IO 208 DIGITALNA EKONOMIJA

Specijalno izdanje:
Digitalna ekonomija
ISSN 1821 - 4169

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

Impressum
Internet ogledalo
Izdavač
Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću
za promet intelektualnih usluga,
Beograd - Zemun, Gradski park 2,
t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)
Adresa redakcije
Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")
Direktor, glavni i odgovorni urednik
Zoran Kovačević
zoran@internetogledalo.com
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika
Vesna Kovačević
vesna@internetogledalo.com
Zamenik glavnog i odgovornog urednika
Nina Kovačević
nina@internetogledalo.com
Video & Editing:
Veljko Kovačević
veljko.kovacevic@internetogledalo.com
Naučni savet
Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana
Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,
dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović,
prof. dr Božidar Radenković
Saradnici
Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan
Katilović, Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja
Milovanović, Marko Talijan, Mihajlo Pavlović, Aleksandar
Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač, Kristina Delač
Kontakt
Redakcija: redakcija@internetogledalo.com
Marketing: marketing@internetogledalo.com
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
004
INTERNET ogledalo : business &
technologies magazine / glavni i odgovorni
urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .
- Beograd (Gradski park 2) : Internet
ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27
cm
Dostupno i na:
http://www.ogledalo.rs - Mesečno
COBISS.SR-ID 172229895
PARTNERI U VANREDNOM IZDANJU
(po abecednom redu)
ASEE
Check Point Software Technologies Ltd.
Comtrade
Datalab
HMD Global
IBM SEE
IDC
Kaspersky
Lenovo
Mastercard
Microsoft
Oracle
PlanRadar
RNIDS
SAT-TRAKT
Schne i der Elec tric
Visa
VMware
Zebra Systems
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Di gi tal na eko no mi ja
– Su per he roj no vog do ba
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Ino­va­ci­je u pro­iz­vod­nji i di­stri­bu­ci­ji in­for­ma­ci­ja već su odav­no pod­sta­kle re­vo­lu­ci­o­nar­ne
pro­me­ne u sa­vre­me­nom druš­tvu, a mi smo sve­do­ci na­stan­ka sa­da već opšte pri­hva­će­ne
pa­ra­dig­me „di­gi­tal­na eko­no­mi­ja”. In­for­ma­ci­ja kao sve­ti gral sva­kog druš­tva uve­li­ko je najzna­čaj­ni­ji
re­surs i vi­še ni­je mit da ima su­per mo­ći.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Ipak, či­ni se da na­kon dve pande
mij ske go di ne, ko je ko li ko
god da se tru­di­mo da ne pomi­nje­mo
ipak je­su bi­le ključ­ne za pomeranje
tehnologije i ekonomije ka
ra­pid­nim iz­me­na­ma, in­for­ma­ci­ja sama
više nije dovoljna. Neophodni su
znanje, inovativnost i kreativnost za
njeno skladištenje, kao i ideje kako
se na naj­i­spla­ti­vi­ji i naj­be­zbol­ni­ji način
pri­la­go­di­ti no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma i
iz­me­nje­nom tr­žiš­tu ra­da.
Ži­vot po hi­brid­nom
mo­de­lu
Ka­da je u ma­ju 2021. go­di­ne franc
u ­s k a „ S o ­c i ­e ­t e G e ­n e ­r a ­l e “ b a n ­k a s a ­o p -
šti­la svo­jim za­po­sle­ni­ma da će im po
okon­ča­nju pan­de­mi­je omo­gu­ći­ti tri
da­na ra­da od ku­će na ne­delj­nom nivou,
je­di­no što je usle­di­lo su raz­miš­ljanja
drugih banaka i kompanija kako da
svo­jim za­po­sle­ni­ma obez­be­de što povolj­ni­je
uslo­ve ra­da. U ne­ka proš­la vremena,
ovakva objava bila bi udarna vest
za sve ekonomske medije, danas ipak
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

ni­je iz­u­ze­tak već pra­vi­lo. Usled broj­nih
pre­vi­ra­nja oko to­ga da li rad od ku­će
ima vi­še šte­te ili ko­ri­sti, sve smo bli­že,
ako već i ni­smo sti­gli do opšte­pri­hvaće­nog
kom­bi­no­va­nog mo­de­la, ko­ji bi
za­po­sle­ni­ma omo­gu­ćio i udob­nost rada
od ku­će i raz­me­nu ide­ja sa ko­le­gama
u kan­ce­la­ri­ji. Ia­ko će uvek bi­ti i onih
za i onih pro­tiv ovog mo­de­la, či­nje­ni­ca
je da se od ove hi­brid­ne sa­daš­nji­ce neće
od­u­sta­ti, bar ne u sko­ri­joj bu­duć­nosti.
Ono što nam pred­sto­ji je­ste pro­nalazak
efektivnih alata za izlazak na kraj
sa svim izazovima koje takav hibridni
mo­de­la ra­da do­no­si, pre­ba­ci­va­nje foku­sa
na una­pre­đi­va­nje ko­mu­ni­ka­ci­je i
kon­flikt me­nadž­ment.
Digitalna transformacija za skoro
sva­ki sek­tor druš­tva vi­še ni­je sa­mo jedan
od mo­gu­ćih pra­va­ca raz­vo­ja, već
im­pe­ra­tiv bez kog je pri­su­stvo na tržiš­tu
da­nas, a i u bu­duć­no­sti, ne­za­misli­vo.
Žon­gli­ra­nje iz­me­đu oda­bi­ra prave
tehnologije koja u datom trenutku
mo­že bi­ti pri­me­nji­va na eko­si­stem same
kom­pa­ni­je i sa dru­ge stra­ne konkretnih
potreba klijenata predstavlja
je­dan od naj­ve­ćih, ako ne i naj­ve­ći izazov.
Ono što je si­gur­no je­ste da ne posto­ji
je­dan uni­ver­za­lan, opšte­pri­hva­ćen
mo­del pri­la­go­đa­va­nja po­slo­va­nja firme
di­gi­tal­noj eko­no­mi­ji. Sva­ka kompanija
ima svoje potrebe i mora da
pro­na­đe pra­vi ba­lans – pu­ko uvo­đenje
novih tehnologija ili kreiranje novih
po­slov­nih mo­de­la bez pra­vog raz­u­meva­nja
na ko­ji na­čin one mo­gu do­ne­ti
vred­nost sa­mo su lov u mut­nom. Iako
je di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja u te­o­riji
zamišljena tako da ukoliko je dobro
im­ple­men­ti­ra­na do­ne­se bo­lji­tak i napre
dak u po slo va nju, u prak si ona za
ne­ke kom­pa­ni­je zna­či i pri­hva­ta­nje ri­zika
za dozu neuspeha.
Bor­ba za op­sta­nak
Jedna od dodatnih prepreka koja
stvara skoro nepremostiv digitalni jaz
jeste nedostatak dovoljnog broja IT
struč­nja­ka sa po­treb­nim veš­ti­na­ma i
zna­nji­ma, kao i eks­per­ti­za unu­tar samih
kom­pa­ni­ja. Srž ovog pro­ble­ma jeste
ge­ne­ral­ni ma­njak ade­kvat­ne obuke
za efi­ka­sno sna­la­že­nje u di­gi­tal­nom
sve­tu. Ia­ko je di­gi­tal­na pi­sme­nost nešto
što se podrazumeva u razvijenim,
mo­der­nim druš­tvi­ma, ono što za­pravo
vidimo u praksi jeste nespremnost
edukativnih sistema, koji nisu uspeli da
u pot­pu­no­sti uvr­ste di­gi­tal­no obra­zova­nje
u nor­mu. Pan­de­mi­ja je sve uhvatila
nespremne, adaptacija na nove
na­či­ne funk­ci­o­ni­sa­nja u krat­kom vremen­skom
pe­ri­o­du ni­ko­me ni­je pa­la lako,
po­seb­no oni­ma ko­ji ni­su bi­li u moguć­no­sti
da se obra­zu­ju na na­čin ko­ji
je u skladu sa zahtevima vremena.
Automatizacija poslovnih procesa,
ana­li­za po­da­ta­ka i cloud teh­no­lo­gija
sa­mo su ne­ki od neo­p­hod­nih proce­sa
po­slo­va­nja u di­gi­tal­nom svetu.
IDC-je­vo is­tra­ži­va­nje „2021 Fu­tu­re
of Industry Ecosystems“ pokazuje da
je sa­rad­nja sa part­ne­ri­ma iz in­du­strije
naj­bo­lji iz­bor za pod­sti­ca­nje inova­ci­ja,
sti­ca­nje no­vih zna­nja i is­kustava,
kao i izvedbu gorepomenutih
po­du­hva­ta. Sa­mo jed­na od IDC predik­ci­ja
je da će do 2023. go­di­ne 60%
in­du­stri­je funk­ci­o­ni­sa­ti kroz ak­tivna
part­ner­stva, de­lje­njem za­jed­ničkih
apli­ka­ci­ja, uz per­so­na­li­zo­van pristup
kli­jen­ti­ma i go­diš­nju sto­pu rasta
od 5%.
Ono što je si­gur­no je­ste da bez klijen­ta
ne­ma ni bu­duć­no­sti bi­zni­sa. I kako
se kroz tur bu lent ni pe riod za na ma
po­ka­za­lo da su kao naj­ve­ći po­bed­ni­ci
ove tranzicije zapravo kompanije koje
su najotpornije i najprilagodljivije, po
po­da­ci­ma iz IDC „Fu­tu­re of Cu­sto­mer
and Con­su­mers“ is­tra­ži­va­nja za 2022.
go­di­nu, naj­hit­ni­ja stvar ko­jom kompanije
u narednoj godini moraju da
se po­za­ba­ve, a ti­če se is­ku­stva ko­ri­snika,
jeste najpre relevantna informacija
i vre­dan i kva­li­te­tan sa­dr­žaj, a od­mah
potom i ostvarivanje uzajamne veze sa
korisnikom.
Zahtevi
„No­vog nor­mal­nog“
Či­nje­ni­ca da či­tav svet funk­ci­o­ni­še
po no­vom mo­de­lu i obra­sci­ma poslo­va­nja
či­ni da se kao uče­sni­ci ekonom­skog
si­ste­ma ose­ća­mo am­bi­valent­no;
isto­vre­me­no ose­ća­mo dozu
olak­ša­nja, jer smo svi na slič­nim
mu­ka­ma, dok sa dru­ge stra­ne oseća­mo
pri­ti­sak da sve pro­ce­se i prome­ne
re­a­li­zu­je­mo uz mi­ni­mum štete
i iz ove di­gi­tal­ne tran­zi­ci­je izađe­mo
kao po­bed­ni­ci. „No­vo normal
no“ zah te va od nas da bu de mo
agil­ni i de­lu­je­mo br­zo, dok na­stavlja­mo
da se me­nja­mo i pri­la­go­đava­mo
svim aspek­ti­ma no­vog, di­gi­tali
zo va nog sve ta. Io
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

U ro ju in for ma ci ja:
me­đu osa­ma ili
pče­la­ma ra­di­li­ca­ma?
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Di­gi­tal­na eko­no­mi­ja pod­u­pi­re je­dan opšti­ji trend: ra­stu­ću ori­jen­ta­ci­ju na in­di­vi­du­al­na
oče­ki­va­nja. Otud i sve ve­ća eko­nom­ska ulo­ga em­pa­ti­je i osluš­ki­va­nja po­tre­ba ko­ri­sni­ka,
kao i po­slov­ni fo­kus na kva­li­tet uslu­ge. Or­ga­ni­za­ci­je ko­je ovo zna­ju na pu­tu su da pri­vu­ku i
za­dr­že kli­jen­te, te da du­go­roč­no za­u­zi­ma­ju us­peš­ne po­zi­ci­je. Po­tre­ban im je sa­mo kva­li­tetan
soft­ver­ski alat da bi in­for­ma­ci­je, ko­je ne­pre­kid­no „sa­le­ću“ po­slov­ni si­stem, vred­no ra­di­le
za njih.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Oče­ki­va­nja ko­ri­sni­ka podle­žu
bez­broj­nim uti­caji­ma,
od kon­ku­rent­skih
mar­ke­tin­ških po­ru­ka do ge­ne­ra­cijskih
pre­fe­ren­ci u ko­mu­ni­ka­ci­ji, od
po­tro­šač­kih mo­guć­no­sti, do pro­mena
ži­vot­nog sti­la zbog pan­de­mi­je. Izve­sno
je je­di­no to da ma­siv­na ko­li­čina
po­da­ta­ka ko­ja je u do­di­ru sa poslo­va­njem
ra­ste br­že ne­go ika­da. Pona­vlja
se pi­ta­nje, po­sta­vlja­no i u bo­ljim
uslo­vi­ma, ka­ko se iz­dvo­ji­ti, ka­ko nepre­kid­no
usa­vr­ša­va­ti po­nu­du i kva­litet
uslu­ga.
Ino­va­tiv­na IT re­še­nja, ko­ja su u
po­sled­nje vre­me ubr­za­no uve­de­na
ra­di ubla­ža­va­nja po­sle­di­ca pan­demi­je,
do­no­se i mno­go bo­lju po­kretlji­vost
kroz sve bu­du­će pro­me­ne.
Kom­pa­ni­ja ASEE je na sa­vre­me­nim
teh­no­lo­gi­ja­ma raz­vi­la sop­stve­na reše­nja
za di­gi­tal­no B2G, B2B i B2C
po­slo­va­nje, pred­vi­đe­na za or­ga­ni­zaci­ju
bi­lo ko­je ve­li­či­ne.
Per­cep­ci­ja kva­li­te­ta uslu­ge
na­sta­je na „šal­te­ru“
Ra­di pre­va­zi­la­že­nja ogra­ni­če­nja
u fa­ce-to­-fa­ce ko­mu­ni­ka­ci­ji ko­je je
na­met­nu­to na­kon po­ja­ve pan­de­mije,
pru­ža­o­ci uslu­ga se sve vi­še okreću
kom­bi­no­va­nim me­to­da­ma komu­ni­ka­ci­je
sa kli­jen­ti­ma i ko­ri­ste
call cen­tre, email, mo­bil­ne apli­ka­cije,
web por­ta­le i so­ci­jal­ne mre­že. Svi
ovi ka­na­li ko­mu­ni­ka­ci­je obič­no se
za­vr­ša­va­ju u po­seb­nim si­ste­mi­ma
i kod raz­li­či­tih age­na­ta, te ko­ri­snik
ima uti­sak da se kre­će od šal­te­ra
do šal­te­ra, kao što je to ra­dio i rani­je.
Re­še­nje ovog pro­ble­ma je univer­zal­ni
Vir tu al ni šal ter ko­ji na jednom
me­stu mo­že da re­ši sve zah­teve
kli­jen­ta.
Uz ASEE soft­ver­ska re­še­nja, or­ga­ni­za­ci­je skra­ću­ju put od
ide­je do re­a­li­za­ci­je ino­va­ci­ja.
Om­nic­han­nel plat­for­ma ASEE LI­
VE sa eks­ten­zi­jom Vir tu al nog šal te ra
kroz ključ­ne in­ter­ak­ci­je sa kli­jen­ti­ma
una­pre­đu­je i nji­ho­vu per­cep­ci­ju o
kom­pa­ni­ji. Ključ je u br­zoj i per­so­nali­zo­va­noj
uslu­zi ko­ja ob­u­hva­ta kombi­no­va­ne
me­to­de i ko­mu­ni­ka­ci­o­ne
ka­na­le pre­ko je­din­stve­ne web strani­ce.
Uz au­to­ri­za­ci­ju, vi­deo iden­ti­fika­ci­ju
i for­ma­te chat, vi­deo chat, glasov­ne
ili di­rekt­ne po­ru­ke, kli­jent ne
na­i­la­zi na pre­pre­ke to­kom for­malnog
pro­ce­sa on­bo­ar­din­ga ili re­a­li­zaci­je
ne­ke od uslu­ga. Sa dru­ge strane,
pre­ko plat­for­me ASEE LI­VE, orga­ni­za­ci­ja
ko­ri­sti pu­nu pre­gled­nost
ve­ro­do­stoj­nih, zaš­ti­će­nih po­da­ta­ka
o sva­kom kli­jen­tu, nje­go­voj isto­ri­ji i
do­ku­men­ta­ci­ji ko­ji su pri­stu­pač­ni i
za up sell pro­iz­vo­da i uslu­ga.
Br­zi­na i jed­no­stav­nost - ali
sa­mo uz op­ti­mal­nu ob­ra­du
„iza šal­te­ra“
Br­zi­na i jed­no­stav­nost ko­ju ko­risni­ci
ce­ne umno­go­me za­vi­se i od
svih pro­ce­sa ko­ji se od­vi­ja­ju iza šalte­ra.
Sve ono što se do­ga­đa iza Virtu
al nog šal te ra re­flek­tu­je se na klijen­ta
kroz tra­ja­nje ob­ra­de i kroz dodat­ne
upi­te na ko­je tre­ba da se odazo­ve.
Zbir­ka po­slov­no ori­jen­ti­sa­nih,
za­o­kru­že­nih apli­ka­ci­ja ASEE ABC
sta­vlja na ras­po­la­ga­nje po­uz­dan, jedin­stven
re­po­zi­to­ri­jum svih pri­kuplje­nih
po­da­ta­ka, či­me se pro­ce­si
ob­ra­de skra­ću­ju a in­for­ma­ci­je na­no­vo
ko­ri­ste ume­sto eks­ter­nih upi­ta.
ABC se obra­ća spe­ci­fič­nim aspekti­ma
elek­tron­skog po­slo­va­nja iz­borom
ne­za­vi­snih ce­li­na: ABC eOf­fi­ce,
ABC eAr­chi­ve, ABC In­fo­bo­ard, ABC
eSign, ABC Web­Scan. For­mal­ni proce­si
se op­ti­mi­zu­ju i au­to­ma­ti­zu­ju, a
in­ter­ni uče­sni­ci kroz do­de­lje­ne uloge
u ko­la­bo­ra­ci­ji efekt­no oba­vljaju
struč­ne po­slo­ve i do­no­se od­luke,
miš­lje­nja, odo­bre­nja. Ar­hi­tek­tu­ra
re­še­nja po­dr­ža­će i brz raz­voj no­vih
mo­du­la na zah­tev.
Ka­da je već di­gi­ta­li­zo­va­na ve­ćina
ad­mi­ni­stra­tiv­nih pro­ce­sa, kri­tič­na
tač­ka se pre­meš­ta na ar­hi­vi­ranje.
Tim pre, uko­li­ko se me­đu pri­kuplje­nim
i kre­i­ra­nim po­da­ci­ma na­la­ze
i for­ma­ti sli­ka, au­dio i vi­deo za­pi­sa.
Ovi vi­še­stru­ko obim­ni­ji za­pi­si, br­že
od pi­sa­ne do­ku­men­ta­ci­je, mo­gu da
ugro­ze kva­li­tet ar­hi­vi­ra­nja i uspo­re
pri­stup ar­hi­vi­ra­nom ma­te­ri­ja­lu. Za­to,
za­kon­ska oba­ve­za ču­va­nja po­slov­ne
ili do­ku­men­ta­ci­je od po­seb­ne vredno­sti
(isto­rij­ska, umet­nič­ka) i dru­gih
ma­te­ri­ja­la, pred­sta­vlja tek po­če­tak.
Kva­li­tet ar­hi­ve je u br­zim, pre­ci­znim
pre­tra­ga­ma i vra­ća­nju sa­ču­va­nih poda­ta­ka
u ob­ra­du ka­da za­tre­ba­ju.
Elek­tron­ska ar­hi­va raz­vi­je­na prema
svet­skim stan­dar­di­ma ABC eArchi­ve
ga­ran­tu­je brz pri­stup po­hranje­nim
in­for­ma­ci­ja­ma bez obr­zi­ra
na nji­ho­vu ko­li­či­nu. ABC eAr­chi­ve
ko­ri­sti lo­gič­ke me­đu­ve­ze sa­ču­va­nih
in­for­ma­ci­ja u na­pred­nim pre­tra­gama
kroz ugo­vo­re, do­si­jee, fi­nan­sij­ske
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

