IO 207 HIBRIDNI RAD

H Y B R I D
Vanredno izdanje:
Hibridni rad
ISSN 1821 - 4169

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

Impressum
Internet ogledalo
Izdavač
Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću
za promet intelektualnih usluga,
Beograd - Zemun, Gradski park 2,
t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)
Adresa redakcije
Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")
Direktor, glavni i odgovorni urednik
Zoran Kovačević
zoran@internetogledalo.com
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika
Vesna Kovačević
vesna@internetogledalo.com
Zamenik glavnog i odgovornog urednika
Nina Kovačević
nina@internetogledalo.com
Video & Editing:
Veljko Kovačević
veljko.kovacevic@internetogledalo.com
Naučni savet
Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana
Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,
dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović,
prof. dr Božidar Radenković
Saradnici
Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan
Katilović, Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja
Milovanović, Marko Talijan, Mihajlo Pavlović, Aleksandar
Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač, Kristina Delač
Kontakt
Redakcija: redakcija@internetogledalo.com
Marketing: marketing@internetogledalo.com
PARTNERI U VANREDNOM IZDANJU
(po abecednom redu)
Canon
Check Point Software Technologies Ltd.
Comtrade
Datalab
Epson
IBM SEE
IDC
Kaspersky
Microsoft
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
004
INTERNET ogledalo : business &
technologies magazine / glavni i odgovorni
urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .
- Beograd (Gradski park 2) : Internet
ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27
cm
Dostupno i na:
http://www.ogledalo.rs - Mesečno
COBISS.SR-ID 172229895
VMware
Zebra Systems
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Iza zo vi
mik sa za po sle nih
Globalna pandemija je primorala IT timove i biznis lidere da inventivno preispitaju gde i kako
rade njihovi zaposleni. Sa post-pandemijskim oporavkom koji se nanovo dovodi u pitanje pojavom
delta soja virusa i nedovoljnim brojem vakcinisanih, mnoge organizacije još uvek pokušavaju
da od re de ka ko će nji hov hi brid ni mo del po slo va nja iz gle da ti. Naj sko ri ji IDC po da ci po ka zu ju
da će sta bil nost i ge o po li tič ka ori jen ta ci ja dr ža va de fi ni sa ti ba lans stra te gi ja bu duć no sti hi brid nog
rada u njima.
Ia ko kom pa ni je na sta vlja ju da
vra ća ju za po sle ne u adap ti ra na
kan ce la rij ska okru že nja, ve o­
ma bi tan deo rad ne sna ge osta je da
ra di na da lji nu, iz bez bed no snih, ali
i prak tič nih lo gi stič kih raz lo ga. Dok
se pro ce nat za po sle nih ko ji se vraća
ju u kan ce la ri je kon stant no me nja,
mno gi rad ni ci će per ma nent no ostati
da ra de na da lji nu, kao deo hi bridne
rad ne sna ge. Ova di na mi ka će
zah te va ti no ve pri stu pe u upra vljanju
i mo ti vi sa nju mik sa za po sle nih
ko ji ra de iz kan ce la ri je i za po sle nih
ko ji ra de na da lji nu, kao i flek si bil nije
me tri ke u smi slu me re nja učin ka
i iden ti fi ko va nja ključ nog oso blja u
or ga ni za ci ji.
Ex pe ri en ce Pa rity
Do dat na pro ble ma ti ka ovih hi bridnih
stra te gi ja po slo va nja ko je se konstant
no adap ti ra ju je ka ko po sti ći
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

upo re div ba lans iz me đu ra da zapo
sle nih u kan ce la ri ja ma i onih ko ji
ra de na da lji nu - ta ko zva ni „ex pe rien
ce pa rity”, a sve u ci lju jed na kog
i bez bed nog na či na, ali i ko li či ne,
ra da na svim lo ka ci ja ma i za je dan
i za dru gi tip za po sle nih ko ri steći
sve kor po ra tiv ne re sur se (uključu
ju ći u te re sur se i sa mo ljud stvo).
Ia ko i da lje taj tzv. „ex pe ri en ce parity”
još uvek ni je po stig nut u ve likoj
ve ći ni kom pa ni ja, sko ro po lo vina
onih ko je je IDC an ke ti rao na vela
je da su nji ho ve teh no lo gi je za
oba vlja nje hi brid nog ra da, kor pora
tiv ne po li ti ke i pro ce du re „upravo
u to ku kre i ra nja”, ma da je naj veći
deo tih do sa da stvo re nih re sur­
sa do stu pan sa mo za po sle ni ma na
da lji nu. Glo bal no gle da no, kom pani
je u Sje di nje nim Ame rič kim Drža
va ma su na pra vi le ma lo vi še poma
ka u po bolj ša nju ovog ba lan sa
u od no su na dru ge dr ža ve i re gi o­
ne sve ta, ali i da lje osta je do sta toga
što tre ba ura di ti ka ko bi se ovaj
pro blem re šio.
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Pi­ta­nja ko­ja tra­že
od go vo re
Da kle, du go roč na pi ta nja ko ja bi
or ga ni za ci je tre ba lo da po sta ve sebi
je su:
1. Šta za pra vo hi brid na rad na snaga
zna či u kon tek stu va še kom pa ni je
i kul tu re va še kom pa ni je?
2. Ko ja je od go va ra ju ća teh no loš
ka in fra struk tu ra ko ja mo že na pravi
na čin da po dr ži vaš hi brid ni rad?
3. Ko ji su po ten ci jal ni pro ble mi koji
mo gu na sta ti iz me đu za po sle nih koji
ra de od ku će i onih ko ji ra de iz kance
la ri je?
4. Ka ko se su o či ti i pre va zi ći ose ćaj
izo la ci je za po sle nih ko ji ra de od ku će?
5. Ka ko naj bo lje odr ža ti ko he ziv nu
or ga ni za ci o nu kul tu ru?
IDC se osla nja na IT od se ke svih
in du stri ja da za u zmu svo je me sto u
ovoj pro me ni kul tu re i pre u zmu odgo
vor nost kao li de ri pro me na, jer će
IT i da nas i uvek bi ti zna ča jan deo
po slo va nja. Io
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Na vaša pitanja odgovara Canon:
Upravljanje
bez­bed­noš­ću in­for­ma­ci­ja
u hi­brid­nom rad­nom pro­sto­ru
Bez­bed­nost in­for­ma­ci­ja i da­lje je u cen­tru pa­žnje – u me­di­ji­ma, u sve­sti jav­no­sti i, što je naj­važni­je,
u na­či­nu na ko­ji kom­pa­ni­je tro­še svo­je IT bu­dže­te. Po­da­ci i pri­stup tim po­da­ci­ma pred­stavlja­ju
ve­o­ma vre­dan cilj za kri­mi­nal­ce. Ali, pro­me­ne u na­či­nu na ko­ji ra­di­mo dra­stič­no uti­ču na
bez­bed­no­sno okru­že­nje. Sve vi­še or­ga­ni­za­ci­ja pri­me­nju­je hi­brid­ni mo­del ra­da, omo­gu­ća­va­ju­ći
za­po­sle­ni­ma da se flek­si­bil­no kre­ću iz­me­đu lo­ka­ci­ja: od cen­tral­ne kan­ce­la­ri­je, pre­ko de­lje­nih
pro­sto­ra za za­jed­nič­ki rad, do nji­ho­vog sto­la kod ku­će, pa čak i ‘u po­kre­tu’, kad pre­la­ze iz jed­nog
rad­nog pro­sto­ra u dru­gi.
I
dok ovaj no­vi na­čin ra­da pru­ža
mno­go pred­no­sti, hi­brid­ni rad
i rad na da­lji­nu su upra­vlja­nje
bez­bed­noš­ću in­for­ma­ci­ja uči­ni­li kom­
plek­sni­jim. Me­đu­tim, ti iza­zo­vi ni­su nesa­vla­di­vi
ka­da na ras­po­la­ga­nju ima­te
pra­vu teh­no­lo­gi­ju i po­drš­ku.
U na­stav­ku is­tra­žu­je­mo če­ti­ri če­sto
po­sta­vlja­na pi­ta­nja iz or­gani­za­ci­ja ko­je
upra­vlja­ju hi­brid­nim rad­nim okru­že­njem
– i ob­jaš­nja­va­mo ka­ko Ca­non mo­že da
vam po­mog­ne u nji­ho­vom re­ša­va­nju.
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Ka­ko mo­že­mo da
op­ti­mi­zu­je­mo bez­bed­nost
in­for­ma­ci­ja u na­šem
hi­brid­nom rad­nom
okru­že­nju, a da ne do­đe do
ogrom­nih troš­ko­va?
Bez ob­zi­ra da li po­sta­vlja­te hi­bridno
rad­no okru­že­nje ili že­li­te da op­timi­zu­je­te
po­sto­je­će, bez­bed­nost bi treba­lo
uvek da vam bu­de pr­va na umu.
Ali, za or­ga­ni­za­ci­je je uo­bi­ča­je­no da
ovim ci­lje­vi­ma pri­stu­pa­ju za­seb­no, tako
što pr­vo in­ve­sti­ra­ju u teh­no­lo­gi­ju
ko­ja omo­gu­ća­va hi­brid­ni rad, a za­tim
pre­la­ze na obez­be­đi­va­nje pro­ši­re­nog
rad­nog okru­že­nja. Or­ga­ni­za­ci­je mo­gu
da uš­tede vre­me i da iz­beg­nu ono što
je, u suš­ti­ni, „dvo­stru­ko pla­ća­nje” ta­ko
što će pom­no da is­tra­že bez­bed­no­sne
mo­guć­no­sti re­še­nja za hi­brid­ni rad pre
ne­go što ga usvo­je.
Mi u kom­pa­ni­ji Ca­non bez­bed­nost
sta­vlja­mo na pr­vo me­sto u sve­mu što
ra­di­mo, od ugra­đe­ne zaš­ti­te od saj­ber
ri­zi­ka u na­šem har­dve­ru i soft­ve­ru, do
na­či­na na ko­ji pla­ni­ra­mo, im­ple­menti­ra­mo
i is­po­ru­ču­je­mo re­še­nja. Šta­više,
kom­pa­ni­ja Qu­o­cir­ca je Ca­non prepo­zna­la
kao li­de­ra u in­du­stri­ji u bezbed­no­sti
štam­pe i do­ku­me­na­ta, što
vam pru­ža spo­koj­nost da, ka­da uđe­te u
part­ner­stvo sa Ca­no­nom ka­ko bi­ste opti­mi­zo­va­li
va­šu po­stav­ku za hi­brid­ni rad,
bez­bed­nost in­for­ma­ci­ja je u sr­ži re­še­nja.
Ka­ko mo­že­mo zaš­ti­tu
ko­ju smo ugra­di­li u našu
kan­ce­la­ri­ju da pro­ši­ri­mo
na kuć­no okru­že­nje i dru­ga
rad­na okru­že­nja?
Va­žno je uze­ti u ob­zir ka­ko će in­forma­ci­je
da te­ku u okvi­ru rad­nih okru­-
že­nja va­še or­ga­ni­za­ci­je, bi­lo da se ra­di o
pra­vlje­nju, de­lje­nju, ču­va­nju ili bri­sa­nju
do­ku­me­na­ta; sva­ka od tih ta­ča­ka predsta­vlja
po­ten­ci­jal­nu ra­nji­vost. Jed­na od
pred­no­sti na­šeg is­ku­stva u upra­vlja­nju
do­ku­men­ti­ma i in­for­ma­ci­ja­ma je da mi
nu­di­mo eks­per­ti­zu u okvi­ru kom­pletnog
ži­vot­nog ci­klu­sa in­for­ma­ci­ja.
Naš eko­si­stem, ko­ji ob­u­hva­ta hardver,
soft­ver i uslu­ge, di­zaj­ni­ran je da
ra­di ho­li­stič­ki ka­ko bi zaš­ti­tio va­še infor­ma­ci­je
u sva­koj fa­zi; bi­lo ka­da, gde
god da ra­di­te. Na­ši har­dver­ski pro­iz­vodi,
za­jed­no sa na­šim po­slov­nim re­šenji­ma,
pru­ža­ju ugra­đe­nu bez­bed­nost
kroz niz funk­ci­ja ko­je uklju­ču­ju en­kripci­ju
po­da­ta­ka, be­le­že­nje ak­tiv­no­sti, bezbe­dan
pri­stup cloud do­ku­men­ti­ma i
po­tvr­du iden­ti­te­ta ko­ri­sni­ka, ka­ko bi se
osi­gu­ra­lo da do­ku­men­ti mo­gu da se
odštam­pa­ju ili da mo­že da im se pristu­pi
sa­mo na od­re­đe­nom ure­đa­ju od
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

