Knjiga ARHITEKTI GOLI ROĐENI. POVEĆIH POTREBA DA SE OBUKU 2021 Andrija Markuš

концепцији и по примијењеним тврдим материјалима,
које се сада банализује – стиропором. Немогуће
је да се у све ово уклопе кречене површине
на лизијерној подлози од стиропора. Оваква
стиропор-ћебад по Подгорици често вјетар односи,
поготову кад су, као овдје, велики преломи
на фасади. Уз то тек тада, код мале непрецизности
у изради, зграде почну да влаже дуж клинова
који се забадају у зидове за причвршћење стиропора.
Граду су данас потребне посебне службе за
одржавање оваквих фасада, док је садашња натур-обрада
вјечна без трошкова.
Овом подгоричком иновацијом бавиће се
и теоретичари архитектуре у „новој“ категорији:
„вјетар и монументалност у стиропор-обради“.
Нешто слично грађено је у XIX вијеку (период
академизма) кад су поред улаза у зграду вајани
снажни мушкарци који изнад држе неку греду. А
како су били од малтера израђени, ови снагатори
су се код каквог земљотреса просипали, а греда је
горе остајала да стоји, као да је снагаторима нерадна
субота па су отишли да се одморе.
А о каквој се то енергетској уштеди ради
кад се у свим просторима (салама за предавање и
друго) држе отворени прозори, јер никад није
радила унутрашња вентилација, коју је такође
потребно одржавати због, између осталог,
издувавања опасних бактерија, инсеката и чега
још (за што је потребна дезинсекција, дезинфек-
11