pro­iz­vo­de, vi­deo iden­ti­fi­ka­ci­ju i anke­tu
ko­ri­sni­ka, ili kroz au­dio za­pi­se,
ba­ze zna­nja, od­lu­ke uprav­nog odbo­ra,
sud­sku do­ku­men­ta­ci­ju, teh­nič­ke
cr­te­že, ra­ču­ne.
ABC eAr­chi­ve do­sled­no uvo­di regu­la­ti­vu
kroz po­li­se kon­tro­li­sa­nog
ču­va­nja i bri­sa­nja, a hi­je­rar­hi­ju u orga­ni­za­ci­ji
kroz kon­tro­lu pri­stu­pa, što
po­ma­že i pri­li­kom oba­ve­znih re­vi­zi­ja
i iz­veš­ta­va­nja.
Ovaj si­stem pra­ti kom­plet­ne toko­ve
in­for­ma­ci­ja kao dra­go­ce­nog
kom­pa­nij­skog re­sur­sa, po­ve­zu­ju­ći
ci­lje­ve po­slov­nih si­ste­ma i vr­hun­sko
ko­ri­snič­ko is­ku­stvo.
Po­da­ci su va­lu­ta
bu­duć­no­sti,
ali sa­mo uz
kva­li­tet­nu ana­li­zu
(ka­ko pre­tvo­ri­ti
„po­len“ u „med“)
Kom­pa­ni­je ko­je nu­de pro­iz­vo­de i
uslu­ge ge­ne­ri­šu iz­u­zet­no ve­li­ke ko­liči­ne
po­da­ta­ka. Sva­ka pro­daj­na transak­ci­ja
je vred­na in­for­ma­ci­ja ko­ju ne
bi tre­ba­lo ig­no­ri­sa­ti, jer u kom­bi­naci­ji
sa sto­ti­na­ma hi­lja­da dru­gih pruža
raz­u­me­va­nje po­na­ša­nja po­tro­šača
ne sa­mo na in­tu­i­tiv­nom, već i na
ana­li­tič­kom ni­vou. Plat­for­ma Solver
AI Su­i­te kom­bi­nu­je tran­sak­cio­ne
po­dat­ke sa po­da­ci­ma sa weba,
iz call cen­tra, CRM-a, stva­ra­ju­ći kori­sni­ci­ma
ove plat­for­me je­din­stve­ne
uvi­de o po­tro­ša­či­ma.
Pro­daj­ni i mar­ke­ting ti­mo­vi mogu
da iza­be­ru baš one apli­ka­ci­je
ko­je naj­bo­lje od­go­va­ra­ju nji­ho­vim
po­slov­nim po­tre­ba­ma, za­hva­lju­ju­ći
mo­du­lar­noj gra­đi plat­for­me. Pro­fi­le
Stu­dio se ko­ri­sti za di­rekt­nu pro­daju:
da­je pro­dav­cu uvi­de ko­ri­sne za
up sell i cross-sell, a ka­da su u pi­tanju
do­stup­ne in­for­ma­ci­je o po­je­dinač­nom
po­tro­ša­ču, me­đu re­zul­tati­ma
mo­de­la ma­šin­skog uče­nja su
pro­ce­nje­na bu­du­ća po­troš­nja, segment
ko­me po­tro­šač pri­pa­da i indi­ka­ci­ja
pro­iz­vo­da za ko­ji će ga najve­ro­vat­ni­je
za­in­te­re­so­va­ti. Na ovaj
na­čin, sta­vlja­ju­ći po­tro­ša­ča u centar
pa­žnje, po­sti­že se bo­lje ko­ri­snič­ko
is­ku­stvo i ma­nji od­liv bro­ja kori­sni­ka.
Au­di­en­ce Stu­dio i Cam­pa­ig­ning
Stu­dio or­ga­ni­zu­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju ka
ve­li­koj gru­pi po­tro­ša­ča sa ide­jom da
se sva­ki od njih ose­ti kao da je obraća­nje
upu­će­no di­rekt­no nje­mu. To je
mi­ni-la­bo­ra­to­ri­ja fil­te­ra i kri­te­ri­ju­ma
sa ci­ljem ob­li­ko­va­nja što ade­kvat­ni­je
gru­pe po­tro­ša­ča, sa de­se­ti­na­ma opci­ja
za se­lek­ci­ju.
Sledeći ko­rak je da ko­ri­snik platfor­me
is­ko­ri­sti već for­mi­ra­nu grupu
i na­pra­vi že­lje­nu kam­pa­nju uz izbor
mar­ke­ting ka­na­la, a u po­slednjem
ko­ra­ku se pra­ti me­tri­ka pla­si­ranih
kam­pa­nja. Mo­že se me­ri­ti uči­nak
kam­pa­nja u re­al­nom vre­me­nu, pore­di­ti
sto­pe kon­ver­zi­je u raz­li­či­tim
kam­pa­nja­ma i ana­li­zi­ra­ti još du­blje u
ci­lju raz­u­me­va­nja raz­lo­ga uspe­ha ili
ne­u­spe­ha kam­pa­nja. Vi­ša sto­pa konver­zi­je,
kao me­ra us­peš­no­sti pro­dajnog
pro­ce­sa, zna­či ni­žu ce­nu akvizi­ci­je
ku­pa­ca, ma­nji od­liv ko­ri­sni­ka i
veću pro­fi­ta­bil­nost po kup­cu.
Kam­pa­nje pla­si­ra­ne ovim pu­tem
sa po­drš­kom mo­de­la ma­šin­skog
uče­nja ima­le su u pro­se­ku tri do
če­ti­ri pu­ta ve­ću is­pla­ti­vost po posla­toj
po­ru­ci, po­di­žu­ći sto­pu konver­zi­je
za tre­ći­nu.
Sol­ver AI Su­i­te je plat­for­ma koja
po­ma­že kom­pa­ni­ja­ma da uz podrš­ku
veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je svo­je
po­tro­ša­če sta­ve u cen­tar pa­žnje.
Vra­ća­nje kon­tro­le,
ali us­kla­đe­no
sa pro­me­na­ma
Me­đu naj­ve­ćim iza­zo­vi­ma us­peš­nom
po­slo­va­nju je us­kla­đi­va­nje sa
ne­pre­kid­nim pro­me­na­ma u di­gi­talnoj
eko­no­mi­ji sa­daš­nji­ce i su­traš­njice.
Po­nov­nim pre­u­zi­ma­njem kontro­le
nad pri­ku­plje­nim in­for­ma­cija­ma,
kom­pa­ni­je do­bi­ja­ju pri­li­ku
da ih mo­ne­ti­zu­ju, a sve or­ga­ni­zaci­je
da una­pre­de am­bi­jent i re­zulta­te
po­slo­va­nja. Io
Kom­pe­ten­ci­je ASEE su u sop­stvenom
raz­vo­ju soft­ver­skih re­še­nja i
raz­u­me­va­nju po­tre­ba kli­je­na­ta steče­nom
vi­še­de­ce­nij­skim is­ku­stvom.
As­se­co gru­pa pru­ža kon­sul­ta­ci­je,
komplek­sna ICT re­še­nja i po­drš­ku
na svim te­ri­to­ri­ja­ma gde je lo­kal­no
pri­sut­na, ili gde je ste­kla kva­li­tet­ne
part­ne­re.
Uči­ni­te ko­rak na­pred već da­nas i ja­vite
nam se na sisales@asseco-see.rs
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

e m o t e w o r k f o r c e s e c u r i t y
- Check Po int Har mony -
pouzdana zaštita za korisnike,
E ULTIMATE GUIDE TO
ure­đa­je i pri­stup
MOTE WORKFORCE
CURITY
u novom distribuiranom
radnom prostoru
he 5 must-have protections for users, devices, and access in
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija
ew distributed workspace

Svet kakav poznajemo se promenio. U ovom novom svetu, posao se više ne obavlja prvenstveno
u kan ce la ri ji kom pa ni je. To zna či da, da bi smo bi li pro duk tiv ni, mo ra mo uvek da bu de mo po ve zani,
svu da, bez ob zi ra gde se na la zi mo ili ko ji ure đaj ko ri sti mo, i ne za vi sno od to ga ko joj apli ka ci ji
tre ba da pri stu pi mo. A ovo ta ko đe zna či da po vr ši na na pa da ni ka da ni je bi la ši ra.
Da bi se bo ri le sa iza zo vi ma i od bra ni le od sve so fi sti ci ra ni jih na pa da, kao što su fi šing i ran somver,
or ga ni za ci je mo gu na sta vi ti da do da ju po je di nač na bez bed onosna rešenja, ali „ka le mlje nje“
nezavisnih pojedinačnih re še nja jed nih na dru ge za po sle di cu ima bez bed no sne ge po ve, fragmen
ti ra nu vi dlji vost, kom plek sno upra vlja nje i ogra ni če ne op ci je za ska li ra nje.
Da kle, or ga ni za ci je mo ra ju po bolj ša ti zaš ti tu kon so li da ci jom bez bed no snih re še nja za ko ri snike,
ure đa je i pri stup, a tu na sce nu stu pa Check Po int Har mony.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Rad na da­lji­nu za­po­sle­nih
sa bi­lo kog me­sta no­vi je
stan­dard. To či­ni da­naš­njeg
za­po­sle­nog - „za­po­sle­nim sa bi­lo
koje lokacije“, onim ko­ji mo­že ra­diti
(i ra­di) bi­lo gde i ko­ji ko­ri­sti vi­še
ure­đa­ja za pri­stup in­ter­ne­tu, kor­pora­tiv­noj
mre­ži i mno­gim apli­ka­ci­jama.
Re­zul­tat to­ga je da ose­tlji­vi poslov­ni
po­da­ci kon­ti­nu­i­ra­no te­ku i od
kor­po­ra­tiv­nih i od BYOD ure­đa­ja u
cloud, Ia­aS i da­ta cen­tre, či­ne­ći povr
ši nu na pa da ši rom ne go ikad.
Or­ga­ni­za­ci­je tre­ba da omo­gu­će kontrolabilan
pri­stup sva­koj svo­joj apli­kaci­ji
sa bi­lo ko­je lo­ka­ci­je pre­ko bi­lo kog
ure­đa­ja, i da se po­sta­ra­ju da to bu­de
ne sa­mo bes­pre­kor­no već i bez­bed­no.
Na ža­lost, ni po­ve­ća­nje sve­sti o
zna­ča­ju bez­bed­no­sti ni­je u pot­puno­sti
do­ve­lo do sma­nje­nja ri­zi­ka.
Ta­ko, u is­toj an­ke­ti, pre­ko po­lo­vi­ne
(54%) za­po­sle­nih je re­klo da je proš­lo
bez­bed­no­snu obu­ku za rad na
da­lji­nu, ali ~70% pri­zna­je da ko­ri­sti
kor­po­ra­tiv­ne ure­đa­je za lič­nu upotre­bu,
a ~60% da do­zvo­lja­va dru­gim
čla­no­vi­ma svog do­ma­ćin­stva da kori­ste
kor­po­ra­tiv­ne ure­đa­je za ak­tivno­sti
kao što su škol­ski za­da­ci, igranje
igri­ca i ku­po­vi­na.
Sve ovo ni­je proš­lo neo­pa­že­no od
stra­ne ha­ke­ra. Ilu­stra­ci­je ra­di, u Check
Po in to vom Cyber Se cu rity iz veš taju
za 2021. go­di­nu, pri­me­će­no je da
je doš­lo do po­ra­sta ran­som­ve­ra za
Pet obaveznih zaštita za
udaljene korisnike
(i ka ko Check Po int Har mony
mo­že da po­mog­ne)
Va­žnost zaš­ti­te uda­lje­nih ko­ri­sni­ka ne
sme se pot­ce­ni­ti. Pred­u­ze­će je istin­ski
zaš­ti­će­no sa­mo ka­da su zaš­ti­će­ni njego­vi
ko­ri­sni­ci, jer ve­ći­na na­pa­da po­či­nje
upra­vo na naj­sla­bi­joj ka­ri­ci – ko­ri­sni­ku.
Po­sti­za­nje ovog va­žnog ci­lja zah­te­va
sle­de­ćih pet oba­ve­znih zaš­ti­ta: End­point
Se­cu­rity (zaš­ti­ta kraj­njih ta­ča­ka), Secure
Internet Access (bezbednost pristu­pa
in­ter­ne­tu), Ze­ro Trust Net­work
Ac­cess (ZTNA) to Cor­po­ra­te Ap­pli­cati­ons
(mre­žni pri­stup nul­tog po­ve­renja
kor­po­ra­tiv­nim apli­ka­ci­ja­ma), Email
& Of­fi­ce se­cu­rity (zaš­ti­ta elek­tron­ske
poš­te i ofi­sa) i Mo­bi­le Thre­at De­fen­se -
MTD (od­bra­na mo­bil­nih uređaja od sajber
pret­nji).
Must-Have #1
Endpoint Security
Ono što da­dat­no kom­pli­ku­je bezbed­no­sni
iza­zov je to što su uda­lje­ni
ko­ri­sni­ci pod­lo­žni­ji saj­ber pret­njama.
U ne­dav­nom in­du­strij­skom anke­ti­ra­nju
2.000 uda­lje­nih za­po­sle­nih
iz ce­log sve­ta, 67% njih je pri­znalo
da je pro­naš­lo me­tod za ogra­niča­va­nje
kor­po­ra­tiv­ne bez­bed­no­sne
po­li­ti­ke za­rad pro­duk­tiv­no­sti. To
uklju­ču­je sla­nje rad­nih do­ku­me­na­ta
na lič­ne e-mail adre­se, de­lje­nje lozin­ki
i in­sta­li­ra­nje la­žnih apli­ka­ci­ja.
93%, kao i da je, u pro­se­ku, ši­rom
sve­ta, sva­kih 10 se­kun­di no­va or­gani­za­ci­ja
po­sta­ja­la žr­tvom.
Kao što mo­že­mo da vi­di­mo, da bi
kor­po­ra­tiv­ne mre­že i ose­tlji­vi po­daci
bi­li bez­bed­ni, or­ga­ni­za­ci­je ne­maju
dru­gog iz­bo­ra osim da dodatno
poboljšaju bezbedonosne mehanizme
vezane za udaljeni rad i pristup korporativnim
resursima. A pr­vi ko­rak je da
obez­be­de pet „must ha­ve“ stva­ri za
efi­ka­snu zaš­ti­tu uda­lje­ne rad­ne sna­ge.
Zbog po­ve­ća­nja ran­som­ver na­pada
ši­rom sve­ta za 93% u po­sled­njih
šest me­se­ci, end­po­int ure­đa­ji ni­kada
ni­su bi­li ra­nji­vi­ji, ta­ko da bez­bednost
kraj­njih ta­ča­ka igra ključ­nu ulo­gu
u osi­gu­ra­va­nju uda­lje­ne rad­ne sna­ge.
Osim to­ga, ni­ka­da ni­je bi­lo vi­še krajnjih
ta­ča­ka za zaš­ti­tu, poš­to su kom­pani­je
otvo­ri­le pri­stup svo­jim kor­po­ra­tivnim
apli­ka­ci­ja­ma sa lap­to­po­va ka­ko bi
osi­gu­ra­le kon­ti­nu­i­tet po­slo­va­nja. Ia­ko
odr­ža­va­ju pro­duk­tiv­nost, uda­lje­ni kori­sni­ci
su sklo­ni­ji neo­pre­znom po­na­šanju
i ne­poš­to­va­nju kor­po­ra­tiv­ne po­liti­ke.
Kao re­zul­tat to­ga, iz­lo­že­ni­ji su fišing,
mal­ver i ran­som­ver na­pa­di­ma. A
ka­da je ko­ri­snič­ki PC ili lap­top ra­čunar
za­ra­žen, pret­nja se mo­že kre­ta­ti late­ral­no
i la­ko za­ra­zi­ti dru­ge end­po­int
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

