IO 207 HIBRIDNI RAD

H Y B R I D

Vanredno izdanje:

Hibridni rad

ISSN 1821 - 4169

---

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

---

Impressum

Internet ogledalo

Izdavač

Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću

za promet intelektualnih usluga,

Beograd - Zemun, Gradski park 2,

t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)

Adresa redakcije

Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")

Direktor, glavni i odgovorni urednik

Zoran Kovačević

zoran@internetogledalo.com

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika

Vesna Kovačević

vesna@internetogledalo.com

Zamenik glavnog i odgovornog urednika

Nina Kovačević

nina@internetogledalo.com

Video & Editing:

Veljko Kovačević

veljko.kovacevic@internetogledalo.com

Naučni savet

Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana

Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,

dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović,

prof. dr Božidar Radenković

Saradnici

Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan

Katilović, Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja

Milovanović, Marko Talijan, Mihajlo Pavlović, Aleksandar

Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač, Kristina Delač

Kontakt

Redakcija: redakcija@internetogledalo.com

Marketing: marketing@internetogledalo.com

PARTNERI U VANREDNOM IZDANJU

(po abecednom redu)

Canon

Check Point Software Technologies Ltd.

Comtrade

Datalab

Epson

IBM SEE

IDC

Kaspersky

Microsoft

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

004

INTERNET ogledalo : business &

technologies magazine / glavni i odgovorni

urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .

- Beograd (Gradski park 2) : Internet

ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27

cm

Dostupno i na:

http://www.ogledalo.rs - Mesečno

COBISS.SR-ID 172229895

VMware

Zebra Systems

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Iza zo vi

mik sa za po sle nih

Globalna pandemija je primorala IT timove i biznis lidere da inventivno preispitaju gde i kako

rade njihovi zaposleni. Sa post-pandemijskim oporavkom koji se nanovo dovodi u pitanje pojavom

delta soja virusa i nedovoljnim brojem vakcinisanih, mnoge organizacije još uvek pokušavaju

da od re de ka ko će nji hov hi brid ni mo del po slo va nja iz gle da ti. Naj sko ri ji IDC po da ci po ka zu ju

da će sta bil nost i ge o po li tič ka ori jen ta ci ja dr ža va de fi ni sa ti ba lans stra te gi ja bu duć no sti hi brid nog

rada u njima.

Ia ko kom pa ni je na sta vlja ju da

vra ća ju za po sle ne u adap ti ra na

kan ce la rij ska okru že nja, ve o­

ma bi tan deo rad ne sna ge osta je da

ra di na da lji nu, iz bez bed no snih, ali

i prak tič nih lo gi stič kih raz lo ga. Dok

se pro ce nat za po sle nih ko ji se vraća

ju u kan ce la ri je kon stant no me nja,

mno gi rad ni ci će per ma nent no ostati

da ra de na da lji nu, kao deo hi bridne

rad ne sna ge. Ova di na mi ka će

zah te va ti no ve pri stu pe u upra vljanju

i mo ti vi sa nju mik sa za po sle nih

ko ji ra de iz kan ce la ri je i za po sle nih

ko ji ra de na da lji nu, kao i flek si bil nije

me tri ke u smi slu me re nja učin ka

i iden ti fi ko va nja ključ nog oso blja u

or ga ni za ci ji.

Ex pe ri en ce Pa rity

Do dat na pro ble ma ti ka ovih hi bridnih

stra te gi ja po slo va nja ko je se konstant

no adap ti ra ju je ka ko po sti ći

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

upo re div ba lans iz me đu ra da zapo

sle nih u kan ce la ri ja ma i onih ko ji

ra de na da lji nu - ta ko zva ni „ex pe rien

ce pa rity”, a sve u ci lju jed na kog

i bez bed nog na či na, ali i ko li či ne,

ra da na svim lo ka ci ja ma i za je dan

i za dru gi tip za po sle nih ko ri steći

sve kor po ra tiv ne re sur se (uključu

ju ći u te re sur se i sa mo ljud stvo).

Ia ko i da lje taj tzv. „ex pe ri en ce parity”

još uvek ni je po stig nut u ve likoj

ve ći ni kom pa ni ja, sko ro po lo vina

onih ko je je IDC an ke ti rao na vela

je da su nji ho ve teh no lo gi je za

oba vlja nje hi brid nog ra da, kor pora

tiv ne po li ti ke i pro ce du re „upravo

u to ku kre i ra nja”, ma da je naj veći

deo tih do sa da stvo re nih re sur­

sa do stu pan sa mo za po sle ni ma na

da lji nu. Glo bal no gle da no, kom pani

je u Sje di nje nim Ame rič kim Drža

va ma su na pra vi le ma lo vi še poma

ka u po bolj ša nju ovog ba lan sa

u od no su na dru ge dr ža ve i re gi o­

ne sve ta, ali i da lje osta je do sta toga

što tre ba ura di ti ka ko bi se ovaj

pro blem re šio.

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Pi­ta­nja ko­ja tra­že

od go vo re

Da kle, du go roč na pi ta nja ko ja bi

or ga ni za ci je tre ba lo da po sta ve sebi

je su:

1. Šta za pra vo hi brid na rad na snaga

zna či u kon tek stu va še kom pa ni je

i kul tu re va še kom pa ni je?

2. Ko ja je od go va ra ju ća teh no loš

ka in fra struk tu ra ko ja mo že na pravi

na čin da po dr ži vaš hi brid ni rad?

3. Ko ji su po ten ci jal ni pro ble mi koji

mo gu na sta ti iz me đu za po sle nih koji

ra de od ku će i onih ko ji ra de iz kance

la ri je?

4. Ka ko se su o či ti i pre va zi ći ose ćaj

izo la ci je za po sle nih ko ji ra de od ku će?

5. Ka ko naj bo lje odr ža ti ko he ziv nu

or ga ni za ci o nu kul tu ru?

IDC se osla nja na IT od se ke svih

in du stri ja da za u zmu svo je me sto u

ovoj pro me ni kul tu re i pre u zmu odgo

vor nost kao li de ri pro me na, jer će

IT i da nas i uvek bi ti zna ča jan deo

po slo va nja. Io

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Na vaša pitanja odgovara Canon:

Upravljanje

bez­bed­noš­ću in­for­ma­ci­ja

u hi­brid­nom rad­nom pro­sto­ru

Bez­bed­nost in­for­ma­ci­ja i da­lje je u cen­tru pa­žnje – u me­di­ji­ma, u sve­sti jav­no­sti i, što je naj­važni­je,

u na­či­nu na ko­ji kom­pa­ni­je tro­še svo­je IT bu­dže­te. Po­da­ci i pri­stup tim po­da­ci­ma pred­stavlja­ju

ve­o­ma vre­dan cilj za kri­mi­nal­ce. Ali, pro­me­ne u na­či­nu na ko­ji ra­di­mo dra­stič­no uti­ču na

bez­bed­no­sno okru­že­nje. Sve vi­še or­ga­ni­za­ci­ja pri­me­nju­je hi­brid­ni mo­del ra­da, omo­gu­ća­va­ju­ći

za­po­sle­ni­ma da se flek­si­bil­no kre­ću iz­me­đu lo­ka­ci­ja: od cen­tral­ne kan­ce­la­ri­je, pre­ko de­lje­nih

pro­sto­ra za za­jed­nič­ki rad, do nji­ho­vog sto­la kod ku­će, pa čak i ‘u po­kre­tu’, kad pre­la­ze iz jed­nog

rad­nog pro­sto­ra u dru­gi.

I

dok ovaj no­vi na­čin ra­da pru­ža

mno­go pred­no­sti, hi­brid­ni rad

i rad na da­lji­nu su upra­vlja­nje

bez­bed­noš­ću in­for­ma­ci­ja uči­ni­li kom­

plek­sni­jim. Me­đu­tim, ti iza­zo­vi ni­su nesa­vla­di­vi

ka­da na ras­po­la­ga­nju ima­te

pra­vu teh­no­lo­gi­ju i po­drš­ku.

U na­stav­ku is­tra­žu­je­mo če­ti­ri če­sto

po­sta­vlja­na pi­ta­nja iz or­gani­za­ci­ja ko­je

upra­vlja­ju hi­brid­nim rad­nim okru­že­njem

– i ob­jaš­nja­va­mo ka­ko Ca­non mo­že da

vam po­mog­ne u nji­ho­vom re­ša­va­nju.

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Ka­ko mo­že­mo da

op­ti­mi­zu­je­mo bez­bed­nost

in­for­ma­ci­ja u na­šem

hi­brid­nom rad­nom

okru­že­nju, a da ne do­đe do

ogrom­nih troš­ko­va?

Bez ob­zi­ra da li po­sta­vlja­te hi­bridno

rad­no okru­že­nje ili že­li­te da op­timi­zu­je­te

po­sto­je­će, bez­bed­nost bi treba­lo

uvek da vam bu­de pr­va na umu.

Ali, za or­ga­ni­za­ci­je je uo­bi­ča­je­no da

ovim ci­lje­vi­ma pri­stu­pa­ju za­seb­no, tako

što pr­vo in­ve­sti­ra­ju u teh­no­lo­gi­ju

ko­ja omo­gu­ća­va hi­brid­ni rad, a za­tim

pre­la­ze na obez­be­đi­va­nje pro­ši­re­nog

rad­nog okru­že­nja. Or­ga­ni­za­ci­je mo­gu

da uš­tede vre­me i da iz­beg­nu ono što

je, u suš­ti­ni, „dvo­stru­ko pla­ća­nje” ta­ko

što će pom­no da is­tra­že bez­bed­no­sne

mo­guć­no­sti re­še­nja za hi­brid­ni rad pre

ne­go što ga usvo­je.

Mi u kom­pa­ni­ji Ca­non bez­bed­nost

sta­vlja­mo na pr­vo me­sto u sve­mu što

ra­di­mo, od ugra­đe­ne zaš­ti­te od saj­ber

ri­zi­ka u na­šem har­dve­ru i soft­ve­ru, do

na­či­na na ko­ji pla­ni­ra­mo, im­ple­menti­ra­mo

i is­po­ru­ču­je­mo re­še­nja. Šta­više,

kom­pa­ni­ja Qu­o­cir­ca je Ca­non prepo­zna­la

kao li­de­ra u in­du­stri­ji u bezbed­no­sti

štam­pe i do­ku­me­na­ta, što

vam pru­ža spo­koj­nost da, ka­da uđe­te u

part­ner­stvo sa Ca­no­nom ka­ko bi­ste opti­mi­zo­va­li

va­šu po­stav­ku za hi­brid­ni rad,

bez­bed­nost in­for­ma­ci­ja je u sr­ži re­še­nja.

Ka­ko mo­že­mo zaš­ti­tu

ko­ju smo ugra­di­li u našu

kan­ce­la­ri­ju da pro­ši­ri­mo

na kuć­no okru­že­nje i dru­ga

rad­na okru­že­nja?

Va­žno je uze­ti u ob­zir ka­ko će in­forma­ci­je

da te­ku u okvi­ru rad­nih okru­-

že­nja va­še or­ga­ni­za­ci­je, bi­lo da se ra­di o

pra­vlje­nju, de­lje­nju, ču­va­nju ili bri­sa­nju

do­ku­me­na­ta; sva­ka od tih ta­ča­ka predsta­vlja

po­ten­ci­jal­nu ra­nji­vost. Jed­na od

pred­no­sti na­šeg is­ku­stva u upra­vlja­nju

do­ku­men­ti­ma i in­for­ma­ci­ja­ma je da mi

nu­di­mo eks­per­ti­zu u okvi­ru kom­pletnog

ži­vot­nog ci­klu­sa in­for­ma­ci­ja.

Naš eko­si­stem, ko­ji ob­u­hva­ta hardver,

soft­ver i uslu­ge, di­zaj­ni­ran je da

ra­di ho­li­stič­ki ka­ko bi zaš­ti­tio va­še infor­ma­ci­je

u sva­koj fa­zi; bi­lo ka­da, gde

god da ra­di­te. Na­ši har­dver­ski pro­iz­vodi,

za­jed­no sa na­šim po­slov­nim re­šenji­ma,

pru­ža­ju ugra­đe­nu bez­bed­nost

kroz niz funk­ci­ja ko­je uklju­ču­ju en­kripci­ju

po­da­ta­ka, be­le­že­nje ak­tiv­no­sti, bezbe­dan

pri­stup cloud do­ku­men­ti­ma i

po­tvr­du iden­ti­te­ta ko­ri­sni­ka, ka­ko bi se

osi­gu­ra­lo da do­ku­men­ti mo­gu da se

odštam­pa­ju ili da mo­že da im se pristu­pi

sa­mo na od­re­đe­nom ure­đa­ju od

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

stra­ne ko­ri­sni­ka ko­jem su na­me­nje­ni.

Isto­vre­me­no, na­ša re­še­nja za upravlja­nje

do­ku­men­ti­ma pru­ža­ju po­drš­ku

ak­tiv­no­sti­ma va­še or­ga­ni­za­ci­je tako

što obez­be­đu­ju plat­for­mu za bez­bed­no

skla­diš­te­nje i ko­la­bo­ra­ci­ju za in­forma­ci­je

va­še kom­pa­ni­je. Na­ša pa­met­na

re­še­nja mo­gu da pre­po­zna­ju uo­bi­ča­jene

do­ku­men­te i da pri­me­ne au­to­matske

bez­bed­no­sne smer­ni­ce za ogra­niča­va­nje

pri­stu­pa, ta­ko da od­re­đe­ne infor­ma­ci­je

mo­gu da vi­de sa­mo oni ko­ji

tre­ba da ih vi­de.

Ka­ko mo­že­mo da osi­gu­ra­mo

da za­po­sle­ni poš­tu­ju

bez­bed­no­sne smer­ni­ce

kom­pa­ni­je, a da ne mo­ra­mo

stro­go da nad­zi­re­mo nji­ho­vu

sva­ko­dnev­nu ak­tiv­nost?

Na­po­slet­ku, spro­vo­đe­nje bez­bed­nosnih

smer­ni­ca ne bi tre­ba­lo da zah­te­va

pri­su­stvo IT ti­mo­va. Me­đu­tim, or­ga­niza­ci­je

mo­gu da bu­du za­bri­nu­te ka­ko da

osi­gu­ra­ju da se za­po­sle­ni ko­ji ra­de na

da­lji­nu pri­dr­ža­va­ju naj­bo­ljih prak­si, a da

ne stvo­re ogrom­no op­te­re­će­nje za IT timo­ve

i fru­stra­ci­ju kod za­po­sle­nih zbog

mi­kro­me­nadž­men­ta po­na­ša­nja.

Sva­ka or­ga­ni­za­ci­ja će ima­ti ko­ri­sti od

edu­ka­ci­je svo­jih za­po­sle­nih o to­me kako

da ču­va­ju svo­je po­dat­ke bez­bed­nim

i o raz­lo­zi­ma ko­ji sto­je iza pri­me­njenih

smer­ni­ca. Me­đu­tim, for­mal­ni­ji, dosle­dan

na­čin spro­vo­đe­nja bez­bed­no­sti

tre­ba­lo bi da ima na­ro­či­to vi­sok pri­o­ritet

za bi­lo ko­ju fir­mu ko­ja po­slu­je u hibrid­nom

rad­nom okru­že­nju.

Na­ša re­še­nja za upra­vlja­nje in­forma­ci­ja­ma

za­sno­va­na na cloud tehno­lo­gi­ji,

uklju­ču­ju­ći The­re­fo­re On­line

i Cloud Work­spa­ce Col­la­bo­ra­tion

– Pro­cess Au­to­ma­tion, pru­ža­ju struktu­i­ran,

bez­be­dan na­čin da za­po­sle­ni

pri­stu­pa­ju do­ku­men­ti­ma, skla­diš­te ih i

de­le. S ob­zi­rom da su to re­še­nja za­snova­na

na cloud teh­no­lo­gi­ji, ona omogu­ća­va­ju

za­po­sle­ni­ma da pri­stu­pa­ju

pro­ce­si­ma ra­da s do­ku­men­ti­ma gde

god da se na­la­ze. Me­đu­tim, ugra­đena,

ne­na­me­tlji­va bez­bed­nost obez­beđu­je

pra­vi­la ko­ja spre­ča­va­ju ko­ri­sni­ke

da uve­du no­ve bez­bed­no­sne ra­nji­vo­sti.

Na pri­mer, kon­tro­le pri­stu­pa spre­čava­ju

za­po­sle­ne da otva­ra­ju ose­tlji­ve doku­men­te

bez do­zvo­le, dok au­to­ma­ti­zaci­ja

ugra­đe­na u sva­ko re­še­nje osi­gu­rava

da se do­ku­men­ti usme­ra­va­ju di­rekt­no

do pra­vog za­po­sle­nog u sva­koj fa­zi

pro­ce­sa ra­da.

Ka­ko mo­že­mo da spre­či­mo

za­po­sle­ne da ko­ri­ste

teh­no­lo­gi­ju ko­ja ni­je

odo­bre­na ka­da ra­de

iz­van kan­ce­la­ri­je?

Gart­ner je ot­krio da je upo­tre­ba lič­nih

ure­đa­ja i IT-ja iz sen­ke i da­lje uo­bi­ča­jena

kod ra­da na da­lji­nu, pri če­mu vi­še

od po­la za­po­sle­nih pri­zna­je da ko­ri­sti

apli­ka­ci­je ili veb-uslu­ge za sa­rad­nju koje

nji­ho­va kom­pa­ni­ja ni­je odo­bri­la. Raz­mi­sli­te

zaš­to bi oni ko­ri­sti­li teh­no­lo­gi­je

ko­je ni­su odo­bre­ne. Od­go­vor je obič­no

je­dan od ova dva raz­lo­ga.