stra­ne ko­ri­sni­ka ko­jem su na­me­nje­ni.
Isto­vre­me­no, na­ša re­še­nja za upravlja­nje
do­ku­men­ti­ma pru­ža­ju po­drš­ku
ak­tiv­no­sti­ma va­še or­ga­ni­za­ci­je tako
što obez­be­đu­ju plat­for­mu za bez­bed­no
skla­diš­te­nje i ko­la­bo­ra­ci­ju za in­forma­ci­je
va­še kom­pa­ni­je. Na­ša pa­met­na
re­še­nja mo­gu da pre­po­zna­ju uo­bi­ča­jene
do­ku­men­te i da pri­me­ne au­to­matske
bez­bed­no­sne smer­ni­ce za ogra­niča­va­nje
pri­stu­pa, ta­ko da od­re­đe­ne infor­ma­ci­je
mo­gu da vi­de sa­mo oni ko­ji
tre­ba da ih vi­de.
Ka­ko mo­že­mo da osi­gu­ra­mo
da za­po­sle­ni poš­tu­ju
bez­bed­no­sne smer­ni­ce
kom­pa­ni­je, a da ne mo­ra­mo
stro­go da nad­zi­re­mo nji­ho­vu
sva­ko­dnev­nu ak­tiv­nost?
Na­po­slet­ku, spro­vo­đe­nje bez­bed­nosnih
smer­ni­ca ne bi tre­ba­lo da zah­te­va
pri­su­stvo IT ti­mo­va. Me­đu­tim, or­ga­niza­ci­je
mo­gu da bu­du za­bri­nu­te ka­ko da
osi­gu­ra­ju da se za­po­sle­ni ko­ji ra­de na
da­lji­nu pri­dr­ža­va­ju naj­bo­ljih prak­si, a da
ne stvo­re ogrom­no op­te­re­će­nje za IT timo­ve
i fru­stra­ci­ju kod za­po­sle­nih zbog
mi­kro­me­nadž­men­ta po­na­ša­nja.
Sva­ka or­ga­ni­za­ci­ja će ima­ti ko­ri­sti od
edu­ka­ci­je svo­jih za­po­sle­nih o to­me kako
da ču­va­ju svo­je po­dat­ke bez­bed­nim
i o raz­lo­zi­ma ko­ji sto­je iza pri­me­njenih
smer­ni­ca. Me­đu­tim, for­mal­ni­ji, dosle­dan
na­čin spro­vo­đe­nja bez­bed­no­sti
tre­ba­lo bi da ima na­ro­či­to vi­sok pri­o­ritet
za bi­lo ko­ju fir­mu ko­ja po­slu­je u hibrid­nom
rad­nom okru­že­nju.
Na­ša re­še­nja za upra­vlja­nje in­forma­ci­ja­ma
za­sno­va­na na cloud tehno­lo­gi­ji,
uklju­ču­ju­ći The­re­fo­re On­line
i Cloud Work­spa­ce Col­la­bo­ra­tion
– Pro­cess Au­to­ma­tion, pru­ža­ju struktu­i­ran,
bez­be­dan na­čin da za­po­sle­ni
pri­stu­pa­ju do­ku­men­ti­ma, skla­diš­te ih i
de­le. S ob­zi­rom da su to re­še­nja za­snova­na
na cloud teh­no­lo­gi­ji, ona omogu­ća­va­ju
za­po­sle­ni­ma da pri­stu­pa­ju
pro­ce­si­ma ra­da s do­ku­men­ti­ma gde
god da se na­la­ze. Me­đu­tim, ugra­đena,
ne­na­me­tlji­va bez­bed­nost obez­beđu­je
pra­vi­la ko­ja spre­ča­va­ju ko­ri­sni­ke
da uve­du no­ve bez­bed­no­sne ra­nji­vo­sti.
Na pri­mer, kon­tro­le pri­stu­pa spre­čava­ju
za­po­sle­ne da otva­ra­ju ose­tlji­ve doku­men­te
bez do­zvo­le, dok au­to­ma­ti­zaci­ja
ugra­đe­na u sva­ko re­še­nje osi­gu­rava
da se do­ku­men­ti usme­ra­va­ju di­rekt­no
do pra­vog za­po­sle­nog u sva­koj fa­zi
pro­ce­sa ra­da.
Ka­ko mo­že­mo da spre­či­mo
za­po­sle­ne da ko­ri­ste
teh­no­lo­gi­ju ko­ja ni­je
odo­bre­na ka­da ra­de
iz­van kan­ce­la­ri­je?
Gart­ner je ot­krio da je upo­tre­ba lič­nih
ure­đa­ja i IT-ja iz sen­ke i da­lje uo­bi­ča­jena
kod ra­da na da­lji­nu, pri če­mu vi­še
od po­la za­po­sle­nih pri­zna­je da ko­ri­sti
apli­ka­ci­je ili veb-uslu­ge za sa­rad­nju koje
nji­ho­va kom­pa­ni­ja ni­je odo­bri­la. Raz­mi­sli­te
zaš­to bi oni ko­ri­sti­li teh­no­lo­gi­je
ko­je ni­su odo­bre­ne. Od­go­vor je obič­no
je­dan od ova dva raz­lo­ga.
Pr­vo, ka­da ra­de iz­van kan­ce­la­ri­je, reci­mo
kod ku­će ili u po­kre­tu, na sop­stvenom
ure­đa­ju, za­po­sle­ni mo­gu da pre­đu
na upo­tre­bu alat­ki ko­je ko­ri­ste u sva­kodnev­nom
ži­vo­tu, jed­no­stav­no iz na­vi­ke
i za­to što im je po­zna­to ka­ko one ra­de.
Mo­žda i ni­su sve­sni ri­zi­ka ko­je bi mogli
da uve­du upo­tre­bom tih alat­ki, ta­ko
da je naj­bo­lja stra­te­gi­ja za re­ša­va­nje takvog
po­na­ša­nja edu­ka­ci­ja i obu­ka.
Dru­go, za­po­sle­ni mo­gu da se okrenu
tim alat­ka­ma za­to što ima­ju proble­ma
sa alat­ka­ma ko­je je obez­be­di­la
kom­pa­ni­ja. Mo­žda su spo­re, kom­pleksne
ili na­por­ne za pri­stu­pa­nje iz­van zido­va
kom­pa­ni­je.
Pru­ža­nje alat­ki je jed­no, ali nji­ho­vo
usva­ja­nje za­vi­si od to­ga da li su sa­vrše­no
in­te­gri­sa­ne i jed­no­stav­ne za upotre­bu.
U kom­pa­ni­ji Ca­non, to je neš­to
što uvek uzi­ma­mo u ob­zir pri di­zaj­nira­nju
na­ših re­še­nja. Cloud Work­space
Col­la­bo­ra­tion – Pro­cess Au­to­mation
i The­re­fo­re On­li­ne omo­gu­ća­va­ju
za­po­sle­ni­ma la­ku in­ter­ak­ci­ju sa nji­hovim
do­ku­men­ti­ma u re­al­nom vre­menu,
bez ob­zi­ra gde se na­la­ze, sa bi­lo
kog odo­bre­nog ure­đa­ja i bez fru­strira­ju­ćih
uspo­re­nja. Ali, što je od kri­tič­ne
va­žno­sti, oni ta­ko­đe pru­ža­ju suš­tin­sku
sve­o­bu­hvat­nu bez­bed­nost do­ku­mena­ta.
U kom­bi­na­ci­ji sa na­šim har­dverskim
pro­iz­vo­di­ma, osi­gu­ra­va­mo zatvo­re­nu
pe­tlju za odr­ža­va­nje bez­bedno­sti
u sva­kom tre­nut­ku.
Zna­mo da bez­bed­nost in­for­maci­ja
ni­je jed­no­stav­na čak ni u ide­alnim
okol­no­sti­ma. Že­li­mo da omo­gući­mo
or­ga­ni­za­ci­ja­ma da usvo­je model
ra­da ko­ji nji­ma od­go­va­ra, a da ne
mo­ra­ju da bri­nu o ugro­ža­va­nju bezbed­no­sti
ili iz­la­ga­nju ri­zi­ku svo­jih infor­ma­ci­ja.
Rad s part­ne­rom od po­ve­re­nja
mo­že da ski­ne pri­ti­sak sa va­šeg tima
i da vam pru­ži po­drš­ku u proce­ni
bez­bed­no­snih ri­zi­ka u IT in­frastruk­tu­ri,
po­ma­žu­ći vam da pred­vidi­te
ra­nji­vo­sti i da iz­gra­di­te teh­nološ­ki
eko­si­stem ko­ji šti­ti od njih, bez
ob­zi­ra gde se na­la­zi va­ša rad­na snaga.
Io
Saznajte više na
https://www.canon.rs/hybridworkspace/
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Bezbednost udaljenog
i hibridnog rada
Glo­bal­ni do­ga­đa­ji proš­le go­di­ne ima­li su da­le­ko­se­žan uti­caj na na­čin na ko­ji mno­gi od nas ra­de,
sa­sta­ju se, ku­pu­ju i uče. Bez sum­nje, pre­la­zak na da­ljin­ski i hi­brid­ni rad jed­na je od naj­zna­čaj­ni­jih
pro­me­na ko­je su se do­go­di­le kao po­sle­di­ca CO­VID-19 pan­de­mi­je. Struč­nja­ci kom­pa­ni­je Check
Po­int is­tra­ži­va­li su im­pli­ka­ci­je ra­da na da­lji­nu na bez­bed­nost i mre­žnu ar­hi­tek­tu­ru or­ga­ni­za­ci­je,
i na ko­ji na­čin li­de­ri i struč­nja­ci za bez­bed­nost za­do­vo­lja­va­ju sve ve­će po­tre­be hi­brid­nog rad­nog
me­sta, a sa­zna­nja do ko­jih su doš­li ob­ja­vlje­na su u vi­du po­seb­nog iz­veš­ta­ja.
Cilj is­tra­ži­va­nja bio je da se
ot kri je uti caj ko ji su global
na zbi va nja ima la na orga­ni­za­ci­je,
po­seb­no na IT i bez­bedno­sne
stra­te­gi­je, uklju­ču­ju­ći i stepen
u ko jem je rad na da lji nu uti cao
na sta nje bez bed no sti or ga ni za ci je,
ope ra tiv ne troš ko ve i nje gov uti caj
na ko ri sni ke. Da bi se ot kri lo ka ko
se struč­nja­ci za IT i bez­bed­nost nose
sa ovim pro me na ma u sve tu, anke­ti­ra­no
je 450 struč­nja­ka za IT bezbed
nost, od ko jih je 50% na se ni orskim
li der skim po zi ci ja ma (di rek to ri,
pot pred sed ni ci ili C-le vel ru ko vodi
o ci).
Eksplozija daljinskog
i hibridnog rada
Poš to su se od mar ta 2020. or ga nizacije
utrkivale da obezbede poslovni
kontinuitet, zahtevi koji su postavljani
pred njihovu infrastrukturu za daljin­ski
pri­stup su eks­plo­di­ra­li. Za ve­ći­nu
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

or­ga­ni­za­ci­ja, mre­žna bez­bed­no­sna infrastruktura
do tada je bila dizajnirana
ta­ko da uglav­nom po­dr­ža­va on-pre­mises
ope­ra­ci­je u se­diš­ti­ma i po­dru­žni­cama,
samo sa minornim ili marginalnim
ustup­ci­ma či­nje­nim da se po­dr­ži rad
od ku­će i off-pre­mi­ses pri­stup.
Sa velikim brojem radnika koji rade
na daljinu, organizacije su brzo shvatile
da osla­nja­nje na mre­žnu ar­hi­tek­tu­ru
ko­ja usme­ra­va ce­lo­ku­pan sa­o­bra­ćaj na
on-prem data centar radi inspekcije sao­bra­ća­ja
vi­še ne pru­ža br­zi­nu i per­formanse
potrebne za podršku onoga što
je nazvano digitalnom transformacijom
rad ne sna ge, što je vo di lo do to ga
da struč­nja­ci i li­de­ri za IT bez­bed­nost
ponovo osmisle svoju strategiju mrežne
bez­bed­no­sti.
SA SE - spre man da re ši
današnje izazove rada
na daljinu
Pokretane hibridnim radnim mestima,
or­ga­ni­za­ci­je tra­že no­ve me­to­de
za primenu konzistentnih bezbednosnih
po­li­ti­ka, uz isto­vre­me­no odr­ža­vanje
najviših nivoa prevencije pretnji i
besprekornog iskustva za sve.
Zbog du­go­roč­nih efe­ka­ta uda­lje­nog
i hi­brid­nog ra­da na mre­žnu i bez­bednosnu
arhitekturu, SASE (secure access
service edge) okvir postaje sve interesant­ni­ji.
Pred­sta­vlja­ju­ći ve­li­ku tran­zi­ci­ju
u bez­bed­no­sti mre­že, SA­SE ima za cilj
da premosti nedostatke u bezbednosti,
upravljaju i performansama uzrokovane
današnjim distribuiranim pred­u­ze­ćem.
Da bi po­dr­ža­le na­sle­đe­ne si­ste­me,
organizacije prelaze na bezbednost
baziranu na cloudu gde mogu, a zadr­ža­va­ju
on-pre­mi­ses mre­žnu bez­bednost
gde moraju. Umesto da naprave
rez i zamene celu svoju infrastrukturu,
or­ga­ni­za­ci­je če­sto re­ša­va­ju je­dan slučaj
upo­tre­be (na pri­mer, im­ple­men­taci­ja
ZIT­NA za bez­be­dan da­ljin­ski pristup)
i usvajaju dodatne cloud servise
REMOTE WORK AND
na osnovu svojih potreba i prioriteta.
INCREASED RISK
Na­la­zi Are organizations is­tra­ži­va­nja at
higher risk of cyber
attacks as they shift
Po­ve­ća­nje to remote work? ra­da na da­lji­nu
Prvo je bilo potrebno proveriti da li
su organizacije zaista primetile porast
ra da na da lji nu, pa se i kre nu lo sa tim
pi­ta­njem. Od­go­vor je bio sna­žno „da“.
Čak 83% is­pi­ta­ni­ka od­go­vo­ri­lo je da je
uo­či­lo po­ve­ća­nje ra­da na da­lji­nu, pri
če­mu su u ve­ćoj ili ma­njoj me­ri nje­gove
efekte osetile sve industrije u istraži­va­nju.
Šta­vi­še, 63% njih ka­že da
Has your organization encountered changes in
cyber-attacks following Covid-19?
We see a small
decrease in attacks
We see a major
decrease in attacks
We see a large
increase in attacks 13%
According to 45% of all respondents,
including 59% of senior management
(Directors and C-level executives),
the answer is a decisive “Yes.”
7%
15%
REMOTE AND HYBRID WORK SECURITY REPORT
je broj ko ri sni ka ko ji ra de na da lji nu
po­ve­ćan za vi­še od 50%.
Rad na da­lji­nu i po­ve­ća­ni ri­zik
Pre ma 45% svih is pi ta ni ka, uključu­ju­ći
59% se­ni­or me­nadž­men­ta (direk
to ri i C-le vel ru ko vo di o ci), or gani­za­ci­je
su u ve­ćoj opa­sno­sti od sajber
na­pa­da uko­li­ko pre­đu na rad na
da lji nu.
32%
30%
3%
Number of attacks
are about the same
as before
I don’t know
We see a small
increase in attacks
The industries who reported the highest level of cyber attacks
54% 52% 47%
Finance
of organizations report an increase
45% in cyber attacks since Covid-19
Utilities
Manufacturing
Rad na da­lji­nu i vek­to­ri upa­da
i na­pa­da
Naj­va­žni­ji vek­to­ri saj­ber na­pa­da koje
su pri­ja­vi­li struč­nja­ci ko­ji su pri­me­tili
po­ve­ća­nje saj­ber na­pa­da na­kon CO­
VID-19 je­su eks­trak­ci­ja i cu­re­nje poda
ta ka (55%), fi šing e-poš ta (51%) i
pre­u­zi­ma­nje na­lo­ga (44%). Ove cifre
govore o potrebi implementacije
8
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

DLP-a (da ta loss pre ven tion) za pri stup
internetu i cloudu od strane udaljenih
korisnika, tako da se isti nivo zaštite podataka
primeni izvan i unutar kancelarije.
Si­ste­mi za spre­ča­va­nje upa­da (In­trusion
Pre ven tion Systems - IPS) i an ti fišing
mehanizmi u realnom vremenu od
ključ­nog su zna­ča­ja za spre­ča­va­nje fišing
napada i preuzimanja naloga, osigu­ra­va­ju­ći
da svi lin­ko­vi na ko­je je kliknuto
budu ispitani i da se korporativni
kredencijali ne koriste ponovo na nalozima
koji nisu radni.
deska i naloge podrške u vezi sa udaljenim
pristupom.
Ne­po­treb­no je re­ći da bez­bed­no­sna i
mre­žna in­fra­struk­tu­ra ko­ja ni­je pri­la­gođe­na
ra­du na da­lji­nu mo­že do­ve­sti do
za­gu­še­nja sa­o­bra­ća­ja i lo­šeg ko­ri­sničkog
is­ku­stva. Tra­di­ci­o­nal­ni hub-andspo­ke
mo­del mre­žne ar­hi­tek­tu­re, koji
usme­ra­va sav sa­o­bra­ćaj na on-prem
da­ta cen­tar ra­di in­spek­ci­je, če­sto je težak
za ska­li­ra­nje, što ne­ga­tiv­no uti­če na
per­for­man­se mre­že i br­zi­nu ve­ze. Otuda
i sve ve­će in­te­re­so­va­nje za bez­bednosne
usluge zasnovane na cloudu i
SASE (secure access service edge).
Rad na da­lji­nu i
ko­ri­snič­ki pro­ble­mi REMOTE WORK AND Rad USER na da­lji­nu ISSUES i
Pre­la­zak na uda­lje­ni rad zna­či da iza­zo­vi ad­mi­ni­stri­ra­nja
The move to remote work means all resources are to traffic congestion and a poor user experience.
se svim
accessed
resursima
remotely.
pristupa
Performance
na
issues
daljinu.
/ latency The
Što
traditional
se ti­če
hub-and-spoke
upra­vlja­nja
model
da­ljin­skim
of network
pristupom,
architecture that tri routes glavna all traffic problema to the on-prem sa kojima
Problemi (67%), sa instability performansama/kašnjenje
(67%), ne­sta­bil­nost i ot­ka­zi­va­nje se IT i bez­bed­no­sni struč­nja­ci su­o­ča­va­
and application crashes (66%)
and VPN-related issues (%62) were identified as data center for inspection is often difficult to scale,
the top three most common reasons for help desk adversely impacting network performance and
apli­ka­ci­ja calls (66%) and support i pro­ble­mi tickets in regards po­ve­za­ni to remote sa ju connection su ska­li­ra­nje speed. Hence, per­for­man­si the growing interest (46%), in re­šavanje
pitanja privatnosti i suvereniteta
access.
cloud-based security service and SASE.
VPN-om (62%) iden­ti­fi­ko­va­ni su kao
tri naj­češ­ća
Needless
raz­lo­ga
to say,
za
security
po­zi­va­nje
and networking
help podataka (42%) i podrška daljinskom
infr astr uc ture not adapted to remote wor k may lead
67%
Performance
(latency)
66%
Instability,
application
crashes
62% 54% 46%
VPN-related
issues
Unavailable
service
Top User Complaints
Authentication
problems
4%
Other
pri­stu­pu za ne­u­pra­vlja­ne ((BYOD) uređa­je
za­po­sle­nih (40%).
Dok bez­bed­no­sni i mre­žni ser­vi­si zasnovani
na cloudu mogu umanjiti zagušenje
i poboljšati brzinu i performanse
aplikacija, brige vezane za privatnost
i us­kla­đe­nost mo­gu se re­ši­ti ko­riš­ćenjem
lo­kal­nih ta­ča­ka pri­stu­pa (po­ints of
presence - PoPs). Pojavom servisno-inici­ra­nog
ZTNA (ze­ro trust net­work access)
iz clouda, organizacije mogu da
po­dr­že bez­kli­jent­ski da­ljin­ski pri­stup sa
ne­u­pra­vlja­nih BYOD ure­đa­ja, uklju­ču­jući
ure­đa­je ko­je ko­ri­ste tre­će stra­ne (kao
što su part ne ri ili kon sul tan ti) bez potrebe
za instaliranjem ili upravljanjem
agenta.
Stra­te­gi­je za ska­li­ra­nje
uda­lje­nog pri­stu­pa
Na pitanje kako zadovoljavaju porast
zah­te­va za ra­dom na da­lji­nu, 69% is­pitanika
je saopštilo da dodaju on-prem
ka­pa­ci­te­te, 66% pre­la­zi na bez­bed­nost
ba­zi­ra­nu na clo­u­du, a iz­ne­na­đu­ju­ćih
36% či­ni i jedno i drugo.
Zašto bi organizacije radile i jedno i
dru­go? Eks­pe­di­tiv­no­sti ra­di, mo­žda je
lakše dodati kapacitet trenutnim rešenji
ma ume sto da se na pra vi rez i da se
ona zamene potpuno novim. Alternativ­no,
ovo mo­že od­ra­ža­va­ti fa­zni pristup
usvajanju servisa zasnovanih na
clo­u­du i SA­SE-a, ili mo­že bi­ti re­zul­tat
razmatranja rezidentnosti podataka,
gde organizacije preferiraju da zadrže
me­ha­ni­zme in­spek­ci­je on-pre­mi­ses
umesto da pregledaju sav veb saobraćaj
u clo­u­du.
Latency
Crashes
VPN
issues
Da­ljin­ski pri­stup i bez­bed­nost
za­sno­va­na na clo­u­du
Što se ti­če bez­bed­no­snih ser­vi­sa zasno­va­nih
na clo­u­du, 61% is­pi­ta­ni­ka
REMOTE AND HYBRID WORK SECURITY REPORT
10
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