ure­đa­je i kor­po­ra­tiv­ne re­sur­se.
End­po­int pro­tec­tion (EPP) i End­point
De­tec­tion and Re­spon­se (EDR) služe
kao pr­va i zad­nja li­ni­ja od­bra­ne od
ra­stu­ćeg ta­la­sa ran­som­ver na­pa­da.
Ro­bust­no re­še­nje za zaš­ti­tu kraj­njih
ta­ča­ka po­či­va na pet stu­bo­va. To su:
An­ti-phis­hing (odbrana korisnika od
fi­šing na­pa­da, uklju­ću­ju­ći ze­ro-da­y fišing,
dok ko­ri­ste svo­je mailbok­so­ve ili
pre­tra­žu­ju in­ter­net), An­ti-ran­som­ware
(spo­sob­nost nad­gle­da­nja pro­mena
u da­to­te­ka­ma na ko­ri­snič­kim drajvo­vi­ma
ra­di iden­ti­fi­ko­va­nja ran­somver
po­na­ša­nja, kao što je ne­le­gi­tim­na
en­krip­ci­ja faj­lo­va, i blo­ki­ra­nja na­pa­da,
kao i automatskog oporavka enkripto­va­nih
faj­lo­va), Content Disarm and
Reconstruction – CDR (mo­že uklo­niti
sa­dr­žaj ko­ji se mo­že zlo­u­po­tre­bi­ti čiste­ći
do­ku­me­na­ta od štet­nih ele­me­nata
i is­po­ru­či­ti 100% dez­in­fi­ko­va­ne verzi­je
u ro­ku od ne­ko­li­ko se­kun­di), An­tibot
(zaš­ti­ta od in­fek­ci­ja ko­je po­kre­ću
bo­to­vi i iz­lo­že­no­sti ose­tlji­vih po­da­ta­ka)
i Automatizovana detekcija nakon
upa­da, re­me­di­ja­ci­ja kao od­go­vor
(ana­li­za ko­ja se au­to­mat­ski po­kre­će,
kon­tek­stu­a­li­za­ci­ja i sa­na­ci­ja in­ci­de­nata,
upo­re­do sa is­pi­ti­va­njem na­pa­da s
kra­ja na kraj ko­je po­kri­va ula­zne tač­ke,
boč­no kre­ta­nje i uti­caj na po­slo­va­nje).
Check Po int Har mony End po int
- šti ti kraj nje tač ke od svih
ne po sred nih pret nji
do­la­zi od pre­tra­ži­va­nja ve­ba ili email
pri­lo­ga, i još mno­go to­ga, te da­je
kom­plet­nu end­po­int zaš­ti­tu.
Za­hva­lju­ju­ći au­to­ma­ti­za­ci­ji 90% zada­ta­ka
de­tek­ci­je, is­tra­ge i sa­na­ci­je napa­da,
Check Po­int Har­mony End­po­int
obez­be­đu­je naj­br­ži opo­ra­vak.
Ka­ko T Hje E U L Tsva I M A T E G Upo­treb­na I D E T O R E M O T E W O R Kend­po­int F O R C E S E C U R I T Y zaš­ti­ta
sa­dr­ža­na u jed­nom efi­ka­snom i
is­pla­ti­vom re­še­nju, Har­mony End­point
ima i naj­bo­lji TCO (to­tal cost of owner­ship).
CHECK POINT HARMONY ENDPOINT
Protect the endpoint from all imminent threats
Must-Have #2
Bezbedan pristup internetu
Rad iz­van kor­po­ra­tiv­nog fa­jer­vo­la
Complete Endpoint Protection
iz­la­že ko­ri­sni­ke Protect či­ta­vom against ransomware, ni­zu pret­nji
phishing, bots, file-less attacks, or
ba­zi­ra­nih na in­ter­ne­tu, ko­je bi ina­če bile
blo­ki­ra­ne na browsing korporativnom email attachments perime-
and
malware coming from web
more.
tru. Uda­lje­ni rad­ni­ci mo­gu ne­na­mer­no
do­ve­sti svo­je or­ga­ni­za­ci­je u opa­snost
ne­sve­snim pre­u­zi­ma­njem in­fi­ci­ra­nih
faj­lo­va i fi­šing saj­to­va na ko­ji­ma se kradu
kor­po­ra­tiv­ni kre­den­ci­ja­li.
Kako Check Point svakodnevno otkriva
pre­ko MITRE 10.000 ATT&CK® no­vih Evaluations ma­li­ci­o­znih Highlight Check faj­lova
i 100.000 no­vih zlo­na­mer­nih veb saj­
Point Software Leadership in Endpoint Security.
Learn more
to­va, spre­ča­va­nje da pret­nje ikad stig­nu
do ko­ri­sni­ka po­sta­je ključ­no, jer se često
po­ka­že da su re­tro­ak­tiv­na de­tek­ci­ja
i ubla­ža­va­nje ne­do­volj­ni i za­ka­sne­li. Dakle,
ka­ko pre­ven­tiv­no zaš­ti­ti­ti uda­lje­ne
ko­ri­sni­ke dok oni pri­stu­pa­ju in­ter­ne­tu
zbog ra­da i lič­ne upo­tre­be i spre­či­ti najno­vi­je
fi­šing i mal­ver na­pa­de? Pri­li­kom
oda­bi­ra re­še­nja za obez­be­đi­va­nje sigurnog
pristupa internetu treba obratiti
pa­žnju na šest prin­ci­pa. Na­i­me, ta­kvo
re­še­nje mo­ra da obez­be­di: kom­pletnu
zaštitu (po­red osta­log od fi­šin­ga,
ma­li­ci­o­znog pre­u­zi­ma­nja i veb saj­tova,
gubitka podataka, ransomvera, brau­zer
eks­plo­i­ta), fu­tu­re-pro­of bez­bednost
(napredne bezbednosne tehnike
ko­je mo­gu da blo­ki­ra­ju do ta­da ne­viđe­ne
ma­li­ci­o­zne 90% of attack faj­lo­ve i fi­šing na­pa­
Fastest Recovery
Best TCO
Automating
detection, investigation, and
de), bes­pre­kor­no ko­ri­snič­ko is­ku­stvo
remediation tasks.
cost-effective solution.
(blo­ki­ra na­pa­de ba­zi­ra­ne na in­ter­netu
uz mi­ni­ma­lan uti­caj na ko­ri­snič­ko isku­stvo
i br­zi­nu pre­tra­ge), skalabilnost i
jednostavnost (iz­be­ga­va­nje bac­kha­uling
sa­o­bra­ća­ja kroz da­ta cen­tar usvaja­njem
glo­bal­nog bez­bed­no­snog servi­sa
za­sno­va­nog na clo­u­du, ili još bo­lje
Harmony – im­ple­men­ti­ra­njem Endpoint recognized as a Top Product zaš­ti­te in di­rekt­no u
Corporate Endpoint Protection by AV-TEST
brauzer, pri­vat­nost (ču­va­nje pri­vat­nosti
isto­ri­je ko­ri­snič­kih pre­gle­da ka­ko
Learn more
bi
Harmony Endpoint is a complete endpoint protection (EPP) and endpoint detection and response (EDR) solution that delivers the five pillars of robust
protection for keeping remote users safe.
Harmony
Endpoint
All the endpoint protection you
need in a single, efficient, and
0 7
Har­mony End­po­int je kom­plet­no
EPP (end­po­int pro­tec­tion) i EDR (endpo­int
de­tec­tion and re­spon­se) re­še­nje
ko­je pru­ža svih pet stu­bo­va ro­bustne
zaš­ti­te za odr­ža­va­nje bez­bed­no­sti
uda­lje­nih ko­ri­sni­ka.
Šti­ti od ran­som­ver, fi­šing, fi­le-less
i na­pa­da bo­to­vi­ma ili mal­ve­ra ko­ji
©2021 CHECK POINT SOFTWARE TECHNOLOGIES LTD | ALL RIGHTS RESERVED
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

se osi­gu­ra­la us­kla­đe­nost sa GDPR-om
i dru­gim pro­pi­si­ma o zaš­ti­ti po­da­ta­ka),
in­spek­ci­ju 100% sa­o­bra­ća­ja (obezbe­đu­je
da se ce­lo­ku­pan sa­o­bra­ćaj može
is­pi­ta­ti, uklju­ču­ju­ći SSL i no­ve ver­zi­je
HTTP pro­to­ko­la).
Check Po int Har mony za
bez be dan pri stup in ter ne tu
nim korisnicima i ograncima da bezbedno
pristupe internetu bez uticaja
na nji­ho­vo is­ku­stvo pretraživanja) i
Har­mony Brow­se (je­din­stve­na zaš­tita
u bra­u­ze­ru ko­ja obez­be­đu­je si­gurno,
br­zo i pri­vat­no pretraživanje ve­ba
ta­ko što pro­ve­ra­va sav SSL sa­o­bra­ćaj
di­rekt­no na end­po­in­tu bez do­da­va­nja
la­ten­ci­je ili pre­u­sme­ra­va­nja sa­o­bra­ćaja
pu­tem si­gur­nog veb ser­vi­sa; br­zo
The importance of securing remote users cannot be understated. The business is only truly protected when its users are, as most
te­le­fon, kuć­ni PC ili ne­ki dru­gi ure­đaj.
Ia­ko je brz pri­stup oba­ve­zan, ta­ko­đe
je od ključ­nog zna­ča­ja da postoji moguć­nost
pro­ve­re sva­kog ko­ri­sni­ka pre
ne­go on pri­stu­pi mre­ži i ose­tlji­vim poslov­nim
apli­ka­ci­ja­ma bi­lo da su ho­stova­ne
u lo­ka­lu ili u clo­u­du.
Or­ga­ni­za­ci­je su se tra­di­ci­o­nal­no
THE 5 MUST-HAVE PROTECTIONS FOR REMOTE USERS
And how Check Point Harmony can help
attacks start at the weakest link – the user.
osla­nja­le na bez­bed­nost za­sno­va­nu na
VPN-u da bi po­sti­gle po­sta­vlje­ni za­datak,
Achieving Check this important Po­int Har­mony objective requires is­pu­nja­va the following se five im­ple­men­ti­ra must-have protections: kao na­no-agent unutar
a za­tim omo­gu­ći­le ko­ri­sni­ci­ma ši­
ovih šest principa bezbednog pristupa
in­ter­ne­tu. On omo­gu­ća­va uda­ljenim
bra­u­ze­ra i mo­že se kom­bi­no­va­ti sa
bi­lo ko­jim bez­bed­nim veb gej­tve­jem
rok pri­stup mre­ži na­kon au­ten­ti­fi­kaci­je.
Ovaj pri­stup vi­še ni­je odr­živ. Da­
ko­ri­sni­ci­ma naj­br­že i naj­be­zbed­
ili re­še­njem za zaš­ti­tu end­po­in­ta ka­ko nas je po­treb­no obez­be­di­ti stal­no pro­
01ni­je Endpoint is­ku­stvo Security pre­tra­ge i kom­plet­nu bi se po­bolj­ša­la ukup­na 04 bezbednost). Email & Office men­lji­ve security vektore na­pa­da i ima­ti uvid u
zaš­ti­tu od svih pret­nji prisutnih na inter­ne­tu,
uklju­ču­ju­ći: spre­ča­va­nje mali­ci­o­znih
Must-Have #3
to šta ko­ri­sni­ci za­pra­vo ra­de. To je raz­log
zaš­to da­naš­nja zaš­ti­ta zah­te­va ze­
pre­u­zi­ma­nja, zaš­ti­tu od fi­
Ze­ro Trust mre­žni pri­stup ro-trust ar­hi­tek­tu­ru ko­ja omo­gu­ća­va
02
Secure Internet Access
šin­ga u re­al­nom vre­me­nu, fil­tri­ra­nje (ZTNA) korporativnim 05
Mobile Threat Defense (MTD)
ad­mi­ni­stra­to­ri­ma da eli­mi­ni­šu ri­zik od
URL-ova, spre­ča­va­nje gu­bit­ka po­da­taka
aplikacijama
neo­vlaš­će­nog pri­stu­pa i spre­če la­te­ralži­va­ča
(DLP), spre­ča­va­nje eks­plo­i­ta pre­trano
kre­ta­nje unu­tar mre­že.
i pre­ven­ci­ju po­nov­ne upo­tre­be Uda­lje­ni za­po­sle­ni ne mo­gu oba­vljati
svoj po­sao bez pri­stu­pa kor­po­ra­tiv­
pri­stu­pu, va­žno je pri­dr­ža­va­ti se sle­
Ka­da se kre­će na put ka ze­ro-trust
03
Zero Trust Network Access (ZTNA) to Corporate Applications
kor­po­ra­tiv­nih kre­den­ci­ja­la.
Po­nu­da je do­stup­na u dve op­ci­je
pri­me­ne: Harmony Connect Internet
Access (ser­vis po­u­zda­nog veb gej­tveja
za­sno­van na clo­u­du ko­ji se po­sta­vlja
za ne­ko­li­ko mi­nu­ta i olak­ša­va uda­ljenim
apli­ka­ci­ja­ma. A da bi bi­lo si­gur­no
da oni odr­ža­va­ju po­ve­ća­nu pro­duktiv­nost
(čak i ka­da su van kan­ce­la­ri­je),
po­tre­ban im je jed­no­sta­van pri­stup sa
bi­lo kog ure­đa­ja, bi­lo da je to mo­bil­ni
de­ćih šest prin­ci­pa i uve­ri­ti se da izabra­no
re­še­nje omo­gu­ća­va nji­ho­vu prime­nu:
uzi­ma­nje u ob­zir svih ko­ri­snika
(omo­gu­ća­va­nje ze­ro-trust pri­stupa
ši­rom ce­le or­ga­ni­za­ci­je, uklju­ču­ju­ći
©2021 CHECK POINT SOFTWARE TECHNOLOGIES LTD | ALL RIGHTS RESERVED
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