Pr­vo, ka­da ra­de iz­van kan­ce­la­ri­je, reci­mo

kod ku­će ili u po­kre­tu, na sop­stvenom

ure­đa­ju, za­po­sle­ni mo­gu da pre­đu

na upo­tre­bu alat­ki ko­je ko­ri­ste u sva­kodnev­nom

ži­vo­tu, jed­no­stav­no iz na­vi­ke

i za­to što im je po­zna­to ka­ko one ra­de.

Mo­žda i ni­su sve­sni ri­zi­ka ko­je bi mogli

da uve­du upo­tre­bom tih alat­ki, ta­ko

da je naj­bo­lja stra­te­gi­ja za re­ša­va­nje takvog

po­na­ša­nja edu­ka­ci­ja i obu­ka.

Dru­go, za­po­sle­ni mo­gu da se okrenu

tim alat­ka­ma za­to što ima­ju proble­ma

sa alat­ka­ma ko­je je obez­be­di­la

kom­pa­ni­ja. Mo­žda su spo­re, kom­pleksne

ili na­por­ne za pri­stu­pa­nje iz­van zido­va

kom­pa­ni­je.

Pru­ža­nje alat­ki je jed­no, ali nji­ho­vo

usva­ja­nje za­vi­si od to­ga da li su sa­vrše­no

in­te­gri­sa­ne i jed­no­stav­ne za upotre­bu.

U kom­pa­ni­ji Ca­non, to je neš­to

što uvek uzi­ma­mo u ob­zir pri di­zaj­nira­nju

na­ših re­še­nja. Cloud Work­space

Col­la­bo­ra­tion – Pro­cess Au­to­mation

i The­re­fo­re On­li­ne omo­gu­ća­va­ju

za­po­sle­ni­ma la­ku in­ter­ak­ci­ju sa nji­hovim

do­ku­men­ti­ma u re­al­nom vre­menu,

bez ob­zi­ra gde se na­la­ze, sa bi­lo

kog odo­bre­nog ure­đa­ja i bez fru­strira­ju­ćih

uspo­re­nja. Ali, što je od kri­tič­ne

va­žno­sti, oni ta­ko­đe pru­ža­ju suš­tin­sku

sve­o­bu­hvat­nu bez­bed­nost do­ku­mena­ta.

U kom­bi­na­ci­ji sa na­šim har­dverskim

pro­iz­vo­di­ma, osi­gu­ra­va­mo zatvo­re­nu

pe­tlju za odr­ža­va­nje bez­bedno­sti

u sva­kom tre­nut­ku.

Zna­mo da bez­bed­nost in­for­maci­ja

ni­je jed­no­stav­na čak ni u ide­alnim

okol­no­sti­ma. Že­li­mo da omo­gući­mo

or­ga­ni­za­ci­ja­ma da usvo­je model

ra­da ko­ji nji­ma od­go­va­ra, a da ne

mo­ra­ju da bri­nu o ugro­ža­va­nju bezbed­no­sti

ili iz­la­ga­nju ri­zi­ku svo­jih infor­ma­ci­ja.

Rad s part­ne­rom od po­ve­re­nja

mo­že da ski­ne pri­ti­sak sa va­šeg tima

i da vam pru­ži po­drš­ku u proce­ni

bez­bed­no­snih ri­zi­ka u IT in­frastruk­tu­ri,

po­ma­žu­ći vam da pred­vidi­te

ra­nji­vo­sti i da iz­gra­di­te teh­nološ­ki

eko­si­stem ko­ji šti­ti od njih, bez

ob­zi­ra gde se na­la­zi va­ša rad­na snaga.

Io

Saznajte više na

https://www.canon.rs/hybridworkspace/

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Bezbednost udaljenog

i hibridnog rada

Glo­bal­ni do­ga­đa­ji proš­le go­di­ne ima­li su da­le­ko­se­žan uti­caj na na­čin na ko­ji mno­gi od nas ra­de,

sa­sta­ju se, ku­pu­ju i uče. Bez sum­nje, pre­la­zak na da­ljin­ski i hi­brid­ni rad jed­na je od naj­zna­čaj­ni­jih

pro­me­na ko­je su se do­go­di­le kao po­sle­di­ca CO­VID-19 pan­de­mi­je. Struč­nja­ci kom­pa­ni­je Check

Po­int is­tra­ži­va­li su im­pli­ka­ci­je ra­da na da­lji­nu na bez­bed­nost i mre­žnu ar­hi­tek­tu­ru or­ga­ni­za­ci­je,

i na ko­ji na­čin li­de­ri i struč­nja­ci za bez­bed­nost za­do­vo­lja­va­ju sve ve­će po­tre­be hi­brid­nog rad­nog

me­sta, a sa­zna­nja do ko­jih su doš­li ob­ja­vlje­na su u vi­du po­seb­nog iz­veš­ta­ja.

Cilj is­tra­ži­va­nja bio je da se

ot kri je uti caj ko ji su global

na zbi va nja ima la na orga­ni­za­ci­je,

po­seb­no na IT i bez­bedno­sne

stra­te­gi­je, uklju­ču­ju­ći i stepen

u ko jem je rad na da lji nu uti cao

na sta nje bez bed no sti or ga ni za ci je,

ope ra tiv ne troš ko ve i nje gov uti caj

na ko ri sni ke. Da bi se ot kri lo ka ko

se struč­nja­ci za IT i bez­bed­nost nose

sa ovim pro me na ma u sve tu, anke­ti­ra­no

je 450 struč­nja­ka za IT bezbed

nost, od ko jih je 50% na se ni orskim

li der skim po zi ci ja ma (di rek to ri,

pot pred sed ni ci ili C-le vel ru ko vodi

o ci).

Eksplozija daljinskog

i hibridnog rada

Poš to su se od mar ta 2020. or ga nizacije

utrkivale da obezbede poslovni

kontinuitet, zahtevi koji su postavljani

pred njihovu infrastrukturu za daljin­ski

pri­stup su eks­plo­di­ra­li. Za ve­ći­nu

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

or­ga­ni­za­ci­ja, mre­žna bez­bed­no­sna infrastruktura

do tada je bila dizajnirana

ta­ko da uglav­nom po­dr­ža­va on-pre­mises

ope­ra­ci­je u se­diš­ti­ma i po­dru­žni­cama,

samo sa minornim ili marginalnim

ustup­ci­ma či­nje­nim da se po­dr­ži rad

od ku­će i off-pre­mi­ses pri­stup.

Sa velikim brojem radnika koji rade

na daljinu, organizacije su brzo shvatile

da osla­nja­nje na mre­žnu ar­hi­tek­tu­ru

ko­ja usme­ra­va ce­lo­ku­pan sa­o­bra­ćaj na

on-prem data centar radi inspekcije sao­bra­ća­ja

vi­še ne pru­ža br­zi­nu i per­formanse

potrebne za podršku onoga što

je nazvano digitalnom transformacijom

rad ne sna ge, što je vo di lo do to ga

da struč­nja­ci i li­de­ri za IT bez­bed­nost

ponovo osmisle svoju strategiju mrežne

bez­bed­no­sti.

SA SE - spre man da re ši

današnje izazove rada

na daljinu

Pokretane hibridnim radnim mestima,

or­ga­ni­za­ci­je tra­že no­ve me­to­de

za primenu konzistentnih bezbednosnih

po­li­ti­ka, uz isto­vre­me­no odr­ža­vanje

najviših nivoa prevencije pretnji i

besprekornog iskustva za sve.

Zbog du­go­roč­nih efe­ka­ta uda­lje­nog

i hi­brid­nog ra­da na mre­žnu i bez­bednosnu

arhitekturu, SASE (secure access

service edge) okvir postaje sve interesant­ni­ji.

Pred­sta­vlja­ju­ći ve­li­ku tran­zi­ci­ju

u bez­bed­no­sti mre­že, SA­SE ima za cilj

da premosti nedostatke u bezbednosti,

upravljaju i performansama uzrokovane

današnjim distribuiranim pred­u­ze­ćem.

Da bi po­dr­ža­le na­sle­đe­ne si­ste­me,

organizacije prelaze na bezbednost

baziranu na cloudu gde mogu, a zadr­ža­va­ju

on-pre­mi­ses mre­žnu bez­bednost

gde moraju. Umesto da naprave

rez i zamene celu svoju infrastrukturu,

or­ga­ni­za­ci­je če­sto re­ša­va­ju je­dan slučaj

upo­tre­be (na pri­mer, im­ple­men­taci­ja

ZIT­NA za bez­be­dan da­ljin­ski pristup)

i usvajaju dodatne cloud servise

REMOTE WORK AND

na osnovu svojih potreba i prioriteta.

INCREASED RISK

Na­la­zi Are organizations is­tra­ži­va­nja at

higher risk of cyber

attacks as they shift

Po­ve­ća­nje to remote work? ra­da na da­lji­nu

Prvo je bilo potrebno proveriti da li

su organizacije zaista primetile porast

ra da na da lji nu, pa se i kre nu lo sa tim

pi­ta­njem. Od­go­vor je bio sna­žno „da“.

Čak 83% is­pi­ta­ni­ka od­go­vo­ri­lo je da je

uo­či­lo po­ve­ća­nje ra­da na da­lji­nu, pri

če­mu su u ve­ćoj ili ma­njoj me­ri nje­gove

efekte osetile sve industrije u istraži­va­nju.

Šta­vi­še, 63% njih ka­že da

Has your organization encountered changes in

cyber-attacks following Covid-19?

We see a small

decrease in attacks

We see a major

decrease in attacks

We see a large

increase in attacks 13%

According to 45% of all respondents,

including 59% of senior management

(Directors and C-level executives),

the answer is a decisive “Yes.”

7%

15%

REMOTE AND HYBRID WORK SECURITY REPORT

je broj ko ri sni ka ko ji ra de na da lji nu

po­ve­ćan za vi­še od 50%.

Rad na da­lji­nu i po­ve­ća­ni ri­zik

Pre ma 45% svih is pi ta ni ka, uključu­ju­ći

59% se­ni­or me­nadž­men­ta (direk

to ri i C-le vel ru ko vo di o ci), or gani­za­ci­je

su u ve­ćoj opa­sno­sti od sajber

na­pa­da uko­li­ko pre­đu na rad na

da lji nu.

32%

30%

3%

Number of attacks

are about the same

as before

I don’t know

We see a small

increase in attacks

The industries who reported the highest level of cyber attacks

54% 52% 47%

Finance

of organizations report an increase

45% in cyber attacks since Covid-19

Utilities

Manufacturing

Rad na da­lji­nu i vek­to­ri upa­da

i na­pa­da

Naj­va­žni­ji vek­to­ri saj­ber na­pa­da koje

su pri­ja­vi­li struč­nja­ci ko­ji su pri­me­tili

po­ve­ća­nje saj­ber na­pa­da na­kon CO­

VID-19 je­su eks­trak­ci­ja i cu­re­nje poda

ta ka (55%), fi šing e-poš ta (51%) i

pre­u­zi­ma­nje na­lo­ga (44%). Ove cifre

govore o potrebi implementacije

8

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

DLP-a (da ta loss pre ven tion) za pri stup

internetu i cloudu od strane udaljenih

korisnika, tako da se isti nivo zaštite podataka

primeni izvan i unutar kancelarije.

Si­ste­mi za spre­ča­va­nje upa­da (In­trusion

Pre ven tion Systems - IPS) i an ti fišing

mehanizmi u realnom vremenu od

ključ­nog su zna­ča­ja za spre­ča­va­nje fišing

napada i preuzimanja naloga, osigu­ra­va­ju­ći

da svi lin­ko­vi na ko­je je kliknuto

budu ispitani i da se korporativni

kredencijali ne koriste ponovo na nalozima

koji nisu radni.

deska i naloge podrške u vezi sa udaljenim

pristupom.

Ne­po­treb­no je re­ći da bez­bed­no­sna i

mre­žna in­fra­struk­tu­ra ko­ja ni­je pri­la­gođe­na

ra­du na da­lji­nu mo­že do­ve­sti do

za­gu­še­nja sa­o­bra­ća­ja i lo­šeg ko­ri­sničkog

is­ku­stva. Tra­di­ci­o­nal­ni hub-andspo­ke

mo­del mre­žne ar­hi­tek­tu­re, koji

usme­ra­va sav sa­o­bra­ćaj na on-prem

da­ta cen­tar ra­di in­spek­ci­je, če­sto je težak

za ska­li­ra­nje, što ne­ga­tiv­no uti­če na

per­for­man­se mre­že i br­zi­nu ve­ze. Otuda

i sve ve­će in­te­re­so­va­nje za bez­bednosne

usluge zasnovane na cloudu i

SASE (secure access service edge).

Rad na da­lji­nu i

ko­ri­snič­ki pro­ble­mi REMOTE WORK AND Rad USER na da­lji­nu ISSUES i

Pre­la­zak na uda­lje­ni rad zna­či da iza­zo­vi ad­mi­ni­stri­ra­nja

The move to remote work means all resources are to traffic congestion and a poor user experience.

se svim

accessed

resursima

remotely.

pristupa

Performance

na

issues

daljinu.

/ latency The

Što

traditional

se ti­če

hub-and-spoke

upra­vlja­nja

model

da­ljin­skim

of network

pristupom,

architecture that tri routes glavna all traffic problema to the on-prem sa kojima

Problemi (67%), sa instability performansama/kašnjenje

(67%), ne­sta­bil­nost i ot­ka­zi­va­nje se IT i bez­bed­no­sni struč­nja­ci su­o­ča­va­

and application crashes (66%)

and VPN-related issues (%62) were identified as data center for inspection is often difficult to scale,

the top three most common reasons for help desk adversely impacting network performance and

apli­ka­ci­ja calls (66%) and support i pro­ble­mi tickets in regards po­ve­za­ni to remote sa ju connection su ska­li­ra­nje speed. Hence, per­for­man­si the growing interest (46%), in re­šavanje

pitanja privatnosti i suvereniteta

access.

cloud-based security service and SASE.

VPN-om (62%) iden­ti­fi­ko­va­ni su kao

tri naj­češ­ća

Needless

raz­lo­ga

to say,

za

security

po­zi­va­nje

and networking

help podataka (42%) i podrška daljinskom

infr astr uc ture not adapted to remote wor k may lead

67%

Performance

(latency)

66%

Instability,

application

crashes

62% 54% 46%

VPN-related

issues

Unavailable

service

Top User Complaints

Authentication

problems

4%

Other

pri­stu­pu za ne­u­pra­vlja­ne ((BYOD) uređa­je

za­po­sle­nih (40%).

Dok bez­bed­no­sni i mre­žni ser­vi­si zasnovani

na cloudu mogu umanjiti zagušenje

i poboljšati brzinu i performanse

aplikacija, brige vezane za privatnost

i us­kla­đe­nost mo­gu se re­ši­ti ko­riš­ćenjem

lo­kal­nih ta­ča­ka pri­stu­pa (po­ints of

presence - PoPs). Pojavom servisno-inici­ra­nog

ZTNA (ze­ro trust net­work access)

iz clouda, organizacije mogu da

po­dr­že bez­kli­jent­ski da­ljin­ski pri­stup sa

ne­u­pra­vlja­nih BYOD ure­đa­ja, uklju­ču­jući

ure­đa­je ko­je ko­ri­ste tre­će stra­ne (kao

što su part ne ri ili kon sul tan ti) bez potrebe

za instaliranjem ili upravljanjem

agenta.

Stra­te­gi­je za ska­li­ra­nje

uda­lje­nog pri­stu­pa

Na pitanje kako zadovoljavaju porast

zah­te­va za ra­dom na da­lji­nu, 69% is­pitanika

je saopštilo da dodaju on-prem

ka­pa­ci­te­te, 66% pre­la­zi na bez­bed­nost

ba­zi­ra­nu na clo­u­du, a iz­ne­na­đu­ju­ćih

36% či­ni i jedno i drugo.

Zašto bi organizacije radile i jedno i

dru­go? Eks­pe­di­tiv­no­sti ra­di, mo­žda je

lakše dodati kapacitet trenutnim rešenji

ma ume sto da se na pra vi rez i da se

ona zamene potpuno novim. Alternativ­no,

ovo mo­že od­ra­ža­va­ti fa­zni pristup

usvajanju servisa zasnovanih na

clo­u­du i SA­SE-a, ili mo­že bi­ti re­zul­tat

razmatranja rezidentnosti podataka,

gde organizacije preferiraju da zadrže

me­ha­ni­zme in­spek­ci­je on-pre­mi­ses

umesto da pregledaju sav veb saobraćaj

u clo­u­du.

Latency

Crashes

VPN

issues

Da­ljin­ski pri­stup i bez­bed­nost

za­sno­va­na na clo­u­du

Što se ti­če bez­bed­no­snih ser­vi­sa zasno­va­nih

na clo­u­du, 61% is­pi­ta­ni­ka

REMOTE AND HYBRID WORK SECURITY REPORT

10

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

ko ji su preš li na njih sma tra ju ih u ve likoj

meri strateškim za skaliranje udaljenog

pri­stu­pa, u po­re­đe­nju sa 83% potpredsednika

i C-level rukovodilaca.

