.
Дом ученика, Подгорица.
Проф. Богдан Несторовић и други, градња око 1959.
„Дан“, 18.3.1999.
70

УПОРЕДНО У РАЗМЈЕРИ
Капела на Чепурцима, 1960,
Вукота-Тупа Вукотић
(Платнене надстрешнице додате)
Доградњом и другим измјенама – оскрнављено:
71

Члан САНУ, Б. Митроввић, нудио је на конкурсу да са два
облакодера надјаше Хотел „Подгорицу“?! Добио је откуп.
72

АНДРИЈА МАРКУШ рођен је 1941. године у
Подгорици, гдје и сада живи.
До јаприла 2021. године објавио је сљедеће књиге
које су на сајту: www.andrijamarkus.com
ЦРВЕНИ СЕ ЖУТА ГРЕДА, 1989 – афоризми;
ОСИМ ЦРНЕ ГОРЕ ИМА ЈОШ СРПСКИХ
ЗЕМАЉА, 1991 – хумористичко-сатирични коментари;
ЂАВОЛИ И ЉУДИ, 1994 – поема;
ОДАНДЕ ДОНДЕ /кад сна’а крене.../, 1995 – поема;
ГУБИБРАЋА И ПРОГУТАНИ БОГОВИ, 1996 – поема;
ГИПСАНИ КИП СЛОБОДЕ /Блиски исток међу нама/,
1997 – збирка пјесама;
МАРВЕЈ /сепаратистичка превара/, 1997 –
хумористичко-сатирични коментари;
ЧОЈАК, КОЛИКО ЈЕ ТО, 1998 – поема;
ЕВО ГА НЕМА, 2001 – поема;
ИДЕНТИТЕТ АРХИТЕКТУРЕ И ЉУДИ, 2001– есеји
о архитектури;
АФОРИЗМИЧНА ИСТОРИЈА, 2003 – афоризми;
ПЉУНУТИ СРБИ, 2005 – поема;
КУЋЕ У БРДИМА, 2007 – есеји о архитектури;
АФОРИЗАМ ИЗ СНОВА, 2008;
50 НЕИМАРА ЦРНЕ ГОРЕ, 2008 – есеји о архитектури;
ДНЕВНИК АРХИТЕКТЕ У АНЕГДОТАМА – I, 2010,
у електронској форми на линку
https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=sites&srcid=ZG
VmYXVsdGRvbWFpbnxsZW5qaW5rYW9ocmlzY2FuaW
58Z3g6MzhjNzZkMDVlZTE5YjgyYg&pli=1.Штампано
2019.
73

ИСТОК НИЈЕ НА ЗАПАДУ, 2011– збирка пјесама;
ХЕРОИНЕ. СРПСКА ОРЛЕАНКА И НАША
ЕНГЛЕСКИЊА, 2013-14 – поема;
СВЕТИЊЕ, 2014 – есеји
https://drive.google.com/file/d/0B411sd5_0DbNQ1NCVU90OTFPa
0E/edit . Друго издање 2019.
;БЕЗ ЛИКА У ОГЛЕДАЛУ, 2014 – збирка пјесама;
ЈЕЗИК НА СЛОМИВРАТУ, 2014 – поема;
ДА ЧАСТИМ, 2014 – поема;
НЕКАД ЖЕНЕ, А ТЕК ЉУДИ, 2014 – афоризми;
О АНТОЛОГИЈИ КРОЗ ПОЛЕМИКУ, 2013–2014.
електронски, а 2015. штампано;
ГРАНИЦА ДОЗВОЉЕНЕ СЛИЧНОСТИ, 2016 – пјесме,
есеји, архитектура, перформанс;
ВЛАДИМИРОВ МИЛЕНИЈУМСКИ ВИЈЕК, 2016 –
пјесме, есеји;
НА ГОЛГОТИ ИСПОД ГОЛГОТЕ, 2016, пјесме и есеј;
ПУШКИН, 2016 – поема;
КАНА (Светлана Радевић), 2016. и 2017 – есеји;
ВУЈАДИН. Прах симбола, 2017 – есеји о архитектури;
ПОДГОРИЦА. Немојте ми више бити пријатељи, не
могу издржати, 2017 – есеји
ПУШКИНОВ РОЂЕНДАН, 2017 – поема;
СВЈЕДОЧЕЊЕ АРХИТЕКТУРЕ, 2017 – есеји;
ОБИЉЕЖЈА, 2017 – есеји;
48 АРХИТЕКТОНСКИХ ДЈЕЛА ЗА ПОСЕБНУ
ЗАШТИТУ, 2017– есеји;
ОТОМАНСКО ГРАЂЕЊЕ И УТИЦАЈИ, 2017 – есеји;
СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ НОВОМУЧЕНИКА
МОМИШИЋКИХ (књига – сијамкиња од књига „Камен к
небу заплакао“ Андрије Маркуша и „Душе Христовидне“
Слободана М. Чуровића Аписа), 2017 – поеме;
74