tre­će stra­ne kao što su part­ne­ri i snabde­va­či,
uz isto­vre­me­no pru­ža­nje podrš­ke
za veb apli­ka­ci­je, ba­ze po­da­ta­ka,
uda­lje­ne desk­to­pe i SSH uda­lje­ne termi­na­le),
kli­jent­ski i bez­kli­jent­ni daljin­ski
pri­stup (iza­bra­ti re­še­nje ko­je
nu­di mogućnost pri­me­ne obe metode
kao i bez­bed­nog ska­li­ra­nja uda­lje­nog
pri­stu­pa u ro­ku od ne­ko­li­ko mi­nu­ta),
ko­ri­snič­ko is­ku­stvo (izabrati strategiju
i pro­iz­vo­de ko­ji timovima nude jednostavnost
prilikom korišćenja i is­kustvo
na­lik na Sa­aS), po­li­ti­ka naj­manje
pri­vi­le­go­va­nog pri­stu­pa (jed­nom
ko­ri­sni­ku tre­ba do­de­li­ti sa­mo ono­li­ko
pri­vi­le­gi­ja ko­li­ko je po­treb­no da mu se
omo­gu­ći da za­vr­ši od­re­đe­ni za­da­tak.
Na pri­mer, ni­je po­treb­no da in­že­njer
ko­ji se ba­vi sa­mo ažu­ri­ra­njem li­ni­ja zasta­re­log
ko­da pri­stu­pa fi­nan­sij­skim zapi­si­ma),
mul­ti­fak­tor­ska au­ten­ti­fi­kacija
– MFA (stroga provera identiteta
sva­kog ko­ri­sni­ka ko­ji pri­stu­pa mreži
ko­ri­ste­ći vi­še fak­to­ra i obez­be­di­ti da
se ovi fak­to­ri mo­gu pri­la­go­di­ti u za­visno­sti
od ose­tlji­vo­sti po­da­ta­ka/re­sur­sa
ko­ji­ma se pri­stu­pa), pra­će­nje i re­vi­zi­ja
sve­ga (pra­ti­ti i pre­gle­da­ti sve ak­tiv­nosti
ko­ri­sni­ka ši­rom mre­že da bi se identi­fi­ko­va­le
sve sum­nji­ve ak­tiv­no­sti u real­nom
vre­me­nu).
Check Po int Har mony
Con nect Re mo te Ac cess
- naj lak ši na čin za
obez be đi va nje kor po ra tiv nog
pristupa
Harmony Connect Remote Access
olak­ša­va po­ve­zi­va­nje bi­lo kog ko­risni­ka
sa bi­lo ko­jom po­slov­nom aplika­ci­jom,
bez ugro­ža­va­nja bez­bed­nosti.
Na­pra­vljen da spre­či naj­na­pred­ni­je
saj­ber na­pa­de, Har­mony Con­nect Remo­te
Ac­cess je ser­vis ba­zi­ran na clo­udu
ko­ji se im­ple­men­ti­ra u ro­ku od pet
mi­nu­ta i pri­me­nju­je po­li­ti­ke nul­tog pove­re­nja
uz bes­pre­kor­no ko­ri­snič­ko iskustvo.
Har­mony Con­nect nu­di flek­si­bil­nost
u vi­du iz­bo­ra iz­me­đu pri­stu­pa bez klijenta
ko­ji pru­ža za­po­sle­nim i do­ba­vljači­ma
bez­be­dan i lak pri­stup po­slov­nim
apli­ka­ci­ja­ma pre­ko veb bra­u­ze­ra sa bilo
kog ure­đa­ja (čak i ne­u­pra­vlja­nih mobil­nih
i kuć­nih PC-je­va), i pri­stu­pa zasno­va­nog
na kli­jen­tu (usko­ro), gde
se ko­ri­sti VPN agent za pru­ža­nje potpu­nog
pri­stu­pa mre­žnog ni­voa kor­pora­tiv­nim
mre­ža­ma i apli­ka­ci­ja­ma upravlja­nim
ure­đa­ji­ma.
Must-Have #4
Email i Office bezbednost
U da­naš­njem sa­vre­me­nom po­slovnom
sve­tu, ni­je­dan za­po­sle­ni ko­ji radi
na da­lji­nu ili na ne­ki dru­gi na­čin ne
mo­že bi­ti pro­duk­ti­van bez pri­stu­pa
ema­i­lu i apli­ka­ci­ja­ma za pro­duk­tiv­nost
kao što su Of­fi­ce 365, Te­ams, Sha­re­
Po­int, One Dri­ve, Gmail, Go­o­gle Dri­ve
i dru­ge. Me­đu­tim, ovi ala­ti ni­su kri­tič­ni
sa­mo za oba­vlja­nje po­sla; oni su i
je­dan od ka­na­la ko­je ha­ke­ri naj­vi­še kori­ste,
uz na­pa­de kom­pro­mi­to­va­nja poslov­nog
ema­i­la, na pri­mer, ko­ji­ma se
pri­pi­su­je pre­ko 50% gu­bi­ta­ka uzro­kova­nih
saj­ber kri­mi­na­lom.
Bez­bed­nost ema­i­la i kan­ce­la­ri­je ni­je
mo­gu­ća bez od­re­đe­nih ključ­nih zaš­ti­ta:
- zaš­ti­ta od fi­šin­ga u re­al­nom vremenu
– pot­pu­no au­to­ma­ti­zo­va­na i na
veš­tač­koj in­te­li­gen­ci­ji za­sno­va­na kako
bi se spre­či­li na­pred­ni ni­ka­da ra­nije
vi­đe­ni fi­šing na­pa­di pre ne­go što se
dogode
- zaštita od malvera – sa CDR-om
(con­tent di­sarm and re­con­struc­tion)
ra­di is­po­ru­ke či­stih pri­lo­ga i faj­lo­va u
ro­ku od ne­ko­li­ko se­kun­di, uz isto­vreme­no
blo­ki­ra­nje evan­ziv­nog mal­vera
pu­tem sta­tič­ke i di­na­mič­ke ana­lize
faj­lo­va za­sno­va­ne na veš­tač­koj inte­li­gen­ci­ji
- spre­ča­va­nje cu­re­nja po­da­ta­ka –
ta­kvo da omo­gu­ća­va da se pri­la­go­đene
po­li­ti­ke po­de­se pre­ma spe­ci­fič­nim
po­tre­ba­ma i ko­je au­to­mat­ski blo­ki­ra
ose­tlji­ve od­la­zne in­for­ma­ci­je u ema­i­lu
i apli­ka­ci­ja­ma za ko­la­bo­ra­ci­ju
- pre­ven­ci­ja in­ter­nih pret­nji – za
ske­ni­ra­nje i blo­ki­ra­nje pret­nji ko­je poti­ču
iz email po­ru­ka unu­tar kor­po­rativ­ne
mre­že i za spre­ča­va­nje la­te­ralnog
kre­ta­nja
- sve u ve­zi sa bez­bed­noš­ću na jednom
mestu – da bi se obez­be­di­lo lako
upra­vlja­nje ukup­nom bez­bed­nošću
i sma­nji­la ope­ra­tiv­na kom­plek­snost
Check Po int Har mony
Email & Of fi ce - no va era
zaš ti te ema i la i ko la bo ra tiv nih
aplikacija
Har­mony Email & Of­fi­ce šti­ti ko­ri­snike
od svih ne­po­sred­nih pret­nji cloud i
on-prem mailbok­so­vi­ma i ko­la­bo­ra­tivnim
apli­ka­ci­ja­ma. Po­red pru­ža­nja robust­ne
bez­bed­no­sti, Har­mony Email &
Of­fi­ce nu­di ope­ra­tiv­nu jed­no­stav­nost
plat­for­mom la­kom za im­ple­men­ta­ci­ju,
upra­vlja­nje i ko­riš­će­nje.
Me­đu ključ­nim be­ne­fi­ti­ma ovog reše­nja
su: kom­plet­na zaš­ti­ta (zaštita
ema­i­la i ko­la­bo­ra­tiv­nih apli­ka­ci­ja od
fi­šin­ga, mal­ve­ra, ma­li­ci­o­znih lin­ko­va
i gu­bit­ka ose­tlji­vih po­da­ta­ka), najviši
nivo bezbednosti (danas dostupan sa
sto­pom blo­ki­ra­nja od 99,8% za fi­šing i
mal­ver) i jed­no­stav­nost im­ple­men­taci­je
i upra­vlja­nja (re­še­nje za­sno­va­no
na clo­u­du ko­je se im­ple­men­ti­ra u ro­ku
od ne­ko­li­ko mi­nu­ta sa out-of-the-box
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Harmony
Mobile
©2021 CHECK POINT SOFTWARE TECHNOLOGIES LTD | ALL RIGHTS RESERVED
kon­fi­gu­ra­ci­jom, in­tu­i­tiv­nim veb UI-jem
i jed­nom plat­for­mom za sve bez­bedno­sne
funk­ci­o­nal­no­sti.
Must- Ha ve #5
Sajber zaštita mobilnih
uređaja (Mo­bi­le Thre­at
Defense - MTD)
Zaš­ti­ta kor­po­ra­tiv­nih mo­bil­nih uređa­ja
ni­ka­da ni­je bi­la la­ka. Pro­dav­ni­ce
apli­ka­ci­ja sa­dr­že mno­go zlo­na­mer­nih
apli­ka­ci­ja, te­že je uo­či­ti sum­njiv sa­držaj
ema­i­la i atač­me­na­ta ka­da oni do­đu
na mo­bil­ni ure­đaj, a fi­šing če­sto is­koriš­ća­va
ra­nji­vo­sti ko­je su spe­ci­fič­ne za
mo­bil­ne apli­ka­ci­je i za ko­je fil­te­ri če­sto
ne po­sto­je.
Ip­ak, iI­za­zov je da­nas ve­ći ne­go ikad.
Ma­sov­na mo­bi­li­za­ci­ja glo­bal­ne rad­ne
sna­ge kod ku­će zna­či da uda­lje­ni zapo­sle­ni
pri­stu­pa­ju kor­po­ra­tiv­nim poda­ci­ma
sa mo­bil­nih ure­đa­ja vi­še nego
ikad, če­sto pre­ko jav­nih Wi­Fi mreža
ko­je se la­ko kom­pro­mi­tu­ju, ša­lju više
e-ma­i­lo­va, raz­me­nju­ju vi­še po­ru­ka i
de­le vi­še faj­lo­va ne­go ikad.
To­kom proš­le go­di­ne, is­tra­ži­va­či
Check Po­in­ta su pri­me­ti­li po­rast broja
na­pa­da ve­za­nih za mo­bil­ne ure­đaje,
kao i pot­pu­no no­ve me­to­de na­pada
kao što su so­fi­sti­ci­ra­ni mo­bil­ni ransom­ver
i MDM-ovi ko­ji se ko­ri­ste za
na­pad na or­ga­ni­za­ci­je.
Sa­mo 2020. go­di­ne, 97% or­ga­ni­zaci­ja
se su­o­či­lo sa mo­bil­nim pret­nja­ma
ko­je su ko­ri­sti­le raz­li­či­te vek­to­re na­pada,
a 46% or­ga­ni­za­ci­ja je ima­lo naj­manje
jed­nog za­po­sle­nog ko­ji je pre­u­zeo
ma­li­ci­o­znu mo­bil­nu apli­ka­ci­ju.
Op­ti­mal­na mo­bil­na zaš­ti­ta tre­ba da
za­do­vo­lji pet prin­ci­pa. To je zaštita od
360° od svih vek­to­ra na­pa­da, uklju­čuju­ći
ma­li­ci­o­zne mo­bil­ne apli­ka­ci­je, napa­de
ba­zi­ra­ne na mre­ži i ra­nji­ve opera­tiv­ne
si­ste­me i ure­đa­je. Ta­kva zaš­ti­ta
obez­be­đu­je pot­pu­ni uvid u ni­vo ri­zika,
uz pot­pu­ni po­gled na sta­nje mobil­ne
bez­bed­no­sti or­ga­ni­za­ci­je ra­di efika­snog
ubla­ža­va­nja ri­zi­ka i ubr­za­va­nja
od­go­vo­ra ka­da je to po­treb­no. Pod­razu­me­va­ju
se i ska­la­bil­na im­ple­mentacija
(sa po­drš­kom za sva­ki tip ure­đaja,
ope­ra­tiv­ni si­stem i mo­del vla­sniš­tva
ure­đa­ja) i mak­si­mi­zi­ra­nje ko­ri­sničkog
is­ku­stva iz­be­ga­va­njem uti­ca­ja na
upo­tre­blji­vost ure­đa­ja, is­ku­stvo pregle­da­nja,
ko­riš­će­nje po­da­ta­ka i tra­janje
ba­te­ri­je. Pe­ti prin­cip je obez­be­điva­nje
pri­vat­no­sti na sistematizovan
način i kor­po­ra­tiv­nih i BYOD ure­đa­ja.
Check Po int Har mony Mo bi le
- vo de će re še nje za od bra nu od
mo bil nih pret nji
Har­mony Mo­bi­le ču­va kor­po­ra­tivne
podatke bezbednim tako što obezbe­đu­je
mo­bil­ne ure­đa­je za­po­sle­nih
kod sva­kog vek­to­ra na­pa­da, uklju­ču­jući
mre­žu, apli­ka­ci­je i ope­ra­tiv­ni si­stem.
Di­zaj­ni­ran da sma­nji troš­ko­ve ad­mini­stra­ci­je
i utiče na lakše usva­ja­nje od
strane ko­ri­sni­ka, sa­vr­še­no se ukla­pa
u po­sto­je­će mo­bil­no okru­že­nje, brzo
se po­sta­vlja i ska­li­ra i šti­ti ure­đaje
bez uti­ca­ja na ko­ri­snič­ko is­ku­stvo
i privatnost.
Re­še­nje obez­be­đu­je kom­pletnu
zaštitu, kroz sve vek­to­re na­pa­da:
apli­ka­ci­je, mre­žu i ope­ra­tiv­ni si­ste­m.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Jed­no­stav­no je za upra­vlja­nje (skala­bil­na
zaš­ti­ta, jed­no­stav­na za ko­riš­ćenje,
za bi­lo ko­ju mo­bil­nu rad­nu sna­gu)
i user-fri­endly (br­zo ko­ri­snič­ko usva­janje
bez uti­ca­ja na ko­ri­snič­ko is­ku­stvo ili
pri­vat­nost).
Har­mony Mo­bi­le je ime­no­van za lide­ra
u IDC-je­vom „2020 Mar­ket­Sca­pe
for Mo­bi­le Thre­at Ma­na­ge­ment“.
Vrednost konsolidacije
bezbednosti
Har­mony šti­ti uda­lje­ne ure­đa­je i inter­net
ve­ze od naj­so­fi­sti­ci­ra­ni­jih na­pa­da,
isto­vre­me­no obez­be­đu­ju­ći ze­ro-trust pristup
kor­po­ra­tiv­nim apli­ka­ci­ja­ma, sve u
jed­nom re­še­nju ko­je je la­ko za ko­riš­će­nje,
upra­vlja­nje i ku­po­vi­nu. Kon­so­li­da­ci­jom
šest raz­li­či­tih bez­bed­no­snih pro­iz­vo­da,
Har­mony pru­ža uda­lje­nim ko­ri­sni­ci­ma
vi­še­sloj­nu zaš­ti­tu od po­zna­tih i ze­ro-da­y
napada i kroz sve vektore napada.
omo­gu­ća­va­njem da se bez­bed­no­sne
po­li­se usme­re­ne na ko­ri­sni­ka pri­mene
u svim or­ga­ni­za­ci­o­nim okru­že­njima.
Ta­ko­đe, ku­po­vi­na re­še­nja je la­ka,
osmiš­lje­na kao jed­no­sta­van i sve­o­buhva­tan
mo­del pret­pla­te po ko­ri­sni­ku.
Har­mony po­kre­će Check Po­in­tov
Thre­at­Cloud ko­ji pru­ža iz­veš­ta­je o
pret­nja­ma u re­al­nom vre­me­nu, iz­vede­ne
iz sto­ti­na mi­li­o­na sen­zo­ra ši­rom
Im­ple­men­ti­ra­nje pet oba­ve­znih zaš­ti­ta
uda­lje­nih ko­ri­sni­ka je do­bar poče­tak
u obez­be­đi­va­nju no­vog „work
from anywhe­re“ hi­brid­nog okru­ženja.
Ali to mo­že bi­ti vr­lo iza­zov­no, poš­to
zah­te­va bes­kraj­nu zaš­ti­tu ure­đa­ja,
mre­ža, ta­ča­ka pri­stu­pa i apli­ka­ci­ja.
Ne­ke or­ga­ni­za­ci­je po­ku­ša­va­ju da
pre­va­zi­đu iza­zov spa­ja­njem različitih
re­še­nja sa API-ji­ma ili se od­lu­ču­ju za
re­še­nja naj­bo­lja u kla­si. Ovi pri­stu­pi,
me­đu­tim, pod­ra­zu­me­va­ju kom­plek­san
me­nadž­ment i osta­vlja­ju mno­ge bezbed
no sne propuste nerešenim, gde
or­ga­ni­za­ci­ja u naj­bo­ljem slu­ča­ju ima
ne­pot­pu­nu vi­dlji­vost i ogra­ni­če­na je u
svo­jim mo­guć­no­sti­ma ska­li­ra­nja.
Da bi odr­ža­le bez­bed­nim kor­po­rativ­ne
mre­že i ose­tlji­ve po­dat­ke, or­gani­za­ci­je
ne­ma­ju dru­gog iz­bo­ra osim
da izmene bezbednosni pristup u vezi
sa uda­lje­nim ko­ri­sni­ci­ma i pri­stu­pom.
Ključ za pre­va­zi­la­že­nje iza­zo­va je konso­li­do­va­nje
raz­li­či­tih bez­bed­no­snih reše­nja
u jed­no je­din­stve­no re­še­nje.
Check Point Harmony
Upra­vo ta­kvo re­še­nje je Check Point
Har­mony - pr­vo ob­je­di­nje­no bezbed­no­sno
re­še­nje za ko­ri­sni­ke, ure­đaje
i pri­stup.
Sva­ki od Har­mony pro­iz­vo­da je inte­gri­san
i upra­vljan pre­ko Check Poin­to­vog
In­fi­nity por­ta­la, ko­ji obez­beđu­je
ob­je­di­nje­no upra­vlja­nje po­li­sa­ma
i kon­trol­nu ta­blu za upra­vlja­nje do­gađa­ji­ma.
Svi lo­go­vi i bez­bed­no­sni do­gađa­ji
se ču­va­ju na cloud-na­ti­ve big da­ta
plat­for­mi In­fi­nity Por­ta­la, omo­gu­ća­vaju­ći
br­zu pre­tra­gu i ana­li­zu ogr­om­nih
ko­li­či­na po­da­ta­ka, što obez­be­đu­je jedin­stve­nu
vi­dlji­vost ma­li­ci­o­znih ak­tivno­sti
u Har­mony re­še­nji­ma.
Har­mony nu­di al­ter­na­ti­vu ko­ja šte­di
re­žij­ske troš­ko­ve ka­ko se bez­bed­nost
po­ve­ća­va. Ob­je­di­nja­va­njem šest bezbednosnih
proizvoda za potpunu zaš­ti­tu
ko­ri­sni­ka i pri­stu­pa zaš­ti­ta je posta­la
la­ka za ko­riš­će­nje, a la­ko je upravlja­ti
i ob­je­di­nje­nim i in­tu­i­tiv­nim menadž­men­tom
ba­zi­ra­nim na clo­u­du,
sve­ta. Ovo iz­veš­ta­va­nje je obo­ga­će­no
en­dži­ni­ma ba­zi­ra­nim na AI i eks­klu­zivnim
po­da­ci­ma is­tra­ži­va­nja Check Point
Re­se­arch Te­a­ma.
Thre­at­Cloud dnev­no de­tek­tu­je 2.000
na­pa­da ne­po­zna­tih pret­nji ko­je ra­ni­je
ni­su ot­kri­ve­ne i omo­gu­ća­va ze­ro-da­y
zaš­ti­tu, is­po­ru­ču­ju­ći naj­sve­ži­je in­forma­ci­je
o naj­no­vi­jim vek­to­ri­ma na­pa­da
i teh­ni­ka­ma ha­ko­va­nja.
Check Point Harmony
u akciji
Zaš ti ta od mal ve ra od 360°
Ko­ri­sni­ci če­sto pri­stu­pa­ju ma­li­ci­oznim
faj­lo­vi­ma ko­ji sa­dr­že mal­ver maski­ran
u na­iz­gled le­gi­tim­ne i bez­o­pasne
faj­lo­ve. Na pri­mer, fajl mo­že biti
onaj ko­ji je ot­pre­mljen u ode­ljak za
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