ko ji su preš li na njih sma tra ju ih u ve likoj
meri strateškim za skaliranje udaljenog
pri­stu­pa, u po­re­đe­nju sa 83% potpredsednika
i C-level rukovodilaca.
Sada više nego ikad, na cloudu bazirani
bezbednosni servisi i SASE olakšavaju
prelazak na hibridno remote-andbranch
radno mesto. Uz korisnike koji
rade bilo gde, servisi bazirani na cloudu
po­ma­žu or­ga­ni­za­ci­ja­ma da po­bolj­šaju
performanse i dostupnost na globalnom
nivou. A samim prelaskom aplika­
When it comes to cloud-based security services,
61% of all respondents who moved to cloud-based
ci ja u cloud, po tre ba da se one obezbede
on-premises strategic to scaling remote mehanizmima access, as compared br­
security services consider them to be highly
zo za­sta­re­va. to 83% of VPs Cloud and C-level ser­vi­si executives. ta­ko­đe nu­de
broj­ne Now ko­ri­sti more iz than per­spek­ti­ve ever, cloud-based me­nadžmenta,
security
services
od smanjenih
and SASE facilitate
administrativnih
the transition
to a hybrid remote-and-branch workplace.
troškova do opex formiranja cena.
Obez­be­đi­va­nje uda­lje­nog
pri­stu­pa da­nas
Što se ti­če obez­be­đi­va­nja da­ljinskog
pri stu pa da nas, vi še od po lovi
ne is pi ta ni ka pri ja vlju je upo tre bu
REMOTE AND HYBRID WORK SECURITY REPORT
tra­di­ci­o­nal­nih VPN kli­je­na­ta (63%) ili
SSL VPN-ova (51%) po ve za nih na bezbednosni
gejtvej ili server za daljinski
pri­stup. Bez ob­zi­ra na to, sko­ro tre­ći­na
(32%) tre­nut­no ko­ri­sti VPN kao cloud
ser­vis, a sli­čan raz­mer (30%) ko­ri­sti
ZTNA cloud ser­vi­se.
Bu­du­ći da je svet apli­ka­ci­ja di­stri­bui­ran,
po­treb­ni su raz­li­či­ti bez­bed­no­sni
me­ha­ni­zmi da bi se osi­gu­ra­li raz­li­či­ti tipo
vi da ljin skog pri stu pa: dok VPN i SSL
With users working anywhere, cloud-based
VPN-ovi pru­ža­ju ši­rok pri­stup ci­lja­noj
services help organizations improve performance
mre­ži, ZTNA ar­hi­tek­tu­re – ključ­na kompo­nen­ta
applications themselves SA­SE-a – moving ima­ju to za the cilj cloud, po­bolj­
and availability on a global scale. And with
the need to secure them with on-premises
ša­nje bez­bed­no­sti pru­ža­njem pri­stupa
engines is fast becoming obsolete. From reduced
administration
sa najmanjim
overhead to
privilegijama,
opex pricing, cloud
tako da
korisnici services also imaju offer numerous minimum efficiencies privilegija from a potrebnih
za obavljanje svog
management perspective.
posla.
REMOTE ACCESS AND CLOUD-BASED SECURITY
Very
strategic
How strategic are cloud-based security services to your
overall efforts to scaling secure remote user access?
Not
strategic
Critical
52%
9% 1%
38%
who moved to cloud-based security consider
~60% it highly strategic for remote access
Somewhat
strategic
Zaš­ti­ta apli­ka­ci­ja ko­ji­ma
se pri­stu­pa na da­lji­nu
13
Ka­da omo­gu­ća­va­ju da­ljin­ski pri­stup
kor­po­ra­tiv­nim apli­ka­ci­ja­ma, 70% is­pi­tani
ka sma tra da je pri tom zaš ti ta apli kacija
od sajber napada i zero-day pretnji
od ve­li­ke va­žno­sti (u po­re­đe­nju sa 77%
me­đu se­ni­or ru­ko­vod­stvom).
Si­ste­mi za spre­ča­va­nje upa­da (Intru
sion pre ven tion systems - IPS)
ko ji vr še du bin sku in spek ci ju pa keta
i vir­tu­el­no pe­čo­va­nje ra­nji­vo­sti na
ser ve ri ma, apli ka ci ja ma i pro to ko lima
va­žna su kom­po­nen­ta pre­ven­ci­je
tih ti po va na pa da, kao i fa jer vo li veb
apli­ka­ci­ja (web ap­pli­ca­tion fi­re­walls -
WAFs) i re še nja za zaš ti tu veb apli kaci­ja
i API-ja (web ap­pli­ca­tion and API
- WA A PI).
Zaš­ti­ta ko­ri­sni­ka od fi­šin­ga i
saj­ber na­pa­da
Ka­da je reč o ovoj bri­zi, vi­še od
80% is­pi­ta­ni­ka sma­tra da je bez­bednost
ko­ri­sni­ka od ve­li­ke va­žno­sti pri
omo­gu­ća­va­nju da­ljin­skog pri­stu­pa (u
po­re­đe­nju sa 89% me­đu se­ni­or menadž­men­tom).
Ka da ra de iz van fa jer vo la pred u­
ze­ća, ko­ri­sni­ci su ra­nji­vi­ji na pret­nje
kao što su fi šing saj to vi, pre u zi manje
mal ve ra i ko mu ni ka ci ja po ve za na
sa bot­ne­tom. Spre­ča­va­nje da pret­nje
ika­da do­seg­nu do ure­đa­ja ko­ri­snika
po­sta­je od ključ­nog zna­ča­ja, jer
re­tro­ak­tiv­na de­tek­ci­ja i ubla­ža­va­nje
ni su do volj ni. Kao deo SA SE okvi ra,
Se­cu­re Web Ga­te­ways (SWGs) obezbe­đu­ju
si­gu­ran in­ter­net pri­stup za
uda lje ne ko ri sni ke.
Ključ za spre­ča­va­nje na­pa­da koji
ci lja ju ko ri sni ke je su mi nut no izveš
ta va nje o pret nja ma i na pred na
sand bo xing re še nja ko ja pro ve ra vaju
sva ki do stup ni link i sva ku pre u zetu
da to te ku, ka ko bi blo ki ra li pret nje
pre ne go što se one na se le na uređa­ji­ma
ko­ri­sni­ka. Da bi se pred­u­pre­
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

When working outside the enterprise firewall,
users are more vulnerable to threats such as
REMOTE WORK AND BREACH &
ATTACK VECTORS
The top cyber attack vectors reported by professionals who saw an
When enabling remote work, how important
Key to preventing user-targeted
increase in cyber attacks following Covid-19 are data exfiltration and
do you think it is to protect your users against
attacks are up-to-the minute
leakage (55%), phishing emails (51%) and account takeover (44%).
phishing and cyber attacks?
threat intelligence and advanced
These figures speak to the need to implement data loss prevention (DLP)
Low
sandboxing solutions that check
for internet and cloud access by remote users, so that the same level of
importance
each link accessed and each file
data protection is deployed within and outside the office. Medium
importance downloaded, to block threats
Critical
Intrusion Prevention Systems (IPS) 4% and real-time anti-phishing engines
before they populate on users’
are critical to preventing phishing attacks 12% and account takeover, ensuring
20%
devices. To prevent suspicious
that all clicked links are inspected and that corporate credentials are not
files and attachment from
reused in non-work accounts.
infecting users’ devices, content
If answered large or small increase in cyber attacks:
Where do you see an increase in attacks and attack attempts?
64%
55% 51% 44% 36% 35%
phishing sites, malware downloads and botnetlittle
too late. As part of the SASE framework,
Secure Web Gateways (SWGs) deliver secure
internet access for remote users.
High
importance
20%
disarm and reconstruction (CDR)
solutions can be deployed to
remove risky elements while
delivering safe, visually identical
sanitized files. Finally, by scanning
online forms in real time—before
users complete them—the very
latest phishing sites can be
consider the security of users
blocked, completely eliminating
84%
to be of high importance when Applicationtargeted
the risk of account or data
enabling remote access
Ransomware
Malware
Account
Phishing
downloads
attacks compromise.
di­le Data sum­nji­ve da­to­te­ke i atač­menti
sa
takeoverKri­te­ri­jum za iz­bor re­še­nja
emails
exfiltration,
in­fi­ci­ra­nih ko­ri­snič­kih ure­đa­ja, za uda­lje­ni pri­stup
mo gu se pri me ni ti re še nja za raz o ruža­va­nje
i re­kon­struk­ci­ju (con­tent di­
leakage
REMOTE
Na ska­li
AND
od
HYBRID
1 do
WORK
5, pri
SECURITY
če­mu je 5
REPORT
sarm and re con struc tion - CDR) za naj­va­žni­ji, tri naj­zna­čaj­ni­ja kri­te­ri­juma
ukla­nja­ne ri­zič­nih ele­me­na­ta, uz ispo­ru­ku
ko­ja su is­pi­ta­ni­ci na­zna­či­li pri ku­
si­gur­nih, vi­zu­el­no iden­tič­nih po vi ni re še nja za da ljin ski pri stup bili
očiš­će­nih da­to­te­ka. Ko­nač­no, ske­nira
su spre­ča­va­nje na­pa­da ko­ji ci­lja­ju
njem on li ne for mi u re al nom vreme­nu
apli­ka­ci­je (3,98), in­te­gra­ci­ja u sa­dapu­ne
– pre ne­go što ih ko­ri­sni­ci po­
š­nja SD-WAN re­še­nja (3,94) i re­pu­ta­
– naj­no­vi­ji fi­šing saj­to­vi mo­gu Top Attack ci­ja ven­do­ra Vectors (3,93).
bi­ti blo­ki­ra­ni, pot­pu­no eli­mi­ni­šu­ći rizik
Po­tvr­đu­ju­ći za­bri­nu­tost zbog ra­
od kom pro mi to va nja na lo ga ili nji vo sti i zlo u po tre ba apli ka ci ja, ovi
po da ta ka.
bro­je­vi ta­ko­đe od­ra­ža­va­ju svest o
16
Account takeover Phishing Data Leakage
I
REMOTE AND HYBRID WORK SECURITY REPORT
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD
9

the top three criteria identified by respondents
when shopping for a remote access solution were
the prevention of application-targeted attacks
(3.98), integration into current SD-WAN solutions
(3.94) and vendor reputation (3.93).
Reaffirming the concern over app-related
vulnerabilities and exploits, these numbers also
reflect an awareness for the need to integrate
advanced security services into the current
offices connecting directly to the internet and
cloud. SASE caters to this need with FWaaS for
branch offices.
As the market is ripe with new and innovative
services, professionals are also wary of the need
to get support in the long term, leading them to
consider solution maturity and vendor reputation.
When selecting a solution to secure remote access,
which criteria do you consider the most important?
3.98 3.94 3.93 3.91 3.91
Prevents
applicationtargeted
attacks
Integrates
with current
SD-WAN
solution
Vendor
reputation
/ solution
maturity
3.90
3.89 3.88 3.86
3.73
Support for
Granular
Prevents
clientless
Cost
policy
Cloud-native
phishing and
Interoperable SASE effectiveness ADOPTION
secure
management
Ease of
solution
cyber attacks
remote
with onpremises
model)
trust policies)
(flexible pricing
(enabling zero
deployment
access
and
What is the adoption rate of SASE among (no agent IT
solutions
administration
and security professionals since its coining required) in
2019 by Gartner? Ninety four percent (94%) of
respondents are familiar with SASE, but adoption
is slow, with 9% who already implemented SASE
and 21% who are planning to do so.
Prevention of application-targeted attacks
considered the most important criterion
In the same vein, Gartner estimates that “By
when selecting a remote access solution.
2024, 30% of enterprises will adopt clouddelivered
SWG, CASB, ZTNA and branch office
usvo­ji­ti iz clo­u­da is­po­ru­če­ne SWG,
CASB, ZTNA i FWa­aS za po­dru­žnice
istog ven do ra, što je skok sa 5%
u 2020“. Ovi akro­ni­mi se od­no­se na
ključ­ne slu­ča­je­ve upo­tre­be SA­SE-a,
to jest obez­be­đi­va­nje pri­stu­pa inter
ne tu (si gu ran veb gej tvej ili SWG),
si gu ran pri stup Sa aS apli ka ci ja ma
(cloud pri stup i bez bed no sni broker
ili CASB), obez­be­đi­va­nje si­gurnog
da as ljin a service skog (FWaaS) pri stu capabilities kor po from ra tiv­
firewall
the nim same apli­ka­ci­ja­ma vendor, up from (ZTNA) less than i obez­be­điva­nje
acronyms ko­nek­ci­ja relate po­dru­žnič­kih to key SASE use cases, kan­ce­
5% in 2020.” 2
These
namely
la ri ja (FWa
securing
aS).
internet access (secure web
gateway or SWG), securing access to SaaS
applications (cloud access and security broker,
or CASB), providing secure remote access to
corporate applications (ZTNA) and securing
branch office connections (FWaaS).
po tre bi in te gri sa nja na pred nih sigur
no snih ser vi sa u tre nut nu mrežnu
(SD-WAN) in­fra­struk­tu­ru po­družni­ca
di­rekt­no po­ve­za­nih na in­ter­net
i cloud. SA SE za do vo lja va ovu po trebu
po­mo­ću FWa­aS-a za po­dru­žni­ce.
Ia­ko je tr­žiš­te zre­lo za no­ve i inova­tiv­ne
ser­vi­se, struč­nja­ci su ta­ko­đe
opre zni zbog po tre be do bi ja nja podrš­ke
na du­ži rok, što ih na­vo­di da
raz mo tre zre lost re še nja i re pu ta ciju
ven do ra.
REMOTE AND HYBRID WORK SECURITY REPORT
We are planning to
implement SASE
17
How familiar are you with the SASE (Secure Access
Service Edge) concept and architecture?
I’ve never heard of it
We’ve already
implemented SASE
21%
9%
6%
31%
33%
I’ve heard of it
I’m very familiar
with SASE
Usva­ja­nje SA­SE-a
Ko li ka je sto pa usva ja nja SA SE-a
me­đu IT i bez­bed­no­snim struč­njaci­ma
od ka­da je „sko­van“ 2019. od
stra­ne Gart­ne­ra? Čak 94% is­pi­ta­ni­ka
je upo zna to sa SA SE-om , ali je usvaja­nje
spo­ro, uz 9% onih ko­ji su već
im ple men ti ra li SA SE i 21% onih ko ji
pla ni ra ju to da ura de.
Isto ta ko, Gart ner pro ce nju je da
će „do 2024. go­di­ne 30% pred­u­ze­ća
Top industries reporting
SASE implementation
(% of total implementations)
Finance
Utilities
Application
Software
Manufacturing
Retail and
Wholesale
12%
2 Gartner 2021 Strategic Roadmap for SASE Convergence, 25 March 2021, Neil MacDonald, Nat Smith, Lawrence Orans, Joe Skorupa
7%
9%
18%
18%
REMOTE AND HYBRID WORK SECURITY REPORT
18
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Har mony Con nect
- naj­bo­lja mre­žna
bez­bed­nost is­po­ru­če­na
kao servis
za transformaciju
digitalne radne snage
Har mony Con nect, Check Po into
vo SA SE re še nje, na pra vljen je da
spre­či naj­na­pred­ni­je saj­ber na­pa­de.
Uz ovo re še nje, Check Po in to va vode­ća
mre­žna zaš­ti­ta sa­da je do­stup
na kao clo us ser vis. Check Po int je
uzeo istu vo­de­ću teh­no­lo­gi­ju mrežne
bez­bed­no­sti ko­joj vi­še od 25
go di na po ve re nje uka zu ju vla de, naci­o­nal­ne
ban­ke i 90% svet­skih kompa­ni­ja
sa For­tu­ne 500 li­ste i uči­nio je
jed no stav nom za pri me nu, upra vljanje
i ko­riš­će­nje za sve.
Harmony Connect redefiniše SA­
SE olak­ša­va­ju­ći pri­stup kor­po­ra­tiv­nim
aplikacijama, SaaS-u i internetu svakom
ko ri sni ku ili ogran ku, sa bi lo kog
Siguran pristup internetu - zaštitite udaljene korisnike i kancelarije SWG
ser­vi­som ko­ji pru­ža naj­bo­lju sto­pu hva­ta­nja mal­ve­ra
Bezklijentni i na klijentu bazirani udaljeni pristup - po­dr­ži­te pri­stup
apli­ka­ci­ja­ma pred­u­ze­ća on-prem i u clo­u­du sa BYOD-a ili upra­vlja­nih uređa­ja
sa ZTNA as-a-ser­vi­ce
Obezbedite konekcije ogranaka i maloprodavaca - poboljšajte performanse
FWaaS-om besprekorno integrisanim u vaš SD-WAN
Brz pri stup, bi lo gde - ostvarite brzo i sigurno povezivanje iz globalne
mre­že PoP-ova
Privatnost i kontrola - izaberite dostupne zone da biste adresirali regulative
o privatnosti i obitavanju podataka
ure­đa­ja, bez ugro­ža­va­nja bez­bed­no­sti.
Harmony Connect objedinjuje više
mre­žnih bez­bed­no­snih ser­vi­sa ko­ji se
is­po­ru­ču­ju u clo­u­du, kao što su SWG,
ZTNA, FWa­aS i DLP, a pri­me­nju­je se u
ro ku od ne ko li ko mi nu ta da bi se prime­ni­le
Ze­ro Trust po­li­ti­ke uz bes­prekor­no
ko­ri­snič­ko is­ku­stvo. Io
Da bi­ste na­u­či­li vi­še, po­se­ti­te www.
chec kpo int.com/har mony/con nectsa
se
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Igra ni je go to va,
pre­la­zi­mo na sle­de­ći ni­vo: XDR
O po tre bi da se sma nji kom plek snost saj ber bez bed no sti
Po­ve­ća­nje bu­dže­ta
≠ Po­ve­ća­ne per­for­man­se
Bez­bed­no­sna re­še­nja, či­ji broj se pove­ća­va
iz go­di­ne u go­di­nu, pre­pla­vljuju
struč­nja­ke hi­lja­da­ma upo­zo­re­nja
dnev no. Da li ste zna li da ma le kompa­ni­je
u pro­se­ku ko­ri­ste iz­me­đu 15 i
20, a sred­nja pred­u­ze­ća i do 60 si­gurno
snih re še nja? To ni je ma li broj, a istra­ga
i po­ve­zi­va­nje po­je­di­nač­nih bezbed­no­snih
upo­zo­re­nja mo­že po­tra­jati
i danima.
Upra­vo ov­de se mo­že pri­me­ni­ti izre­ka
„ne vi­di se šu­ma od dr­ve­ća“: kada
se pret­nja ko­nač­no ot­kri­je, vre­me
do shva­ta­nja nje­ne pri­ro­de mo­že da
se meri i u mesecima. Ako zavirimo u
IBM-ov iz veš taj „Da ta Bre ach Re port
2019“ sa­zna­će­mo da je pro­seč­no
vre me ot kri va nje ma li ci o znog na pada
230 da na, dok je vre me po treb no
za nje go vo sa ni ra nje 84 da na! Ovo
je raz log zbog ko jeg se broj saj ber
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