Sada više nego ikad, na cloudu bazirani

bezbednosni servisi i SASE olakšavaju

prelazak na hibridno remote-andbranch

radno mesto. Uz korisnike koji

rade bilo gde, servisi bazirani na cloudu

po­ma­žu or­ga­ni­za­ci­ja­ma da po­bolj­šaju

performanse i dostupnost na globalnom

nivou. A samim prelaskom aplika­

When it comes to cloud-based security services,

61% of all respondents who moved to cloud-based

ci ja u cloud, po tre ba da se one obezbede

on-premises strategic to scaling remote mehanizmima access, as compared br­

security services consider them to be highly

zo za­sta­re­va. to 83% of VPs Cloud and C-level ser­vi­si executives. ta­ko­đe nu­de

broj­ne Now ko­ri­sti more iz than per­spek­ti­ve ever, cloud-based me­nadžmenta,

security

services

od smanjenih

and SASE facilitate

administrativnih

the transition

to a hybrid remote-and-branch workplace.

troškova do opex formiranja cena.

Obez­be­đi­va­nje uda­lje­nog

pri­stu­pa da­nas

Što se ti­če obez­be­đi­va­nja da­ljinskog

pri stu pa da nas, vi še od po lovi

ne is pi ta ni ka pri ja vlju je upo tre bu

REMOTE AND HYBRID WORK SECURITY REPORT

tra­di­ci­o­nal­nih VPN kli­je­na­ta (63%) ili

SSL VPN-ova (51%) po ve za nih na bezbednosni

gejtvej ili server za daljinski

pri­stup. Bez ob­zi­ra na to, sko­ro tre­ći­na

(32%) tre­nut­no ko­ri­sti VPN kao cloud

ser­vis, a sli­čan raz­mer (30%) ko­ri­sti

ZTNA cloud ser­vi­se.

Bu­du­ći da je svet apli­ka­ci­ja di­stri­bui­ran,

po­treb­ni su raz­li­či­ti bez­bed­no­sni

me­ha­ni­zmi da bi se osi­gu­ra­li raz­li­či­ti tipo

vi da ljin skog pri stu pa: dok VPN i SSL

With users working anywhere, cloud-based

VPN-ovi pru­ža­ju ši­rok pri­stup ci­lja­noj

services help organizations improve performance

mre­ži, ZTNA ar­hi­tek­tu­re – ključ­na kompo­nen­ta

applications themselves SA­SE-a – moving ima­ju to za the cilj cloud, po­bolj­

and availability on a global scale. And with

the need to secure them with on-premises

ša­nje bez­bed­no­sti pru­ža­njem pri­stupa

engines is fast becoming obsolete. From reduced

administration

sa najmanjim

overhead to

privilegijama,

opex pricing, cloud

tako da

korisnici services also imaju offer numerous minimum efficiencies privilegija from a potrebnih

za obavljanje svog

management perspective.

posla.

REMOTE ACCESS AND CLOUD-BASED SECURITY

Very

strategic

How strategic are cloud-based security services to your

overall efforts to scaling secure remote user access?

Not

strategic

Critical

52%

9% 1%

38%

who moved to cloud-based security consider

~60% it highly strategic for remote access

Somewhat

strategic

Zaš­ti­ta apli­ka­ci­ja ko­ji­ma

se pri­stu­pa na da­lji­nu

13

Ka­da omo­gu­ća­va­ju da­ljin­ski pri­stup

kor­po­ra­tiv­nim apli­ka­ci­ja­ma, 70% is­pi­tani

ka sma tra da je pri tom zaš ti ta apli kacija

od sajber napada i zero-day pretnji

od ve­li­ke va­žno­sti (u po­re­đe­nju sa 77%

me­đu se­ni­or ru­ko­vod­stvom).

Si­ste­mi za spre­ča­va­nje upa­da (Intru

sion pre ven tion systems - IPS)

ko ji vr še du bin sku in spek ci ju pa keta

i vir­tu­el­no pe­čo­va­nje ra­nji­vo­sti na

ser ve ri ma, apli ka ci ja ma i pro to ko lima

va­žna su kom­po­nen­ta pre­ven­ci­je

tih ti po va na pa da, kao i fa jer vo li veb

apli­ka­ci­ja (web ap­pli­ca­tion fi­re­walls -

WAFs) i re še nja za zaš ti tu veb apli kaci­ja

i API-ja (web ap­pli­ca­tion and API

- WA A PI).

Zaš­ti­ta ko­ri­sni­ka od fi­šin­ga i

saj­ber na­pa­da

Ka­da je reč o ovoj bri­zi, vi­še od

80% is­pi­ta­ni­ka sma­tra da je bez­bednost

ko­ri­sni­ka od ve­li­ke va­žno­sti pri

omo­gu­ća­va­nju da­ljin­skog pri­stu­pa (u

po­re­đe­nju sa 89% me­đu se­ni­or menadž­men­tom).

Ka da ra de iz van fa jer vo la pred u­

ze­ća, ko­ri­sni­ci su ra­nji­vi­ji na pret­nje

kao što su fi šing saj to vi, pre u zi manje

mal ve ra i ko mu ni ka ci ja po ve za na

sa bot­ne­tom. Spre­ča­va­nje da pret­nje

ika­da do­seg­nu do ure­đa­ja ko­ri­snika

po­sta­je od ključ­nog zna­ča­ja, jer

re­tro­ak­tiv­na de­tek­ci­ja i ubla­ža­va­nje

ni su do volj ni. Kao deo SA SE okvi ra,

Se­cu­re Web Ga­te­ways (SWGs) obezbe­đu­ju

si­gu­ran in­ter­net pri­stup za

uda lje ne ko ri sni ke.

Ključ za spre­ča­va­nje na­pa­da koji

ci lja ju ko ri sni ke je su mi nut no izveš

ta va nje o pret nja ma i na pred na

sand bo xing re še nja ko ja pro ve ra vaju

sva ki do stup ni link i sva ku pre u zetu

da to te ku, ka ko bi blo ki ra li pret nje

pre ne go što se one na se le na uređa­ji­ma

ko­ri­sni­ka. Da bi se pred­u­pre­

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

When working outside the enterprise firewall,

users are more vulnerable to threats such as

REMOTE WORK AND BREACH &

ATTACK VECTORS

The top cyber attack vectors reported by professionals who saw an

When enabling remote work, how important

Key to preventing user-targeted

increase in cyber attacks following Covid-19 are data exfiltration and

do you think it is to protect your users against

attacks are up-to-the minute

leakage (55%), phishing emails (51%) and account takeover (44%).

phishing and cyber attacks?

threat intelligence and advanced

These figures speak to the need to implement data loss prevention (DLP)

Low

sandboxing solutions that check

for internet and cloud access by remote users, so that the same level of

importance

each link accessed and each file

data protection is deployed within and outside the office. Medium

importance downloaded, to block threats

Critical

Intrusion Prevention Systems (IPS) 4% and real-time anti-phishing engines

before they populate on users’

are critical to preventing phishing attacks 12% and account takeover, ensuring

20%

devices. To prevent suspicious

that all clicked links are inspected and that corporate credentials are not

files and attachment from

reused in non-work accounts.

infecting users’ devices, content

If answered large or small increase in cyber attacks:

Where do you see an increase in attacks and attack attempts?

64%

55% 51% 44% 36% 35%

phishing sites, malware downloads and botnetlittle

too late. As part of the SASE framework,

Secure Web Gateways (SWGs) deliver secure

internet access for remote users.

High

importance

20%

disarm and reconstruction (CDR)

solutions can be deployed to

remove risky elements while

delivering safe, visually identical

sanitized files. Finally, by scanning

online forms in real time—before

users complete them—the very

latest phishing sites can be

consider the security of users

blocked, completely eliminating

84%

to be of high importance when Applicationtargeted

the risk of account or data

enabling remote access

Ransomware

Malware

Account

Phishing

downloads

attacks compromise.

di­le Data sum­nji­ve da­to­te­ke i atač­menti

sa

takeoverKri­te­ri­jum za iz­bor re­še­nja

emails

exfiltration,

in­fi­ci­ra­nih ko­ri­snič­kih ure­đa­ja, za uda­lje­ni pri­stup

mo gu se pri me ni ti re še nja za raz o ruža­va­nje

i re­kon­struk­ci­ju (con­tent di­

leakage

REMOTE

Na ska­li

AND

od

HYBRID

1 do

WORK

5, pri

SECURITY

če­mu je 5

REPORT

sarm and re con struc tion - CDR) za naj­va­žni­ji, tri naj­zna­čaj­ni­ja kri­te­ri­juma

ukla­nja­ne ri­zič­nih ele­me­na­ta, uz ispo­ru­ku

ko­ja su is­pi­ta­ni­ci na­zna­či­li pri ku­

si­gur­nih, vi­zu­el­no iden­tič­nih po vi ni re še nja za da ljin ski pri stup bili

očiš­će­nih da­to­te­ka. Ko­nač­no, ske­nira

su spre­ča­va­nje na­pa­da ko­ji ci­lja­ju

njem on li ne for mi u re al nom vreme­nu

apli­ka­ci­je (3,98), in­te­gra­ci­ja u sa­dapu­ne

– pre ne­go što ih ko­ri­sni­ci po­

š­nja SD-WAN re­še­nja (3,94) i re­pu­ta­

– naj­no­vi­ji fi­šing saj­to­vi mo­gu Top Attack ci­ja ven­do­ra Vectors (3,93).

bi­ti blo­ki­ra­ni, pot­pu­no eli­mi­ni­šu­ći rizik

Po­tvr­đu­ju­ći za­bri­nu­tost zbog ra­

od kom pro mi to va nja na lo ga ili nji vo sti i zlo u po tre ba apli ka ci ja, ovi

po da ta ka.

bro­je­vi ta­ko­đe od­ra­ža­va­ju svest o

16

Account takeover Phishing Data Leakage

I

REMOTE AND HYBRID WORK SECURITY REPORT

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

9

---

the top three criteria identified by respondents

when shopping for a remote access solution were

the prevention of application-targeted attacks

(3.98), integration into current SD-WAN solutions

(3.94) and vendor reputation (3.93).

Reaffirming the concern over app-related

vulnerabilities and exploits, these numbers also

reflect an awareness for the need to integrate

advanced security services into the current

offices connecting directly to the internet and

cloud. SASE caters to this need with FWaaS for

branch offices.

As the market is ripe with new and innovative

services, professionals are also wary of the need

to get support in the long term, leading them to

consider solution maturity and vendor reputation.

When selecting a solution to secure remote access,

which criteria do you consider the most important?

3.98 3.94 3.93 3.91 3.91

Prevents

applicationtargeted

attacks

Integrates

with current

SD-WAN

solution

Vendor

reputation

/ solution

maturity

3.90

3.89 3.88 3.86

3.73

Support for

Granular

Prevents

clientless

Cost

policy

Cloud-native

phishing and

Interoperable SASE effectiveness ADOPTION

secure

management

Ease of

solution

cyber attacks

remote

with onpremises

model)

trust policies)

(flexible pricing

(enabling zero

deployment

access

and

What is the adoption rate of SASE among (no agent IT

solutions

administration

and security professionals since its coining required) in

2019 by Gartner? Ninety four percent (94%) of

respondents are familiar with SASE, but adoption

is slow, with 9% who already implemented SASE

and 21% who are planning to do so.

Prevention of application-targeted attacks

considered the most important criterion

In the same vein, Gartner estimates that “By

when selecting a remote access solution.

2024, 30% of enterprises will adopt clouddelivered

SWG, CASB, ZTNA and branch office

usvo­ji­ti iz clo­u­da is­po­ru­če­ne SWG,

CASB, ZTNA i FWa­aS za po­dru­žnice

istog ven do ra, što je skok sa 5%

u 2020“. Ovi akro­ni­mi se od­no­se na

ključ­ne slu­ča­je­ve upo­tre­be SA­SE-a,

to jest obez­be­đi­va­nje pri­stu­pa inter

ne tu (si gu ran veb gej tvej ili SWG),

si gu ran pri stup Sa aS apli ka ci ja ma

(cloud pri stup i bez bed no sni broker

ili CASB), obez­be­đi­va­nje si­gurnog

da as ljin a service skog (FWaaS) pri stu capabilities kor po from ra tiv­

firewall

the nim same apli­ka­ci­ja­ma vendor, up from (ZTNA) less than i obez­be­điva­nje

acronyms ko­nek­ci­ja relate po­dru­žnič­kih to key SASE use cases, kan­ce­

5% in 2020.” 2

These

namely

la ri ja (FWa

securing

aS).

internet access (secure web

gateway or SWG), securing access to SaaS

applications (cloud access and security broker,

or CASB), providing secure remote access to

corporate applications (ZTNA) and securing

branch office connections (FWaaS).

po tre bi in te gri sa nja na pred nih sigur

no snih ser vi sa u tre nut nu mrežnu

(SD-WAN) in­fra­struk­tu­ru po­družni­ca

di­rekt­no po­ve­za­nih na in­ter­net

i cloud. SA SE za do vo lja va ovu po trebu

po­mo­ću FWa­aS-a za po­dru­žni­ce.

Ia­ko je tr­žiš­te zre­lo za no­ve i inova­tiv­ne

ser­vi­se, struč­nja­ci su ta­ko­đe

opre zni zbog po tre be do bi ja nja podrš­ke

na du­ži rok, što ih na­vo­di da

raz mo tre zre lost re še nja i re pu ta ciju

ven do ra.

REMOTE AND HYBRID WORK SECURITY REPORT

We are planning to

implement SASE

17

How familiar are you with the SASE (Secure Access

Service Edge) concept and architecture?

I’ve never heard of it

We’ve already

implemented SASE

21%

9%

6%

31%

33%

I’ve heard of it

I’m very familiar

with SASE

Usva­ja­nje SA­SE-a

Ko li ka je sto pa usva ja nja SA SE-a

me­đu IT i bez­bed­no­snim struč­njaci­ma

od ka­da je „sko­van“ 2019. od

stra­ne Gart­ne­ra? Čak 94% is­pi­ta­ni­ka

je upo zna to sa SA SE-om , ali je usvaja­nje

spo­ro, uz 9% onih ko­ji su već

im ple men ti ra li SA SE i 21% onih ko ji

pla ni ra ju to da ura de.

Isto ta ko, Gart ner pro ce nju je da

će „do 2024. go­di­ne 30% pred­u­ze­ća

Top industries reporting

SASE implementation

(% of total implementations)

Finance

Utilities

Application

Software

Manufacturing

Retail and

Wholesale

12%

2 Gartner 2021 Strategic Roadmap for SASE Convergence, 25 March 2021, Neil MacDonald, Nat Smith, Lawrence Orans, Joe Skorupa

7%

9%

18%

18%

REMOTE AND HYBRID WORK SECURITY REPORT

18

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Har mony Con nect

- naj­bo­lja mre­žna

bez­bed­nost is­po­ru­če­na

kao servis

za transformaciju

digitalne radne snage

Har mony Con nect, Check Po into

vo SA SE re še nje, na pra vljen je da

spre­či naj­na­pred­ni­je saj­ber na­pa­de.

Uz ovo re še nje, Check Po in to va vode­ća

mre­žna zaš­ti­ta sa­da je do­stup

na kao clo us ser vis. Check Po int je

uzeo istu vo­de­ću teh­no­lo­gi­ju mrežne

bez­bed­no­sti ko­joj vi­še od 25

go di na po ve re nje uka zu ju vla de, naci­o­nal­ne

ban­ke i 90% svet­skih kompa­ni­ja

sa For­tu­ne 500 li­ste i uči­nio je

jed no stav nom za pri me nu, upra vljanje

i ko­riš­će­nje za sve.

Harmony Connect redefiniše SA­

SE olak­ša­va­ju­ći pri­stup kor­po­ra­tiv­nim

aplikacijama, SaaS-u i internetu svakom

ko ri sni ku ili ogran ku, sa bi lo kog

Siguran pristup internetu - zaštitite udaljene korisnike i kancelarije SWG

ser­vi­som ko­ji pru­ža naj­bo­lju sto­pu hva­ta­nja mal­ve­ra

Bezklijentni i na klijentu bazirani udaljeni pristup - po­dr­ži­te pri­stup

apli­ka­ci­ja­ma pred­u­ze­ća on-prem i u clo­u­du sa BYOD-a ili upra­vlja­nih uređa­ja

sa ZTNA as-a-ser­vi­ce

Obezbedite konekcije ogranaka i maloprodavaca - poboljšajte performanse

FWaaS-om besprekorno integrisanim u vaš SD-WAN

Brz pri stup, bi lo gde - ostvarite brzo i sigurno povezivanje iz globalne

mre­že PoP-ova

Privatnost i kontrola - izaberite dostupne zone da biste adresirali regulative

o privatnosti i obitavanju podataka

ure­đa­ja, bez ugro­ža­va­nja bez­bed­no­sti.

Harmony Connect objedinjuje više

mre­žnih bez­bed­no­snih ser­vi­sa ko­ji se

is­po­ru­ču­ju u clo­u­du, kao što su SWG,

ZTNA, FWa­aS i DLP, a pri­me­nju­je se u

ro ku od ne ko li ko mi nu ta da bi se prime­ni­le

Ze­ro Trust po­li­ti­ke uz bes­prekor­no

ko­ri­snič­ko is­ku­stvo. Io

Da bi­ste na­u­či­li vi­še, po­se­ti­te www.

chec kpo int.com/har mony/con nectsa

se

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Igra ni je go to va,

pre­la­zi­mo na sle­de­ći ni­vo: XDR

O po tre bi da se sma nji kom plek snost saj ber bez bed no sti

Po­ve­ća­nje bu­dže­ta

≠ Po­ve­ća­ne per­for­man­se

Bez­bed­no­sna re­še­nja, či­ji broj se pove­ća­va

iz go­di­ne u go­di­nu, pre­pla­vljuju

struč­nja­ke hi­lja­da­ma upo­zo­re­nja

dnev no. Da li ste zna li da ma le kompa­ni­je

u pro­se­ku ko­ri­ste iz­me­đu 15 i

20, a sred­nja pred­u­ze­ća i do 60 si­gurno

snih re še nja? To ni je ma li broj, a istra­ga

i po­ve­zi­va­nje po­je­di­nač­nih bezbed­no­snih

upo­zo­re­nja mo­že po­tra­jati

i danima.