po­slo­ve or­ga­ni­za­ci­je na nje­nom veb
saj­tu, a da iz­gle­da kao re­zi­me kan­dida­ta
za po­sao. U ova­kvim slu­ča­je­vi­ma,
Har­mony Brow­se, ko­ji ko­ri­sti vo­de­ću
CDR (Content Disarm and Reconstruction)
teh­no­lo­gi­ju, is­po­ru­ču­je dez­in­fi­kova­nu
ver­zi­ju faj­lo­va pre­u­ze­tih sa ve­ba
u ro­ku od ne­ko­li­ko se­kun­di.
Pa­ra­lel­no sa tim, Sand­Blast, Check
Po­in­to­va send­bok­sing teh­no­lo­gi­ja,
ana­li­zi­ra fajl u vir­tu­el­nom okru­že­nju da
bi se pro­ak­tiv­no spre­či­lo da ze­ro-da­y,
ra­ni­je ne­vi­đen, fajl stig­ne do čla­na ti­ma
and is limited in its options to scale.
za akvi­zi­ci­ju ta­le­na­ta.
Isto­vre­me­no, ovaj isti ma­li­ci­o­zni fajl
mo­že da stig­ne u Of­fi­ce 365 mejl­boks
struč­nja­ka za akvi­zi­ci­ju ta­le­na­ta. U tom
slu­ča­ju, Harmony Email & Office tako­đe
ko­ri­sti Sand­Blast za blo­ki­ra­nje
ma­li­ci­o­znog sa­dr­ža­ja pre ne­go što on
stig­ne do ci­lja­nog mejl­bok­sa. Ume­sto
nje­ga, re­še­nje is­po­ru­ču­je dez­in­fi­ko­va­nu
ver­zi­ju pri­lo­ga elek­tron­ske poš­te u roku
od dve se­kun­de, eli­mi­ni­šu­ći po­tenci­jal­nu
pret­nju.
Ako posebno evazivan zero-day
mal­ver do­spe do ko­ri­snič­kog ure­đa­ja,
Har­mony End­po­int оbezbeđuje runti­me
zaš­ti­tu od ran­som­ve­ra i mal­ve­ra
de­tek­ci­jom i od­go­vo­rom na­kon upada
i trenutnom i automatizovanom
re­me­di­ja­ci­jom, čak i u of­fli­ne mo­du.
Ka­da se ot­kri­je ano­ma­li­ja ili zlona­mer­no
po­na­ša­nje, Check Po­in­tov
End­po­int Behavioral Guard blo­kira
i po­pra­vlja ceo la­nac na­pa­da bez
osta­vlja­nja ma­li­ci­o­znih tra­go­va. Šta­više,
an­ti­ran­som­ver mo­guć­no­sti iden­tifi­ku­ju
po­na­ša­nje ran­som­ve­ra, kao što
su en­krip­ci­ja faj­lo­va ili po­ku­ša­ji da se
kom­pro­mi­tu­ju OS be­ka­pi, i bez­bed­no
i au­to­mat­ski vra­ća­ju faj­lo­ve ko­ji su enkriptovani
ransomverom.
Da­lje, Harmony Mobile spre­ča­va
ko­ri­sni­ke da pre­u­zmu ma­li­ci­o­zne aplika­ci­je
na svoj mo­bil­ni ure­đaj, a Harmony
Connect omo­gu­ća­va or­ga­niza­ci­ji
da de­fi­ni­še i pri­me­ni ze­ro-trust
po­li­se sa de­talj­nim pra­vi­li­ma za sve
ko­ri­sni­ke i sve apli­ka­ci­je ka­ko bi se
THE VALUE OF SECURITY CONSOLIDATION
osi­gu­ra­lo da ko­ri­sni­ci do­bi­ju pri­stup
sa­mo onim apli­ka­ci­ja­ma za ko­je ima­ju
ovlaš­će­nje i da je spre­če­no zlo­na­merno
la­te­ral­no kre­ta­nje.
Phis hing zaš ti ta od 360°
Uz na­pa­de ko­ji su vi­še­sloj­ni i stal­no
se raz­vi­ja­ju, pra­vil­no obez­be­đi­vanje
uda­lje­nih ko­ri­sni­ka i vred­nih korpo­ra­tiv­nih
po­da­ta­ka od fi­šin­ga mo­že
bi­ti iz­u­zet­no iza­zov­no. No, uz 90% sajber
na­pa­da ko­ji po­či­nju sa fi­šing kampa­njom,
ni­jed­na or­ga­ni­za­ci­ja ne mo­že
sebi priuštiti da ne prihvati izazov.
Uz Check Po­int Har­mony, uda­ljeni
ko­ri­sni­ci su zaš­ti­će­ni od opa­sno­sti
fi­šin­ga, uklju­ču­ju­ći fi­šing veb saj­to­ve,
na­pa­de so­ci­jal­nog in­že­nje­rin­ga pu­tem
e-ma­i­lo­va ili ko­la­bo­ra­tiv­nih apli­ka­ci­ja i
fi­šing SMS-a (smis­hing).
Har­mony phis­hing zaš­ti­tu po­kre­ću:
- Har­mony End­po­int
Iden­ti­fi­ku­je i blo­ki­ra ko­riš­će­nje fišing
veb saj­to­va u re­al­nom vre­menu.
Saj­to­vi se is­pi­tu­ju i, ako se utvr­di
Implementing the five must-have protections for remote users is a good start to securing the new ‘work from anywhere’ hybrid environment. But this can be
very challenging as it requires endless protections across devices, networks, access points, and applications.
Some organizations attempt to overcome the challenge by stitching together point solutions with APIs or opting for best of breed solutions.
These approaches, however, mean complex management, and leave many security gaps untreated, where the organization has fragmented visibility at best,
To keep corporate networks and sensitive data safe, organizations have no option but to recalibrate the security approach around remote users and access.
The key to overcoming the challenge is to consolidate the various security solutions into one unified solution.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija
©2021 CHECK POINT SOFTWARE TECHNOLOGIES LTD | ALL RIGHTS RESERVED

CHECK POINT HARMONY: The industry’s first unified
security solution for users, devices and access
Harmony protects remote devices and internet connections from the most sophisticated attacks while ensuring Zero-Trust Access to corporate
applications, all in a single solution that is easy to use, manage and buy. By consolidating six different security products, Harmony provide multi-layered
da su zlo­na­mer­ni, spre­ča­va se da kori­snik
ne­tu za uda­lje­ne ko­ri­sni­ke i fi­li­ja­le, bez Sa­aS na­lo­ge, kao što su Slack, Te­ams
une­se svo­je kre­den­ci­ja­le. Ze­ro-
uti­ca­ja na is­ku­stvo pre­gle­da­nja.
protection for remote users against known and zero-day attacks and across all threat vectors.
phis­hing čak šti­ti od ra­ni­je ne­po­zna­tih
ili Gmail, i spre­ča­va ih da ša­lju ose­tlji­ve
po­dat­ke pre­ko ovih apli­ka­ci­ja.
fi­šing saj­to­va i po­nov­nog ko­riš­če­nja
kor­po­ra­tiv­nih kre­den­ci­ja­la.
Zaš ti ta po da ta ka od 360°
Har­mony nu­di zaš­ti­tu ose­tlji­vih poda­ta­ka
Rezime
- Har­mony Email & Of­fi­ce
od 360 ste­pe­ni gde god se oni
Štiti korisnike od naprednih fišing i Endpoint na­la­zi­li, bez ob­zi­ra da li su Zero u mi­ro­va­nju Trust Access to Rad na da­lji­nu je tu da osta­ne, pa
dru­gih na­pa­da so­ci­jal­nog in­že­nje­rin­ga Security ili u po­kre­tu.
corporate applications ta­ko i pret­nje uda­lje­nim ko­ri­sni­ci­ma.
na cloud i on-prem mejl­bok­so­ve, kao
i na ko­la­bo­ra­tiv­ne apli­ka­ci­je kao što
su Te­ams, One­Dri­ve, Sha­re­Po­int i Goo­gle
Dri­ve.
- Har­mony Mo­bi­le
Ču­va kor­po­ra­tiv­ne po­dat­ke bez­bednim
ta­ko što šti­ti mo­bil­ne ure­đa­je zapo­sle­nih
u svim vek­to­ri­ma na­pa­da,
uklju­ču­ju­ći apli­ka­ci­je, mre­žu i OS, bloki­ra­ju­ći
pri­stup fi­šing saj­to­vi­ma, čak i
oni­ma ko­ji ni­su ra­ni­je vi­đe­ni.
Ka­da su po­da­ci u mi­ro­va­nju, odno­sno
na ure­đa­ju, Har­mony End­point
mi ni mi zi ra po vr ši nu na pa da potpu­nom
en­krip­ci­jom di­ska i zaš­ti­tom
por­to­va. On ta­ko­đe od­mah opo­ra­vlja
po­dat­ke ko­je je ran­som­ver en­krip­tovao.
Har­mony Mo­bi­le blo­ki­ra sva­ki pristup
kor­po­ra­tiv­nim re­sur­si­ma ako je
ure­đaj ra­njiv ili in­fi­ci­ran.
Ka­da su u pi­ta­nju po­da­ci u po­kretu,
Harmony Email & Office spre­ča­va
Zaš­ti­ta da­naš­njeg hi­per-di­stri­bu­i­ranog
rad­nog pro­sto­ra mo­že bi­ti ve­oma
iza­zov­na, zah­te­va­ju­ći bes­kraj­ne
bez­bed­no­sne funk­ci­o­nal­no­sti na kori­snič­kim
ure­đa­nji­ma, apli­ka­ci­ja­ma i
mre­ža­ma.
Check Po­int Har­mony pre­va­zi­la­zi
iza­zov nu­de­ći pr­vo ob­je­di­nje­no bezbed­no­sno
re­še­nje za ko­ri­sni­ke, ure­đaje
i pri­stup. Ob­je­di­nju­ju­ći pet must-have
zaš­ti­ta uda­lje­nih ko­ri­sni­ka, re­še­nje
- Har­mony Brow­se
gu­bi­tak po­da­ta­ka da­ta loss pre­ven­cijom
za Of­fi­ce Access 365 i Go­o­gle Work­spa­ce, Defense i upra­vlja­nje. I naj­va­žni­je, bez ob­zi­ra
je jed­no­stav­no za ku­po­vi­nu, ko­riš­će­nje
Email & Office Secure Internet
Mobile Threat
Obez­be­đu­je si­gur­no, br­zo i Security pri­vat­no
pre­gle­da­nje ve­ba ta­ko što pro­ve­ra­va
SSL sa­o­bra­ćaj di­rekt­no na end­po­in­tu,
blo­ki­ra­ju­ći pri­stup fi­šing veb saj­to­vi­ma
i spre­ča­va­ju­ći po­nov­nu upo­tre­bu korpo­ra­tiv­nih
lo­zin­ki.
a Harmony Connect spre­ča­va ko­ri­snike
da ne­na­mer­no pro­pu­ste ose­tlji­ve
po­slov­ne po­dat­ke dok pre­tra­žu­ju inter­net
ili ko­ri­ste Sa­aS apli­ka­ci­je.
Har­mony Con­nect Figure 2: ta­ko­đe šti­ti od
oda­kle se po­ve­zu­ju, sa čim se ko­ri­sni­ci
po­ve­zu­ju i ka­ko god se po­ve­zu­ju, njihov
dom, ure­đa­ji i pri­vat­nost, kao i poda­ci
or­ga­ni­za­ci­je, su obez­be­đe­ni i zaš­ti­će­ni
od po­ku­ša­ja fi­šin­ga, ma­li­ci­o­znih
- Harmony Connect Internet Check Access Point Harmony IT-a delivers u sen­ci the 5 must ta­ko have što protections ot­kri­va for da remote li ko­userri­sni­ci pri­lo­ga in a single e-poš­te, solution ze­ro-da­y ran­som­ve­ra i
Obez­be­đu­je bez­be­dan pri­stup in­ter­
upo­tre­blja­va­ju ne­a­u­to­ri­zo­va­ne svih dru­gih saj­ber pret­nji. Io
©2021 CHECK POINT SOFTWARE TECHNOLOGIES LTD | ALL RIGHTS RESERVED
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Com tra de Do cu li bri um
- upra vlja nje
elek tron skim do ku men ti ma
kao osnova digitalne ekonomije
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Pre ma po da ci ma iz ju la 2021. go di ne, u okvi ru kan ce la rij skog po slo va nja u Sr bi ji dnev no
na­sta­ne oko 900 gra­ma pa­pir­nog ot­pa­da po za­po­sle­nom. To zna­či da stvo­ri­mo pre­ko 375
to­na pa­pir­nog ot­pa­da sva­ke go­di­ne. Du­že od jed­ne de­ce­ni­je, kom­pa­ni­ja Com­tra­de pro­na­lazi
na­či­ne da ova sta­ti­sti­ka bu­de dru­ga­či­ja, a ci­fre dra­stič­no ni­že.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Za po če tak – kre nu li smo
iz svo je ku će, pra te ći svako
dnev ni rad za po sle nih i
nji ho vu in ter ak ci ju sa po slov nom
pa pi ro lo gi jom. Kom plet nu do kumen
ta ci ju smo raz vr sta li i kla si fiko
va li u na šim za vod nim knji ga ma,
ko je na zi va mo de lo vod ni ci ma. Zatim
smo pri me ni li prin ci pe ču va nja
sve pri spe le i is po ru če ne poš te, neza
vi sno od to ga da li je ona do stavlje
na di gi tal no ili tra di ci o nal nim
ku rir skim ka na li ma. Na kon što smo
svu do ku men ta ci ju po slo ži li u jedin
stve nu ba zu, bi li smo u mo gućno
sti da di gi ta li zu je mo pu te ve papir
nih do ku me na ta. Šta to u stvari
zna či?
Sva kog da na, u kor po ra ci ja ma se
pot pi su je na de se ti ne i sto ti ne ugovo
ra. Sva ki ugo vor je neo p hod no da
pr vo pro či ta ju sve re le vant ne službe
u pred u ze ću (kao što su prav
na i fi nan sij ska), a za tim isti odo bre
i pa ra fi ra ju. U prak si, je dan ugo vor
u pa pir nom ob li ku za vr ša va u ru kama
ve li kog bro ja slu žbe ni ka, a če sto
se de ša va da se oni na la ze na raz li čitim
lo ka ci ja ma u okvi ru kor po ra ci je.
S dru ge stra ne, ka da je u pi ta nju doku
men ta ci ja ko ja pra ti do sta vu robe
ili uslu ga, u vi du ot prem ni ca, zapi
sni ka ili fak tu ra, ovaj pro ces mo že
bi ti kom plek sni ji i tra ja ti po ne ko liko
da na. De talj nim sni ma njem ži votnog
ci klu sa sva kog ti pa do ku men ta
u sta nju smo da di gi ta li zu je mo i auto
ma ti zu je mo kom plet ne po slov ne
pro ce se, bez ob zi ra na ve li či nu pred
u ze ća, broj za po sle nih ili obim poslo
va nja.
Automatizacijom zadataka i maksi-
mizacijom kontrolabilnosti obezbedili
smo po ve ća nu pro duk tiv nost i unapredili
efikasnost izvršavanja procesa
za pre ko 40%, a po red to ga vi še struko
smanjili vreme pretrage i pronalaže
nja re le vant nih do ku me na ta.
Od go vor na no ve iza zo ve
Od po čet ka raz vo ja do ku men taci
o nih si ste ma pa do da nas, sve do ci
smo ve li kog bro ja teh no loš kih i zako
no dav nih pro me na. No vi iza zo vi
su uputili na razvoj sistema u smeru
ko ji je do ta da bio vi đen sa mo u nauč
noj fan ta sti ci. Pr vi od mno gih jeste
di gi tal no pot pi si va nje i pe ča ti ranje
do ku men ta ci je. Ia ko se ce lo kup ni
po slov ni pro ce si odo bre nja za vr še u
si ste mu za upra vlja nje do ku men taci
jom, na kra ju je neo p hod no da se
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