in­ci­de­na­ta i da­lje po­ve­ća­va, upr­kos
po­ve­ća­nim ula­ga­nji­ma u oblast.
Sajber bezbednost je postala toliko
slo­že­na i glo­ma­zna in­du­stri­ja, da
je skup veš­ti­na po­treb­nih za odr­ža­vanje
i funkcionisanje rešenja sada izvan
dometa svima osim velikim globalnim
organizacijama.
Sle­de­ći ni­vo igre
Kako bi rešila ove probleme, pojavila
se nova klasa bezbednosnih alata,
ko­ja obe­ća­va da će po­bolj­ša­ti delotvornost
i efikasnost u otkrivanju i
reakciji na pretnje. Gartner je definisao
novu kategoriju rešenja/platforme
koja objedinjuje i korelira telemetriju
iz više kontrola detekcije, a zatim
sintetiše i automatizuje akcije odgovora
– XDR (Ex­ten­ded De­tect and
Re­spon­se).
Kla­sič­na end­po­int zaš­ti­ta
vi­še ni­je do­volj­na
Mno ge or ga ni za ci je su se okre nule
ka EDR (End po int De tec tion and
Re spon se), EPP (End po int Pro tection
Platform) i Next Generation Anti-Virus
(NGAV) rešenjima za napred­ni­ju
zaš­ti­tu, van uo­bi­ča­je­nih an­ti­virusnih
(AV) platformi. EDR/EPP/NGAV
re še nja su se po ka za la kao iz u zet­no
vred­na u spre­ča­va­nju i ot­kri­va­nju
mnogih oblika napada na krajnje tač­ke.
Me­đu­tim, saj­ber kri­mi­nal­ci i da­lje
pro­na­la­ze na­či­ne da ih za­o­bi­đu: broj
uspešnih napada i dalje raste, uprkos
ogromnim ulaganjima u rešenja i resurse
za sajber bezbednost.
Va­žan ko­rak u sim­pli­fi­ka­ci­ji saj­ber
bez­bed­no­sti le­ži u au­to­ma­ti­zo­va­nju
odgovora koji je adresiran na realne
pretnje, kako bi timovi jasnije i efikasni­je
raz­li­ko­va­li „la­žne“ i po­tvr­đe­ne uzbune.
XDR: No­vi pri­stup de­tek­ci­ji
i od­go­vo­ru na pret­nje
XDR po­ma­že si­gur­no­snim ti­mo­vi­ma
da konsoliduju i racionalizuju upozore­nja
o in­ci­den­ti­ma, i ta­ko ih pre­to­če u
akciju automatizovane istrage i odgovo­ra.
Pri­mar­ni zah­te­vi XDR plat­for­me
su vidljivost pretnji, orijentacija incidenta
i automatizacija odgovora.
Ši­rok spek­tar vi­dlji­vo­sti i
zaš­ti­ta od pret­nji
Osno­vu XDR-a či­ne ši­ro­ka vi­dljivost
nad pri mar nim kom po nen tama
za pre ven ci ju i de tek ci ju, ko je
omo­gu­ća­va­ju naj­pri­klad­ni­ju te­le­metri
ju pret nji. Kom bi no va njem sig nala
iz ovih kom­po­nen­ti omo­gu­ću­je
se kon tekst po tre ban za ot kri va nje
pri kri ve nih na pa da. Ka ko su uklju-
če­ne kom­po­nen­te deo jed­ne platfor
me, po da ci i in for ma ci je o upozo
re nju mo gu se la ko nor ma li zo vati
i kom bi no va ti, što je ve o ma teš ko
ka­da se re­še­nja do­bi­ja­ju od raz­li­či­tih
do­ba­vlja­ča.
Odluka o tome koje komponente
prevencije i otkrivanja treba da budu
uklju­če­ne u XDR je ve­o­ma va­žna. Ia­ko
ne­ki pred­la­žu da se uklju­či ši­rok spektar
alata, potrebno je fokusirati se na
one koji pokrivaju primarne vektore
napada.
XDR ala­ti bi tre­ba­lo da uklju­ču­ju
sig­na­le bar iz sle­de­ćih ključ­nih kompo
nen ti:
1. NGAV - Next Ge ne ra tion An ti virus,
za ba­zič­nu de­tek­ci­ju i pre­ven­ci­ju
mal­ve­ra na kraj­njim tač­ka­ma
2. EPP/EDR - End po int Pro tec tion
Plat fom/ End po int De tect and Respon
se za na pred nu zaš ti tu, ot kriva­nje
i od­go­vor na kraj­njim tač­ka­ma
3. UEBA - User and En tity Be ha vi o-
ral Analytics, za otkrivanje anomalija u
ponašanju korisnika
4. NTA - Net work Traf fic Analysis,
za otkrivanje malicioznih aktivnosti na
mre­ži
Sig na li iz ovih ka te go ri ja re še nja
pru­ža­ju ši­ro­ku vi­dlji­vost ko­ja je potreb­na
da bi se pre­po­zna­la ve­ći­na
na­pa­da. Dru­gi po­da­ci mo­gu slu­ži­ti
kao do pu na, ali po ka za lo se da gore
na­ve­de­ni da­ju naj­ve­ću vred­nost.
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

pro­iz­vo­da u jed­nu XDR plat­for­mu
ostva­ru­je se zna­čaj­na uš­te­da, ka­ko u
pogledu direktnih troškova dobavljača,
ta­ko i kod troš­ko­va in­ter­ne po­drške.
Sa automatizovanim odgovorom
i smanjenjem broja upozorenja smanju
je se i vre me ra da ti mo va, a sa mim
tim i njihovi troškovi.
Za­klju­čak
Pred­no­sti XDR-a
Preciznost
XDR plat­for­me pru­ža­ju ši­ri pri­kaz
do la znih pret nji, kom bi no va njem
pre ven ci je i ot kri va nja iz naj bit ni jih
vek­to­ra na­pa­da. Ovaj ho­li­stič­ki pogled
omo­gu­ću­je da XDR plat­for­me
au to mat ski ob ra de stvar ne pret nje,
kao i da ot kri ju sup til ne tra go ve napa
da ko ji su po ten ci jal no proš li neopa­že­no.
Efikasnost
Sigurnosni timovi troše mnogo manje
vre­me­na na la­žna upo­zo­re­nja, a
mnogi realni napadi se automatski saniraju,
tako da ljudska intervencija nije
po­treb­na. Po­tvr­đe­ni in­ci­den­ti se au­tomat­ski
is­tra­žu­ju i ot­kla­nja­ju, a pra­te ih
podaci i kontekst koji smanjuju manuelnu
istragu.
Smanjenje troškova
Kon so li da ci jom vi še si gur no snih
XDR se za­sni­va na ho­li­stič­koj platformi
koja objedinjuje više kontrolnih
ta­ča­ka ka­ko bi ko­or­di­ni­sa­la spre­ča­vanje,
otkrivanje i odgovore na pretnje.
Ova­kav pri­stup po­ve­ća­va tač­nost otkri­va­nja,
isto­vre­me­no dra­stič­no smanju­ju­ći
slo­že­nost i troš­ko­ve sve­o­buhvatne
zaštite.
Comtrade System Integration, prate­ći
naj­no­vi­je tren­do­ve u in­du­stri­ji,
svojim klijentima nudi bezbednosne
uslu­ge ko­je uklju­ču­ju XDR re­še­nja, poma­žu­ći
im da u vre­me­nu če­stih sajber
napada što bolje zaštite svoje poslovanje.
Uko­li­ko že­li­te da sa­zna­te vi­še, ne
oklevajte da kontaktirate naše eksperte-
www.comtradeintegration.com . Io
*Blog preuzet iz Cynet dokumenta
pod nazivom „Taking Prevention, Detec
tion and Re spon se to the Next Le vel
with Extended Detection and Response
(XDR)“
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Da li je hibridni radni model
budućnost poslovanja?
Ka­ko će po­sao iz­gle­da­ti na­kon pan­de­mi­je? Ovo je ve­ro­vat­no jed­no od naj­po­pu­lar­ni­jih pi­ta­nja u
2021. go­di­ni. Proš­lo je do­sta vre­me­na od po­čet­ka glo­bal­ne epi­de­mi­je iza­zva­ne ko­ro­na­vi­ru­som i,
da bi se odr­ža­lo po­slo­va­nje, ni­je do­volj­no če­ka­ti da sve pro­đe. Neo­p­hod­no je pri­la­go­di­ti se po­stoje­ćoj
stvar­no­sti, pa je ta­ko u po­slo­va­nju na­stao hi­brid­ni rad­ni mo­del.
Na rav no, sta nje u kom živi
mo po sled njih go di nu
da na sa so bom je do ne lo
ne ke no ve tren do ve. Je dan od njih
je flek si bil no po slo va nje, od no sno
rad na da lji nu. Stvo re ne su no ve moguć
no sti za po sao, po nu đe na je potreb
na flek si bil nost po ro di ca ma, a
či ni se da se pro duk tiv nost po ve ćala.
Ovo ni je uti ca lo sa mo na po stoje
će za po sle ne, već i na one po ten cijal
ne. Ba ze ta le na ta se dra stič no proši
ru ju ako im je omo gu će no da ra de
sa uda lje no sti, pa se ta ko bri šu grani
ce iz me đu dr ža va i raz li či tih ge o-
graf skih ce li na.
Hi brid ni mo del ra da ima ogroman
po ten ci jal za go to vo sva pred
u ze ća i nji ho ve rad ni ke, ali se fokus
sa da sta vlja na pri stup ka ko
da se taj po ten ci jal is ko ri sti, da se
ma pi ra ju sla bo sti ova kvog na či na
funk ci o ni sa nja ka ko bi se iz ne drila
pra vo vre me na re še nja za raz voj.
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Upra vo u ma pi ra nju po treb nih alata
za odr ži vost hi brid nog po slo vanja
do la zi mo do elek tron skih servi
sa ko ji omo gu ća va ju i olak ša va ju
rad na da lji nu.
Šta pred sta vlja
hi brid ni
rad ni mo del
O v a j m od e l r ad a p r e ds t av l j a k o m -
bi na ci ju ra da na da lji nu i ra da u kance
la ri ji. To u prak si zna či da će se
za po sle ni oku plja ti u kan ce la ri ji po
una pred od re đe nim uslo vi ma, bilo
da je to na ni vou ti mo va, ka da je
neš to neo p hod no za vr ši ti iz kan cela
ri je, ili da za fi zič kim pri su stvom
po sto ji ne ki dru gi raz log. Svim va rija
ci ja ma za jed nič ko je to da se ve ćinu
vre me na ra di na da lji nu.
Po de la vre me na jed no je od važni
jih pi ta nja kod hi brid nog mo dela
ra da na da lji nu u kom bi na ci ji sa
ra dom u kan ce la ri ji. Da li že li te da
za po sle ni ve ći deo vre me na pro vedu
kod ku će ili u kan ce la ri ji? Da li je
mo gu će op ti mi zo va ti im vre me prove
de no kod ku će uz po moć soft ve ra
i elek tron skih ser vi sa ko ji će po ve ćati
pro duk tiv nost?
Sva ko dnev no
funk ci o ni sa nje
van kan ce la ri je
Vi ber, What sApp, Te ams, Zo om,
Me et… Ovo su sa mo ne ke od pozna
tih apli ka ci ja i soft ve ra ko ji se kori
ste pri sva ko dnev noj ko mu ni ka ci ji
dok su za po sle ni van kan ce la ri je, odno
sno ra de na da lji nu. I to ne predsta
vlja ni ka kav pro blem, jer se putem
ovih apli ka ci ja omo gu ća va neome
ta na ko mu ni ka ci ja svih rad ni ka.
Pi ta nje je šta se de ša va sa do ku menta
ci jom, pri stu pom faj lo vi ma ko ji su
nam bi li na do hvat ru ke u kan ce la ri ji
a sa da ni su. Od go vor se kri je u ser visu
kao što je eDo ku men ta ci ja.
Tran zi ci ja iz po zi ci je u ko joj svu
po slov nu do ku men ta ci ju dr ži te u regi
stra to ri ma u po zi ci ju gde se sva
do ku men ta ci ja na la zi u clo u du, bezbed
na, ar hi vi ra na i na sa mo par kliko
va od vas, ne de lu je kao lak posao.
Ali uz eDo ku men ta ci ju i no ve
na či ne skla diš te nja, gde se ču va i sva
po slov na ko re spo den ci ja, ugo vo ri,
anek si, pod set ni ci, ga ran ci je, teh nič
ka do ku men ta ci ja i još mno go toga,
ceo pro ces de lu je po pri lič no jed
no stav no.
S ob zi rom na to da se to kom svakog
da na u pred u ze ći ma skla diš
ti ve li ki broj do ku me na ta, eDo kumen
ta ci ja će vam omo gu ći ti kontro
lu nad svim, lak ši pri stup i nemo
gu će je da im se iz gu bi trag. Na
kra ju da na, ova ko sa ču va na ar hivska
gra đa pri stu pač na je svim za posle
ni ma (ko ji su au to ri zo va ni da joj
pri stu pe), či me se znat no ubr za va
rad i po ve ća va pro duk tiv nost. Osim
što će svi ima ti olak šan pri stup, saču
va na do ku men ta ci ja bez bed na je
u clo u du uz si gur no sne ko pi je. Ako
po že li te da sve sa ču va te i na ne kom
lo kal nom ser ve ru, tu je op ci ja lo kalne
eDo ku men ta ci je.
Bez bed nost po da ta ka
to kom hi brid nog
po slo va nja
Bi lo da ste deo ma log, sred njeg ili
ve li kog pred u ze ća, ne ma onog ko
ni je po sta vio pi ta nje o bez bed nosti
po da ta ka u uslo vi ma ka da je rad
na da lji nu po stao oba ve zan za go tovo
sve gde je to mo gu će pri me ni ti u
uslo vi ma glo bal ne epi de mi je.
Cloud, od no sno de cen tra li zo va ni
na čin po slo va nja, gde se svi po da ci
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