Upra­vo ov­de se mo­že pri­me­ni­ti izre­ka

„ne vi­di se šu­ma od dr­ve­ća“: kada

se pret­nja ko­nač­no ot­kri­je, vre­me

do shva­ta­nja nje­ne pri­ro­de mo­že da

se meri i u mesecima. Ako zavirimo u

IBM-ov iz veš taj „Da ta Bre ach Re port

2019“ sa­zna­će­mo da je pro­seč­no

vre me ot kri va nje ma li ci o znog na pada

230 da na, dok je vre me po treb no

za nje go vo sa ni ra nje 84 da na! Ovo

je raz log zbog ko jeg se broj saj ber

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

in­ci­de­na­ta i da­lje po­ve­ća­va, upr­kos

po­ve­ća­nim ula­ga­nji­ma u oblast.

Sajber bezbednost je postala toliko

slo­že­na i glo­ma­zna in­du­stri­ja, da

je skup veš­ti­na po­treb­nih za odr­ža­vanje

i funkcionisanje rešenja sada izvan

dometa svima osim velikim globalnim

organizacijama.

Sle­de­ći ni­vo igre

Kako bi rešila ove probleme, pojavila

se nova klasa bezbednosnih alata,

ko­ja obe­ća­va da će po­bolj­ša­ti delotvornost

i efikasnost u otkrivanju i

reakciji na pretnje. Gartner je definisao

novu kategoriju rešenja/platforme

koja objedinjuje i korelira telemetriju

iz više kontrola detekcije, a zatim

sintetiše i automatizuje akcije odgovora

– XDR (Ex­ten­ded De­tect and

Re­spon­se).

Kla­sič­na end­po­int zaš­ti­ta

vi­še ni­je do­volj­na

Mno ge or ga ni za ci je su se okre nule

ka EDR (End po int De tec tion and

Re spon se), EPP (End po int Pro tection

Platform) i Next Generation Anti-Virus

(NGAV) rešenjima za napred­ni­ju

zaš­ti­tu, van uo­bi­ča­je­nih an­ti­virusnih

(AV) platformi. EDR/EPP/NGAV

re še nja su se po ka za la kao iz u zet­no

vred­na u spre­ča­va­nju i ot­kri­va­nju

mnogih oblika napada na krajnje tač­ke.

Me­đu­tim, saj­ber kri­mi­nal­ci i da­lje

pro­na­la­ze na­či­ne da ih za­o­bi­đu: broj

uspešnih napada i dalje raste, uprkos

ogromnim ulaganjima u rešenja i resurse

za sajber bezbednost.

Va­žan ko­rak u sim­pli­fi­ka­ci­ji saj­ber

bez­bed­no­sti le­ži u au­to­ma­ti­zo­va­nju

odgovora koji je adresiran na realne

pretnje, kako bi timovi jasnije i efikasni­je

raz­li­ko­va­li „la­žne“ i po­tvr­đe­ne uzbune.

XDR: No­vi pri­stup de­tek­ci­ji

i od­go­vo­ru na pret­nje

XDR po­ma­že si­gur­no­snim ti­mo­vi­ma

da konsoliduju i racionalizuju upozore­nja

o in­ci­den­ti­ma, i ta­ko ih pre­to­če u

akciju automatizovane istrage i odgovo­ra.

Pri­mar­ni zah­te­vi XDR plat­for­me

su vidljivost pretnji, orijentacija incidenta

i automatizacija odgovora.

Ši­rok spek­tar vi­dlji­vo­sti i

zaš­ti­ta od pret­nji

Osno­vu XDR-a či­ne ši­ro­ka vi­dljivost

nad pri mar nim kom po nen tama

za pre ven ci ju i de tek ci ju, ko je

omo­gu­ća­va­ju naj­pri­klad­ni­ju te­le­metri

ju pret nji. Kom bi no va njem sig nala

iz ovih kom­po­nen­ti omo­gu­ću­je

se kon tekst po tre ban za ot kri va nje

pri kri ve nih na pa da. Ka ko su uklju-

če­ne kom­po­nen­te deo jed­ne platfor

me, po da ci i in for ma ci je o upozo

re nju mo gu se la ko nor ma li zo vati

i kom bi no va ti, što je ve o ma teš ko

ka­da se re­še­nja do­bi­ja­ju od raz­li­či­tih

do­ba­vlja­ča.

Odluka o tome koje komponente

prevencije i otkrivanja treba da budu

uklju­če­ne u XDR je ve­o­ma va­žna. Ia­ko

ne­ki pred­la­žu da se uklju­či ši­rok spektar

alata, potrebno je fokusirati se na

one koji pokrivaju primarne vektore

napada.

XDR ala­ti bi tre­ba­lo da uklju­ču­ju

sig­na­le bar iz sle­de­ćih ključ­nih kompo

nen ti:

1. NGAV - Next Ge ne ra tion An ti virus,

za ba­zič­nu de­tek­ci­ju i pre­ven­ci­ju

mal­ve­ra na kraj­njim tač­ka­ma

2. EPP/EDR - End po int Pro tec tion

Plat fom/ End po int De tect and Respon

se za na pred nu zaš ti tu, ot kriva­nje

i od­go­vor na kraj­njim tač­ka­ma

3. UEBA - User and En tity Be ha vi o-

ral Analytics, za otkrivanje anomalija u

ponašanju korisnika

4. NTA - Net work Traf fic Analysis,

za otkrivanje malicioznih aktivnosti na

mre­ži

Sig na li iz ovih ka te go ri ja re še nja

pru­ža­ju ši­ro­ku vi­dlji­vost ko­ja je potreb­na

da bi se pre­po­zna­la ve­ći­na

na­pa­da. Dru­gi po­da­ci mo­gu slu­ži­ti

kao do pu na, ali po ka za lo se da gore

na­ve­de­ni da­ju naj­ve­ću vred­nost.

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

pro­iz­vo­da u jed­nu XDR plat­for­mu

ostva­ru­je se zna­čaj­na uš­te­da, ka­ko u

pogledu direktnih troškova dobavljača,

ta­ko i kod troš­ko­va in­ter­ne po­drške.

Sa automatizovanim odgovorom

i smanjenjem broja upozorenja smanju

je se i vre me ra da ti mo va, a sa mim

tim i njihovi troškovi.

Za­klju­čak

Pred­no­sti XDR-a

Preciznost

XDR plat­for­me pru­ža­ju ši­ri pri­kaz

do la znih pret nji, kom bi no va njem

pre ven ci je i ot kri va nja iz naj bit ni jih

vek­to­ra na­pa­da. Ovaj ho­li­stič­ki pogled

omo­gu­ću­je da XDR plat­for­me

au to mat ski ob ra de stvar ne pret nje,

kao i da ot kri ju sup til ne tra go ve napa

da ko ji su po ten ci jal no proš li neopa­že­no.

Efikasnost

Sigurnosni timovi troše mnogo manje

vre­me­na na la­žna upo­zo­re­nja, a

mnogi realni napadi se automatski saniraju,

tako da ljudska intervencija nije

po­treb­na. Po­tvr­đe­ni in­ci­den­ti se au­tomat­ski

is­tra­žu­ju i ot­kla­nja­ju, a pra­te ih

podaci i kontekst koji smanjuju manuelnu

istragu.

Smanjenje troškova

Kon so li da ci jom vi še si gur no snih

XDR se za­sni­va na ho­li­stič­koj platformi

koja objedinjuje više kontrolnih

ta­ča­ka ka­ko bi ko­or­di­ni­sa­la spre­ča­vanje,

otkrivanje i odgovore na pretnje.

Ova­kav pri­stup po­ve­ća­va tač­nost otkri­va­nja,

isto­vre­me­no dra­stič­no smanju­ju­ći

slo­že­nost i troš­ko­ve sve­o­buhvatne

zaštite.

Comtrade System Integration, prate­ći

naj­no­vi­je tren­do­ve u in­du­stri­ji,

svojim klijentima nudi bezbednosne

uslu­ge ko­je uklju­ču­ju XDR re­še­nja, poma­žu­ći

im da u vre­me­nu če­stih sajber

napada što bolje zaštite svoje poslovanje.

Uko­li­ko že­li­te da sa­zna­te vi­še, ne

oklevajte da kontaktirate naše eksperte-

www.comtradeintegration.com . Io

*Blog preuzet iz Cynet dokumenta

pod nazivom „Taking Prevention, Detec

tion and Re spon se to the Next Le vel

with Extended Detection and Response

(XDR)“

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Da li je hibridni radni model

budućnost poslovanja?

Ka­ko će po­sao iz­gle­da­ti na­kon pan­de­mi­je? Ovo je ve­ro­vat­no jed­no od naj­po­pu­lar­ni­jih pi­ta­nja u

2021. go­di­ni. Proš­lo je do­sta vre­me­na od po­čet­ka glo­bal­ne epi­de­mi­je iza­zva­ne ko­ro­na­vi­ru­som i,

da bi se odr­ža­lo po­slo­va­nje, ni­je do­volj­no če­ka­ti da sve pro­đe. Neo­p­hod­no je pri­la­go­di­ti se po­stoje­ćoj

stvar­no­sti, pa je ta­ko u po­slo­va­nju na­stao hi­brid­ni rad­ni mo­del.

Na rav no, sta nje u kom živi

mo po sled njih go di nu

da na sa so bom je do ne lo

ne ke no ve tren do ve. Je dan od njih

je flek si bil no po slo va nje, od no sno

rad na da lji nu. Stvo re ne su no ve moguć

no sti za po sao, po nu đe na je potreb

na flek si bil nost po ro di ca ma, a

či ni se da se pro duk tiv nost po ve ćala.

Ovo ni je uti ca lo sa mo na po stoje

će za po sle ne, već i na one po ten cijal

ne. Ba ze ta le na ta se dra stič no proši

ru ju ako im je omo gu će no da ra de

sa uda lje no sti, pa se ta ko bri šu grani

ce iz me đu dr ža va i raz li či tih ge o-

graf skih ce li na.

Hi brid ni mo del ra da ima ogroman

po ten ci jal za go to vo sva pred

u ze ća i nji ho ve rad ni ke, ali se fokus

sa da sta vlja na pri stup ka ko

da se taj po ten ci jal is ko ri sti, da se

ma pi ra ju sla bo sti ova kvog na či na

funk ci o ni sa nja ka ko bi se iz ne drila

pra vo vre me na re še nja za raz voj.

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Upra vo u ma pi ra nju po treb nih alata

za odr ži vost hi brid nog po slo vanja

do la zi mo do elek tron skih servi

sa ko ji omo gu ća va ju i olak ša va ju

rad na da lji nu.

Šta pred sta vlja

hi brid ni

rad ni mo del

O v a j m od e l r ad a p r e ds t av l j a k o m -

bi na ci ju ra da na da lji nu i ra da u kance

la ri ji. To u prak si zna či da će se

za po sle ni oku plja ti u kan ce la ri ji po

una pred od re đe nim uslo vi ma, bilo

da je to na ni vou ti mo va, ka da je

neš to neo p hod no za vr ši ti iz kan cela

ri je, ili da za fi zič kim pri su stvom

po sto ji ne ki dru gi raz log. Svim va rija

ci ja ma za jed nič ko je to da se ve ćinu

vre me na ra di na da lji nu.

Po de la vre me na jed no je od važni

jih pi ta nja kod hi brid nog mo dela

ra da na da lji nu u kom bi na ci ji sa

ra dom u kan ce la ri ji. Da li že li te da

za po sle ni ve ći deo vre me na pro vedu

kod ku će ili u kan ce la ri ji? Da li je

mo gu će op ti mi zo va ti im vre me prove

de no kod ku će uz po moć soft ve ra

i elek tron skih ser vi sa ko ji će po ve ćati

pro duk tiv nost?

Sva ko dnev no

funk ci o ni sa nje

van kan ce la ri je

Vi ber, What sApp, Te ams, Zo om,

Me et… Ovo su sa mo ne ke od pozna

tih apli ka ci ja i soft ve ra ko ji se kori

ste pri sva ko dnev noj ko mu ni ka ci ji

dok su za po sle ni van kan ce la ri je, odno

sno ra de na da lji nu. I to ne predsta

vlja ni ka kav pro blem, jer se putem

ovih apli ka ci ja omo gu ća va neome

ta na ko mu ni ka ci ja svih rad ni ka.

Pi ta nje je šta se de ša va sa do ku menta

ci jom, pri stu pom faj lo vi ma ko ji su

nam bi li na do hvat ru ke u kan ce la ri ji

a sa da ni su. Od go vor se kri je u ser visu

kao što je eDo ku men ta ci ja.

Tran zi ci ja iz po zi ci je u ko joj svu

po slov nu do ku men ta ci ju dr ži te u regi

stra to ri ma u po zi ci ju gde se sva

do ku men ta ci ja na la zi u clo u du, bezbed

na, ar hi vi ra na i na sa mo par kliko

va od vas, ne de lu je kao lak posao.

Ali uz eDo ku men ta ci ju i no ve

na či ne skla diš te nja, gde se ču va i sva

po slov na ko re spo den ci ja, ugo vo ri,

anek si, pod set ni ci, ga ran ci je, teh nič

ka do ku men ta ci ja i još mno go toga,

ceo pro ces de lu je po pri lič no jed

no stav no.

S ob zi rom na to da se to kom svakog

da na u pred u ze ći ma skla diš

ti ve li ki broj do ku me na ta, eDo kumen

ta ci ja će vam omo gu ći ti kontro

lu nad svim, lak ši pri stup i nemo

gu će je da im se iz gu bi trag. Na

kra ju da na, ova ko sa ču va na ar hivska

gra đa pri stu pač na je svim za posle

ni ma (ko ji su au to ri zo va ni da joj

pri stu pe), či me se znat no ubr za va

rad i po ve ća va pro duk tiv nost. Osim

što će svi ima ti olak šan pri stup, saču

va na do ku men ta ci ja bez bed na je

u clo u du uz si gur no sne ko pi je. Ako

po že li te da sve sa ču va te i na ne kom

lo kal nom ser ve ru, tu je op ci ja lo kalne

eDo ku men ta ci je.

Bez bed nost po da ta ka

to kom hi brid nog

po slo va nja

Bi lo da ste deo ma log, sred njeg ili

ve li kog pred u ze ća, ne ma onog ko

ni je po sta vio pi ta nje o bez bed nosti

po da ta ka u uslo vi ma ka da je rad

na da lji nu po stao oba ve zan za go tovo

sve gde je to mo gu će pri me ni ti u

uslo vi ma glo bal ne epi de mi je.

Cloud, od no sno de cen tra li zo va ni

na čin po slo va nja, gde se svi po da ci

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

ču va ju i be le že na uda lje nim serve

ri ma sa ko jih je mo gu će oba vljati

ve li ki broj po slov nih ak tiv no sti,

po stao je ve o ma po pu la ran to kom

epi de mi je. Sa po ja vom cloud re šenja,

ali i mo guć no sti ma ču va nja celo

kup nih ba za po da ta ka u si gur nosnim

ko pi ja ma, go to vo sva pi ta nja

o bez bed no sti po da ta ka do bi ja ju

svoj od go vor. Ovo je tre nut no najbe

zbed ni ji na čin da svi va ši po slovni

po da ci i do ku men ta ci ja bu du saču

va ni, sa br zim pri stu pom če mu

god že li te, a na si gur nom me stu sa

uvek do stup nim bac ku pom za slučaj

da do đe do gu blje nja od re đenih

po da ta ka.

Da li se pro duk tiv nost

mo­že odr­ža­ti

u uslo vi ma hi brid nog

rad nog mo de la?

Ako sa svo jim za po sle ni ma od luči

te da ra de na da lji nu ve ći nu vreme

na, ume sto da bu du u kan ce lari

ji, da li se bo ji te da će im pro duktiv

nost to kom vre me na opa sti? To

je sa svim nor mal no, jer po la zi mo od

pret po stav ke da im fo kus ne će biti

na iz vr ša va nju po slov nih za da ta ka

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

ko li ko na po ro di ci i no vom okru ženju

u kom su se naš li. Me đu tim, uz

kva li tet ne elek tron ske ser vi se ko ji

im olak ša va ju po sao i ve ći nu ak tivno

sti, ova pre mi sa mo že se pre tvori

ti u či sto za do volj stvo.

Go to vo sva ka kan ce la ri ja sa dr ži skenere

putem kojih radnici skeniraju dokumen

ta ci ju, pa je ču va ju u lo kal nim ar hiva

ma do ku me na ta. Uz rad na da lji nu,

kom pli ku je se nji ho vo lo kal no ču vanje,

a eK nji že nje ser vis ima re še nje i

za ovaj pro blem. Ne sa mo da će za

vas oba vi ti ske ni ra nje do ku me na ta

u PDF for ma tu i iz nje ga iz vu ći komple

tan tekst i pre tvo ri ti ga u elektron

sku for mu, već će omo gu ći ti i

nje go vo di rekt no uno še nje u bi lans

sta nja i glav nu po slov nu knji gu. Na

ovaj na čin se uvo di kom plet na au toma

ti za ci ja uno sa pri mlje nih ra ču na.