sve fi zič ki odštam pa, pot pi še i skeni
ra, ka ko bi se ko nač na ver zi ja doku
men ta sa ču va la u di gi tal noj for mi
u sa mom si ste mu. Kre i ra li smo okruže
nje u ko jem je mo gu će di gi tal nim
ser ti fi ka tom pot pi sa ti, pa i pe ča ti rati,
do ku ment i vo di ti ra ču na o va lidno
sti sva kog ser ti fi ka ta. Ta ko đe, ni je
bit no da li se ser ti fi kat na la zi na fi zičkom
me di ju mu kao što je smart karti
ca, na ser ve ru kom pa ni je u či je ime
se pot pi su je ili na jav nom clo u du. S
dru ge stra ne, sva pot pi sa na do kumen
ta ci ja se mo ra ču va ti pre ma zakon
skim ro ko vi ma, ali i pre ma in ternim
pra vi li ma ko ja sa me kom pa ni je
pro pi su ju. Da nas ima mo sve predu
slo ve za sce na rio u ko jem se doku
men ta ne skla di še u ma ga ci ni ma
i ar hiv skim ku ća ma, već u di gi tal noj
ar hi vi kom pa ni je, ko ja nas re dov no
oba veš ta va o sta tu su na še ar hiv ske
gra đe – šta je no vo, če mu se naj vi še
pri stu pa i ko ju do ku men ta ci ju može
mo da iz dvo ji mo, tj. da uniš ti mo.
Jed na od naj bit ni jih stva ri u ve zi sa
ar hi vi ra njem je mo guć nost da se u
vr lo krat kom ro ku pro na đe sva neo
p hod na i po ve za na do ku men ta ci ja
za od re đe ni slu čaj, što je ve o ma bit
no ka da do đe do sud skih spo ro va
ili bi lo kog vi da kor po ra tiv ne re vi zi je.
U mo der nom druš tvu ko je po kreće
ta las kon stant nih pro me na, neop
hod no je da se po slov ni pro ce si u
kom pa ni ja ma od vi ja ju neo me ta no.
Ka ko su uče sni ci u po me nu tim proce
si ma u stal nom po kre tu, po se ban
deo Com tra de Do cu li bri um re še nja
či ni mo bil na apli ka ci ja. Da nas svi kori
sni ci apli ka ci je mo gu bez bed nim
ka na lom pri stu pi ti do ku men ti ma i
oba vi ti sve že lje ne rad nje za naj kraće
mo gu će vre me – u ne vi še od tri
ko ra ka.
Vre me za pra vo re še nje
S ob zi rom da su u Sr bi ji na sna gu
već stu pi li za ko ni o elek tron skom dokumentu,
elektronskoj identifikaciji i
uslugama od poverenja u elektronskom
poslovanju, zatim je zanovljen
Za kon o ar hiv skoj gra đi i at hiv skoj delat
no sti, kao i zbog či nje ni ce da od 1.
ja nu a ra 2022. go di ne po či nje da se
primenjuje novi Zakon o elektronskom
fak tu ri sa nju, pred u ze ći ma je po treb
no re še nje spo sob no da po dr ži sve
no ve za kon ske pred u slo ve. Pra vo je
vreme da otkrijete Doculibrium, uštedi
te na troš ko vi ma pa pi ra, oču va te
pri ro du i ubr za te po slov ne pro ce se. Io
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

ERP kao neo p ho dan alat
za pred u ze ća ko ja že le da op sta nu
u di gi tal noj eko no mi ji
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Na pre dak teh no lo gi je i eko nom ski rast u da naš nje vre me ne ras ki di vo su po ve za ni. Uko liko
se osvr ne mo na pret hod nih 10 ili 20 go di na ja sno se vi di da se svet po pri lič no pro me nio.
Teh no lo gi ju ko ri sti mo ka ko u sva ko dnev nom, ta ko i u po slov nom ži vo tu. Mno gi od nas ni ne
mo gu da za mi sle svoj dan bez ne ke od di gi tal nih spra vi ca ko je ko ri sti mo ka ko za pla ća nje
ra ču na, ta ko i za ko mu ni ka ci ju i do pi si va nje, gle da nje fil mo va, slu ša nje mu zi ke, uče nje itd.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Di gi tal na tran sfor ma ci ja pokre
će po tro ša če, a po sledič
no i bi zni se ši rom sve ta
ka ko bi od go vo ri li na že lje i po tre be
po tro ša ča. Da kle, di gi tal na teh no logi
ja ne iz be žno uti če na po ja vu di gital
ne eko no mi je, i to ne sa mo da utiče
već je njen ne ras ki di vi deo.
Šta je di gi tal na
eko no mi ja?
Di gi tal na eko no mi ja pred sta vlja
eko no mi ju za sno va nu da di gi tal nim
teh no lo gi ja ma. Di gi tal na tran sforma
ci ja, su prot no ono me što mno gi
ve ru ju, ni je sa mo pre la zak sa ko muni
ka ci je uži vo na on li ne ko mu ni kaci
ju, već se ra di o tran sfor ma ci ji svih
aspe ka ta po slo va nih tran sak ci ja i
nji ho vih in ter ak ci ja sa in ter nim i ekster
nim uče sni ci ma.
Di gi tal na eko no mi ja je eko no mi ja
za sno va na na mno go broj nim sva kodnev
nim on li ne ko nek ci ja ma, me đu
lju di ma, bi zni si ma, ure đa ji ma, poda
ci ma i pro ce si ma. Dru gim re či ma,
„hi per po ve za nost” je oko sni ca di gital
ne eko no mi je, i sva ko pred u ze će
ko je že li da op sta ne mo ra svo je poslov
ne pro ce se da tran sfor mi še ta ko
da obez be di ne pre kid nu po ve za nost
unu tar i iz van or ga ni za ci je.
Za di gi tal nu eko no mi ju
ne po sto je gra ni ce
Tehnologija zasnovana na cloudu
omo­gu­ća­va kom­pa­ni­ja­ma da ra­stu
i skaliraju neverovatnom brzinom
upra vo zbog to ga što ni ka da ni je bilo
lak še po slo va ti glo bal no, jer je svet
sa po ja vom in ter ne ta po stao glo bal
no se lo. Pan de mi ja CO VID-19 po kaza
la nam je da za kom pa ni je ko je že le
da op sta nu iza zo vi po put oba ve znog
uda lje nog ra da mo gu bi ti pre va zi đe ni.
Kom pa ni je ši rom sve ta ur gent no su se
pre ba ci le na „re mo te” i ubr zo pri me tile
sve be ne fi te ova kvog mo de la ra da.
Ka ko lo ka ci ja vi še ne pred sta vlja uslov
za tra že nje za po sle nih, tr žiš ta rad ne
sna ge enorm no su se pro ši ri la.
Iza zo vi ko je
di gi tal na eko no mi ja
po sta vlja
sa­vre­me­nim pred­u­ze­ći­ma
Mo že mo re ći da je di gi tal no do ba
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

vre me ve li kih pri li ka, ali isto ta ko i veli
kih po tre sa i po re me ća ja. Op sta će
is klju či vo one kom pa ni je ko je bu du
ima le do volj no vo lje, ali i spo sob nosti,
da se pri la go de br zo ra stu ćim prome
na ma.
Ukrat ko, da bi kom pa ni je us pe le
u di gi tal noj eko no mi ji mo ra će brzo
i sve o bu hvat no da pro đu kroz
pro ces di gi tal ne tran sfor ma ci je. Od
suš tin ske va žno sti je da u tom proce
su na svo joj stra ni ima ju mo ćan
alat kao što je ERP ko ji im mo že pomo
ći ne sa mo da pre ži ve već i da
na pre du ju.
Po slov no re še nje kao što je ERP
PANT HEON mo že vam po mo ći da u
pred u ze ću ima te ve ću kon tro lu i vidlji
vost, da sma nji te troš ko ve a pove
ća te pro duk tiv nost.
Op­sta­će sa­mo oni ko­ji se
naj­br­že adap­ti­ra­ju
na pro me ne
Cen tra li zo van si stem kao što je ERP
omo gu ća va kom pa ni ja ma da ot klju ča ju
skri ve ni po ten ci jal ta ko što obez be đu je
bes pre kor nu po ve za nost iz me đu raz liči
tih funk ci ja or ga ni za ci je. ERP rešenje
do­no­si pred­u­ze­ću zna­čaj­nu uš­te­du
troškova me đu ko je spa da sma nje nje
ope ra tiv nih troš ko va, sma nje nje ad mini
stra tiv nih troš ko va, sma nje nje troš kova
upra vlja nja za li ha ma i di stri bu ci je, ispo
ru ka pro iz vo da na vre me itd.
Ka ko se po da ci sma tra ju jed nim
od naj va žni jih sred sta va u di gi tal noj
eko no mi ji, in ve sti ci ja u re še nje koje
nu di na pred ne iz veš ta je je „must
ha ve” sva kog pred u ze ća ko je že li da
za dr ži kon ku rent sku pred nost. Sistem
kao što je ERP da je me nadžmen
tu ptič ji po gled na ono što se
de ša va u kom pa ni ji i po ma že im da
pre po zna ju ne do stat ke. Na osnovu
pra­vo­vre­me­nih i tač­nih po­data
ka li de ri mo gu da do no se br ze
i va lja ne od lu ke ka ko bi po bolj ša li
pro ce se, pri do bi li no ve kup ce itd.
Da za klju či mo, im ple men ta ci ja ERP
re še nja za sno va nog na clo u du je dan
je od ključ nih ko ra ka u di gi tal noj transfor
ma ci ji. Da bi pre ži ve le ovaj di gi tal ni
dar vi ni zam, kom pa ni je tre ba da bu du
u mo guć no sti da svo je po slo va nje vode
elek tron ski, da on li ne ko mu ni ci ra ju
ka ko sa za po sle ni ma ta ko i sa kli jen tima,
da au to ma ti zu ju po slov ne pro ce se
i da obez be de uda lje nu rad nu sna gu.
Da li je va ša kom pa ni ja sprem na? Io
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

No kia XR20
– eks trem no iz dr žljiv ure đaj
na ko ji pred u ze ća u Sr bi ji
mo gu da se oslo ne
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Mo­der­no po­slo­va­nje jed­no­stav­no ne mo­že ni da se za­mi­sli bez ko­riš­će­nja di­gi­tal­nih teh­nolo­gi­ja.
Ovi pa­met­ni ure­đa­ji ne sa­mo da obez­be­đu­ju osnov­nu po­ve­za­nost sa na­šim ko­le­ga­ma
i part­ne­ri­ma, već ta­ko­đe pred­sta­vlja­ju i „se­fo­ve” ko­ji ču­va­ju sve na­še va­žne po­slov­ne po­dat­ke
i omo­gu­ća­va­ju nam nji­ho­vu do­stup­nost gde god da se na­la­zi­mo. Sto­ga je iz­u­zet­no va­žno
da ko­ri­sti­mo teh­no­lo­gi­je ko­je vo­li­mo, ko­ji­ma ve­ru­je­mo i ko­je že­li­mo da ko­ri­sti­mo du­že, ka­ko
bi­smo bi­li do­dat­no mir­ni.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Au tor: Apra ham Aslanyan, me na džer za raz voj po slo va nja
za pod ruč je Bal ka na u kom pa ni ji HMD Glo bal
Kom pa ni ja HMD Glo bal,
dom No kia te le fo na, kre i ra
upra vo ta kve ure đa je koji
su po u zda ni, iz u zet no iz dr žlji vi i
sa vr še ni za sva ko po slov no okru ženje.
Kom pa ni ja je ne dav no pro ši ri la
svoj An dr oid En ter pri se Re com mended
port fo lio No kia ure đa ja no vim
pa met nim te le fo nom ko ji je sa vr šen
čak i za naj zah tev ni je po slo ve – no vi
No kia XR20 te le fon ko ji je sa da dostu
pan ko ri sni ci ma u Sr bi ji.
Teh no lo gi ja ko ja je
na pra vlje na da tra je
No kia te le fo ni su iz ra đe ni sa uvere
njem da teh no lo gi ja tre ba da traje
du že. No kia XR20 te le fon je napra
vljen po voj nom stan dar du, i može
da iz dr ži naj te že rad ne uslo ve
kroz ši rok op seg raz li či tih in du stri ja,
od lo gi sti ke i tran spor ta do fa brič ke
pro iz vod nje. Ovo je pr vi No kia te lefon
ko ji pred sta vlja deo iz dr žlji vog
An droid En ter pri se Re com men ded
pro gra ma.
Dok isto vre me no mo že da se po hvali
istim ele gant nim i le pim di zaj nom po
ko me su No kia te le fo ni po zna ti, Nokia
XR20 ne sa mo da pru ža iz dr žli vost
po treb nu na ko mer ci jal nom ni vou, već
do la zi i sa do dat nim funk ci ja ma ko je
ovaj te le fon či ne ide al nim za po slov no
ko riš će nje. No kia XR20 te le fon je te stiran
da pre ži vi pa do ve sa vi si ne do 1,8
me ta ra, po ta pa nje u vo du na du bi ni
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

do 1,5 me ta ra u tra ja nju do sat vre mena,
i ko riš će nje na eks trem nim tem pera
tu ra ma od -20°C do +55°C.
Gor nje dug me No kia XR20 pa metnog
te le fo na se mo že po seb no is progra
mi ra ti, ta ko da se ko ri sti za po kreta
nje apli ka ci ja ili kao dug me za hit ne
slu ča je ve, što zna či da svo je naj češ će
ili naj va žni je za dat ke mo že te da uči nite
pri stu pač ni jim.
Bez bed nost i po u zda nost
u nje go voj sr ži
Du že ko riš će nje te le fo na ne za visi
sa mo od iz dr žlji vo sti ure đa ja, softver
ska po drš ka je ta ko đe ključ na. Istra
ži va nja po ka zu ju da se pro se čan
ži vot ni vek pa met nog te le fo na koji
se ko ri sti u po slov nom okru že nju
skra ću je usled ne do volj ne po drš ke
za ure đa je. Od ra ža va ju ći istu po trebu
za po u zda noš ću i iz nu tra, Nok
i a X R 2 0 d ol az i s a n a jd už o m p od r -
š kom do sa da – pro du že ne 4 godi
ne me seč nih bez bed no snih ažuri
ra nja će omo gu ći ti bez bed nost
po slov nih i lič nih po da ta ka do 2025.
go di ne, 3 godine An dr oid OS ažu ri ranja
i pro du že na 3­godišnja garancija.
Obez be đi va nje i har dver skih re še nja
i uslu ga kom pa ni ja ma ši rom sve ta pruža
nam od li čan uvid u ono šta im je potreb
no. Bli sko sa ra đu je mo sa na šim klijen
ti ma i uzi ma mo u ob zir nji ho ve potre
be ka da je reč o is tra ži va nju i raz voju
no vih do da ta ka port fo li ju, što nam
omo gu ća va da uvek bu de mo u predno
sti. No kia XR20 ni je iz u ze tak i ra duje
mo se ono me što bu duć nost do no si.
Na do gra đu ju ći port fo lio po u zdanih
re še nja, No kia XR20 do pu nja va
ra stu ću po nu du pro iz vo da za pred u­
ze ća do ma No kia te le fo na i ak se soa
ra. Uz po sto je će En ter pri se Mo bi lity
Ma na ge ment i IoT da ta ro a ming servi
se HMD Ena ble Pro i HMD Con nect
Pro, fin ski brend je ne dav no po tvr dio
po sve će nost na stav ku ra sta i raz vo ja
svo je po nu de za pred u ze ća. Uz HMD
Ena ble Pro, IT ode lje nje kom pa nije
mo že da opre mi No kia XR20 tele
fon apli ka ci ja ma i kon fi gu ra ci ja ma
po treb nim za iz vr ša va nje sva kog zadat
ka. Efi ka sno, la ko za ko riš će nje i
flek si bil no, iz ra đe no na ba zi An droid
Ma na ge ment API, ovo re še nje je
sprem no za bu duć nost, i pru ža vam
pred no sti naj no vi jih An dr oid En terpri
se mo guć no sti. Io
Vi še in for ma ci ja: https://www.nokia.co
m/pho nes/srl _rs
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Sle­de­ći ko­rak
za Cloud
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Zaš to ni je do volj na sa mo jed na cloud plat for ma
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Au­tor: Igor Pra­vi­ca,
Ge­ne­ral Ma­na­ger, IBM EET
Bi­li smo sve­do­ci ka­ko su napred­ne
teh­no­lo­gi­je – po­put
clo­u­da, veš­tač­ke in­te­li­gen­cije
(AI), au­to­ma­ti­za­ci­je i ala­ta za saj­ber
bez­bed­nost – omo­gu­ći­le ra­znim in­dustri­ja­ma,
lan­ci­ma snab­de­va­nja i rad­noj
sna­zi da una­pre­de obim, br­zi­nu i bezbed­nost
u stal­no­ra­stu­ćem vir­tu­el­nom
sve­tu. Od po­čet­ka CO­VID 19 pan­demi­je,
vi­de­li smo da se pro­ce­si di­gital­ne
tran­sfor­ma­ci­je skra­ću­ju iz go­dina
u nedelje. Kom­pa­ni­je ši­rom sve­ta
ubr­za­va­ju svo­je di­gi­tal­ne tran­sfor­maci­je:
usva­ja­ju no­ve po­slov­ne mo­de­le,
pre­meš­ta­ju wor­klo­ad na cloud i di­gita­li­zu­ju
svo­je po­slo­va­nje. Sve to sa ciljem
da se mo­der­ni­zu­je, bo­lje pred­vidi,
au­to­ma­ti­zu­je i obez­be­di sa­mo poslo­va­nje.
Sa­da vi­še ne­go ika­da, po­slov­ni li­deri
i di­rek­to­ri IT sek­to­ra (CIO) mo­ra­ju da
osi­gu­ra­ju da nji­ho­va ne­dav­na ula­ganja
u cloud plat­for­me vra­ća­ju oče­ki­vanu
vred­nost. Tu se ne za­vr­ša­va pri­ča o
adap­ta­ci­ji clo­u­da. Na­pro­tiv, pu­to­va­nje
tek po­či­nje.
Ne­dav­na IBM-ova glo­bal­na stu­di­ja o
tran­sfor­ma­ci­ji Clo­u­da (Clo ud’s next leap:
How to create transformational busi­ness
va­lue. IBM IBV. No­vem­ber 2021)
ot­kri­la je da je Cloud tr žiš te uš lo u hibrid
nu, mul tic loud eru i da je i da­lje
ak­tu­el­na za­bri­nu­tost oko ve­zi­va­nja za
sa­mo jed­nog cloud do­ba­vlja­ča, bezbed­no­sti,
kao i in­ter­o­pe­ra­bil­no­sti.
Potreba za hibridnim, multicloud pristu­pom
je iz­ra­že­ni­ja ne­go ika­da ra­ni­je.
Da naš nja re al nost:
Hi brid ni cloud je
do mi nant na IT ar hi tek tu ra
Stu­di­ja je ot­kri­la dra­stič­nu pro­menu
u po­slov­nim po­tre­ba­ma, jer su samo
tri pro­cen­ta glo­bal­nih is­pi­ta­ni­ka
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