ču va ju i be le že na uda lje nim serve
ri ma sa ko jih je mo gu će oba vljati
ve li ki broj po slov nih ak tiv no sti,
po stao je ve o ma po pu la ran to kom
epi de mi je. Sa po ja vom cloud re šenja,
ali i mo guć no sti ma ču va nja celo
kup nih ba za po da ta ka u si gur nosnim
ko pi ja ma, go to vo sva pi ta nja
o bez bed no sti po da ta ka do bi ja ju
svoj od go vor. Ovo je tre nut no najbe
zbed ni ji na čin da svi va ši po slovni
po da ci i do ku men ta ci ja bu du saču
va ni, sa br zim pri stu pom če mu
god že li te, a na si gur nom me stu sa
uvek do stup nim bac ku pom za slučaj
da do đe do gu blje nja od re đenih
po da ta ka.
Da li se pro duk tiv nost
mo­že odr­ža­ti
u uslo vi ma hi brid nog
rad nog mo de la?
Ako sa svo jim za po sle ni ma od luči
te da ra de na da lji nu ve ći nu vreme
na, ume sto da bu du u kan ce lari
ji, da li se bo ji te da će im pro duktiv
nost to kom vre me na opa sti? To
je sa svim nor mal no, jer po la zi mo od
pret po stav ke da im fo kus ne će biti
na iz vr ša va nju po slov nih za da ta ka
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

ko li ko na po ro di ci i no vom okru ženju
u kom su se naš li. Me đu tim, uz
kva li tet ne elek tron ske ser vi se ko ji
im olak ša va ju po sao i ve ći nu ak tivno
sti, ova pre mi sa mo že se pre tvori
ti u či sto za do volj stvo.
Go to vo sva ka kan ce la ri ja sa dr ži skenere
putem kojih radnici skeniraju dokumen
ta ci ju, pa je ču va ju u lo kal nim ar hiva
ma do ku me na ta. Uz rad na da lji nu,
kom pli ku je se nji ho vo lo kal no ču vanje,
a eK nji že nje ser vis ima re še nje i
za ovaj pro blem. Ne sa mo da će za
vas oba vi ti ske ni ra nje do ku me na ta
u PDF for ma tu i iz nje ga iz vu ći komple
tan tekst i pre tvo ri ti ga u elektron
sku for mu, već će omo gu ći ti i
nje go vo di rekt no uno še nje u bi lans
sta nja i glav nu po slov nu knji gu. Na
ovaj na čin se uvo di kom plet na au toma
ti za ci ja uno sa pri mlje nih ra ču na.
Sa mim tim što se ve ći deo oba vlja
au to mat ski, dra stič no se sma nju ju
šan se da do đe do gre ša ka pri li kom
uno sa po da ta ka. Za po sle ni mo gu brzo
i efi ka sno da oba ve po sao bez
po tre be da bu du u kan ce la ri ji. I imaće
vi še vre me na da po sve te svom
pri vat nom ži vo tu.
Baš zbog odr ža va nja pro duk tivno
sti, ali i cen tra li zo va nja svih po data
ka, pra će nja pro ce sa i to ko va rada,
elek tron ski ser vi si pred sta vlja ju
suš ti nu za pot pu no ostva ri va nje uspeš
no sti kod hi brid nog rad nog mode
la.
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Po­slo­va­nje u clo­u­du - bu­dućnos­t
funkcionisanja kompanija
Da po slo va nje u clo u du ni je no vi na
ko ju nam je do ne la epi de mi ja go vo ri činje
ni ca da je dan deo glo bal nih kom pani
ja, ali i mla dih star ta po va, funk ci o ni še
baš po ovom prin ci pu već ne ko vre me.
Me đu tim, ono što nam je CO VID-19 kriza
do ne la je ste da su mno ge kom pa ni je
si lom pri li ka ubr za le svo ju di gi tal nu tranzi
ci ju i preš le na funk ci o ni sa nje pu tem
cloud ser vi sa. Li sta be ne fi ta ko je cloud
po slo va nje do no si je go to vo bez ma na.
Od to ga da sma nju je vre me za pristup
po da ci ma, pre ko ko nač nog re šenja
bez bed no sti sa mih po da ta ka i doku
me na ta kroz si gur no sne ko pi je i udalje
ne ser ve re, pa sve do ser vi sa koji
omo gu ća va ju au to ma ti za ci ju mno gih
sva ko dnev nih ak tiv no sti uz elek tron sko
pra će nje, jak mo ni to ring i pri stup svim
po da ci ma na jed nom me stu ra di iz vođe
nja po slov nih za klju ča ka i ana li za.
Da ta lab tim je pa žlji vo osluš ki vao potre
be svo jih kli je na ta to kom van red nog
sta nja ka ko bi za njih, ali i sve dru ge zain
te re so va ne fir me, stvo rio ser vi se ko ji
će im za i sta po mo ći da se što pre adapti
ra ju na no vo na sta lu si tu a ci ju i po spe še
svo je po slo va nje uz po ve ća nje pro duktiv
no sti i efi ka sno sti to kom sva kog radnog
da na. Ovo se po ka za lo po seb no
do brim u uslo vi ma hi brid nog mo dela
ra da, ko ji će po sve mu su de ći po sta ti
stan dard u po slov nom sve tu. Io
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Efi ka snost kuć ne kan ce la ri je
po či nje od re še nja za štam pu
Pro­me­ne ko­je su za­de­si­le mno­ge to­kom po­sled­nje dve go­di­ne pred­sta­vlja­ju dra­ma­tič­ni
pre­o­kret u na­či­nu na ko­ji ra­di­mo. Pre sa­mo dve go­di­ne rad na da­lji­nu je bio re­zer­vi­san za
sa­mo­stal­ne pred­u­zet­ni­ke ili za­ne­mar­lji­vo ma­li broj rad­ni­ka ko­ji su ima­li mo­guć­nost da ra­de
od ku­će, u ve­ći­ni slu­ča­je­va one ko­ji ra­de za stra­ne kom­pa­ni­je ili ser­vi­se. Bez ika­kve pri­preme
ili pla­na, mno­ge kom­pa­ni­je i in­sti­tu­ci­je su ne­volj­no upa­le u eks­pe­ri­ment ra­da od ku­će, a
za­po­sle­ni su mo­ra­li da se pri­la­go­de.
Ka ko sve vi še kom pa ni ja usvaja
hi brid ni na čin ra da, gde
ve li ki broj za po sle nih ima
pri li ku da ra di de li mič no ili pot pu no
od ku će, zna čaj na ula ga nja u IT in frastruk
tu ru omo gu ća va ju po ve za nost i
si gur nost po slo va nja sa bi lo ko je loka
ci je. Sa dru ge stra ne kuć ne kan ce­
la ri je mo ra ju pru ži ti sve ono što je potreb
no za po sle ni ma, uklju ču ju ći i re šenja
za štam pu i ske ni ra nje do ku me na ta.
Iz bor pra vog štam pa ča za kuć nu
kan ce la ri ju mo že ite ka ko uti ca ti na
troš ko ve ra da od ku će, ne sa mo po
pi ta nju po troš nog ma te ri ja la već i u
po gle du po troš nje ener gi je i za gre­
va nja pro sto ra. Jed no stav no, štampač
je alat ko ji je ne za me njiv za mnoge,
a uz ogra ni čen pro stor ko ji ima mo
na ras po la ga nju u na šem do mu i želju
da pro na đe mo eko loš ko i du go roč
no is pla ti vo re še nje, naj no vi ji Eco­
Tank štam pa či iz Ep so na pred sta vljaju
naj bo lji iz bor za kuć nu kan ce la ri ju.
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Sjaj­ni za kuć­nu upo­tre­bu
Svi Eco Tank štam pa či de le par
ključ nih ka rak te ri sti ka ko je ih či ne
sa vr še nim iz bo rom za kuć nu upotre
bu. Naj pre tre ba is ta ći da su u pita
nju iz u zet no eko nom ski is pla ti vi
štam pa či ko ji ko ri ste po seb ne bo ce
sa ma sti lom, re še nje ko je pru ža neve
ro vat nu uš te du u od no su na kertri
dže ili to ne re kod la ser skih štampa
ča. Po red uš te de, naj no vi ja in kjet
teh no lo gi ja ta ko đe ne ko ri sti to plotu
pri štam pi i ti me zna čaj no smanju
je po troš nju elek trič ne ener gi je
u od no su na la ser ske štam pa če, uz
be ne fi te po pi ta nju eko lo gi je. Ep son
je ne dav no osve žio svo ju osnov nu
pa le tu Eco Tank štam pa ča bez ker tridža
na me nje nih mo der nim kuć nim
kan ce la ri ja ma i ma njim kom pa ni jama.
No va li ni ja pro iz vo da uklju čuje
kla sič ne i mul ti funk ci o nal ne štampa
če A4 for ma ta ko ji omo gu ća vaju
jed no stav no, mo bil no štam pa nje
i ve o ma ni sku ce nu po odštam panoj
stra ni.
Za hva lju ju ći kom pakt noj konstruk
ci ji i Wi-Fi i Wi-Fi Di rect ve zi,
ovi štam pa či se la ko in te gri šu sa
po sto je ćim kuć nim i kan ce la rij skim
mre ža ma. Pot pu no su kom pa ti bil ni
sa apli ka ci jom Ep son Smart Pa nel i
mo gu se kon tro li sa ti sa pa met nog
ure đa ja. Ep son Smart Pa nel aplika
ci ja olak ša va po de ša va nje no vih
Eco Tank štam pa ča, pra će nje, štampa
nje, ske ni ra nje i još mno go to ga
pu tem te le fo na ili ta ble ta.
Eco Tank re zer vo a ri sa ma sti lom
iz u zet no ve li ke za pre mi ne omo guća
va ju do pu nu bez pr lja nja, a boči
ce sa bra vi com na pra vlje ne su tako
da sva ka bo ja mo že da se stavi
is klju či vo na svo je me sto. Uz prikaz
ni voa ma sti la sa pred nje stra ne
ure đa ja, la ko se mo že utvr di ti da li
je po treb no da do pu ni te ma sti lo.
Svi štam pa či se is po ru ču ju sa masti
lom do volj nim za tri go di ne ra da.
Eco Tank L1210, L1250, se ri ja L3250,
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

se ri ja L3260 i se ri ja L5290 se is po ruču
ju sa do volj no ma sti la za štam panje
do 8.100 cr no-be lih i 6.500 strana
u bo ji, dok Eco Tank se ri ja L4260,
L6260, se ri ja L6270 i L6290 sa drže
do volj no ma sti la za štam pa nje
do 14.000 cr no-be lih i 5.200 stra na
u bo ji 4. Ka da ko nač no do đe vreme
za do pu nu, u jed nom kom pletu
pri stu pač nih zna men skih bo či ca
sa ma sti lom ko ri snik do bi ja ko li činu
ma sti la ko ja od go va ra onoj u 66
ker tri dža.
Mi­ni­ma­lan kar­bon­ski
oti­sak
Ka da je u pi ta nju CO 2
, in kjet štampa
či kom pa ni je Ep son po zi tiv no utiču
na uma nje nje emi si ja ne sa mo
ma njom po troš njom ener gi je u odno
su na dru ge ti po ve štam pa ča kao
što su la ser ski, već i ka da je u pi ta nju
po troš ni ma te ri jal. Na i me, pri li kom
pro iz vod nje po troš nog ma te ri ja la za
Ep son in kjet štam pa če ge ne ri še se
čak 92 po sto ma nje CO 2
emi si ja u
od no su na pro iz vod nju po troš nog
ma te ri ja la za la ser ske štam pa če.
Ta ko đe, svi no vi Ep son Eco Tank
štam pa či ko ri ste Mic ro Pi e zo teh
no lo gi ju ko ja pod ra zu me va rad bez
za gre va nja, pa tro še ma nje elek trič
ne ener gi je i ima ju ma nje za menskih
de lo va. Gla va za štam pu je unapred
na mon ti ra na, ta ko da se štampač
mo že pu sti ti u rad od mah. Seri
je L6260, L6270 i L6290 su ta ko đe
opre mlje ne Pre ci si on Co re gla vom
za štam pu i pred sta vlja ju jed nu od
naj br žih teh no lo gi ja ink džet štampe
na sve tu.
Ske­ne­ri
Na rav no, ne tre ba za ne ma ri ti ni
Ep so no va re še nja za ske ni ra nje doku
me na ta, gde se mo že pro na ći veli
ki iz bor mo de la, od ja ko kom paktnih
i pre no snih, do rav nih i ske ne ra
sa si ste mom za pa pir ko ji su na menje
ni ske ni ra nju ve li ke ko li či ne doku
me na ta sa mi ni mal nom in ter venci
jom ko ri sni ka. Work for ce DS se ri ja
rav nih ske ne ra je sva ka ko naj za stuplje
ni ja sa mo de li ma ko ji po dr ža va ju
mre žni pri klju čak, do da va nje ADF-a
ili kom pa ta bil nost sa mno gim softver
skim re še nji ma.
Sa­da i na­da­lje
Rad od ku će je neš to što će u buduć
no sti bi ti sve ras pr o stra nje ni je.
U ta kvoj po stav ci stva ri kva li tet na
opre ma za rad će bi ti od pre sud nog
zna ča ja i mo že nam po mo ći da ra dimo
br že, bo lje, kva li tet ni je i uz manje
ukup ne troš ko ve. Uz ne ki od Epso
no vih Eco Tank štam pa ča, kva li tet
nu or ga ni za ci ju vre me na i do dat ni
fo kus ko ji rad od ku će mo že po tenci
jal no omo gu ći ti, sve ove pro me ne
mo gu po sta ti ve li ki be ne fit za mnoge
od nas. Io
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Bu di te sprem ni za
upra vlja nje
nepredviđenim situacijama
Ne­ma sum­nje da je pan­de­mi­ja CO­VID-19 na dra­ma­ti­čan na­čin pro­me­ni­la na­še ži­vo­te i na­čin
ra­da. IBM se to­kom proš­le go­di­ne ve­o­ma do­bro no­sio sa si­tu­a­ci­jom ko­ju nam je do­ne­la pan­demi­ja,
jer je 95% na­ših ko­le­ga mo­glo da ra­di na da­lji­nu sa­mo dve ne­de­lje na­kon što je proš­log
mar­ta iz­bi­la pan­de­mi­ja CO­VID-19. Po­ma­lo za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da bi pan­de­mij­ska si­tu­a­ci­ja ko­ja
se ne­pre­kid­no me­nja mo­gla po­no­vo da uma­nji šan­se za in­ter­ak­ci­ju li­cem u li­ce, ko­je su ključ­ne u
ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma.
Au tor Ni ko la Po lić za In ter net ogle da lo
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Ka da to ka žem, mi slim da bi
tre ba lo da is ko ri sti mo vreme
za pri pre mu u slu ča ju da
se ta ko neš to po no vi. Ima mo ko ri sne
ala te za upra vlja nje rad nom sna gom
na da lji nu ili za po kre ta nje hi brid nog
poslovanja, ko ji su ta ko đe sprem ni za
upra vlja nje nepredviđenim situacijama
u tom pro ce su. Ovi ala ti i me tode
su se po ka za li ko ri snim i na šim klijen
ti ma, kao što je na pri mer IBM Triri
ga, in te gri sa no re še nje za upra vljanje
rad nim me stom po mo ću ko jeg
je mo gu će kre i ra ti bez bed no, flek si­
bil no rad no me sto, i po ve ća ti an gažo
va nje za po sle nih i po kre nu ti opera
tiv nu efi ka snost u objek ti ma kompanije.
„Find your essential”
Ka ko bi raz u meo ve li ke glo bal ne
pro me ne, IBM je ra ni je ove go dine
spro veo go diš nju stu di ju sa iz vrš
nim di rek to ri ma pod na zi vom „Prona
đi svo ju suš ti nu“ i an ke ti rao 3.000
di rek to ra iz 26 in du stri ja u sko ro 50
ze ma lja.
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Grafik: izvor - IBM Institute for Business Value
C-suite Series: The 2021 CEO Study
„Find your essential”
Ova go diš nja stu di ja ko ju je sproveo
IBM ot kri la je da je ve ći na an ke tira
nih iz vrš nih di rek to ra iz ja vi la da im
je osna ži va nje rad ne sna ge ko ja ra di
na da lji nu bio glav ni pri o ri tet to kom
2020. Po lo vi na an ke ti ra nih iz vrš nih
di rek to ra či je su kom pa ni je ostva ri vale
bo lje re zul ta te re klo je da će upravlja
nje rad nom sna gom ko ja ra di „bilo
gde“ bi ti naj ve ći iza zov za ru kovod
stvo u na red nih ne ko li ko go di na,
u po re đe nju sa 25% an ke ti ra nih direk
to ra 20 od sto kom pa ni ja iz do njeg
de la li ste po ra stu pri ho da.
Osim to ga, 77% us peš ni jih iz vrš nih
di rek to ra iz ja vi lo je da će do bro bit
za po sle nih uči ni ti pri o ri te tom čak i
ako to uti če na krat ko roč ne po slov ne
re zul ta te, u po re đe nju sa 39% onih
sa ma nje uspe ha, što do bro od ra žava
či nje ni cu da su an ke ti ra ni li de ri vode
ćih or ga ni za ci ja u ovom tre nut ku u
velikoj meri fokusirani na svoje ljude.
Tehnologije na koje se
najviše računa
Osim re or ga ni za ci je fi zič kog po sla
u prav cu ra da na da lji nu, pan de mija
je pred sta vlja la iza zov mno gim liderima
da ponovo osmisle i ubrzaju
svo je stra te gi je di gi ta li za ci je. Stu di ja
po ka zu je da iz vrš ni di rek to ri iz re gio
na Cen tral ne i is toč ne Evro pe i drugih
de lo va sve ta u ve li koj me ri raz miš
lja ju slič no ka da je reč o iden ti fi ka ci ji
če ti ri na pred ne teh no lo gi je – In ter net
of Things, Hybrid Cloud, AI i Au toma
tion – ko je će nji ho vo po slo va nje
uči ni ti sna žni jim, br žim i ot por ni jim
na pro me ne ko je je pan de mi ja do nela
u svim industrijama. Io
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Povratak u kancelariju:
ček li sta za osi gu ra nje
saj ber be zbed no sti kom pa ni ja či ji se
za po sle ni vra ća ju na rad na me sta
Sve češ će kom pa ni je raz miš lja ju o post-pan de mij skoj rad noj ru ti ni za svo je za po sle ne. Kompa
ni ja Ap ple je pla no ve o po vrat ku za po sle nih u kan ce la ri je ba rem na ne ko li ko da na ne delj no
po me ri la sa sep tem bra ove na ja nu ar na red ne go di ne. I mno ge dru ge kom pa ni je još uvek ni su
do ne le ko nač ne od lu ke o no voj re al no sti ra da, ali ma kar i de li mič ni po vra tak u kan ce la ri ju zah teva
od re đe ne me re IT ti mo va i ti mo va za du že nih za IT bez bed nost.
Au tor: Dra gan Da vi do vić,
di rek tor b2b po slo va nja
kom pa ni je Ka spersky
za is toč nu Evro pu
Ia ko je pre la zak na rad od ku će
bio kom pli ko van, za ni mlji vo je i
da po vra tak u kan ce la ri ju mo že
bi ti pod jed na ko iza zo van. Or ga ni zaci
je će mo ra ti da opo zo vu od re đe ne
pro me ne, što bi mo glo bi ti jed na ko
slo že no kao ka da su one pr vo bit no
uve de ne. Ta ko đe će mo ra ti po no vo
da osi gu ra ju bez bed nost in ter nih servi
sa i za do vo lje po tre be za po sle nih
za soft ve rom na ko ji su se na vi kli tokom
pe ri o da izo la ci je. Postoji nekoliko
ključnih sajberbezbednosnih prioriteta
koje treba uzeti u obzir.
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