МЕЂАШИ, 2017 – пјесме;
ГРАД И ГРАДИТЕЉИ, 2018 – есеји;
АРХИТЕКТИ И АРХИТЕКТУРА МОНТЕНЕГРИНА
NO COMMENT, 2018 – фототипски есеји;
САКРАЛНА АРХИТЕКТУРА СЛОБОДАНА
ДРАГОВИЋА. Капела у Старој Пазови и Манастир
Стањевићи, 2018 – есеји и поезија;
ЊЕГОШ КАО АРХИТЕКТА. Рекорди и анатеме, 2018;
ЛИРИКА АРХИТЕКТОНИКА, 2019 – поезија о архитектури;
ЋЕЛАВА УЛИЦА ДОБИЛА ПРЕСУДУ, 2020 – есеји и
право;
ОБИЉЕЖЈА II, 2020 – есеји;
ОБАЛЕ УЗ ЉУДЕ, МОРЕ И РИЈЕКЕ, 2020 – есеји;
КОРОНА, ВЛАСТ И МИ, 2020 – афоризми;
СЈЕНКЕ, 2020 – пјесме;
РОДОСЛОВНИ ЗАПИСИ МАРКУША И РОДБИНЕ
МУШКОМ И ЖЕНСКОМ ЛИНИЈИМ, 2021.
Приредио: ВИ ЧИНИТЕ ОНО ШТО ЗНАТЕ, НО НЕ
ЗНАТЕ ШТО ЧИНИТЕ, 2011, зборник пјесама и
РАДЕНКОВ ХАЈДУК МИЛУНКА САВИЋ (2013 -14,
електронски) 2016. штампано – зборник пјесама
75

76

САДРЖАЈ
УВОД............................................................................5
Нудизам (афоризми)...................................................6
УГРАЂЕНИМ ИНТЕРЕСОМ
„ЕКСПЕРТИ“ УНИВЕРЗИТЕТА
УНИШТАВАЈУ НАСЉЕЂЕ КУЛТУРЕ...............7
АРХИТЕКТИ ГОЛИ РОЂЕНИ
Повећих потреба да се обуку...............................13
БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН..........................................15
МАСТЕРС-ВОЛОВИ............................................17
МИЈЕЊА ЛИ СЕ
ОСМИЈЕХ МОНА ЛИЗЕ......................................20
САХРАНА У УЖЕМ КРУГУ
АРХИТЕКАТА......................................................23
НЕИСПУЊЕН........................................................25
ПУН СЕБЕ..............................................................26
ТРУДНОЋА...........................................................28
ПУСТИТЕ ОД СМРТИ
ДА МРЕМО............................................................30
МАЧКОВ РЕП.......................................................31
РУПА УЗ РУПУ –
СВИРАЛА..............................................................32
77

НАДЗИЂИВАЊЕ ЗГРАДЕ ОСНОВНЕ
ШКОЛЕ „МАКСИМ ГОРКИ“.............................33
САЗУО СЕ..............................................................34
ВЕЗ ТЕНЗИЈЕ........................................................36
СЕБИ ВИШИ,
СВИМА НИЖИ.....................................................37
ЂАВОЉА ПРЕЂА.................................................39
РЕГИСТРАЦИЈА...................................................40
АУТОРСКО ПРАВО.............................................41
СУШТИНА СУШТА............................................42
КРПЕЉИ................................................................44
ЊУЈОРК ДА СЕ ОБЛОЖИ
ЦРНОГОРСКИМ СТИРОПОРОМ......................45
ГИНЕКОЛОГ-АРХИТЕКТЕ................................46
ЉЕПШЕ БИ СЕ РЕКЛО
ДА ЉЕПШЕ МОЖЕ..............................................48
НАСЉЕЂЕ БЕЗ
СЈЕЋАЊА..............................................................49
ЕКСПЕРТ...............................................................50
ГДЈЕ ЈЕ?............................................................................52
ПЛАКЕТЕ..................................................................53
УМЈЕТНИК............................................................54
КО КОМЕ ШТА ЧИНИ........................................56
КРПЕЉ-АРХИТЕКТА
Како најбрже до експерта................................................58
СУРОГАТ МАЈКЕ....................................................59
БАБИЦЕ БЕЗ ДУШЕ –
АРХИТЕКТЕ ОДЕРУШЕ.........................................60
78

Афоризни...................................................................61
УЉЕПШАВАЊЕ ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА................62
Дом студентски, 1977, Подгорица, М. Поповић... 63
УЉЕПШАВАЊЕ ТУЂЕГ ДЈЕЛА........................64
АРХИТЕКТУРА КАО
ОЛИМПИЈСКИ СПОРТ.......................................66
КЕОПСОВ
ОПРЕЗ.....................................................................67
ПИЈЕДЕСТАЛИСАЊЕ АРХИТЕКТЕ И
АРХИТЕКТОНСКОГ ДЈЕЛА..............................68
БАБИЧЕЊЕ АРХИТЕКTE...................................69
Дом ученика, око 1959, Подгорица,
проф. Б. Несторовић и други, оскрнављен.........70
Капела на Чепурцима, Вукота-Тупа Вукотић,
оскрнављена......................................................... 72
Члан САНУ, Б. Митровић скрнави
Хотел „Подгорицу“ Светлане-Кане Радевић......73
Биљешка о аутору..................................................74
79

CIP - Kaталогизација у публикацији
Национална библиотека Црне Горе,
Цетиње
ISBN 978-9940-695-29-3
COBISS.CG-ID 17620484
80