iz­ja­vi­li da ko­ri­ste je­dan pri­vat­ni ili jav­ni
cloud u 2021. go­di­ni, u od­no­su na
29 pro­ce­na­ta 2019. go­di­ne – us­po­stavlja­ju­ći
hi­brid­ni cloud kao do­mi­nant­nu
IT ar­hi­tek­tu­ru. Kom­pa­ni­je od­lu­čuju
da „ra­ši­re“ svo­je po­dat­ke na vi­še raz­li­či­tih
okru­že­nja (bi­lo lo­kal­no ili u
jav­nom clo­u­du), i po­me­ra­nje ka hi­bridnom
pri­stu­pu clo­u­du je per­ma­nent­no.
Šta vi­še – to je sa­da pra­vi­lo me­đu kompa­ni­ja­ma.
Pro na la že nje part ne ra
za cloud, ne sa mo
do ba vlja ča uslu ge
U za­vi­sno­sti od ko­li­či­ne uklju­če­nih
po­da­ta­ka, ti­pa apli­ka­ci­je i ni­voa slo­ženo­sti,
za mi­gra­ci­ju sa jed­nog okru­ženja
na dru­go po­tre­ban je spe­ci­ja­li­stič­ki
pri­stup. Na kra­ju, vaš do­ba­vljač cloud
uslu­ga tre­ba da bu­de vi­še od jed­nog
obič­nog is­po­ru­či­o­ca teh­no­loš­kih reše­nja.
Tre­ba­lo bi da bu­de pra­vi part­ner
spre­man da pro­ak­tiv­no po­dr­ži i mi­graci­ju
i ši­ru po­slov­nu tran­sfor­ma­ci­ju.
Naš cilj u IBM-u je da za jed nič ki
ra di mo sa kli jen ti ma ka ko bi smo im
olak ša li nji ho vo pu to va nje do clouda,
upo­tre­blja­va­ju­ći pri­stup otvo­renog
hi­brid­nog clo­u­da ko­ji omo­gu­ćava
or­ga­ni­za­ci­ja­ma da kre­i­ra­ju, po­kreću
i upra­vlja­ju apli­ka­ci­ja­ma i po­slov­nim
pro­ce­si­ma na do­sle­dan na­čin, u bi­lo
kom okru­že­nju.
IBM već du­že vre­me­ve­ru­je da je hibrid­ni,
mul­tic­loud pri­stup put u pravom
sme­ru. Mi ve­ru­je­mo da je ve­zi­vanje
sa­mo za jed­nog do­ba­vlja­ča u suprot­no­sti
sa du­hom istin­skog hi­bridnog
clo­u­da, jer bi on tre­ba­lo da bu­de
otvo­ren i da omo­gu­ći kli­jen­ti­ma da isko­ri­ste
pred­no­sti ko­je nu­de mo­guć­nosti
i ela­stič­nost mul­tic­loud pri­stu­pa. Na
pri­mer, hi­brid­ne mul­tic­loud plat­for­
me, kao što je IBM Cloud Sa­tel­li­te, delu­ju
kao ob­je­di­nju­ju­ći sloj mo­guć­no­sti
na bi­lo ko­joj lo­ka­ci­ji na ko­joj se na­la­ze
po­da­ci, bez ob­zi­ra da li su on-prem, u
bi­lo kom clo­u­du ili na ed­geu. Ova platfor­ma
je po­seb­no dra­go­ce­na na­šim
kli­jen­ti­ma u stro­go re­gu­li­sa­nim in­dustri­ja­ma,
jer upo­tre­bom re­še­nja mo­gu
da po­dr­že neo­p­hod­ne stan­dar­de, da
osi­gu­ra­ju bez­bed­nost i su­ve­re­ni­tet poda­ta­ka,
u skla­du sa re­gu­la­ti­vom svakog
re­gi­o­na, ka­da ih pri­me­nju­ju onpre­mi­ses,
na sop­stve­nim sa­te­lit­skim
lo­ka­ci­ja­ma.
Šta da oče ku je mo
od hi brid nog clo u da
u 2022?
Šta je sle­de­će? Za­vi­ri­li smo u 2022.
i is­tra­ži­li smo šta bi go­di­na mo­gla da
do­ne­se sve­tu hi­brid­nog clo­u­da.
· Kom pa ni je će stra teš ki mi gri rati
rad na op te re će nja (wor klo ad) dok
bu du pri hva ta le mo der ni za ci ju. Kako
or­ga­ni­za­ci­je bu­du na­pre­do­va­le na
svo­jim hi­brid­nim i mul­tic­loud pu­to­vanji­ma,
nji­hov fo­kus će se usme­ri­ti ka
to­me da se od­re­di gde idu ko­ja rad­na
op­te­re­će­nja. Na po­čet­ku nji­ho­vog puta
u cloud, or­ga­ni­za­ci­je su če­sto premeš­ta­le
jed­no­stav­na rad­na op­te­re­ćenja
u cloud, a sa­da raz­ma­tra­ju mi­gra­ciju
kri­tič­ni­jih, slo­že­nih rad­nih op­te­re­ćenja
dok se od­lu­ču­ju za mo­der­ni­za­ci­ju.
U go­di­ni pred na­ma, mo­ra­će da iz­vrše
in­ven­tar svog IT okru­že­nja ka­ko bi
oda­bra­le ko­ja to rad­na op­te­re­će­nja i
apli­ka­ci­je su naj­pri­klad­ni­je za cloud, a
ko­je bi tre­ba­lo da osta­nu on-pre­mi­ses.
· Bez bed nost će bi ti va žna na
agen di, jer saj ber pret nje ra stu. Jedan
od mno­go raz­lo­ga zaš­to or­ga­niza­ci­je
sve vi­še usva­ja­ju hi­brid­ni, multic­loud
pri­stup je­ste da ubla­že ri­zik od
kon­cen­tra­ci­je do­ba­vlja­ča dok su sajber
pret­nje u po­ra­stu. Uz na­gla­sak na
zaš­ti­ti po­da­ta­ka, pred­u­ze­ća će ta­kođe
pri­o­ri­tet usme­ri­ti na bez­bed­nost
osmiš­lje­nu sa jed­nom tač­kom vi­dlji­vosti
ka­ko bi do­bi­la pri­stup ho­li­stič­kom
po­gle­du na pret­nje i ubla­ža­va­nju slože­no­sti
u go­di­ni pred na­ma.
· Pri pre ma za upra vlja nje po daci
ma: po rast in du strij skih clo u da.
Dok se or­ga­ni­za­ci­je hva­ta­ju u koš­tac
sa bez­bed­noš­ću i usa­gla­še­noš­ću sa
pro­pi­si­ma, 64% di­rek­to­ra is­pi­ta­ni­ka iz
iste stu­di­je sla­že se da je us­kla­đe­nost
sa pro­pi­si­ma u in­du­stri­ji zna­čaj­na prepre­ka.
Poš­to­va­nje usa­gla­še­no­sti i bezbed­no­snih
zah­te­va po­seb­no je va­žno
za ve­o­ma re­gu­li­sa­ne in­du­stri­je kao što
je na pri­mer sek­tor fi­nan­sij­skih uslu­ga.
Sa IBM Clo­u­dom za fi­nan­sij­ske uslu­ge
IBM po­ma­že fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma
da se iz­bo­re sa ovim iza­zo­vi­ma istovre­me­no
ubr­za­va­ju­ći ino­va­ci­je no­vim
di­gi­tal­nim po­nu­da­ma iz svog ra­stu­ćeg
eko­si­ste­ma od vi­še od 100 teh­no­loških
part­ne­ra i fin­tec­ha. Ugra­đe­ne kontro­le
na plat­for­mi – ko­je je uveo IBM
Fi­nan­cial Ser­vi­ces Cloud Advi­sory Coun­cil,
mre­ža di­rek­to­ra IT sek­to­ra, tehnič­kih
di­rek­to­ra, re­gu­la­to­ra i dru­gih
struč­nja­ka iz vi­še od 80 fi­nan­sij­skih insti­tu­ci­ja
ši­rom sve­ta – i mo­guć­no­sti zašti­te
po­da­ta­ka ima­ju za cilj da po­mog­nu
fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma da od­go­vo­re
na zah­te­ve us­kla­đe­no­sti sa pro­pi­si­ma.
Ia­ko za­pra­vo ni­ko ne zna tač­no šta
će se de­si­ti u 2022, mo­že­mo da bude­mo
si­gur­ni da su po­sled­nje dve godi­ne
bi­le pre­kret­ni­ca u di­gi­tal­noj transfor­ma­ci­ji.
U pot­pu­no­sti oče­ku­je­mo
da će hi­brid­ni cloud na­sta­vi­ti da igra
fun­da­men­tal­nu ulo­gu u po­kre­ta­nju
ino­va­ci­ja neo­p­hod­nih za iz­grad­nju otpor­no­sti
i otva­ra­nju no­vih mo­guć­no­sti
za or­ga­ni­za­ci­je u bu­duć­no­sti. Io
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Če tvr ti na evrop skih kom pa ni ja
ne ula že do volj no sred sta va za
spre ča va nje saj ber bez bed no snih
in ci de na ta
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Struč­nja­ci za saj­ber bez­bed­nost pri­me­ću­ju da je je­dan od de­set spre­če­nih in­ci­de­na­ta u
kom­pa­ni­ja­ma mo­gao da re­zul­ti­ra ozbilj­nim bez­bed­no­snim pro­bo­jem. Me­đu­tim, ne­dav­no
is­tra­ži­va­nje kom­pa­ni­je Ka­spersky po­ka­zu­je da 23% do­no­si­la­ca po­slov­nih od­lu­ka u Evro­pi
ka­že da nji­ho­va kom­pa­ni­ja ne ula­že do­volj­no u spre­ča­va­nje saj­ber­be­zbed­no­snih in­ci­de­na­ta.
Bu­du­ći da je vi­še od tri če­tvr­ti­ne (79%) pret­hod­no bi­lo žr­tva saj­ber kri­mi­na­la – pri če­mu je
ve­ći­na in­ci­de­na­ta (31%) uzro­ko­va­na „sa­mo“ na­pa­dom pu­tem i-mej­la – do­no­si­o­ci po­slov­nih
od­lu­ka sa­da mo­ra­ju ozbilj­ni­je da shva­te ovu si­tu­a­ci­ju i da ko­ri­ste naj­no­vi­je teh­no­lo­gi­je ka­ko
bi zaš­ti­ti­li re­sur­se i iz­be­gli troš­ko­ve do ko­jih do­la­zi usled pro­bo­ja.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Saj ber na pa di na kom pa ni je
svih ve li či na po sta ju sve opasni
ja pret nja i bri ga do no sila
ca po slov nih od lu ka ši rom Evro pe.
Ipak, do stup na su naj sa vre me ni ja reše
nja ko ja im mo gu po mo ći u zaš titi
re sur sa – i sma nje nju fi nan sij skog
uti ca ja u slu ča ju us peš nog na pa da.
Sa evo lu i ra njem saj ber pret nji raz vi jaju
se i bez bed no sna re še nja i uslu ge
– a nji ho va vred nost je do ka za na. Izveš
taj kom pa ni je Ka spersky „Must-have
cyber se cu rity in sights for pro ac ti ve
bu si ness de ci si on ma kers” po ka zu je da
kom pa ni je i do no si o ci po slov nih odlu
ka ne či ne do volj no da osta nu zaš tiće
ni, jer ne zna ju ka ko.
Mal ver,
neo­bu­če­ni za­po­sle­ni
i ne­do­sta­tak zaš­ti­te:
sla­be tač­ke ko­je mu­če
do­no­si­o­ce po­slov­nih od­lu­ka
Čak 63% od 1.500 an ke ti ra nih dono
si la ca od lu ka ka že da su za bri nu ti
u ve zi sa pret nja ma saj ber be zbed nosnih
na pa da – na ro či to ka da je reč o
sle de ćim vek to ri ma na pa da:
- spaj ver: 64%
- ran som ver: 63%
- mal ver: 63%
- ci lja ni na pa di (na or ga ni za ci ju ili
in du stri ju): 63%
- i-mejl: 62%
Vi še od po lo vi ne (53%) do no si la ca
po slov nih od lu ka stra hu je da za posle
ni ne poš tu ju bez bed no sne po li tike
i prak se. Sa mo jed na pe ti na (21%)
ima pu no po ve re nje u svest o bezbed
no sti za po sle nih unu tar kom pani
je. Osim to ga, 64% is pi ta ni ka smatra
da to što za po sle ni sve vi še kori
ste lič ne ure đa je i cloud ser vi se
ote ža va pra će nje mo gu ćih ri zi ka ili
pro bo ja.
„Bez ob zi ra na to da li se ra di o
greš ka ma za po sle nih, i-mejl na padi
ma ili sve ve ćoj slo že no sti IT in frastruk
tu re, na še is tra ži va nje uka zu je
na vr lo ja sne sla be tač ke ko je kompa
ni je – ma la i sred nja pred u ze ća,
kao i kor po ra ci je – mo ra ju da re še.
To pod ra zu me va so fi sti ci ra na bezbed
no sna re še nja (vi še od end po int
zaš ti te), bo lje in for ma ci je o pret njama
i vi še ula ga nja u po di za nje svesti
o bez bed no sti me đu za po sle nima.
Naj bo lja op ci ja je oda bra ti jednog
saj ber be zbed no snog part ne ra
ko ji mo že da po nu di i teh no lo gi ju i
ljud sku struč nost ka ko bi se obezbe
di la vi dlji vost sve ga što se do ga đa
unu tar va še mre že ra di sve o bu hvatne
zaš ti te. Ukrat ko, kom pa ni je mo gu
bo lje da re a gu ju na tre nut ne i budu
će saj ber pret nje”, iz ja vio je Sr đan
Gli go rić, En ter pri se Ac co unt Ma nager
za pod ruč je Za pad nog Bal ka na u
kom pa ni ji Ka spersky.
Iz veš taj po ka zu je da se ula ga nje u
eks ter nu IT bez bed nost is pla ti i da
po ma že u iz be ga va nju ozbilj nih sajber
be zbed no snih in ci de na ta. Is tra živa
nje kom pa ni je Ka spersky je po kaza
lo da su se kom pa ni je ko je aut sorsu
ju svo ju saj ber bez bed nost su sre le
sa is pod 10% ma nje saj ber in ci de­
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