1. Na sta vi te da ko ri si te sva re šenja
uve de na kod pre la ska na rad
od ku će
Ka ko bi sa ču va le bez bed nost korpo
ra tiv nih end po int ure đa ja dok su
za po sle ni ra di li od ku će, kom pa ni je
su naj ve ro vat ni je uve le do dat ne mere
zaš ti te, po put bez bed no snih pro vera
i cen tra li zo va nog upra vlja nja za krpa
ma uda lje nih ra ču na ra, po sta vlja nja
ili pro ši re nja VPN mre že ili su uvo dile
obu ke o bez bed no sti za za po slene.
Agen ti za de tek to va nje i od go vore
na end po int ure đa ji ma su bi li va žni
za po pu nja va nje pra zni na u od bra ni
pe ri me tra mre že ko ji mo žda ni su ta ko
do bro funk ci o ni sa li zbog ne do stat ka
sa mog pe ri me tra.
Ove prak se bi tre ba lo da osta nu iste
i za hi brid ne mo de le ra da – ka da se
za po sle ni kre ću na re la ci ji iz me đu kuće
i kan ce la ri je ili pu tu ju na po slov na
pu to va nja. VPN, EDR i si ste mi za otkri
va nje upa da na end po int ure đa jima
osi gu ra će bez be dan rad za po sleni
ma, gde god oni že le li da oba vlja ju
svo je za dat ke.
2. Pa žlji vo is pla ni raj te re sur se
i vre me po treb no za omo gu ća vanje
bez bed no snih kon tro la ko je su
one spo so blje ne za rad na da lji nu
Ka ko bi za po sle ni ma omo gu ći le
da ljin sko po ve zi va nje na kor po ra tivnu
mre žu, po seb no sa lič nih ure đaja,
or ga ni za ci je mo gu da se od lu če na
osla blji va nje ili one mo gu ća va nje neke
od saj ber be zbed no snih kon tro la
– kao što je Net work Ad mis sion Control
(NAC). NAC pro ve ra va da li su
ra ču na ri us kla đe ni sa kor po ra tiv nim
bez bed no snim zah te vi ma pre ne go
što odo bri pri stup kor po ra tiv noj mreži.
Ako ra ču nar ni je au to ri zo van, ima
za sta re li soft ver za zaš ti tu od mal vera
ili ne ku dru gu ne do sled nost, NAC
ne će odo bri ti pri stup dok se ti proble
mi ne re še.
Ka da se za po sle ni vra te u kan cela
ri ju i po ve žu na kor po ra tiv nu mrežu,
NAC kon tro la bi tre ba lo da bu de
uklju če na ra di zaš ti te in ter nih si stema
u slu ča ju da ure đa ji pred sta vlja ju
ri zik. Me đu tim, bu du ći da su ra ču nari
bi li van kan ce la ri je oko 18 me se ci,
mo že se de si ti da su ne ka ažu ri ra nja
pro puš te na. To zna či da omo gu ća vanje
NAC kon tro le za de se ti ne ili čak
sto ti ne ta kvih ure đa ja mo že da prouzro
ku je mno ge greš ke. Kao re zul tat
to ga, uklju či va nje ser vi sa bi mo glo
da se pre tvo ri u po ste pe ni, ogra ni čeni
pro ces za ma le gru pe za po sle nih.
Or ga ni za ci je tre ba da pred vi de takve
pro ble me i da ima ju plan koji
uklju ču je re sur se, ro ko ve, is prav ke
gre ša ka, a mo žda čak i po moć IT inte
gra to ra.
3. Osi gu raj te ažu ri ra nja in ternih
si ste ma
Ne moj te da za bo ra vi te da pro veri
te in ter ne kri tič ne ser vi se. Ako posto
je ser ve ri bez in sta li ra nih naj no vijih
za kr pa, bo lje je da tim za IT bezbed
nost zna za njih pre otva ra nja
vra ta kan ce la ri je.
Ka da smo svi se de li za kan ce la rijskim
sto lo vi ma, na ši ra ču na ri su stal
no bi li po ve za ni sa kor po ra tiv nom
mre žom i bi li su pod zaš ti tom i kontro
lom 24 sa ta dnev no. U skla du sa
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

tim, ri zi ci od eks plo i ta ko ji pro di re u
mre žu sa PC ure đa ja i ugro ža va ranji
vi ser ver su bi li ma nji.
Za mi sli te sa da da su se svi za posle
ni za jed no vra ti li u kan ce la ri ju i
po ve za li svo je lap to po ve na kor pora
tiv nu mre žu, a tu je ne za kr pljeni
kon tr o lor do me na ko ji upra vlja
svim ko ri snič kim na lo zi ma. Ako među
sto ti na ma ure đa ja ima onih ko ji
su kom pro mi to va ni i saj ber kri mi nalci
ot kri ju ra nji vi kon tro lor, mo gu da
do bi ju pri stup po da ci ma i lo zin kama
za na log za po sle nog. Na daj mo
se da bi tim za IT bez bed nost mogao
br zo da ot kri je pro blem, ali već
ta da bi oni ima li pu no do dat nog posla
za re or ga ni za ci ju mre že i pro menu
svih lo zin ki.
4. Bu di te sprem ni za uš te du, ali
i za troš ko ve
Vra ća nje za po sle nih u kan ce la ri ju
po slo dav cu će uš te de ti neš to nov ca.
Na pri mer, u kom pa ni ji Ka spersky smo
po ve ća li broj VPN tu ne la sa 1.000 na
5.000 - 8.000 ka ko bi smo ve ći ni na ših
za po sle nih omo gu ći li rad od ku će. Vero
vat no će mo sma nji ti taj tro šak ka da
se naš tim vra ti u kan ce la ri ju, jer nam
ne će tre ba ti to li ko VPN li cen ci.
Slič no to me, kom pa ni je mo gu da
sma nje broj pret pla ta na cloud re šenja,
kao što su Slack ili Mic ro soft Teams.
Ne će bi ti po treb no to li ko cloud
li cen ci, a ne ki ser vi si mo gu da se kori
ste in ter no. Ista stra te gi ja mo že da
se pri me ni na apli ka ci je za elek tronski
pot pis. One su bi le neo p hod ne
to kom izo la ci je, ali se nji ho va upotre
ba mo že sma nji ti i kom bi no vati
sa tra di ci o nal nim po stup kom potpi
si va nja do ku me na ta ka da se ukinu
me re ko je ogra ni ča va ju kre ta nje.
Ipak, osta tak tih bu dže ta se može
po tro ši ti na or ga ni za ci ju di gi talnih
rad nih sta ni ca, pa bi za po sle ni u
to ku rad ne ne de lje mo gli da ra de i u
kan ce la ri ji i sa ne kog dru gog me sta.
Od in fra struk tu re vir tu el nog desk topa
(vir tual desk top in fra struc tu re -
VDI) do desk to pa kao ser vi sa (desktop
as a ser vi ce - Da aS), kon cept ni je
nov, ali ga je pan de mi ja uči ni la uobi
ča je ni jim, ka ko je pri me ti la kompa
ni ja Gart ner. Ka da su svi rad ni
pro sto ri u clo u du i za po sle ni mo gu
da im pri stu pe sa bi lo kog ure đa ja,
mno go je lak še po sta vi ti, upra vlja ti,
po pra vi ti i zaš ti ti ti vir tu el ne desk topo
ve ne go uda lje ne ra ču na re.
5. Sa ču vaj te ala te i po de ša va nja
sa ko ji ma su za po sle ni ra di li
Pri li kom ra da na da lji nu za po sleni
su ovla da li no vim ala ti ma za komu
ni ka ci ju i sa rad nju – če to vi ma, video
kon fe ren cij skim po zi vi ma, ala tima
za pla ni ra nje, CRM stra te gi ja ma.
U bu duć no sti će hte ti da na sta ve da
ko ri ste te apli ka ci je, jer su im po stale
po zna te i jed no stav ne za ko riš ćenje.
Kao što je jed no od na ših is tra živa
nja po ka za lo, za hva lju ju ći is ku stvu
pan de mi je, 74% lju di že li flek si bil ni je
i ugod ni je rad ne uslo ve.
Za bra na ko riš će nja ovih ino va ci ja
za po sle ni ma mo žda ni je mu dar potez.
To bi mo glo da do ve de do po rasta
upo tre be neo vlaš će nih teh no lo gija,
ka da za po sle ni ko ri ste apli ka ci je na
sop stve nu ini ci ja ti vu i bez odo bre nja
IT ode lje nja. Kom pa ni je tre ba da bu du
sprem ne da ili odo bre no ve ser vi se ili
pred lo že al ter na ti ve i ob ja sne za po sleni
ma zaš to je va žno iza bra ti bez bed nije
op ci je. Po sto je po seb na re še nja ko ja
po ma žu or ga ni za ci ja ma u upra vlja nju
pri stu pom cloud ser vi si ma – cloud disco
very funk ci je u bez bed no snom reše
nju ili bez bed no sni bro ke ri za pristup
clo u du – ko ja spro vo de bez bedno
sna pra vi la za cloud ser vi se.
IT bez bed nost bi tre ba lo da unapre
di po slo va nje, a ne da pred sta vlja
pre pre ku. Za ne ma ri va nje ove pro mene
po na ša nja mo že uti ca ti na na čin na
ko ji za po sle ni vi de kom pa ni ju. Omogu
ća va nje flek si bil nog ra da i ser vi sa
ko ji su po god ni za za po sle ne kompa
ni ju mo že uči ni ti pri vlač ni jom, ka ko
za po sle ni ma ta ko i po ten ci jal nim kandi
da ti ma. I obr nu to, od bi ja nja mo gu
do ve sti do neo do bra va nja za po sle nih
i jav no sti. Vi de li smo da se to do go dilo
sa kom pa ni jom Ap ple, gde su po jedi
ni za po sle ni na pi sa li otvo re no pi smo
tra že ći od Ti ma Ku ka (Tim Co ok) i iz vrš
nih di rek to ra da „raz mo tre pred log
da od lu ke o ra du na da lji nu i flek sibil
nom ra du bu du au to nom ne za tim
kao što su i od lu ke o za poš lja va nju”.
Na­u­če­na lek­ci­ja
Pan de mi ja i pre la zak na rad na dalji
nu su bi li iza zov po sta vljen vi šom
si lom. Ta kve stva ri se ne de ša va ju često.
Upr kos po teš ko ća ma, ovo is kustvo
je ne pro ce nji vo i pru ža ključ nu
lek ci ju za bu duć nost.
Jed na od naj va žni jih stva ri kojoj
nas je pan de mi ja na u či la je brzi
na po slov ne tran sfor ma ci je i fleksi
bil nost in for ma ci o ne teh no lo gi je.
IT bez bed nost ne bi tre ba lo da zabra
nju je, već da nu di mo guć no sti i
po dr ža va tu flek si bil nost. Pa me tan i
bez be dan po vra tak ra du u kan ce lari
ji u bi lo kom ob li ku mo že po moći
kom pa ni ja ma da bu du u to ku sa
ovim tren dom, mak si mal no is ko rišća
va ju ći svo je po slov ne pro ce se. Io
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Hi brid ni rad je na ša
nova realnost
Tokom poslednjih 18 meseci, mnogi su se borili sa stresom izazvanim novonastalom situacijom
zbog bri ge o zdra vlju vo lje nih, ba lan si ra nja iz me đu ško lo va nja od ku će i bri ge o de ci, kao i
zbog bor be sa izo lo va noš ću i usa mlje noš ću. Po sao od ku će je ne ki ma stvo rio no ve mogućnosti,
po nu dio vi še vre me na za po ro di cu, ali to nas je sta vi lo i pred no ve iza zo ve. Ti mo vi su ove go di ne
fi zič ki po sta li ma nje an ga žo va ni, a di gi tal na is cr plje nost po je din ca je stvar na i neo dr ži va pret nja.
Broj sa sta na ka, mej lo va i raz me nje nih po ru ka je dra stič no po ras tao. Zbog to ga su ve li ke kom pani
je po če le da pri me nju ju hi brid ni na čin ra da, od no sno mo del po ko me se ne sa mo rad no me sto,
već i vre me oba vlja nja po sla (gde god je taj mo del mo gu će pri me ni ti), pri la go đa va po tre ba ma i
oba ve za ma po je din ca. U ve li kim kor po ra ci ja ma pri me će no je da ova kav na čin ra da pod sti če efika
snost i pro duk tiv nost.
Za­ni­mlji­vo je da, pre­ma is­tra­živanju
Work Trend In­dex ko­je
spro­vo­di Mic­ro­soft, 46% ljudi
pla­ni­ra da se pre­se­li, jer im je sada
omo­gu­će­no da ra­de na da­lji­nu. Dok
je ra­ni­je to bio sa­mo san - svoj po­sao
oba­vlja­ti iz naj­o­mi­lje­ni­jih ku­ta­ka svo­je
dr­ža­ve, pri­mor­ja ili omi­lje­nih gra­do­va -
sa­da je to sve po­sta­la no­va re­al­nost zahva­lju­ći
hi­brid­nom na­či­nu ra­da. Ova­kvu
od­lu­ku za pre­se­lje­njem lju­di do­no­se
pre sve­ga zbog lič­nog za­do­volj­stva, potre­be
za pro­me­nom, sma­nje­nja ži­votnih
troš­ko­va, kao i uš­te­de vre­me­na koje,
na­ro­či­to u ve­li­kim gra­do­vi­ma, provo­de
u pre­vo­zu do i sa po­sla.
Dru­go is­tra­ži­va­nje, Microsoft Zero
Trust, po­ka­zu­je pak da 91% is­pi­ta­nika
pla­ni­ra da svo­je or­ga­ni­za­ci­je u potpu­no­sti
pre­ba­ci na hi­brid­ni rad u nared­nih
pet go­di­na, a 67% u sledeće tri.
Ova tran­zi­ci­ja će iz­gle­da po­tra­ja­ti, tako
da tre­ba bi­ti pa­žljiv i po­sma­tra­ti koji
su tren­do­vi hi­brid­nog ra­da naj­bo­lji
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

za ko­ju vr­stu kom­pa­ni­ja.
Šta tre ba da ra di HR u
pri­me­ni hi­brid­nog ra­da
Ka­ko bi si­ste­mi bi­li ade­kvat­no pripre­mlje­ni
na hi­brid­ni rad, naj­ve­ći zada­tak
oče­ku­je upra­vo sek­tor HR-a.
Ø Na­pra­vi­te plan za osna­ži­va­nje ljudi.
Po­či­nje od­go­va­ra­njem na kri­tič­na
pi­ta­nja: Ka­ko su lju­di i šta im je potreb­no?
Ko će moći da ra­di na da­ljinu
i ko će mo­žda mo­ra­ti da uđe? Koli­ko
če­sto? Iz­me­ni­te od­go­vo­re na ova
pi­ta­nja ka­ko bi­ste for­mu­li­sa­li plan za
osna­ži­va­nje lju­di za iz­u­zet­nu flek­si­bilnost,
a za­tim pru­ži­te smer­ni­ce za­posle­ni­ma
dok eks­pe­ri­men­ti­še­te i uči­te.
Ø Ula­ži­te u pro­stor i teh­no­lo­gi­ju
ka­ko bi­ste pre­mo­sti­li fi­zič­ki i di­gi­talni
svet, jer se po­slov­ni pro­stor vi­še ne
za­u­sta­vlja u kan­ce­la­ri­ji. Li­de­ri mo­raju
raz­mi­sli­ti o to­me ka­ko opre­mi­ti sve
rad­ni­ke ala­ti­ma ko­ji su im po­treb­ni
za rad - bi­lo da ra­de od kuće, u pro­iz­vod­nji,
u kan­ce­la­ri­ji ili u po­kre­tu.
Ø Bo­ri­te se pro­tiv di­gi­tal­nog is­crplji­va­nja
od vr­ha, pa na­ni­že. Neće biti
la­ko, ali raz­mi­sli­te ka­ko da sma­nji­te
opterećenje za­po­sle­nih, pri­hva­ti­te ravno­te­žu
sin­hro­ne i asin­hro­ne sa­rad­nje i
stvo­ri­te kul­tu­ru u ko­joj se pa­u­ze ohrabru­ju
i poš­tu­ju.
Ø Daj­te pri­o­ri­tet ob­no­vi druš­tve­nog
ka­pi­ta­la i kul­tu­re, jer je to još te­že uradi­ti
u di­gi­tal­nom sve­tu.
Ø Ti­mo­vi tre­ba da kre­nu pro­ak­tiv­no
u iz­grad­nju mre­že, tre­ba da se ohra­bre
i na­gra­de me­na­dže­ri ko­ji da­ju pri­o­ri­tet
iz­grad­nji druš­tve­nog ka­pi­ta­la na po­slu
i na­sto­je stvo­ri­ti kul­tu­ru u ko­joj so­ci­jal­na
po­drš­ka na­pre­du­je.
Ø Pre­i­spi­taj­te is­ku­stvo za­po­sle­nih da
bi­ste se tak­mi­či­li za naj­bo­lje i naj­ra­zli­čiti­je
ta­len­te, jer se spek­tar ta­le­na­ta prome­nio,
kao i oče­ki­va­nja za­po­sle­nih.
Naj­bo­lji li­de­ri saosećaće sa je­din­stvenim
po­tre­ba­ma sva­ke gru­pe u svo­joj
or­ga­ni­za­ci­ji i videće rad na da­lji­nu kao
po­lu­gu za pri­vla­če­nje naj­bo­ljih i naj­razli­či­ti­jih
ta­le­na­ta.
Ka­ko teh­no­lo­gi­ja mo­že
da po­mog­ne
Teh­no­lo­gi­ja mo­že no­si­ti ulo­gu pokre­ta­ča.
No­ve nor­me kul­tur­nih susre­ta
su ključ­ne, ali teh­no­lo­gi­ja mo­že
pomoći da se is­ku­stvo hi­brid­nog sastan­ka
po­dig­ne na vi­ši ni­vo. Da­nas svi
mo­že­mo po­bolj­ša­ti hi­brid­ne sa­stan­ke
uz ne­ko­li­ko do­brih na­vi­ka, po­put toga
da vir­tu­el­ne kan­ce­la­ri­je za sa­stanke
bu­du opre­mlje­ne cen­tra­li­zo­va­nim
au­dio ure­đa­jem, podstičući sve da se
pri­dru­že sa­stan­ku Mic­ro­soft Te­am­sa sa
uklju­če­nom ka­me­rom i ime­nu­ju mode­ra­to­ra
u Te­ams Ro­om­su ko­ji će olakša­ti
raz­go­vor nad­gle­da­njem ćaskanja,
po­di­za­njem ru­ke i uklju­či­va­njem učesni­ka
u razgo­vor.
Ino­va­ci­je Mic­ro­soft Te­ams Ro­omsa,
za­jed­no sa no­vim funk­ci­ja­ma Team­sa,
će omo­gu­ći­ti us­peš­ne, za­ni­mljive
hi­brid­ne sa­stan­ke na ko­ji­ma se svi
osećaju uklju­če­no.
Inovacije Teams Roomsa
Sa­mo jed­na od ino­va­ci­ja je­ste nova
ka­te­go­ri­ja ka­me­re na ba­zi veš­tač­ke
inteliencije gde po­sto­je tri je­din­stvene
teh­no­lo­gi­je ko­je se ko­ri­ste u ovoj
no­voj ka­te­go­ri­ji in­te­li­gent­nih ka­me­ra.
Prva je ak­tiv­no pra­će­nje go­vor­nika
na ba­zi veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je, koje
ka­me­ra­ma u pro­sto­ri­ji omo­gu­ća­va
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