Sa mim tim što se ve ći deo oba vlja

au to mat ski, dra stič no se sma nju ju

šan se da do đe do gre ša ka pri li kom

uno sa po da ta ka. Za po sle ni mo gu brzo

i efi ka sno da oba ve po sao bez

po tre be da bu du u kan ce la ri ji. I imaće

vi še vre me na da po sve te svom

pri vat nom ži vo tu.

Baš zbog odr ža va nja pro duk tivno

sti, ali i cen tra li zo va nja svih po data

ka, pra će nja pro ce sa i to ko va rada,

elek tron ski ser vi si pred sta vlja ju

suš ti nu za pot pu no ostva ri va nje uspeš

no sti kod hi brid nog rad nog mode

la.

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Po­slo­va­nje u clo­u­du - bu­dućnos­t

funkcionisanja kompanija

Da po slo va nje u clo u du ni je no vi na

ko ju nam je do ne la epi de mi ja go vo ri činje

ni ca da je dan deo glo bal nih kom pani

ja, ali i mla dih star ta po va, funk ci o ni še

baš po ovom prin ci pu već ne ko vre me.

Me đu tim, ono što nam je CO VID-19 kriza

do ne la je ste da su mno ge kom pa ni je

si lom pri li ka ubr za le svo ju di gi tal nu tranzi

ci ju i preš le na funk ci o ni sa nje pu tem

cloud ser vi sa. Li sta be ne fi ta ko je cloud

po slo va nje do no si je go to vo bez ma na.

Od to ga da sma nju je vre me za pristup

po da ci ma, pre ko ko nač nog re šenja

bez bed no sti sa mih po da ta ka i doku

me na ta kroz si gur no sne ko pi je i udalje

ne ser ve re, pa sve do ser vi sa koji

omo gu ća va ju au to ma ti za ci ju mno gih

sva ko dnev nih ak tiv no sti uz elek tron sko

pra će nje, jak mo ni to ring i pri stup svim

po da ci ma na jed nom me stu ra di iz vođe

nja po slov nih za klju ča ka i ana li za.

Da ta lab tim je pa žlji vo osluš ki vao potre

be svo jih kli je na ta to kom van red nog

sta nja ka ko bi za njih, ali i sve dru ge zain

te re so va ne fir me, stvo rio ser vi se ko ji

će im za i sta po mo ći da se što pre adapti

ra ju na no vo na sta lu si tu a ci ju i po spe še

svo je po slo va nje uz po ve ća nje pro duktiv

no sti i efi ka sno sti to kom sva kog radnog

da na. Ovo se po ka za lo po seb no

do brim u uslo vi ma hi brid nog mo dela

ra da, ko ji će po sve mu su de ći po sta ti

stan dard u po slov nom sve tu. Io

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Efi ka snost kuć ne kan ce la ri je

po či nje od re še nja za štam pu

Pro­me­ne ko­je su za­de­si­le mno­ge to­kom po­sled­nje dve go­di­ne pred­sta­vlja­ju dra­ma­tič­ni

pre­o­kret u na­či­nu na ko­ji ra­di­mo. Pre sa­mo dve go­di­ne rad na da­lji­nu je bio re­zer­vi­san za

sa­mo­stal­ne pred­u­zet­ni­ke ili za­ne­mar­lji­vo ma­li broj rad­ni­ka ko­ji su ima­li mo­guć­nost da ra­de

od ku­će, u ve­ći­ni slu­ča­je­va one ko­ji ra­de za stra­ne kom­pa­ni­je ili ser­vi­se. Bez ika­kve pri­preme

ili pla­na, mno­ge kom­pa­ni­je i in­sti­tu­ci­je su ne­volj­no upa­le u eks­pe­ri­ment ra­da od ku­će, a

za­po­sle­ni su mo­ra­li da se pri­la­go­de.

Ka ko sve vi še kom pa ni ja usvaja

hi brid ni na čin ra da, gde

ve li ki broj za po sle nih ima

pri li ku da ra di de li mič no ili pot pu no

od ku će, zna čaj na ula ga nja u IT in frastruk

tu ru omo gu ća va ju po ve za nost i

si gur nost po slo va nja sa bi lo ko je loka

ci je. Sa dru ge stra ne kuć ne kan ce­

la ri je mo ra ju pru ži ti sve ono što je potreb

no za po sle ni ma, uklju ču ju ći i re šenja

za štam pu i ske ni ra nje do ku me na ta.

Iz bor pra vog štam pa ča za kuć nu

kan ce la ri ju mo že ite ka ko uti ca ti na

troš ko ve ra da od ku će, ne sa mo po

pi ta nju po troš nog ma te ri ja la već i u

po gle du po troš nje ener gi je i za gre­

va nja pro sto ra. Jed no stav no, štampač

je alat ko ji je ne za me njiv za mnoge,

a uz ogra ni čen pro stor ko ji ima mo

na ras po la ga nju u na šem do mu i želju

da pro na đe mo eko loš ko i du go roč

no is pla ti vo re še nje, naj no vi ji Eco­

Tank štam pa či iz Ep so na pred sta vljaju

naj bo lji iz bor za kuć nu kan ce la ri ju.

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Sjaj­ni za kuć­nu upo­tre­bu

Svi Eco Tank štam pa či de le par

ključ nih ka rak te ri sti ka ko je ih či ne

sa vr še nim iz bo rom za kuć nu upotre

bu. Naj pre tre ba is ta ći da su u pita

nju iz u zet no eko nom ski is pla ti vi

štam pa či ko ji ko ri ste po seb ne bo ce

sa ma sti lom, re še nje ko je pru ža neve

ro vat nu uš te du u od no su na kertri

dže ili to ne re kod la ser skih štampa

ča. Po red uš te de, naj no vi ja in kjet

teh no lo gi ja ta ko đe ne ko ri sti to plotu

pri štam pi i ti me zna čaj no smanju

je po troš nju elek trič ne ener gi je

u od no su na la ser ske štam pa če, uz

be ne fi te po pi ta nju eko lo gi je. Ep son

je ne dav no osve žio svo ju osnov nu

pa le tu Eco Tank štam pa ča bez ker tridža

na me nje nih mo der nim kuć nim

kan ce la ri ja ma i ma njim kom pa ni jama.

No va li ni ja pro iz vo da uklju čuje

kla sič ne i mul ti funk ci o nal ne štampa

če A4 for ma ta ko ji omo gu ća vaju

jed no stav no, mo bil no štam pa nje

i ve o ma ni sku ce nu po odštam panoj

stra ni.

Za hva lju ju ći kom pakt noj konstruk

ci ji i Wi-Fi i Wi-Fi Di rect ve zi,

ovi štam pa či se la ko in te gri šu sa

po sto je ćim kuć nim i kan ce la rij skim

mre ža ma. Pot pu no su kom pa ti bil ni

sa apli ka ci jom Ep son Smart Pa nel i

mo gu se kon tro li sa ti sa pa met nog

ure đa ja. Ep son Smart Pa nel aplika

ci ja olak ša va po de ša va nje no vih

Eco Tank štam pa ča, pra će nje, štampa

nje, ske ni ra nje i još mno go to ga

pu tem te le fo na ili ta ble ta.

Eco Tank re zer vo a ri sa ma sti lom

iz u zet no ve li ke za pre mi ne omo guća

va ju do pu nu bez pr lja nja, a boči

ce sa bra vi com na pra vlje ne su tako

da sva ka bo ja mo že da se stavi

is klju či vo na svo je me sto. Uz prikaz

ni voa ma sti la sa pred nje stra ne

ure đa ja, la ko se mo že utvr di ti da li

je po treb no da do pu ni te ma sti lo.

Svi štam pa či se is po ru ču ju sa masti

lom do volj nim za tri go di ne ra da.

Eco Tank L1210, L1250, se ri ja L3250,

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

se ri ja L3260 i se ri ja L5290 se is po ruču

ju sa do volj no ma sti la za štam panje

do 8.100 cr no-be lih i 6.500 strana

u bo ji, dok Eco Tank se ri ja L4260,

L6260, se ri ja L6270 i L6290 sa drže

do volj no ma sti la za štam pa nje

do 14.000 cr no-be lih i 5.200 stra na

u bo ji 4. Ka da ko nač no do đe vreme

za do pu nu, u jed nom kom pletu

pri stu pač nih zna men skih bo či ca

sa ma sti lom ko ri snik do bi ja ko li činu

ma sti la ko ja od go va ra onoj u 66

ker tri dža.

Mi­ni­ma­lan kar­bon­ski

oti­sak

Ka da je u pi ta nju CO 2

, in kjet štampa

či kom pa ni je Ep son po zi tiv no utiču

na uma nje nje emi si ja ne sa mo

ma njom po troš njom ener gi je u odno

su na dru ge ti po ve štam pa ča kao

što su la ser ski, već i ka da je u pi ta nju

po troš ni ma te ri jal. Na i me, pri li kom

pro iz vod nje po troš nog ma te ri ja la za

Ep son in kjet štam pa če ge ne ri še se

čak 92 po sto ma nje CO 2

emi si ja u

od no su na pro iz vod nju po troš nog

ma te ri ja la za la ser ske štam pa če.

Ta ko đe, svi no vi Ep son Eco Tank

štam pa či ko ri ste Mic ro Pi e zo teh

no lo gi ju ko ja pod ra zu me va rad bez

za gre va nja, pa tro še ma nje elek trič

ne ener gi je i ima ju ma nje za menskih

de lo va. Gla va za štam pu je unapred

na mon ti ra na, ta ko da se štampač

mo že pu sti ti u rad od mah. Seri

je L6260, L6270 i L6290 su ta ko đe

opre mlje ne Pre ci si on Co re gla vom

za štam pu i pred sta vlja ju jed nu od

naj br žih teh no lo gi ja ink džet štampe

na sve tu.

Ske­ne­ri

Na rav no, ne tre ba za ne ma ri ti ni

Ep so no va re še nja za ske ni ra nje doku

me na ta, gde se mo že pro na ći veli

ki iz bor mo de la, od ja ko kom paktnih

i pre no snih, do rav nih i ske ne ra

sa si ste mom za pa pir ko ji su na menje

ni ske ni ra nju ve li ke ko li či ne doku

me na ta sa mi ni mal nom in ter venci

jom ko ri sni ka. Work for ce DS se ri ja

rav nih ske ne ra je sva ka ko naj za stuplje

ni ja sa mo de li ma ko ji po dr ža va ju

mre žni pri klju čak, do da va nje ADF-a

ili kom pa ta bil nost sa mno gim softver

skim re še nji ma.

Sa­da i na­da­lje

Rad od ku će je neš to što će u buduć

no sti bi ti sve ras pr o stra nje ni je.

U ta kvoj po stav ci stva ri kva li tet na

opre ma za rad će bi ti od pre sud nog

zna ča ja i mo že nam po mo ći da ra dimo

br že, bo lje, kva li tet ni je i uz manje

ukup ne troš ko ve. Uz ne ki od Epso

no vih Eco Tank štam pa ča, kva li tet

nu or ga ni za ci ju vre me na i do dat ni

fo kus ko ji rad od ku će mo že po tenci

jal no omo gu ći ti, sve ove pro me ne

mo gu po sta ti ve li ki be ne fit za mnoge

od nas. Io

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Bu di te sprem ni za

upra vlja nje

nepredviđenim situacijama

Ne­ma sum­nje da je pan­de­mi­ja CO­VID-19 na dra­ma­ti­čan na­čin pro­me­ni­la na­še ži­vo­te i na­čin

ra­da. IBM se to­kom proš­le go­di­ne ve­o­ma do­bro no­sio sa si­tu­a­ci­jom ko­ju nam je do­ne­la pan­demi­ja,

jer je 95% na­ših ko­le­ga mo­glo da ra­di na da­lji­nu sa­mo dve ne­de­lje na­kon što je proš­log

mar­ta iz­bi­la pan­de­mi­ja CO­VID-19. Po­ma­lo za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da bi pan­de­mij­ska si­tu­a­ci­ja ko­ja

se ne­pre­kid­no me­nja mo­gla po­no­vo da uma­nji šan­se za in­ter­ak­ci­ju li­cem u li­ce, ko­je su ključ­ne u

ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma.

Au tor Ni ko la Po lić za In ter net ogle da lo

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Ka da to ka žem, mi slim da bi

tre ba lo da is ko ri sti mo vreme

za pri pre mu u slu ča ju da

se ta ko neš to po no vi. Ima mo ko ri sne

ala te za upra vlja nje rad nom sna gom

na da lji nu ili za po kre ta nje hi brid nog

poslovanja, ko ji su ta ko đe sprem ni za

upra vlja nje nepredviđenim situacijama

u tom pro ce su. Ovi ala ti i me tode

su se po ka za li ko ri snim i na šim klijen

ti ma, kao što je na pri mer IBM Triri

ga, in te gri sa no re še nje za upra vljanje

rad nim me stom po mo ću ko jeg

je mo gu će kre i ra ti bez bed no, flek si­

bil no rad no me sto, i po ve ća ti an gažo

va nje za po sle nih i po kre nu ti opera

tiv nu efi ka snost u objek ti ma kompanije.

„Find your essential”

Ka ko bi raz u meo ve li ke glo bal ne

pro me ne, IBM je ra ni je ove go dine

spro veo go diš nju stu di ju sa iz vrš

nim di rek to ri ma pod na zi vom „Prona

đi svo ju suš ti nu“ i an ke ti rao 3.000

di rek to ra iz 26 in du stri ja u sko ro 50

ze ma lja.

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Grafik: izvor - IBM Institute for Business Value

C-suite Series: The 2021 CEO Study

„Find your essential”

Ova go diš nja stu di ja ko ju je sproveo

IBM ot kri la je da je ve ći na an ke tira

nih iz vrš nih di rek to ra iz ja vi la da im

je osna ži va nje rad ne sna ge ko ja ra di

na da lji nu bio glav ni pri o ri tet to kom

2020. Po lo vi na an ke ti ra nih iz vrš nih

di rek to ra či je su kom pa ni je ostva ri vale

bo lje re zul ta te re klo je da će upravlja

nje rad nom sna gom ko ja ra di „bilo

gde“ bi ti naj ve ći iza zov za ru kovod

stvo u na red nih ne ko li ko go di na,

u po re đe nju sa 25% an ke ti ra nih direk

to ra 20 od sto kom pa ni ja iz do njeg

de la li ste po ra stu pri ho da.

Osim to ga, 77% us peš ni jih iz vrš nih

di rek to ra iz ja vi lo je da će do bro bit

za po sle nih uči ni ti pri o ri te tom čak i

ako to uti če na krat ko roč ne po slov ne

re zul ta te, u po re đe nju sa 39% onih

sa ma nje uspe ha, što do bro od ra žava

či nje ni cu da su an ke ti ra ni li de ri vode

ćih or ga ni za ci ja u ovom tre nut ku u

velikoj meri fokusirani na svoje ljude.

Tehnologije na koje se

najviše računa

Osim re or ga ni za ci je fi zič kog po sla

u prav cu ra da na da lji nu, pan de mija

je pred sta vlja la iza zov mno gim liderima

da ponovo osmisle i ubrzaju

svo je stra te gi je di gi ta li za ci je. Stu di ja

po ka zu je da iz vrš ni di rek to ri iz re gio

na Cen tral ne i is toč ne Evro pe i drugih

de lo va sve ta u ve li koj me ri raz miš

lja ju slič no ka da je reč o iden ti fi ka ci ji

če ti ri na pred ne teh no lo gi je – In ter net

of Things, Hybrid Cloud, AI i Au toma

tion – ko je će nji ho vo po slo va nje

uči ni ti sna žni jim, br žim i ot por ni jim

na pro me ne ko je je pan de mi ja do nela

u svim industrijama. Io

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Povratak u kancelariju:

ček li sta za osi gu ra nje

saj ber be zbed no sti kom pa ni ja či ji se

za po sle ni vra ća ju na rad na me sta

Sve češ će kom pa ni je raz miš lja ju o post-pan de mij skoj rad noj ru ti ni za svo je za po sle ne. Kompa

ni ja Ap ple je pla no ve o po vrat ku za po sle nih u kan ce la ri je ba rem na ne ko li ko da na ne delj no

po me ri la sa sep tem bra ove na ja nu ar na red ne go di ne. I mno ge dru ge kom pa ni je još uvek ni su

do ne le ko nač ne od lu ke o no voj re al no sti ra da, ali ma kar i de li mič ni po vra tak u kan ce la ri ju zah teva

od re đe ne me re IT ti mo va i ti mo va za du že nih za IT bez bed nost.

Au tor: Dra gan Da vi do vić,

di rek tor b2b po slo va nja

kom pa ni je Ka spersky

za is toč nu Evro pu

Ia ko je pre la zak na rad od ku će

bio kom pli ko van, za ni mlji vo je i

da po vra tak u kan ce la ri ju mo že

bi ti pod jed na ko iza zo van. Or ga ni zaci

je će mo ra ti da opo zo vu od re đe ne

pro me ne, što bi mo glo bi ti jed na ko

slo že no kao ka da su one pr vo bit no

uve de ne. Ta ko đe će mo ra ti po no vo

da osi gu ra ju bez bed nost in ter nih servi

sa i za do vo lje po tre be za po sle nih

za soft ve rom na ko ji su se na vi kli tokom

pe ri o da izo la ci je. Postoji nekoliko

ključnih sajberbezbednosnih prioriteta

koje treba uzeti u obzir.