da ko­ri­ste au­dio, mi­mi­ku li­ca i po­krete
ko­ji po­ka­zu­ju ko u pro­sto­ri­ji go­vo­ri
i da zu­mi­ra­ju tu oso­bu ra­di bo­lje perspek­ti­ve.
Sle­de­ća ino­va­ci­ja su vi­še­stru­ki video
strimovi ko­ji uče­sni­ci­ma u prosto­ri­ji
omo­gu­ća­va­ju da bu­du smeš­te­ni
u sop­stve­ni vi­deo pro­zor.
Tre­ća je prepoznavanje ljudi, ko­je
iden­ti­fi­ku­je i pri­ka­zu­je na­ziv pro­fi­la prija­vlje­nih
ko­ri­sni­ka u okvi­ru nji­ho­vog video
pro­zo­ra.
Bu­du­ći da Mic­ro­soft ra­di na stvara­nju
in­klu­ziv­ne kul­tu­re hi­brid­nog rada,
gde sva­ki glas mo­že da se ču­je, instruk­tor
za go­vor u Mic­ro­soft Te­amsu
ko­ri­sti veš­tač­ku in­te­li­gen­ci­ju da bi
vas pri­vat­no pod­u­ča­vao tem­pu go­vora,
oba­veš­ta­vao ka­da ne­ko­ga pre­ki­date
i pod­se­ćao da se ču­je­te sa svo­jom
pu­bli­kom.
Pla­ni­ra­nje i raz­u­me­va­nje ko­će pri­sustvo­va­ti
i na ko­ji na­čin ta­ko­đe su ključ­ni,
uz no­vu funk­ci­ju Outlook RSVP
ko­ja lju­di­ma omo­gu­ća­va da na­ve­du
da li­će sa­stan­ku pri­su­stvo­va­ti fi­zič­ki ili
na da­lji­nu.
Ka­ko bi ce­lo hi­brid­no is­ku­stvo zapo­sle­ni­ma
bi­lo lak­še nova mobilna
apli­ka­ci­ja Mic­ro­soft Vi­va Con­nections,
pod­ra­zu­me­va jed­nu apli­ka­ciju
za za­po­sle­nog za ko­mu­ni­ka­ci­ju, novo­sti
i ob­ja­ve unu­tar kom­pa­ni­je – i sve
to u per­so­na­li­zo­va­nom fe­e­du di­rekt­no
u Te­am­su sa Mic­ro­sof­tom 365. Orga­ni­za­ci­je
mo­gu da per­so­na­li­zu­ju glav­ni
ekran do­dat­nim apli­ka­ci­ja­ma, ka­ko
bi do­dat­no osna­ži­le za­po­sle­ne i olakša­le
pro­na­la­že­nje ko­ri­snih iz­vo­ra za izvr­ša­va­nje
za­da­ta­ka, kao što su pod­noše­nje
iz­veš­ta­ja o troš­ko­vi­ma, pod­noše­nje
zah­te­va za slo­bod­ne da­ne ili prija­vlji­va­nje
i od­ja­vlji­va­nje sa po­sla. Uz
po­moć­pri­la­go­dlji­vih kar­ti­ca, stav­ke na
glav­nom ekra­nu mo­gu da se od­no­se
na po­seb­ne gru­pe za­po­sle­nih ka­ko bi
svi bi­li po­ve­za­ni i an­ga­žo­va­ni, bez obzi­ra
gde i ka­ko ra­de.
Mic­ro­sof­to­vo re­še­nje pod na­zi­vom
povratak na posao, za­sno­va­no na Power
Plat­for­mi, da­je or­ga­ni­za­ci­ja­ma
niz Po­wer apli­ka­ci­ja i Po­wer BI glavnih
ekra­na da bi za­po­sle­ni bi­li bezbed­ni
– uklju­ču­ju­ći potvde o vak­ci­naci­ji,
upra­vlja­nje slu­ča­je­vi­ma, upra­vljanje
bez­bed­noš­ću obje­ka­ta i slič­no. To
je sve­o­bu­hvat­no re­še­nje ko­je ta­ko­đe
mo­že bes­pre­kor­no da se in­te­gri­še sa
po­sto­je­ćim apli­ka­ci­ja­ma dru­gih kompa­ni­ja
ko­je or­ga­ni­za­ci­ja već­ko­ri­sti.
Ono što je od ve­li­kog zna­ča­ja pri
po­vrat­ku na po­sao je­ste da or­ga­niza­ci­je
mo­gu po­nu­di­ti pro­stor za­posle­ni­ma
ko­ji­ma je to po­treb­no na
dan ili sa­mo na ne­ko­li­ko sa­ti ka­ko bi
oba­vi­li svoj deo po­sla. Za­to je Mic­rosoft
na­ja­vio no­vo is­ku­stvo hot­de­skinga
na ekra­ni­ma Mic­ro­soft Te­am­sa koji
omogućavaju lju­di­ma da lo­ci­ra­ju i
re­zer­vi­šu flek­si­bil­ne rad­ne pro­sto­re u
kan­ce­la­ri­ji. Za­po­sle­ni mo­gu re­zer­vi­sa­ti
pro­stor sa ure­đa­ja ili una­pred pomoću
pro­gra­ma Ou­tlo­ok ili Te­ams i pri­stupi­ti
svom lič­nom ka­len­da­ru ti­mo­va,
ćaskanjima, sa­stan­ci­ma i još mno­go
to­ga. Dis­ple­ji ti­mo­va mo­gu se ko­ri­stiti
kao sa­mo­stal­ni ure­đaj ili kao dru­gi
ekran pri hot de­sku. Ka­da se za­po­sle­ni
od­ja­vi, svi lič­ni po­da­ci će bi­ti uklo­njeni
sa ure­đa­ja.
Osim na­ve­de­nih ino­va­ci­ja, u Mic­ro­sof­tu
se kon­stant­no iz­gra­đu­ju i
po­bolj­ša­va­ju pro­iz­vo­di osmiš­lje­ni da
osna­že lju­de ka­ko bi bi­li sprem­ni za
hi­brid­ni na­čin ra­da na ko­ji ra­de danas
i no­vi­ma na ko­ji­ma­će se ra­di­ti u
bu­duć­no­sti. Io
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Nenad Aleksić, regionalni menadžer prodaje, Jugoistočni klaster, Srednja Evropa, VMware
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Podizanje poslovne otpornosti
i transformacionog kapaciteta
uz multi-cloud i hibridne
modele rada
Od po čet ka proš le go di ne, ka da su pro me ne pre ko no ći tran sfor mi sa le po slo va nje kom pa ni ja,
pro vla či se pi ta nje – da li je sve ovo pri vre me no ili je na stu pi la no va era ko joj mo ra mo du go roč no
da se pri la go di mo?
Ia­ko u Sr­bi­ji ne­ma zva­nič­nih istra­ži­va­nja
na ovu te­mu, po­da­ci
iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, a slič­no je i u
ostat­ku sve­ta, ka­žu da ne­ma po­vratka
na staro. Izvršni direktori iz gotovo
svih in­du­stri­ja, a me­đu an­ke­ti­ra­ni­ma su
lideri u bankastrvu (HSBC) i telekomuni­ka­ci­ja­ma
(Bri­tish Te­le­com), oče­ku­ju
trajni prelazak na hibridni model rada.
Sko­ro svi od 50 najvećih po­slo­da­vaca
u Velikoj Britaniji koje je BBC ispitao
ka­žu da ne pla­ni­ra­ju da vraćaju oso­blje
u kancelariju na puno radno vreme.
Ne­ki, po­put Re­vo­lu­ta, su već po­tvr­dili
da ve­ći­na od nji­ho­vih 2.000 rad­ni­ka
trajno prelazi na „fleksibilan rad“.
„Sa da su na po te zu teh no loš ke
kom pa ni je i stra teš ki part ne ri. Naš
za­jed­nič­ki za­da­tak je da po­mog­nemo
bi zni si ma da uve du re še nja i
usvo­je stra­te­gi­je ko­je omo­gu­ća­va­ju
du­go­roč­ne i efi­ka­sne hi­brid­ne mode
le ra da, u ko ji ma uspeh po slovnih
ope ra ci ja ne za vi si od lo ka ci je na
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

ko ji ma se na la ze rad ni ci. U VMwareu
ve ru je mo da su hi brid ni mo deli
ra­da i mul­ti-cloud me­đu ključ­nim
ele men ti ma za po di za nje po slov ne
ot por no sti i tran sfor ma ci o nog kapa
ci te ta bi lo kog bi zni sa na je dan
pot­pu­no no­vi, da­le­ko vi­ši, ni­vo”, kaže
u raz­go­vo­ru za „In­ter­net ogle­dalo”
Ne­nad Alek­sić, re­gi­o­nal­ni me­nadžer
pro­da­je VMwa­rea za ju­go­i­stoč­ni
kla­ster Sred­nje Evro­pe.
Ia ko je proš lo vi še od go di nu dana,
kom pa ni je se i da lje pi ta ju ka ko
da bez ogrom nih troš ko va obez bede
okru­že­nje bez ri­zi­ka, a da isto­vreme­no
odr­že ili una­pre­de pro­duk­tivnost
za po sle nih.
„To sva ka ko je ste ve li ki iza zov,
ali ne i neš to na šta teh no loš ka indu
stri ja i re še nja ko je nu de kompa­ni­je
po­put VMwa­rea već ni­su
po nu di li od go vor. Uz pra ve ala te
ko­ji omo­gu­ća­va­ju jed­nak ni­vo pristu
pa po da ci ma i pro ce si ma i jed naku
bez­bed­nost, uz pri­la­go­đe­ne po­liti­ke
upra­vlja­nja i od­go­va­ra­ju­će platfor
me za sa rad nju, sva ko me sto može
da po­sta­ne kan­ce­la­ri­ja”, na­vo­di
Alek­sić.
Part ne ri kao sa ve zni ci
VMwa re u Adri a tic re gi o nu ima
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