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

1. Na sta vi te da ko ri si te sva re šenja

uve de na kod pre la ska na rad

od ku će

Ka ko bi sa ču va le bez bed nost korpo

ra tiv nih end po int ure đa ja dok su

za po sle ni ra di li od ku će, kom pa ni je

su naj ve ro vat ni je uve le do dat ne mere

zaš ti te, po put bez bed no snih pro vera

i cen tra li zo va nog upra vlja nja za krpa

ma uda lje nih ra ču na ra, po sta vlja nja

ili pro ši re nja VPN mre že ili su uvo dile

obu ke o bez bed no sti za za po slene.

Agen ti za de tek to va nje i od go vore

na end po int ure đa ji ma su bi li va žni

za po pu nja va nje pra zni na u od bra ni

pe ri me tra mre že ko ji mo žda ni su ta ko

do bro funk ci o ni sa li zbog ne do stat ka

sa mog pe ri me tra.

Ove prak se bi tre ba lo da osta nu iste

i za hi brid ne mo de le ra da – ka da se

za po sle ni kre ću na re la ci ji iz me đu kuće

i kan ce la ri je ili pu tu ju na po slov na

pu to va nja. VPN, EDR i si ste mi za otkri

va nje upa da na end po int ure đa jima

osi gu ra će bez be dan rad za po sleni

ma, gde god oni že le li da oba vlja ju

svo je za dat ke.

2. Pa žlji vo is pla ni raj te re sur se

i vre me po treb no za omo gu ća vanje

bez bed no snih kon tro la ko je su

one spo so blje ne za rad na da lji nu

Ka ko bi za po sle ni ma omo gu ći le

da ljin sko po ve zi va nje na kor po ra tivnu

mre žu, po seb no sa lič nih ure đaja,

or ga ni za ci je mo gu da se od lu če na

osla blji va nje ili one mo gu ća va nje neke

od saj ber be zbed no snih kon tro la

– kao što je Net work Ad mis sion Control

(NAC). NAC pro ve ra va da li su

ra ču na ri us kla đe ni sa kor po ra tiv nim

bez bed no snim zah te vi ma pre ne go

što odo bri pri stup kor po ra tiv noj mreži.

Ako ra ču nar ni je au to ri zo van, ima

za sta re li soft ver za zaš ti tu od mal vera

ili ne ku dru gu ne do sled nost, NAC

ne će odo bri ti pri stup dok se ti proble

mi ne re še.

Ka da se za po sle ni vra te u kan cela

ri ju i po ve žu na kor po ra tiv nu mrežu,

NAC kon tro la bi tre ba lo da bu de

uklju če na ra di zaš ti te in ter nih si stema

u slu ča ju da ure đa ji pred sta vlja ju

ri zik. Me đu tim, bu du ći da su ra ču nari

bi li van kan ce la ri je oko 18 me se ci,

mo že se de si ti da su ne ka ažu ri ra nja

pro puš te na. To zna či da omo gu ća vanje

NAC kon tro le za de se ti ne ili čak

sto ti ne ta kvih ure đa ja mo že da prouzro

ku je mno ge greš ke. Kao re zul tat

to ga, uklju či va nje ser vi sa bi mo glo

da se pre tvo ri u po ste pe ni, ogra ni čeni

pro ces za ma le gru pe za po sle nih.

Or ga ni za ci je tre ba da pred vi de takve

pro ble me i da ima ju plan koji

uklju ču je re sur se, ro ko ve, is prav ke

gre ša ka, a mo žda čak i po moć IT inte

gra to ra.

3. Osi gu raj te ažu ri ra nja in ternih

si ste ma

Ne moj te da za bo ra vi te da pro veri

te in ter ne kri tič ne ser vi se. Ako posto

je ser ve ri bez in sta li ra nih naj no vijih

za kr pa, bo lje je da tim za IT bezbed

nost zna za njih pre otva ra nja

vra ta kan ce la ri je.

Ka da smo svi se de li za kan ce la rijskim

sto lo vi ma, na ši ra ču na ri su stal

no bi li po ve za ni sa kor po ra tiv nom

mre žom i bi li su pod zaš ti tom i kontro

lom 24 sa ta dnev no. U skla du sa

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

tim, ri zi ci od eks plo i ta ko ji pro di re u

mre žu sa PC ure đa ja i ugro ža va ranji

vi ser ver su bi li ma nji.

Za mi sli te sa da da su se svi za posle

ni za jed no vra ti li u kan ce la ri ju i

po ve za li svo je lap to po ve na kor pora

tiv nu mre žu, a tu je ne za kr pljeni

kon tr o lor do me na ko ji upra vlja

svim ko ri snič kim na lo zi ma. Ako među

sto ti na ma ure đa ja ima onih ko ji

su kom pro mi to va ni i saj ber kri mi nalci

ot kri ju ra nji vi kon tro lor, mo gu da

do bi ju pri stup po da ci ma i lo zin kama

za na log za po sle nog. Na daj mo

se da bi tim za IT bez bed nost mogao

br zo da ot kri je pro blem, ali već

ta da bi oni ima li pu no do dat nog posla

za re or ga ni za ci ju mre že i pro menu

svih lo zin ki.

4. Bu di te sprem ni za uš te du, ali

i za troš ko ve

Vra ća nje za po sle nih u kan ce la ri ju

po slo dav cu će uš te de ti neš to nov ca.

Na pri mer, u kom pa ni ji Ka spersky smo

po ve ća li broj VPN tu ne la sa 1.000 na

5.000 - 8.000 ka ko bi smo ve ći ni na ših

za po sle nih omo gu ći li rad od ku će. Vero

vat no će mo sma nji ti taj tro šak ka da

se naš tim vra ti u kan ce la ri ju, jer nam

ne će tre ba ti to li ko VPN li cen ci.

Slič no to me, kom pa ni je mo gu da

sma nje broj pret pla ta na cloud re šenja,

kao što su Slack ili Mic ro soft Teams.

Ne će bi ti po treb no to li ko cloud

li cen ci, a ne ki ser vi si mo gu da se kori

ste in ter no. Ista stra te gi ja mo že da

se pri me ni na apli ka ci je za elek tronski

pot pis. One su bi le neo p hod ne

to kom izo la ci je, ali se nji ho va upotre

ba mo že sma nji ti i kom bi no vati

sa tra di ci o nal nim po stup kom potpi

si va nja do ku me na ta ka da se ukinu

me re ko je ogra ni ča va ju kre ta nje.

Ipak, osta tak tih bu dže ta se može

po tro ši ti na or ga ni za ci ju di gi talnih

rad nih sta ni ca, pa bi za po sle ni u

to ku rad ne ne de lje mo gli da ra de i u

kan ce la ri ji i sa ne kog dru gog me sta.

Od in fra struk tu re vir tu el nog desk topa

(vir tual desk top in fra struc tu re -

VDI) do desk to pa kao ser vi sa (desktop

as a ser vi ce - Da aS), kon cept ni je

nov, ali ga je pan de mi ja uči ni la uobi

ča je ni jim, ka ko je pri me ti la kompa

ni ja Gart ner. Ka da su svi rad ni

pro sto ri u clo u du i za po sle ni mo gu

da im pri stu pe sa bi lo kog ure đa ja,

mno go je lak še po sta vi ti, upra vlja ti,

po pra vi ti i zaš ti ti ti vir tu el ne desk topo

ve ne go uda lje ne ra ču na re.

5. Sa ču vaj te ala te i po de ša va nja

sa ko ji ma su za po sle ni ra di li

Pri li kom ra da na da lji nu za po sleni

su ovla da li no vim ala ti ma za komu

ni ka ci ju i sa rad nju – če to vi ma, video

kon fe ren cij skim po zi vi ma, ala tima

za pla ni ra nje, CRM stra te gi ja ma.

U bu duć no sti će hte ti da na sta ve da

ko ri ste te apli ka ci je, jer su im po stale

po zna te i jed no stav ne za ko riš ćenje.

Kao što je jed no od na ših is tra živa

nja po ka za lo, za hva lju ju ći is ku stvu

pan de mi je, 74% lju di že li flek si bil ni je

i ugod ni je rad ne uslo ve.

Za bra na ko riš će nja ovih ino va ci ja

za po sle ni ma mo žda ni je mu dar potez.

To bi mo glo da do ve de do po rasta

upo tre be neo vlaš će nih teh no lo gija,

ka da za po sle ni ko ri ste apli ka ci je na

sop stve nu ini ci ja ti vu i bez odo bre nja

IT ode lje nja. Kom pa ni je tre ba da bu du

sprem ne da ili odo bre no ve ser vi se ili

pred lo že al ter na ti ve i ob ja sne za po sleni

ma zaš to je va žno iza bra ti bez bed nije

op ci je. Po sto je po seb na re še nja ko ja

po ma žu or ga ni za ci ja ma u upra vlja nju

pri stu pom cloud ser vi si ma – cloud disco

very funk ci je u bez bed no snom reše

nju ili bez bed no sni bro ke ri za pristup

clo u du – ko ja spro vo de bez bedno

sna pra vi la za cloud ser vi se.

IT bez bed nost bi tre ba lo da unapre

di po slo va nje, a ne da pred sta vlja

pre pre ku. Za ne ma ri va nje ove pro mene

po na ša nja mo že uti ca ti na na čin na

ko ji za po sle ni vi de kom pa ni ju. Omogu

ća va nje flek si bil nog ra da i ser vi sa

ko ji su po god ni za za po sle ne kompa

ni ju mo že uči ni ti pri vlač ni jom, ka ko

za po sle ni ma ta ko i po ten ci jal nim kandi

da ti ma. I obr nu to, od bi ja nja mo gu

do ve sti do neo do bra va nja za po sle nih

i jav no sti. Vi de li smo da se to do go dilo

sa kom pa ni jom Ap ple, gde su po jedi

ni za po sle ni na pi sa li otvo re no pi smo

tra že ći od Ti ma Ku ka (Tim Co ok) i iz vrš

nih di rek to ra da „raz mo tre pred log

da od lu ke o ra du na da lji nu i flek sibil

nom ra du bu du au to nom ne za tim

kao što su i od lu ke o za poš lja va nju”.

Na­u­če­na lek­ci­ja

Pan de mi ja i pre la zak na rad na dalji

nu su bi li iza zov po sta vljen vi šom

si lom. Ta kve stva ri se ne de ša va ju često.

Upr kos po teš ko ća ma, ovo is kustvo

je ne pro ce nji vo i pru ža ključ nu

lek ci ju za bu duć nost.

Jed na od naj va žni jih stva ri kojoj

nas je pan de mi ja na u či la je brzi

na po slov ne tran sfor ma ci je i fleksi

bil nost in for ma ci o ne teh no lo gi je.

IT bez bed nost ne bi tre ba lo da zabra

nju je, već da nu di mo guć no sti i

po dr ža va tu flek si bil nost. Pa me tan i

bez be dan po vra tak ra du u kan ce lari

ji u bi lo kom ob li ku mo že po moći

kom pa ni ja ma da bu du u to ku sa

ovim tren dom, mak si mal no is ko rišća

va ju ći svo je po slov ne pro ce se. Io

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Hi brid ni rad je na ša

nova realnost

Tokom poslednjih 18 meseci, mnogi su se borili sa stresom izazvanim novonastalom situacijom

zbog bri ge o zdra vlju vo lje nih, ba lan si ra nja iz me đu ško lo va nja od ku će i bri ge o de ci, kao i

zbog bor be sa izo lo va noš ću i usa mlje noš ću. Po sao od ku će je ne ki ma stvo rio no ve mogućnosti,

po nu dio vi še vre me na za po ro di cu, ali to nas je sta vi lo i pred no ve iza zo ve. Ti mo vi su ove go di ne

fi zič ki po sta li ma nje an ga žo va ni, a di gi tal na is cr plje nost po je din ca je stvar na i neo dr ži va pret nja.

Broj sa sta na ka, mej lo va i raz me nje nih po ru ka je dra stič no po ras tao. Zbog to ga su ve li ke kom pani

je po če le da pri me nju ju hi brid ni na čin ra da, od no sno mo del po ko me se ne sa mo rad no me sto,

već i vre me oba vlja nja po sla (gde god je taj mo del mo gu će pri me ni ti), pri la go đa va po tre ba ma i

oba ve za ma po je din ca. U ve li kim kor po ra ci ja ma pri me će no je da ova kav na čin ra da pod sti če efika

snost i pro duk tiv nost.

Za­ni­mlji­vo je da, pre­ma is­tra­živanju

Work Trend In­dex ko­je

spro­vo­di Mic­ro­soft, 46% ljudi

pla­ni­ra da se pre­se­li, jer im je sada

omo­gu­će­no da ra­de na da­lji­nu. Dok

je ra­ni­je to bio sa­mo san - svoj po­sao

oba­vlja­ti iz naj­o­mi­lje­ni­jih ku­ta­ka svo­je

dr­ža­ve, pri­mor­ja ili omi­lje­nih gra­do­va -

sa­da je to sve po­sta­la no­va re­al­nost zahva­lju­ći

hi­brid­nom na­či­nu ra­da. Ova­kvu

od­lu­ku za pre­se­lje­njem lju­di do­no­se

pre sve­ga zbog lič­nog za­do­volj­stva, potre­be

za pro­me­nom, sma­nje­nja ži­votnih

troš­ko­va, kao i uš­te­de vre­me­na koje,

na­ro­či­to u ve­li­kim gra­do­vi­ma, provo­de

u pre­vo­zu do i sa po­sla.

Dru­go is­tra­ži­va­nje, Microsoft Zero

Trust, po­ka­zu­je pak da 91% is­pi­ta­nika

pla­ni­ra da svo­je or­ga­ni­za­ci­je u potpu­no­sti

pre­ba­ci na hi­brid­ni rad u nared­nih

pet go­di­na, a 67% u sledeće tri.

Ova tran­zi­ci­ja će iz­gle­da po­tra­ja­ti, tako

da tre­ba bi­ti pa­žljiv i po­sma­tra­ti koji

su tren­do­vi hi­brid­nog ra­da naj­bo­lji

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

za ko­ju vr­stu kom­pa­ni­ja.

Šta tre ba da ra di HR u

pri­me­ni hi­brid­nog ra­da

Ka­ko bi si­ste­mi bi­li ade­kvat­no pripre­mlje­ni

na hi­brid­ni rad, naj­ve­ći zada­tak

oče­ku­je upra­vo sek­tor HR-a.

Ø Na­pra­vi­te plan za osna­ži­va­nje ljudi.

Po­či­nje od­go­va­ra­njem na kri­tič­na

pi­ta­nja: Ka­ko su lju­di i šta im je potreb­no?

Ko će moći da ra­di na da­ljinu

i ko će mo­žda mo­ra­ti da uđe? Koli­ko

če­sto? Iz­me­ni­te od­go­vo­re na ova

pi­ta­nja ka­ko bi­ste for­mu­li­sa­li plan za

osna­ži­va­nje lju­di za iz­u­zet­nu flek­si­bilnost,

a za­tim pru­ži­te smer­ni­ce za­posle­ni­ma

dok eks­pe­ri­men­ti­še­te i uči­te.

Ø Ula­ži­te u pro­stor i teh­no­lo­gi­ju

ka­ko bi­ste pre­mo­sti­li fi­zič­ki i di­gi­talni

svet, jer se po­slov­ni pro­stor vi­še ne

za­u­sta­vlja u kan­ce­la­ri­ji. Li­de­ri mo­raju

raz­mi­sli­ti o to­me ka­ko opre­mi­ti sve

rad­ni­ke ala­ti­ma ko­ji su im po­treb­ni

za rad - bi­lo da ra­de od kuće, u pro­iz­vod­nji,

u kan­ce­la­ri­ji ili u po­kre­tu.

Ø Bo­ri­te se pro­tiv di­gi­tal­nog is­crplji­va­nja

od vr­ha, pa na­ni­že. Neće biti

la­ko, ali raz­mi­sli­te ka­ko da sma­nji­te

opterećenje za­po­sle­nih, pri­hva­ti­te ravno­te­žu

sin­hro­ne i asin­hro­ne sa­rad­nje i

stvo­ri­te kul­tu­ru u ko­joj se pa­u­ze ohrabru­ju

i poš­tu­ju.

Ø Daj­te pri­o­ri­tet ob­no­vi druš­tve­nog

ka­pi­ta­la i kul­tu­re, jer je to još te­že uradi­ti

u di­gi­tal­nom sve­tu.

Ø Ti­mo­vi tre­ba da kre­nu pro­ak­tiv­no

u iz­grad­nju mre­že, tre­ba da se ohra­bre

i na­gra­de me­na­dže­ri ko­ji da­ju pri­o­ri­tet

iz­grad­nji druš­tve­nog ka­pi­ta­la na po­slu

i na­sto­je stvo­ri­ti kul­tu­ru u ko­joj so­ci­jal­na

po­drš­ka na­pre­du­je.

Ø Pre­i­spi­taj­te is­ku­stvo za­po­sle­nih da

bi­ste se tak­mi­či­li za naj­bo­lje i naj­ra­zli­čiti­je

ta­len­te, jer se spek­tar ta­le­na­ta prome­nio,

kao i oče­ki­va­nja za­po­sle­nih.

Naj­bo­lji li­de­ri saosećaće sa je­din­stvenim

po­tre­ba­ma sva­ke gru­pe u svo­joj

or­ga­ni­za­ci­ji i videće rad na da­lji­nu kao

po­lu­gu za pri­vla­če­nje naj­bo­ljih i naj­razli­či­ti­jih

ta­le­na­ta.

Ka­ko teh­no­lo­gi­ja mo­že

da po­mog­ne

Teh­no­lo­gi­ja mo­že no­si­ti ulo­gu pokre­ta­ča.

No­ve nor­me kul­tur­nih susre­ta

su ključ­ne, ali teh­no­lo­gi­ja mo­že

pomoći da se is­ku­stvo hi­brid­nog sastan­ka

po­dig­ne na vi­ši ni­vo. Da­nas svi

mo­že­mo po­bolj­ša­ti hi­brid­ne sa­stan­ke

uz ne­ko­li­ko do­brih na­vi­ka, po­put toga

da vir­tu­el­ne kan­ce­la­ri­je za sa­stanke

bu­du opre­mlje­ne cen­tra­li­zo­va­nim

au­dio ure­đa­jem, podstičući sve da se

pri­dru­že sa­stan­ku Mic­ro­soft Te­am­sa sa

uklju­če­nom ka­me­rom i ime­nu­ju mode­ra­to­ra

u Te­ams Ro­om­su ko­ji će olakša­ti

raz­go­vor nad­gle­da­njem ćaskanja,

po­di­za­njem ru­ke i uklju­či­va­njem učesni­ka

u razgo­vor.

Ino­va­ci­je Mic­ro­soft Te­ams Ro­omsa,

za­jed­no sa no­vim funk­ci­ja­ma Team­sa,

će omo­gu­ći­ti us­peš­ne, za­ni­mljive

hi­brid­ne sa­stan­ke na ko­ji­ma se svi

osećaju uklju­če­no.

Inovacije Teams Roomsa

Sa­mo jed­na od ino­va­ci­ja je­ste nova

ka­te­go­ri­ja ka­me­re na ba­zi veš­tač­ke

inteliencije gde po­sto­je tri je­din­stvene

teh­no­lo­gi­je ko­je se ko­ri­ste u ovoj

no­voj ka­te­go­ri­ji in­te­li­gent­nih ka­me­ra.

Prva je ak­tiv­no pra­će­nje go­vor­nika

na ba­zi veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je, koje

ka­me­ra­ma u pro­sto­ri­ji omo­gu­ća­va

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

da ko­ri­ste au­dio, mi­mi­ku li­ca i po­krete

ko­ji po­ka­zu­ju ko u pro­sto­ri­ji go­vo­ri

i da zu­mi­ra­ju tu oso­bu ra­di bo­lje perspek­ti­ve.

Sle­de­ća ino­va­ci­ja su vi­še­stru­ki video

strimovi ko­ji uče­sni­ci­ma u prosto­ri­ji

omo­gu­ća­va­ju da bu­du smeš­te­ni

u sop­stve­ni vi­deo pro­zor.

Tre­ća je prepoznavanje ljudi, ko­je

iden­ti­fi­ku­je i pri­ka­zu­je na­ziv pro­fi­la prija­vlje­nih

ko­ri­sni­ka u okvi­ru nji­ho­vog video

pro­zo­ra.

Bu­du­ći da Mic­ro­soft ra­di na stvara­nju

in­klu­ziv­ne kul­tu­re hi­brid­nog rada,

gde sva­ki glas mo­že da se ču­je, instruk­tor

za go­vor u Mic­ro­soft Te­amsu

ko­ri­sti veš­tač­ku in­te­li­gen­ci­ju da bi

vas pri­vat­no pod­u­ča­vao tem­pu go­vora,

oba­veš­ta­vao ka­da ne­ko­ga pre­ki­date

i pod­se­ćao da se ču­je­te sa svo­jom

pu­bli­kom.

Pla­ni­ra­nje i raz­u­me­va­nje ko­će pri­sustvo­va­ti

i na ko­ji na­čin ta­ko­đe su ključ­ni,

uz no­vu funk­ci­ju Outlook RSVP

ko­ja lju­di­ma omo­gu­ća­va da na­ve­du

da li­će sa­stan­ku pri­su­stvo­va­ti fi­zič­ki ili

na da­lji­nu.

Ka­ko bi ce­lo hi­brid­no is­ku­stvo zapo­sle­ni­ma

bi­lo lak­še nova mobilna

apli­ka­ci­ja Mic­ro­soft Vi­va Con­nections,

pod­ra­zu­me­va jed­nu apli­ka­ciju

za za­po­sle­nog za ko­mu­ni­ka­ci­ju, novo­sti

i ob­ja­ve unu­tar kom­pa­ni­je – i sve

to u per­so­na­li­zo­va­nom fe­e­du di­rekt­no

u Te­am­su sa Mic­ro­sof­tom 365. Orga­ni­za­ci­je

mo­gu da per­so­na­li­zu­ju glav­ni

ekran do­dat­nim apli­ka­ci­ja­ma, ka­ko

bi do­dat­no osna­ži­le za­po­sle­ne i olakša­le

pro­na­la­že­nje ko­ri­snih iz­vo­ra za izvr­ša­va­nje

za­da­ta­ka, kao što su pod­noše­nje

iz­veš­ta­ja o troš­ko­vi­ma, pod­noše­nje

zah­te­va za slo­bod­ne da­ne ili prija­vlji­va­nje

i od­ja­vlji­va­nje sa po­sla. Uz

po­moć­pri­la­go­dlji­vih kar­ti­ca, stav­ke na

glav­nom ekra­nu mo­gu da se od­no­se

na po­seb­ne gru­pe za­po­sle­nih ka­ko bi

svi bi­li po­ve­za­ni i an­ga­žo­va­ni, bez obzi­ra

gde i ka­ko ra­de.

Mic­ro­sof­to­vo re­še­nje pod na­zi­vom

povratak na posao, za­sno­va­no na Power

Plat­for­mi, da­je or­ga­ni­za­ci­ja­ma

niz Po­wer apli­ka­ci­ja i Po­wer BI glavnih

ekra­na da bi za­po­sle­ni bi­li bezbed­ni

– uklju­ču­ju­ći potvde o vak­ci­naci­ji,

upra­vlja­nje slu­ča­je­vi­ma, upra­vljanje

bez­bed­noš­ću obje­ka­ta i slič­no. To

je sve­o­bu­hvat­no re­še­nje ko­je ta­ko­đe

mo­že bes­pre­kor­no da se in­te­gri­še sa

po­sto­je­ćim apli­ka­ci­ja­ma dru­gih kompa­ni­ja

ko­je or­ga­ni­za­ci­ja već­ko­ri­sti.

Ono što je od ve­li­kog zna­ča­ja pri

po­vrat­ku na po­sao je­ste da or­ga­niza­ci­je

mo­gu po­nu­di­ti pro­stor za­posle­ni­ma

ko­ji­ma je to po­treb­no na

dan ili sa­mo na ne­ko­li­ko sa­ti ka­ko bi

oba­vi­li svoj deo po­sla. Za­to je Mic­rosoft

na­ja­vio no­vo is­ku­stvo hot­de­skinga

na ekra­ni­ma Mic­ro­soft Te­am­sa koji

omogućavaju lju­di­ma da lo­ci­ra­ju i

re­zer­vi­šu flek­si­bil­ne rad­ne pro­sto­re u

kan­ce­la­ri­ji. Za­po­sle­ni mo­gu re­zer­vi­sa­ti

pro­stor sa ure­đa­ja ili una­pred pomoću

pro­gra­ma Ou­tlo­ok ili Te­ams i pri­stupi­ti

svom lič­nom ka­len­da­ru ti­mo­va,

ćaskanjima, sa­stan­ci­ma i još mno­go

to­ga. Dis­ple­ji ti­mo­va mo­gu se ko­ri­stiti

kao sa­mo­stal­ni ure­đaj ili kao dru­gi

ekran pri hot de­sku. Ka­da se za­po­sle­ni

od­ja­vi, svi lič­ni po­da­ci će bi­ti uklo­njeni

sa ure­đa­ja.

Osim na­ve­de­nih ino­va­ci­ja, u Mic­ro­sof­tu

se kon­stant­no iz­gra­đu­ju i

po­bolj­ša­va­ju pro­iz­vo­di osmiš­lje­ni da

osna­že lju­de ka­ko bi bi­li sprem­ni za

hi­brid­ni na­čin ra­da na ko­ji ra­de danas

i no­vi­ma na ko­ji­ma­će se ra­di­ti u

bu­duć­no­sti. Io

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Nenad Aleksić, regionalni menadžer prodaje, Jugoistočni klaster, Srednja Evropa, VMware

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Podizanje poslovne otpornosti

i transformacionog kapaciteta

uz multi-cloud i hibridne

modele rada

Od po čet ka proš le go di ne, ka da su pro me ne pre ko no ći tran sfor mi sa le po slo va nje kom pa ni ja,

pro vla či se pi ta nje – da li je sve ovo pri vre me no ili je na stu pi la no va era ko joj mo ra mo du go roč no

da se pri la go di mo?

Ia­ko u Sr­bi­ji ne­ma zva­nič­nih istra­ži­va­nja

na ovu te­mu, po­da­ci

iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, a slič­no je i u

ostat­ku sve­ta, ka­žu da ne­ma po­vratka

na staro. Izvršni direktori iz gotovo

svih in­du­stri­ja, a me­đu an­ke­ti­ra­ni­ma su

lideri u bankastrvu (HSBC) i telekomuni­ka­ci­ja­ma

(Bri­tish Te­le­com), oče­ku­ju

trajni prelazak na hibridni model rada.

Sko­ro svi od 50 najvećih po­slo­da­vaca

u Velikoj Britaniji koje je BBC ispitao

ka­žu da ne pla­ni­ra­ju da vraćaju oso­blje

u kancelariju na puno radno vreme.

Ne­ki, po­put Re­vo­lu­ta, su već po­tvr­dili

da ve­ći­na od nji­ho­vih 2.000 rad­ni­ka

trajno prelazi na „fleksibilan rad“.

„Sa da su na po te zu teh no loš ke

kom pa ni je i stra teš ki part ne ri. Naš

za­jed­nič­ki za­da­tak je da po­mog­nemo

bi zni si ma da uve du re še nja i

usvo­je stra­te­gi­je ko­je omo­gu­ća­va­ju

du­go­roč­ne i efi­ka­sne hi­brid­ne mode

le ra da, u ko ji ma uspeh po slovnih

ope ra ci ja ne za vi si od lo ka ci je na

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

ko ji ma se na la ze rad ni ci. U VMwareu

ve ru je mo da su hi brid ni mo deli

ra­da i mul­ti-cloud me­đu ključ­nim

ele men ti ma za po di za nje po slov ne

ot por no sti i tran sfor ma ci o nog kapa

ci te ta bi lo kog bi zni sa na je dan

pot­pu­no no­vi, da­le­ko vi­ši, ni­vo”, kaže

u raz­go­vo­ru za „In­ter­net ogle­dalo”

Ne­nad Alek­sić, re­gi­o­nal­ni me­nadžer

pro­da­je VMwa­rea za ju­go­i­stoč­ni

kla­ster Sred­nje Evro­pe.

Ia ko je proš lo vi še od go di nu dana,

kom pa ni je se i da lje pi ta ju ka ko

da bez ogrom nih troš ko va obez bede

okru­že­nje bez ri­zi­ka, a da isto­vreme­no

odr­že ili una­pre­de pro­duk­tivnost

za po sle nih.

„To sva ka ko je ste ve li ki iza zov,

ali ne i neš to na šta teh no loš ka indu

stri ja i re še nja ko je nu de kompa­ni­je

po­put VMwa­rea već ni­su

po nu di li od go vor. Uz pra ve ala te

ko­ji omo­gu­ća­va­ju jed­nak ni­vo pristu

pa po da ci ma i pro ce si ma i jed naku

bez­bed­nost, uz pri­la­go­đe­ne po­liti­ke

upra­vlja­nja i od­go­va­ra­ju­će platfor

me za sa rad nju, sva ko me sto može

da po­sta­ne kan­ce­la­ri­ja”, na­vo­di

Alek­sić.

Part ne ri kao sa ve zni ci

VMwa re u Adri a tic re gi o nu ima

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

pre­ko 1.200 ko­ri­sni­ka, me­đu ko­jima

su broj ne ve li ke fir me, go to vo

sve ban­ke, in­sti­tu­ci­je dr­žav­ne uprave,

kao i oko 160 po slov nih part ne ra,

a Alek­sić is­ti­če da su upra­vo part­ne­ri

ključ­ni sa­ve­zni­ci u pre­la­sku kom­pani

ja na hi brid ne mo de le ra da.

„Eks­per­ti­za i ve­li­ko is­ku­stvo naših

part­ne­ra u spro­vo­đe­nju us­pešnih

pro­je­ka­ta tran­sfor­ma­ci­je čini

ih ne iz o stav nim fak to rom u prela

sku na di stri bu i ra ni mo del ra da.

Oni su po­drš­ka to­kom ce­log proce

sa – od sa me ini ci ja ti ve za po veća­nje

‘mo­bil­no­sti’ pred­u­ze­ća, preko

iz bo ra naj bo ljih tech ala ta i re šenja

i pomoći kli­jen­ti­ma u upra­vlja­nju

VPN-om, do po drš ke u mul ti-cloud

okru­že­nju, mo­der­ni­za­ci­je apli­ka­ci­ja

i sma­nje­nja troš­ko­va”, is­ti­če naš sago

vor nik.

Bu­duć­nost po­slo­va­nja bi­la je i jed

na od cen tral nih te ma ne dav no zavr

še nog VMworl da, uz kon sta ta ci ju

da ogro­man broj raz­li­či­tih apli­ka­ci­ja,

teh no lo gi ja i in fra struk tu ra do vo de

kom pa ni je pred pi ta nje da li da is kori­ste

sve mo­guć­no­sti ino­va­ci­ja ili da

se od­lu­če da za­dr­že kon­tro­lu.

„Ka ko je na VMworl du re kao Ivo

Sla do ljev, naš re gi o nal ni di rek tor za

Sred­nju Evro­pu, za VMwa­re ovo ni­je

ili-ili pi ta nje. Mul ti-cloud era, s jedne

stra­ne, nu­di neo­gra­ni­če­ne prili

ke, dok se, s dru ge stra ne, po stavlja

pi ta nje ka ko is ko ri sti ti te pri like,

bez eks­po­ni­ra­nja i ugro­ža­va­nja

bez­bed­no­sti. Od­lu­či­va­nje za ino­vaci­je

ne mo­ra da zna­či pre­puš­ta­nje

kon­tro­le”, po­ru­ču­je Alek­sić i do­daje

da VMwa re, je di ni u sve tu, svo jim

cloud-ag no stic i part ner-ag no stic

pri­stu­pom omo­gu­ća­va ko­ri­sni­ci­ma

da nji ho ve apli ka ci je ra de na bi lo kojoj

plat for mi.

„To im da je slo bo du da u isto

vre me mo gu da ino vi ra ju i ko ri ste

pred­no­sti di­gi­tal­no una­pre­đe­nog

vre me na, a da, s dru ge stra ne, zadr­že

kon­tro­lu”, ob­jaš­nja­va Ne­nad

Alek­sić. On na­gla­ša­va da su VMware­o­vi

part­ne­ri tu da is­po­ru­če ska­labil

na re še nja u okvi ru ko jih ko ri snici

br zo do bi ja ju po dat ke iz sta bil nog

i bez­bed­nog IT okru­že­nja, a ti­me se

olak ša va i za da tak IT ti mo va u samim

kom pa ni ja ma.

„Kom pa ni je i or ga ni za ci je po stavlja

ju pi ta nje ka ko da sa nu la vir tuel­nih

desk­to­pa pre­đu na 50, ili kako

od 50 do to ga da vir tu el no posta­ne

glo­bal­ni stan­dard? Osna­živa

nje za po sle nih za pro me ne, bi lo

da ih je 100, 1.000 ili 10.000, zah te -

va no­vi pri­stup. Or­ga­ni­za­ci­je mo­raju

da obez be de di gi tal ne ala te za

neo­me­tan rad, bez ogra­ni­če­nja i bez

kom pro mi to va nja bez bed no sti, koje

će za­po­sle­ni ko­ri­sti­ti ma gde da

se na la ze. U ovom pro ce su, po drš ka

i eks per ti za part ne ra je ne pro cen ljiva

za in ter ne IT ti mo ve, ko ji se na laze

pred za dat kom da us po sta ve digi

tal ni rad ni pro stor ko ji pred sta vlja

du­go­roč­no re­še­nje”, ob­jaš­nja­va Nenad

Alek­sić.

Re še nja za bu duć nost

Na rav no, ne po sto ji je dan pri stup

ko­ji mo­že da se pri­me­ni na sve. Svakoj

in du stri ji i sva koj or ga ni za ci ji potre

ban je mo del po nji ho voj me ri,

ka ko bi di stri bu i ra ni ili hi brid ni način

ra­da mo­gao du­go­roč­no da funkci

o ni še. Teh no lo gi ja po sto ji, na kompa

ni ja ma je da oda be ru pra va reše­nja

– ona uz ko­ja će bi­ti sprem­ne

za bu­duć­nost i sve iza­zo­ve ko­je ona

no si. Io

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Hibridna kancelarija

– opasnosti i jedinstvena zaštita –

Je­din­stve­na re­še­nja kom­pa­ni­je Ac­ro­nis omo­gu­ća­va­ju si­gu­ran rad za­po­sle­nih na da­lji­nu

Ia ko po sto je na zna ke da je, prven

stve no, „za pad ni svet“ us peo

da se iz bo ri s CO VID-19 pan demi

jom, mno ge kom pa ni je ši rom sveta

i da lje gle da ju sa zeb njom glo bal

nu zdrav stve nu si tu a ci ju. Iz tog raz

lo ga pot pu ni po vra tak za po sle nih u

kan ce la ri je još uvek se ne de ša va, ako

će se ikad i de si ti, jer su ne ke teh nološ

ke kom pa ni je ob ja vi le da će nji hovi

rad ni ci mo ći za u vek da ra de od kuće.