pre­ko 1.200 ko­ri­sni­ka, me­đu ko­jima
su broj ne ve li ke fir me, go to vo
sve ban­ke, in­sti­tu­ci­je dr­žav­ne uprave,
kao i oko 160 po slov nih part ne ra,
a Alek­sić is­ti­če da su upra­vo part­ne­ri
ključ­ni sa­ve­zni­ci u pre­la­sku kom­pani
ja na hi brid ne mo de le ra da.
„Eks­per­ti­za i ve­li­ko is­ku­stvo naših
part­ne­ra u spro­vo­đe­nju us­pešnih
pro­je­ka­ta tran­sfor­ma­ci­je čini
ih ne iz o stav nim fak to rom u prela
sku na di stri bu i ra ni mo del ra da.
Oni su po­drš­ka to­kom ce­log proce
sa – od sa me ini ci ja ti ve za po veća­nje
‘mo­bil­no­sti’ pred­u­ze­ća, preko
iz bo ra naj bo ljih tech ala ta i re šenja
i pomoći kli­jen­ti­ma u upra­vlja­nju
VPN-om, do po drš ke u mul ti-cloud
okru­že­nju, mo­der­ni­za­ci­je apli­ka­ci­ja
i sma­nje­nja troš­ko­va”, is­ti­če naš sago
vor nik.
Bu­duć­nost po­slo­va­nja bi­la je i jed
na od cen tral nih te ma ne dav no zavr
še nog VMworl da, uz kon sta ta ci ju
da ogro­man broj raz­li­či­tih apli­ka­ci­ja,
teh no lo gi ja i in fra struk tu ra do vo de
kom pa ni je pred pi ta nje da li da is kori­ste
sve mo­guć­no­sti ino­va­ci­ja ili da
se od­lu­če da za­dr­že kon­tro­lu.
„Ka ko je na VMworl du re kao Ivo
Sla do ljev, naš re gi o nal ni di rek tor za
Sred­nju Evro­pu, za VMwa­re ovo ni­je
ili-ili pi ta nje. Mul ti-cloud era, s jedne
stra­ne, nu­di neo­gra­ni­če­ne prili
ke, dok se, s dru ge stra ne, po stavlja
pi ta nje ka ko is ko ri sti ti te pri like,
bez eks­po­ni­ra­nja i ugro­ža­va­nja
bez­bed­no­sti. Od­lu­či­va­nje za ino­vaci­je
ne mo­ra da zna­či pre­puš­ta­nje
kon­tro­le”, po­ru­ču­je Alek­sić i do­daje
da VMwa re, je di ni u sve tu, svo jim
cloud-ag no stic i part ner-ag no stic
pri­stu­pom omo­gu­ća­va ko­ri­sni­ci­ma
da nji ho ve apli ka ci je ra de na bi lo kojoj
plat for mi.
„To im da je slo bo du da u isto
vre me mo gu da ino vi ra ju i ko ri ste
pred­no­sti di­gi­tal­no una­pre­đe­nog
vre me na, a da, s dru ge stra ne, zadr­že
kon­tro­lu”, ob­jaš­nja­va Ne­nad
Alek­sić. On na­gla­ša­va da su VMware­o­vi
part­ne­ri tu da is­po­ru­če ska­labil
na re še nja u okvi ru ko jih ko ri snici
br zo do bi ja ju po dat ke iz sta bil nog
i bez­bed­nog IT okru­že­nja, a ti­me se
olak ša va i za da tak IT ti mo va u samim
kom pa ni ja ma.
„Kom pa ni je i or ga ni za ci je po stavlja
ju pi ta nje ka ko da sa nu la vir tuel­nih
desk­to­pa pre­đu na 50, ili kako
od 50 do to ga da vir tu el no posta­ne
glo­bal­ni stan­dard? Osna­živa
nje za po sle nih za pro me ne, bi lo
da ih je 100, 1.000 ili 10.000, zah te -
va no­vi pri­stup. Or­ga­ni­za­ci­je mo­raju
da obez be de di gi tal ne ala te za
neo­me­tan rad, bez ogra­ni­če­nja i bez
kom pro mi to va nja bez bed no sti, koje
će za­po­sle­ni ko­ri­sti­ti ma gde da
se na la ze. U ovom pro ce su, po drš ka
i eks per ti za part ne ra je ne pro cen ljiva
za in ter ne IT ti mo ve, ko ji se na laze
pred za dat kom da us po sta ve digi
tal ni rad ni pro stor ko ji pred sta vlja
du­go­roč­no re­še­nje”, ob­jaš­nja­va Nenad
Alek­sić.
Re še nja za bu duć nost
Na rav no, ne po sto ji je dan pri stup
ko­ji mo­že da se pri­me­ni na sve. Svakoj
in du stri ji i sva koj or ga ni za ci ji potre
ban je mo del po nji ho voj me ri,
ka ko bi di stri bu i ra ni ili hi brid ni način
ra­da mo­gao du­go­roč­no da funkci
o ni še. Teh no lo gi ja po sto ji, na kompa
ni ja ma je da oda be ru pra va reše­nja
– ona uz ko­ja će bi­ti sprem­ne
za bu­duć­nost i sve iza­zo­ve ko­je ona
no si. Io
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Hibridna kancelarija
– opasnosti i jedinstvena zaštita –
Je­din­stve­na re­še­nja kom­pa­ni­je Ac­ro­nis omo­gu­ća­va­ju si­gu­ran rad za­po­sle­nih na da­lji­nu
Ia ko po sto je na zna ke da je, prven
stve no, „za pad ni svet“ us peo
da se iz bo ri s CO VID-19 pan demi
jom, mno ge kom pa ni je ši rom sveta
i da lje gle da ju sa zeb njom glo bal
nu zdrav stve nu si tu a ci ju. Iz tog raz
lo ga pot pu ni po vra tak za po sle nih u
kan ce la ri je još uvek se ne de ša va, ako
će se ikad i de si ti, jer su ne ke teh nološ
ke kom pa ni je ob ja vi le da će nji hovi
rad ni ci mo ći za u vek da ra de od kuće.
Ipak, ve ći na se od lu či la za op ci ju
„neš to iz me đu“ ko ja je po pu lar no nazva
na – hi brid na kan ce la ri ja.
U pi ta nju je re še nje ko je će omogu
ći ti da ljin ski rad za po sle nog ko ji
će mo ći da bu de gde god on to pože
li – kod ku će, u re sto ra nu, ka fi ću,
na utak mi ci… Ko li ka kon cen tra ci ja
će bi ti mo gu ća na ne koj od po menu
tih lo ka ci ja je pi ta nje na ko je mi
ne će mo tra ži ti od go vor, već će mo
se po za ba vi ti jed nim da le ko bit ni jim
pro ble mom.
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Za rad u hi brid noj kan ce la ri ji po treban
je ra ču nar, par slu ša li ca (ako že lite
da se izo lu je te od dru gih) i ve za sa
in ter ne tom, pre ko ko je će te ko mu nici
ra ti sa svo jom fir mom. Ta ve za sa inter
ne tom je naj pro ble ma tič ni ja ka ri ka
u ovom no voj „pri či“.
Re zul ta ti ovog is tra ži va nja, u ko me je
uče stvo va lo 4.400 IT ko ri sni ka i pro fesi
o na la ca na šest kon ti ne na ta, raz bili
su mit da će jed no stav no do da va nje
re še nja re ši ti pro blem saj ber si gur nosti
i zaš ti te po da ta ka. Ne sa mo da te
in ve sti ci je ni su do ne le do dat nu zaš ti tu,
već su u mno gim slu ča je vi ma po kuša
ji upra vlja nja zaš ti tom kroz vi še raz li čitih
re še nja do dat no po ve ća li kom pleksnost
a sma nji li vi dlji vost za IT ti mo ve,
što je do ve lo do po ve ća nja ri zi ka.
„Ovo go diš nje is tra ži va nje ’Cyber
Pro tec tion We ek’ ja sno po ka zu je da više
re še nja ne do no si ve ću zaš ti tu, jer je
Problem (ne)bezbednosti
Osim to ga što ve za iz, re ci mo, ka fi ća
vr lo če sto ni je naj be zbed ni ja, da ljinski
rad je pra vi ma mac za raz li či te vrste
saj ber na pa da na kom pa ni ju preko
nje nih uda lje nih rad ni ka, ko ji često
pri stu pa ju kom pa nij skim re sur sima
pre ko ne zaš ti će nih lič nih ra ču na ra,
od no sno te le fo na.
Ovu pro ble ma ti ku su uvi de la i IT
ode lje nja kom pa ni ja ko je su to kom
proš le go di ne ku pi le no ve si ste me
ka ko bi omo gu ći le i osi gu ra le rad na
da lji nu to kom CO VID-19 pan de mije.
Me đu tim, te in ve sti ci je se ni su ispla
ti le. Glo bal no go diš nje is tra ži va nje
kom pa ni je Ac ro nis „Cyber Protection
We ek“ ot kri lo je da 80% kom pa ni ja
sa da ko ri sti isto vre me no i do 10 re šenja
za zaš ti tu po da ta ka i po di za nje nivoa
IT bez bed no sti, ali vi še od po lovi
ne tih or ga ni za ci ja je proš le go di ne
pre tr pe lo neo če ki va ne za sto je u ra du
zbog gu bit ka po da ta ka.
Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja
„Cyber Protection Week“
Ser­gej Be­lu­sov, osni­vač i iz­vrš­ni di­rek­tor kom­pa­ni­je Ac­ro­nis
ko riš će nje za seb nih ala ta za re ša va nje
po je di nih vr sta iz lo že no sti slo že no, nee
fi ka sno i sku po“, re kao je Ser gej „SB“
Be lu sov, osni vač i iz vrš ni di rek tor kompa
ni je Ac ro nis. „Ova ot kri ća po tvr đu ju
na še uve re nje za pa met ni ji pri stup sajber
zaš ti ti ko ji ob je di nju je zaš ti tu poda
ta ka, saj ber bez bed nost i upra vljanje
kraj njim tač ka ma.“
Da stva ri bu du kom pli ko va ni je – posto
ji zna ča jan jaz u sve sti me đu ko risni
ci ma i IT pro fe si o nal ci ma o to me
ko je su im mo guć no sti IT i saj ber bezbed
no sti do stup ne, što mo že do ve sti
do to ga da iz gu be dra go ce no vre me,
no vac i si gur nost.
Ta ko vi še od dve tre ći ne IT ko ri snika
i 20% IT pro fe si o na la ca ne bi znalo
da li su nji ho vi po da ci iz me nje ni
bez nji ho vog zna nja, jer nji ho vo reše
nje ote ža va utvr đi va nje ta kve vr ste
neovlašćenog pri stu pa.
Skoro polovina IT korisnika ne zna
da li nji hov an ti-mal ver soft ver za u stavlja
pret nje „nul tog da na“, za to što njiho
vo re še nje ne či ni te in for ma ci je lako
do stup nim. Lak pri stup ta kvim poda
ci ma na po lju saj ber bez bed no sti je
pre su dan za osi gu ra va nje zaš ti te poda
ta ka.
Šo kant nih 10% IT pro fe si o na laca
ne zna da li nji ho va or ga ni za cija
pod le že pro pi si ma o pri vat no sti
po da ta ka. Ako od go vor ni za obezbe
đi va nje pri vat no sti po da ta ka ne
zna ju da su kri vi, oni ne mo gu prime
ni ti stra te gi je ili pro ce ni ti re še nja
po treb na za re ša va nje zah te va. To
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

„Cyber Pro­tec­tion We­ek“ sa­ve­ti
Iza zo vi zaš ti te i osi gu ra va nja po da ta ka, apli ka ci ja i si ste ma i da lje će
ra sti u post pan de mij skom sve tu. Da bi osi gu rao zaš ti tu po da ta ka, Ac ronis
pre po ru ču je pet jed no stav nih ko ra ka.
Na­pra­vi­te re­zer­vne ko­pi­je va­žnih po­da­ta­ka. Ču­vaj­te re­zer­vne
ko­pi­je u vi­še pri­me­ra­ka – uklju ču ju ći jed nu lo kal nu ko pi ju za br zi opora
vak i jed nu van oblaka ka ko bi ste bi li si gur ni u opo ra vak ako ka ta strofa
uniš ti va še ko pi je.
Ažu­ri­raj­te svo­je ope­ra­tiv­ne si­ste­me i apli­ka­ci­je. Za sta re lim si stemi
ma i apli ka ci ja ma ne do sta ju bez bed no sne is prav ke ko je spre ča va ju
saj ber kri mi nal ce da do bi ju pri stup po da ci ma. Po treb na je re dov na
in sta la ci ja no vih „za kr pa“ ka ko bi se iz be glo eks plo a ti sa nje.
Iz­be­ga­vaj­te sum­nji­ve e-mail adre­se, lin­ko­ve i pri­lo­ge. Većina
in fek ci ja zlo na mer nim soft ve rom re zul tat je teh ni ka so ci jal nog in že njerin
ga ko je va ra ju po je din ce, ko ji ne sum nja ći otva ra ju za ra že ne pri lo ge
e-poš te ili klik nu na lin ko ve ko ji vo de do veb lo ka ci ja na ko ji ma se na la zi
zlo na mer ni soft ver.
In­sta­li­raj­te an­ti­vi­ru­sni, an­ti-mal­ver i an­ti-ran­som­ver soft­ver koji
omo gu ća va au to mat sko ažu ri ra nje, ta ko da vaš si stem bu de zaštićen
od mal ve ra.
Raz­mi­sli­te o pri­hva­ta­nju je­din­stve­nog re­še­nja za saj­ber zaš­titu
ka ko bi ste ima li cen tral no upra vlja nje i in te gri sa nu zaš ti tu ko ji su
po treb ni za is pu nja va nje da naš njih IT zah te va.
ne zna nje iz la že kom pa ni je ogromnom
ri zi ku od ve li kih ka zni zbog
mo gu ćih kr še nja pro pi sa u 2021. godi
ni.
Za sva ko ga ko ko ri sti vi še re še nja
za re ša va nje svo jih po tre ba za IT infra
struk tu rom i saj ber bez bed noš ću
ne do sta tak tran spa rent no sti ta kvih
in for ma ci ja sa mo po gor ša va stva ri.
On ne sa mo da mo ra za pam ti ti šta
ko je re še nje pru ža, već se ne pre stano
pre ba cu je iz me đu kon zo la ka ko
bi pro na šao de ta lje ko ji su mu potreb
ni – što do vo di do ne e fi ka sno sti
i pro puš te nih uvi da.
„Iz­veš­taj o saj­ber
pret­nja­ma“
Ac ro ni so vo is tra ži va nje „Iz veš taj o
saj ber pret nja ma“ upo zo ra va da su,
ana li zi ra ju ći tren do ve saj ber na pa da
to kom pr vih šest me se ci ove go di ne,
ma la i sred nje ve li ka pred u ze ća (SMB)
po seb no ugro že na. Iz veš taj ot kri va kako
je to kom pr ve po lo vi ne 2021. čak
četiri od pet or ga ni za ci ja is ku si lo napad
na si stem saj ber si gur no sti, što je
po sle di ca ra nji vo sti u nji ho vom eko siste
mu do ba vlja ča tre ćih stra na. U istom
raz do blju, pro seč ni ran som wa re
ot kup je po ras tao za 33%, od no sno
na vi še od 100.000 ame rič kih do lara.
Ovi iz no si pred sta vlja ju ogrom nu
fi nan sij sku šte tu za bi lo ko ju kompa
ni ju, a za ve ći nu ma lih i sred njih
pred u ze ća mo gu zna či ti i kraj poslo
va nja.
Ac ro ni sov „Iz veš taj o saj ber pretnja
ma“ do no si sle de će glav ne zaključ
ke:
- Phis hing na pa di su sve broj niji.
Ko ri ste ći teh ni ke druš tve nog inže
nje rin ga ka ko bi pri vu kli neo prezne
ko ri sni ke da klik nu na ma li ci o­
zne pri lo ge ili lin ko ve, ko li či na phis
hing e-po ru ka po ra sla je za 62%
u dru gom tro me seč ju u po re đe nju
s pr vim tro me seč jem 2021. Taj porast
po seb no za bri nja va, jer se 94%
zlo na mer nog soft ve ra is po ru ču je
pu tem e-poš te. U istom raz do blju,
Ac ro nis je blo ki rao vi še od 393.000
phis hing i ma li ci o znih URL lin ko va
za svo je kli jen te, spre ča va ju ći na pada
če da pri stu pe vred nim po da ci ma
i uba ce zlo na mer ni soft ver u kli jentski
si stem.
- Eks fil tra ci ja po da ta ka na sta vlja
da ra ste. U 2020. godini, po da ci od
pre ko 1.300 žr ta va ran som wa rea
pro cu ri li su kao po sle di ca na pa da,
jer saj ber kri mi nal ci na sto je da maksi
mi zi ra ju fi nan sij sku do bit od uspeš
nih in ci de na ta. To kom pr ve po lovi
ne 2021. već je ob ja vlje no vi še od
1.100 slu ča je va cu re nja po da ta ka,
što pred sta vlja po ve ća nje od 70% za
go di nu da na.
- Rad ni ci na da lji nu i da lje su glav
na me ta. Osla nja nje po slo da va ca
na uda lje ni rad na sta vlja se i na kon
pr vih ta la sa pan de mi je CO VID-19.
Dve tre ći ne uda lje nih rad ni ka sa da
ko ri sti po slov ne ure đa je za lič ne potre
be, a per so nal ne, kuć ne ure đa je
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Po­je­din­ci ne­mar­no pri­stu­pa­ju zaš­ti­ti
Is tra ži va nje je ta ko đe ot kri lo zapanjujuće ne ma ran pri stup zaš ti ti po da ta ka me đu IT ko ri sni ci ma:
- 83% IT ko ri sni ka pro ve lo je vi še vre me na na svo jim ure đa ji ma proš le go di ne, ali je sa mo po lo vi na njih
pre-d u ze la do dat ne ko ra ke da zaš ti ti te ure đa je
- 33% pri zna je da svo je ure đa je ni je ažu ri ra lo naj ma nje ne de lju da na na kon što je oba veš te no o po stoja
nju „za kr pa“
- 90% IT ko ri sni ka pri ja vi lo je da pra vi re zer vne ko pi je, ali 73% je ne po vrat no iz gu bi lo po dat ke ba rem
jed nom, što su ge ri še da ne zna ju ka ko se pra ve re zer vne ko pi je ili da ih pra vil no opo ra ve
za po slov ne ak tiv no sti. Zbog to ga su
se na pa da či ak tiv no usred sre di li na
uda lje ne rad ni ke. Ac ro nis je za be ležio
da se broj glo bal nih saj ber na pada
vi še ne go udvo stru čio, s po ve ćanjem
od 300% bru te for ce na pa da na
uda lje ne ma ši ne.
Ne boj ša Stan kić, re gi o nal ni me nadžer
Ze bra System sa za Ju žnu i is toč nu
Evro pu, kom pa ni je ko ja je eks klu ziv ni
di stri bu ter Ac ro ni sa za Češ ku, Slo vač ku
i Ju go i stoč nu Evro pu, is ti če tri naj ve će
pret nje za ma la i sred nje ve li ka pred u­
ze ća u Sr bi ji i re gi ji u 2021:
Ransomware napadi
I da lje pred sta vlja ju vo de ću pret nju,
uz na po me nu da je ran som wa re Maze
za slu žan za go to vo po lo vi nu svih
po zna tih slu ča je va u 2020. Saj ber krimi
nal ci ni su za do volj ni sa mo na platom
ot kup ni ne za de ši fri ra nje za ra ženih
po da ta ka, već kra du lič ne, po nekad
i ne u god ne, po dat ke pre no što
ih krip tu ju – po tom pre te ka ko će jav
no ob ja vi ti ukra de ne da to te ke ako žrtva
ne pla ti.
Phishing e-mail napadi
E-poš ta je i da lje bi tan ko mu ni ka cio
ni alat za po slo va nje, a to i ha ke ri vide
kao va šu ra nji vost – vi še od 90%
zlo na mer nog soft ve ra po ga đa mre že
Ne­boj­ša Stan­kić, re­gi­o­nal­ni me­na­džer Ze­bra System­sa za Ju­žnu i
is­toč­nu Evro­pu,
pu tem e-poš te. Še me kra đe iden ti te ta
su ključ no sred stvo za is po ru ku zlo namer
nog soft ve ra – vi še od 80% pri javlje
nih si gur no snih in ci de na ta po či nje
kao kra đa iden ti te ta pu tem e-poš te.
DDoS napadi
DDoS na pa di u apli ka cij skom slo ju
ili HTTP DDoS na pa di su na pa di či ji cilj
je ome ta nje HTTP ser ve ra one mo guća
va njem ob ra de zah te va. Ako je server
bom bar do van s vi še zah te va ne go
što mo že da ob ra di, is pu sti će le gi timne
zah te ve ili će se sru ši ti. Dok na padi
apli ka cij skog slo ja ci lja ju apli ka ciju
(Layer 7 OSI mo de la) ko ja po kre će
uslu gu ko joj kraj nji ko ri sni ci po ku ša­
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

va ju da pri stu pe, na pa di mre žnog slo ja
ci lja ju na iz lo že nu mre žnu in fra struk turu
(po put li nij skih ru te ra i dru gih mrežnih
ser ve ra) i sa mu in ter net ve zu.
Ac­ro­nis re­še­nja
Ac ro nis je odav no pre po znao troš
ko ve, efi ka snost i bez bed no sne iza zove
ko ji pro iz la ze iz upo tre be vi še re šenja,
zbog če ga je ova kom pa ni ja pi o nir
na po lju saj ber zaš ti te, in te gri šu ći vr hunsku
saj ber bez bed nost, naj bo lja backup
re še nja i upra vlja nje kraj njim tač ka ­
ma u jed no re še nje. Pro vaj de ri ob je dinje
nih ser vi sa mo gu da gra de svo je IT
uslu ge na re še nju Acronis Cyber Protect
Cloud, dok preduzeća mo gu da do biju
iste ob je di nje ne mogućnosti lo kal nim
re še njem Ac ro nis Cyber Pro tect 15.
Po je di nač ni IT ko ri sni ci mo gu da dobi
ju istu in te gri sa nu saj ber zaš ti tu kao
pro vaj de ri ob je di nje nih ser vi sa i IT profe
si o nal ci pomoću Ac ro nis True Ima ge
2021, pr vog re še nja za lič nu saj ber zaš
ti tu ko je u jed nom pa ke tu do no si an timal
ver sa po bolj ša nom veš tač kom in teli
gen ci jom, uz na gra đi va no re še nje pravlje
nja re zer vnih ko pi ja. Io
Kontakt: Nebojša Stankić
nebojsa.stankic@zebra.cz
I
Vanredno izdanje :: HIBRIDNI RAD

Vanredno izdanje :: RAD NA DALJINU
Generalni pokrovitelj Servisa

Vanredno izdanje:
RAD OD KUĆE
ISSN 1821 - 4169
IVanredno izdanje :: RAD NA DALJINU

Specijalno izdanje:
Business Resilience
Poslovna otpornost
XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106
ISSN 1821 - 4169