Ipak, ve ći na se od lu či la za op ci ju

„neš to iz me đu“ ko ja je po pu lar no nazva

na – hi brid na kan ce la ri ja.

U pi ta nju je re še nje ko je će omogu

ći ti da ljin ski rad za po sle nog ko ji

će mo ći da bu de gde god on to pože

li – kod ku će, u re sto ra nu, ka fi ću,

na utak mi ci… Ko li ka kon cen tra ci ja

će bi ti mo gu ća na ne koj od po menu

tih lo ka ci ja je pi ta nje na ko je mi

ne će mo tra ži ti od go vor, već će mo

se po za ba vi ti jed nim da le ko bit ni jim

pro ble mom.

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Za rad u hi brid noj kan ce la ri ji po treban

je ra ču nar, par slu ša li ca (ako že lite

da se izo lu je te od dru gih) i ve za sa

in ter ne tom, pre ko ko je će te ko mu nici

ra ti sa svo jom fir mom. Ta ve za sa inter

ne tom je naj pro ble ma tič ni ja ka ri ka

u ovom no voj „pri či“.

Re zul ta ti ovog is tra ži va nja, u ko me je

uče stvo va lo 4.400 IT ko ri sni ka i pro fesi

o na la ca na šest kon ti ne na ta, raz bili

su mit da će jed no stav no do da va nje

re še nja re ši ti pro blem saj ber si gur nosti

i zaš ti te po da ta ka. Ne sa mo da te

in ve sti ci je ni su do ne le do dat nu zaš ti tu,

već su u mno gim slu ča je vi ma po kuša

ji upra vlja nja zaš ti tom kroz vi še raz li čitih

re še nja do dat no po ve ća li kom pleksnost

a sma nji li vi dlji vost za IT ti mo ve,

što je do ve lo do po ve ća nja ri zi ka.

„Ovo go diš nje is tra ži va nje ’Cyber

Pro tec tion We ek’ ja sno po ka zu je da više

re še nja ne do no si ve ću zaš ti tu, jer je

Problem (ne)bezbednosti

Osim to ga što ve za iz, re ci mo, ka fi ća

vr lo če sto ni je naj be zbed ni ja, da ljinski

rad je pra vi ma mac za raz li či te vrste

saj ber na pa da na kom pa ni ju preko

nje nih uda lje nih rad ni ka, ko ji često

pri stu pa ju kom pa nij skim re sur sima

pre ko ne zaš ti će nih lič nih ra ču na ra,

od no sno te le fo na.

Ovu pro ble ma ti ku su uvi de la i IT

ode lje nja kom pa ni ja ko je su to kom

proš le go di ne ku pi le no ve si ste me

ka ko bi omo gu ći le i osi gu ra le rad na

da lji nu to kom CO VID-19 pan de mije.

Me đu tim, te in ve sti ci je se ni su ispla

ti le. Glo bal no go diš nje is tra ži va nje

kom pa ni je Ac ro nis „Cyber Protection

We ek“ ot kri lo je da 80% kom pa ni ja

sa da ko ri sti isto vre me no i do 10 re šenja

za zaš ti tu po da ta ka i po di za nje nivoa

IT bez bed no sti, ali vi še od po lovi

ne tih or ga ni za ci ja je proš le go di ne

pre tr pe lo neo če ki va ne za sto je u ra du

zbog gu bit ka po da ta ka.

Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja

„Cyber Protection Week“

Ser­gej Be­lu­sov, osni­vač i iz­vrš­ni di­rek­tor kom­pa­ni­je Ac­ro­nis

ko riš će nje za seb nih ala ta za re ša va nje

po je di nih vr sta iz lo že no sti slo že no, nee

fi ka sno i sku po“, re kao je Ser gej „SB“

Be lu sov, osni vač i iz vrš ni di rek tor kompa

ni je Ac ro nis. „Ova ot kri ća po tvr đu ju

na še uve re nje za pa met ni ji pri stup sajber

zaš ti ti ko ji ob je di nju je zaš ti tu poda

ta ka, saj ber bez bed nost i upra vljanje

kraj njim tač ka ma.“

Da stva ri bu du kom pli ko va ni je – posto

ji zna ča jan jaz u sve sti me đu ko risni

ci ma i IT pro fe si o nal ci ma o to me

ko je su im mo guć no sti IT i saj ber bezbed

no sti do stup ne, što mo že do ve sti

do to ga da iz gu be dra go ce no vre me,

no vac i si gur nost.

Ta ko vi še od dve tre ći ne IT ko ri snika

i 20% IT pro fe si o na la ca ne bi znalo

da li su nji ho vi po da ci iz me nje ni

bez nji ho vog zna nja, jer nji ho vo reše

nje ote ža va utvr đi va nje ta kve vr ste

neovlašćenog pri stu pa.

Skoro polovina IT korisnika ne zna

da li nji hov an ti-mal ver soft ver za u stavlja

pret nje „nul tog da na“, za to što njiho

vo re še nje ne či ni te in for ma ci je lako

do stup nim. Lak pri stup ta kvim poda

ci ma na po lju saj ber bez bed no sti je

pre su dan za osi gu ra va nje zaš ti te poda

ta ka.

Šo kant nih 10% IT pro fe si o na laca

ne zna da li nji ho va or ga ni za cija

pod le že pro pi si ma o pri vat no sti

po da ta ka. Ako od go vor ni za obezbe

đi va nje pri vat no sti po da ta ka ne

zna ju da su kri vi, oni ne mo gu prime

ni ti stra te gi je ili pro ce ni ti re še nja

po treb na za re ša va nje zah te va. To

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

„Cyber Pro­tec­tion We­ek“ sa­ve­ti

Iza zo vi zaš ti te i osi gu ra va nja po da ta ka, apli ka ci ja i si ste ma i da lje će

ra sti u post pan de mij skom sve tu. Da bi osi gu rao zaš ti tu po da ta ka, Ac ronis

pre po ru ču je pet jed no stav nih ko ra ka.

Na­pra­vi­te re­zer­vne ko­pi­je va­žnih po­da­ta­ka. Ču­vaj­te re­zer­vne

ko­pi­je u vi­še pri­me­ra­ka – uklju ču ju ći jed nu lo kal nu ko pi ju za br zi opora

vak i jed nu van oblaka ka ko bi ste bi li si gur ni u opo ra vak ako ka ta strofa

uniš ti va še ko pi je.

Ažu­ri­raj­te svo­je ope­ra­tiv­ne si­ste­me i apli­ka­ci­je. Za sta re lim si stemi

ma i apli ka ci ja ma ne do sta ju bez bed no sne is prav ke ko je spre ča va ju

saj ber kri mi nal ce da do bi ju pri stup po da ci ma. Po treb na je re dov na

in sta la ci ja no vih „za kr pa“ ka ko bi se iz be glo eks plo a ti sa nje.

Iz­be­ga­vaj­te sum­nji­ve e-mail adre­se, lin­ko­ve i pri­lo­ge. Većina

in fek ci ja zlo na mer nim soft ve rom re zul tat je teh ni ka so ci jal nog in že njerin

ga ko je va ra ju po je din ce, ko ji ne sum nja ći otva ra ju za ra že ne pri lo ge

e-poš te ili klik nu na lin ko ve ko ji vo de do veb lo ka ci ja na ko ji ma se na la zi

zlo na mer ni soft ver.

In­sta­li­raj­te an­ti­vi­ru­sni, an­ti-mal­ver i an­ti-ran­som­ver soft­ver koji

omo gu ća va au to mat sko ažu ri ra nje, ta ko da vaš si stem bu de zaštićen

od mal ve ra.

Raz­mi­sli­te o pri­hva­ta­nju je­din­stve­nog re­še­nja za saj­ber zaš­titu

ka ko bi ste ima li cen tral no upra vlja nje i in te gri sa nu zaš ti tu ko ji su

po treb ni za is pu nja va nje da naš njih IT zah te va.

ne zna nje iz la že kom pa ni je ogromnom

ri zi ku od ve li kih ka zni zbog

mo gu ćih kr še nja pro pi sa u 2021. godi

ni.

Za sva ko ga ko ko ri sti vi še re še nja

za re ša va nje svo jih po tre ba za IT infra

struk tu rom i saj ber bez bed noš ću

ne do sta tak tran spa rent no sti ta kvih

in for ma ci ja sa mo po gor ša va stva ri.

On ne sa mo da mo ra za pam ti ti šta

ko je re še nje pru ža, već se ne pre stano

pre ba cu je iz me đu kon zo la ka ko

bi pro na šao de ta lje ko ji su mu potreb

ni – što do vo di do ne e fi ka sno sti

i pro puš te nih uvi da.

„Iz­veš­taj o saj­ber

pret­nja­ma“

Ac ro ni so vo is tra ži va nje „Iz veš taj o

saj ber pret nja ma“ upo zo ra va da su,

ana li zi ra ju ći tren do ve saj ber na pa da

to kom pr vih šest me se ci ove go di ne,

ma la i sred nje ve li ka pred u ze ća (SMB)

po seb no ugro že na. Iz veš taj ot kri va kako

je to kom pr ve po lo vi ne 2021. čak

četiri od pet or ga ni za ci ja is ku si lo napad

na si stem saj ber si gur no sti, što je

po sle di ca ra nji vo sti u nji ho vom eko siste

mu do ba vlja ča tre ćih stra na. U istom

raz do blju, pro seč ni ran som wa re

ot kup je po ras tao za 33%, od no sno

na vi še od 100.000 ame rič kih do lara.

Ovi iz no si pred sta vlja ju ogrom nu

fi nan sij sku šte tu za bi lo ko ju kompa

ni ju, a za ve ći nu ma lih i sred njih

pred u ze ća mo gu zna či ti i kraj poslo

va nja.

Ac ro ni sov „Iz veš taj o saj ber pretnja

ma“ do no si sle de će glav ne zaključ

ke:

- Phis hing na pa di su sve broj niji.

Ko ri ste ći teh ni ke druš tve nog inže

nje rin ga ka ko bi pri vu kli neo prezne

ko ri sni ke da klik nu na ma li ci o­

zne pri lo ge ili lin ko ve, ko li či na phis

hing e-po ru ka po ra sla je za 62%

u dru gom tro me seč ju u po re đe nju

s pr vim tro me seč jem 2021. Taj porast

po seb no za bri nja va, jer se 94%

zlo na mer nog soft ve ra is po ru ču je

pu tem e-poš te. U istom raz do blju,

Ac ro nis je blo ki rao vi še od 393.000

phis hing i ma li ci o znih URL lin ko va

za svo je kli jen te, spre ča va ju ći na pada

če da pri stu pe vred nim po da ci ma

i uba ce zlo na mer ni soft ver u kli jentski

si stem.

- Eks fil tra ci ja po da ta ka na sta vlja

da ra ste. U 2020. godini, po da ci od

pre ko 1.300 žr ta va ran som wa rea

pro cu ri li su kao po sle di ca na pa da,

jer saj ber kri mi nal ci na sto je da maksi

mi zi ra ju fi nan sij sku do bit od uspeš

nih in ci de na ta. To kom pr ve po lovi

ne 2021. već je ob ja vlje no vi še od

1.100 slu ča je va cu re nja po da ta ka,

što pred sta vlja po ve ća nje od 70% za

go di nu da na.

- Rad ni ci na da lji nu i da lje su glav

na me ta. Osla nja nje po slo da va ca

na uda lje ni rad na sta vlja se i na kon

pr vih ta la sa pan de mi je CO VID-19.

Dve tre ći ne uda lje nih rad ni ka sa da

ko ri sti po slov ne ure đa je za lič ne potre

be, a per so nal ne, kuć ne ure đa je

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Po­je­din­ci ne­mar­no pri­stu­pa­ju zaš­ti­ti

Is tra ži va nje je ta ko đe ot kri lo zapanjujuće ne ma ran pri stup zaš ti ti po da ta ka me đu IT ko ri sni ci ma:

- 83% IT ko ri sni ka pro ve lo je vi še vre me na na svo jim ure đa ji ma proš le go di ne, ali je sa mo po lo vi na njih

pre-d u ze la do dat ne ko ra ke da zaš ti ti te ure đa je

- 33% pri zna je da svo je ure đa je ni je ažu ri ra lo naj ma nje ne de lju da na na kon što je oba veš te no o po stoja

nju „za kr pa“

- 90% IT ko ri sni ka pri ja vi lo je da pra vi re zer vne ko pi je, ali 73% je ne po vrat no iz gu bi lo po dat ke ba rem

jed nom, što su ge ri še da ne zna ju ka ko se pra ve re zer vne ko pi je ili da ih pra vil no opo ra ve

za po slov ne ak tiv no sti. Zbog to ga su

se na pa da či ak tiv no usred sre di li na

uda lje ne rad ni ke. Ac ro nis je za be ležio

da se broj glo bal nih saj ber na pada

vi še ne go udvo stru čio, s po ve ćanjem

od 300% bru te for ce na pa da na

uda lje ne ma ši ne.

Ne boj ša Stan kić, re gi o nal ni me nadžer

Ze bra System sa za Ju žnu i is toč nu

Evro pu, kom pa ni je ko ja je eks klu ziv ni

di stri bu ter Ac ro ni sa za Češ ku, Slo vač ku

i Ju go i stoč nu Evro pu, is ti če tri naj ve će

pret nje za ma la i sred nje ve li ka pred u­

ze ća u Sr bi ji i re gi ji u 2021:

Ransomware napadi

I da lje pred sta vlja ju vo de ću pret nju,

uz na po me nu da je ran som wa re Maze

za slu žan za go to vo po lo vi nu svih

po zna tih slu ča je va u 2020. Saj ber krimi

nal ci ni su za do volj ni sa mo na platom

ot kup ni ne za de ši fri ra nje za ra ženih

po da ta ka, već kra du lič ne, po nekad

i ne u god ne, po dat ke pre no što

ih krip tu ju – po tom pre te ka ko će jav

no ob ja vi ti ukra de ne da to te ke ako žrtva

ne pla ti.

Phishing e-mail napadi

E-poš ta je i da lje bi tan ko mu ni ka cio

ni alat za po slo va nje, a to i ha ke ri vide

kao va šu ra nji vost – vi še od 90%

zlo na mer nog soft ve ra po ga đa mre že

Ne­boj­ša Stan­kić, re­gi­o­nal­ni me­na­džer Ze­bra System­sa za Ju­žnu i

is­toč­nu Evro­pu,

pu tem e-poš te. Še me kra đe iden ti te ta

su ključ no sred stvo za is po ru ku zlo namer

nog soft ve ra – vi še od 80% pri javlje

nih si gur no snih in ci de na ta po či nje

kao kra đa iden ti te ta pu tem e-poš te.

DDoS napadi

DDoS na pa di u apli ka cij skom slo ju

ili HTTP DDoS na pa di su na pa di či ji cilj

je ome ta nje HTTP ser ve ra one mo guća

va njem ob ra de zah te va. Ako je server

bom bar do van s vi še zah te va ne go

što mo že da ob ra di, is pu sti će le gi timne

zah te ve ili će se sru ši ti. Dok na padi

apli ka cij skog slo ja ci lja ju apli ka ciju

(Layer 7 OSI mo de la) ko ja po kre će

uslu gu ko joj kraj nji ko ri sni ci po ku ša­

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

va ju da pri stu pe, na pa di mre žnog slo ja

ci lja ju na iz lo že nu mre žnu in fra struk turu

(po put li nij skih ru te ra i dru gih mrežnih

ser ve ra) i sa mu in ter net ve zu.

Ac­ro­nis re­še­nja

Ac ro nis je odav no pre po znao troš

ko ve, efi ka snost i bez bed no sne iza zove

ko ji pro iz la ze iz upo tre be vi še re šenja,

zbog če ga je ova kom pa ni ja pi o nir

na po lju saj ber zaš ti te, in te gri šu ći vr hunsku

saj ber bez bed nost, naj bo lja backup

re še nja i upra vlja nje kraj njim tač ka ­

ma u jed no re še nje. Pro vaj de ri ob je dinje

nih ser vi sa mo gu da gra de svo je IT

uslu ge na re še nju Acronis Cyber Protect

Cloud, dok preduzeća mo gu da do biju

iste ob je di nje ne mogućnosti lo kal nim

re še njem Ac ro nis Cyber Pro tect 15.

Po je di nač ni IT ko ri sni ci mo gu da dobi

ju istu in te gri sa nu saj ber zaš ti tu kao

pro vaj de ri ob je di nje nih ser vi sa i IT profe

si o nal ci pomoću Ac ro nis True Ima ge

2021, pr vog re še nja za lič nu saj ber zaš

ti tu ko je u jed nom pa ke tu do no si an timal

ver sa po bolj ša nom veš tač kom in teli

gen ci jom, uz na gra đi va no re še nje pravlje

nja re zer vnih ko pi ja. Io

Kontakt: Nebojša Stankić

nebojsa.stankic@zebra.cz

I

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

---

Vanredno izdanje :: RAD NA DALJINU

Generalni pokrovitelj Servisa

---

Vanredno izdanje:

RAD OD KUĆE

ISSN 1821 - 4169

IVanredno izdanje :: RAD NA DALJINU

---

Specijalno izdanje:

Business Resilience

Poslovna otpornost

XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

ISSN 1821 - 4169