na ta od kom pa ni ja ko je ra de is ključi
vo sa in ter nim re sur si ma. U 2021.
go di ni, pred u ze ća su po če la da se
okre ću eks ter noj po mo ći. Dru go istra
ži va nje kom pa ni je Ka spersky poka
za lo je da se kom pa ni je sve vi še
okre ću MSP-ovi ma ka ko bi ih zaš titi
li u iza zov nom okru že nju – ma la i
sred nja pred u ze ća kao i kor po ra cije.
Br zo usva ja nje no vih teh no lo gi ja,
no vih rad nih obra za ca i po rast slože
no sti in fra struk tu re pod sta kli su
kom pa ni je da za re ša va nje bez bedno
snih iza zo va po tra že vi so ko kva lifi
ko va ne struč nja ke iz van nji ho ve orga
ni za ci je.
Sa­ve­ti kom­pa­ni­je
Ka­spersky za do­no­si­o­ce
po­slov­nih od­lu­ka
Na ni vou ve li kih kor po ra ci ja, SOC
ti mo vi i SI EM in te gra ci ja po ve ća va ju
ni vo bez bed no sti; za ma la i sred nja
pred u ze ća naj lak ši na čin za su o čava
nje sa da naš njim IT bez bed no snim
iza zo vi ma je an ga žo va nje eks ter nih i
po u zda nih struč nja ka za IT bez bednost.
Ka ko bi po mo gla do no si o cima
po slov nih od lu ka da us po sta ve
od go va ra ju će me re, kom pa ni ja Kaspersky
pred la že sle de će:
- Na men ski ser vi si mo gu da pomog
nu u od bra ni od vi so ko pro filnih
pret nji. Ka spersky Ma na ged Detec
tion and Re spon se ser vis mo že
da po mog ne u iden ti fi ka ci ji i za u stavlja
nju na pa da u nji ho vim ra nim faza
ma, pre ne go što na pa da či ostva re
svo je ci lje ve.
- Ko ri sti te na men sku i efi ka snu endpo
int zaš ti tu, kao i pro iz vo de za ot kriva
nje pret nji i od go vor ka ko bi ste blago
vre me no de tek to va li i sa ni ra li čak
i no ve i eva ziv ne pret nje. Ka spersky
Op ti mum Fra me work uklju ču je sveo
bu hvat nu zaš ti tu kraj njih ta ča ka,
ko ju po kre ću EDR i MDR.
- Svom SOC ti mu obez be di te pristup
naj no vi jim au to ma ti zo va nim infor
ma ci ja ma o pret nja ma i re dov no
ih usa vr ša vaj te pro fe si o nal nim obuka
ma.
- Svo jim za po sle ni ma obez be dite
obu ku o osno va ma saj ber bezbed
no sti, s ob zi rom na to da mnogi
ci lja ni na pa di ot po či nju fi šin gom
ili dru gim teh ni ka ma so ci jal nog inže
nje rin ga.
- In te gra ci ja ljud ske struč no sti i
teh no lo gi je je ključ na. Uko li ko do bije
te oba od jed nog po u zda nog partne
ra ko ji to pru ža in te gri sa no i de limič
no au to ma ti zo va no, mo že te da
obez be di te vi dlji vost ši rom ce log
pred u ze ća, što šte di vre me i po ve ćava
efi ka snost. Ovo ti mu za du že nom
za bez bed nost da je vi še vre me na za
rad na va žni jim stva ri ma.
Iz veš taj kom pa ni je Ka spersky
„Must-ha ve cyber se cu rity in sights
for pro ac ti ve bu si ness de ci si on makers”
je u ce lo sti do stu pan ov de i
uklju ču je ček li stu za do no si o ce poslov
nih od lu ka o to me ka ko mo gu
da op ti mi zi ra ju svo ju saj ber zaš ti tu,
ko rak po ko rak. Io
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Teh no lo gi ja
za sve
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Po­i­ma­ju­ći ši­re­nje CO­VID-19 pan­de­mi­je kao glo­bal­ni pro­blem za či­je pre­va­zi­la­že­nje su po­treb­ni
za­jed­nič­ki na­po­ri svih, kom­pa­ni­ja Le­no­vo je bi­la jed­na od onih ko­je su svoj do­pri­nos da­le svako­dnev­nim
pru­ža­njem pa­met­nih teh­no­lo­gi­ja svi­ma. To je, ka­ko ka­žu u kom­pa­ni­ji, pro­i­zaš­lo iz
nji­ho­vog uve­re­nja da sta­vlja­nje naj­bo­lje teh­no­lo­gi­je u ru­ke većeg bro­ja lju­di vo­di do bo­ljih ide­ja
i re­še­nja za sve, bi­lo da je to me­di­cin­ski is­tra­ži­vač ko­ji ra­di na vak­ci­ni, uči­telj ko­ji vo­di pre­da­va­nje
on­li­ne ili po­je­din­ci ko­ji ko­ri­ste in­ter­net kod kuće da bi za­vr­ši­li svoj po­sao. Sa­gle­da­va­ju­ći zna­čaj
teh­no­lo­gi­ja u vre­me­ni­ma ko­ja do­la­ze, kom­pa­ni­ja je, upr­kos iza­zo­vi­ma ko­je je ko­ro­na vi­rus stvorio,
is­tra­ja­la u na­po­ri­ma na na­stav­ku pro­iz­vod­nje i raz­vo­ju pro­iz­vo­da ko­je nji­ho­vi kup­ci ko­ri­ste za
re­ša­va­nje pro­ble­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju, što je re­zul­ti­ra­lo i za­vid­nim po­slov­nim re­zul­ta­ti­ma
ko­je je kom­pa­ni­ja po­sti­gla 2021.go­di­ne. O proš­loj po­slov­noj go­di­ni, pro­ble­mi­ma ko­je je va­lja­lo
pre­va­zi­ći, ula­ga­nju i pla­no­vi­ma kom­pa­ni­je či­ji do­pri­nos raz­vo­ju di­gi­tal­ne eko­no­mi­je je ne­mer­ljiv
go­vo­ri Jo­van Gla­mo­ča­nin, di­rek­tor kom­pa­ni­je Le­no­vo za Adri­a­tik re­gion.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Bli­ži­mo se kra­ju 2021. go­di­ne.
Ka­ko bi­ste, u smi­slu po­slov­nih rezul­ta­ta
kom­pa­ni­je Le­no­vo, oce­ni­li
ovu go­di­nu?
Po­čet­kom no­vem­bra ob­ja­vi­li smo
rezultate koje je kompanija Lenovo
po­sti­gla u tre­ćem kvar­ta­lu 2021. godi­ne,
ko­ji po­ka­zu­ju da je ovo za nas
bi­la jed­na iz­u­zet­no us­peš­na go­di­na.
Po­stig­nut je re­kor­dan kvar­tal­ni re­zultat
ka­da je Le­no­vo gru­pa u pi­ta­nju, sa
isto­rij­skim naj­vi­šim ni­vo­i­ma pro­fi­ta i
prihoda. Poslovanje kompanije Lenovo
re­zul­ti­ra­lo je zna­čaj­nim re­zul­ta­ti­ma, uz
rast ne to pri ho da od 65% u od no su na
pret­hod­nu go­di­nu, na 512 mi­li­o­na dola­ra.
Pri­hod gru­pe je po­ras­tao za preko
23% u od­no­su na proš­lu go­di­nu,
na 17,9 mi­li­jar­di do­la­ra. In­ve­sti­ci­je u istra­ži­va­nje
i raz­voj su po­ra­sle za sko­ro
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

60% u od­no­su na proš­lu go­di­nu. Ovi
rezultati su postignuti kroz primenu
na­ših ključ­nih prin­ci­pa po­slo­va­nja, kao
što su ja­sna stra­te­gi­ja, ino­va­ci­je pro­izvo­da,
ope­ra­tiv­na iz­vr­snost i glo­bal­nolokalni
pristup.
Izazovi i prilike
Na ko­ji na­čin je pan­de­mi­ja CO­
VID-19 uti­ca­la na va­še po­slo­va­nje?
Pan­de­mi­ja je po­go­di­la sve nas, kako
na lič­nom pla­nu, ta­ko i ka­da je poslovanje
u pitanju. Protekle dve godine
bi­le su pe­riod tek­ton­skih pro­me­na na
glo­bal­nom ni­vou. Kom­pa­ni­ja Le­no­vo
je od sa mog star ta u pr vi plan sta vi la
pre sve­ga bez­bed­nost svo­jih za­po­slenih,
ta­ko da su pr­vi da­ni pan­de­mi­je bi­li
po­sve­će­ni pri­la­go­đa­va­nju na dru­ga­či­ji
vid ra­da – rad od ku­će. Što se ti­če tr­žiš­nih
per­for­man­si, na­ša kom­pa­ni­ja je
za­be­le­ži­la ogro­man rast. Usled global­nih
pro­me­na u na­či­nu ra­da, od­jednom
ste ima­li ogro­man rast po­tra­žnje
za na­šim ure­đa­ji­ma, isto­vre­me­no u veli­kom
bro­ju ze­ma­lja ši­rom pla­ne­te.
Čak i oni ko­ji ra­ni­je mo­žda ni­su bi­li zain­te­re­so­va­ni
za, re­ci­mo, ku­po­vi­nu lapto­pa
od­jed­nom su ose­ti­li po­tre­bu da
ih ima­ju, dok su oni ko­ji su ih već imali
ose­ti­li po­tre­bu da una­pre­de teh­no­logiju
koju poseduju zarad kvalitetnijeg
ra­da od ku­će. Kom­pa­ni­je ko­je po­slu­ju
u naj­ra­zli­či­ti­jim gra­na­ma pri­vre­de utvrdi­le
su da je na­do­grad­nja in­fra­struk­ture
neo­p­hod­na za efi­ka­san rad na da­ljinu,
što je do­ve­lo do povećanja ku­povi­ne
svih vr­sta in­fra­struk­tur­nih re­še­nja.
Sa vi­še od 30 fa­bri­ka ši­rom sve­ta bili
smo u mogućnosti da is­po­ru­ču­je­mo
proizvode u regione i zemlje koje su
bi­le za­tvo­re­ne i ni­su mo­gle da se oslone
na lokalnu proizvodnju.
Šta je bio naj­ve­ći pro­blem to­kom
pan­de­mi­je?
To je pro­blem ne­do­stat­ka kom­pjuter­skih
kom­po­nen­ti. Po­tra­žnja je konstant­no
ve­li­ka, ne­ke po­rudž­bi­ne su još
iz pret­hod­nih kvar­ta­la, pa u po­je­di­nim
obla­sti­ma do­la­zi do kaš­nje­nja u is­poru­ka­ma.
I IDC sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je snažan
rast glo­bal­ne is­po­ru­ke ra­ču­na­ra.
Sa ovim ni­vo­om po­tra­žnje bez prese­da­na,
uz ne­is­pu­nje­nu po­tra­žnju iz
proš­le go­di­ne, po­sto­ji ve­li­ki pri­ti­sak
na pro­iz­vo­đa­če kom­po­nen­ti. Oni ne
snab­de­va­ju sa­mo pro­iz­vo­đa­če ra­čuna­ra,
već­i dru­ge in­du­stri­je, jer se auto­mo­bi­li,
te­le­vi­zo­ri i mno­gi dru­gi pamet­ni
ure­đa­ji da­nas sa­sto­je od mi­nija­tur­nih
ra­ču­na­ra ili srod­nih kom­ponen­ti.
Na­ža­lost, to je do­ve­lo do većih
troš­ko­va do­ba­vlja­ča, a sa­mim tim i do
ra­sta ce­na na­ših pro­iz­vo­da. Ipak, mi se
tru­di­mo da to ubla­ži­mo što je mo­gu­će
vi­še, ja­ča­njem lo­gi­sti­ke i flek­si­bil­noš­ću
pro­iz­vod­nje na glo­bal­nom ni­vou. Bez
ob­zi­ra na si­tu­a­ci­ju u ko­joj smo se naš­li,
ve­ru­jem da uspe­va­mo da po­stig­nemo
vi­sok ste­pen po­slov­ne ot­por­no­sti,
i da smo, upr­kos glo­bal­noj kri­zi, us­peli
da odr­ži­mo za­vi­dan ni­vo po­slo­va­nja.
„Client-Edge-Cloud
-Network-Intelligence”
Ko­je su spe­ci­fič­ne obla­sti u koje
ula­že­te kao deo va­ših na­po­ra da
udvo­stru­či­te ukup­na ula­ga­nja u istra­ži­va­nje
i raz­voj?
Ula­že­mo u sve obla­sti ko­je su deo
na­še teh­no­loš­ke ar­hi­tek­tu­re „Cli­ent-
Ed­ge-Cloud-Net­work-In­tel­li­gen­ce“.
Na pri­mer, ka­da su kli­jen­ti u pi­ta­nju,
radimo na razvoju svih vrsta pametnih
ure­đa­ja, IoT-a, em­bed­ded com­pu­tin­ga
i ra­ču­nar­skih plat­for­mi sledeće ge­nera­ci­je.
Ka­da je u pi­ta­nju ed­ge, gra­di­mo
full-stack port­fo­lio ed­ge ra­ču­nar­stva.
U ve­zi sa clo­u­dom, ula­že­mo u odr­žava­nje
li­der­ske po­zi­ci­je u obla­sti ra­čunar­stva
vi­so­kih per­for­man­si, li­qu­id coo­lin­ga
i Hybrid Cloud teh­no­lo­gi­ja. Kada
je u pi­ta­nju net­work, fo­ku­si­ra­mo
se na kon­ver­gen­ci­ju cloud-net­wor­ka i
soft­ver­ski de­fi­ni­sa­nu teh­no­lo­gi­ju. Kada
je u pi­ta­nju in­tel­li­gen­ce, in­ve­sti­cije
će bi­ti usme­re­ne na big da­ta platfor­me
i na­šu AI plat­for­mu, ka­ko bi se
omogućila pa­met­na ver­ti­kal­na re­šenja.
Srbija kao svet
Ka­kvi su vam pla­no­vi za srp­sko
tr­žiš­te u na­red­nom pe­ri­o­du?
Kao i u dru­gim dr­ža­va­ma, naj­veće
na­po­re tre­nut­no ula­že­mo u to da
ade­kvat­no od­go­vo­ri­mo na po­ve­ćanu
po­tra­žnju i da omo­gu­ći­mo da lanac
snab­de­va­nja ne­sme­ta­no funk­cio­ni­še.
Iz­u­zet­no ce­ni­mo na­še kup­ce
i mak­si­mal­no se tru­di­mo da ure­đaji
bu­du obez­be­đe­ni, kao i da vre­me
če­ka­nja bu­de što kra­će. Ta­ko­đe, nasto
ji mo da ino va ci je ko je uvo di mo
u na­šu po­nu­du na glo­bal­nom ni­vou
pra­vo­vre­me­no pred­sta­vi­mo i na tržiš­tu
Sr­bi­je. Ra­du­je nas što kom­pa­nije
svih ve­li­či­na na­sta­vlja­ju sa na­po­rima
za di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju, a tako­đe
vi­di­mo sna­žan po­rast po­tražnje
od stra­ne obra­zov­nih in­sti­tu­ci­ja
ko­je pri­la­go­đa­va­ju svo­je ak­tiv­no­sti
obra­zo­va­nju na da­lji­nu. Osim to­ga,
gej­ming in­du­stri­ja u Sr­bi­ji je u usponu
i to je ve li ka pri li ka za nas kao
kom­pa­ni­ju, s ob­zi­rom na to da je Leno
vo gej ming sek tor ve o ma jak i da
kon stat no ra ste. Io
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Pro me na
kul tu re do ni ra nja
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Ma­ster­card po­dr­žao NUR­DOR no­vom on­lajn plat­for­mom za do­na­ci­je i mod­nom ko­lek­cijom
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

U
Ma­ster­car­du kom­bi­nu­je­mo
sa­o­se­ća­nje s na­šim sna­gama
u poslovanju – poput
ino va tiv no sti, in klu ziv no sti, flek si bilno­sti
i po­ve­re­nja. Cilj nam je osnaži­ti
in­klu­ziv­nu, di­gi­tal­nu eko­no­miju
od ko­je će ko­ri­sti ima­ti svi čla­no­vi
za­jed­ni­ce, ta­ko što tran­sak­ci­je či­nimo
si gur nim, jed no stav nim, pa metnim
i pri­stu­pač­nim. Shva­ta­mo ko­li­ko
je svet me­đu­sob­no po­ve­zan i iz prve
ru ke vi di mo ka ko je na ša pre danost
druš tve noj od go vor no sti – direkt
no po ve za na sa na šim us peš nim
po­slo­va­njem.
Sva is­tra­ži­va­nja go­vo­re u pri­log
to me da ge ne ra ci ja Z, ko ja sa da
po la ko ula zi u rad no spo sob no stanov
niš tvo, iz be ga va bren do ve koji
ne po­slu­ju na odr­živ na­čin, a 73%
njih sve­sno pla­ća i do 10% vi­še novca
za pro zvo de kom pa ni ja ko je poslu­ju
na taj na­čin. Ka­da pri­ča­te sa
sta­ri­jim Ze­de­ri­ma, ve­ći­na njih je zain
te re so va na za cir ku lar nu eko nomi­ju,
što ni­je slu­čaj sa mi­le­ni­jal­sima.
To je isto­vre­me­no i pr­va pra­va
di gi tal-na ti ve ge ne ra ci ja, što kombi­no­va­no
zna­či da je po­ten­ci­jal da
oni po­kre­nu i po­dr­že kor­po­ra­tivne
fi­lan­trop­ske i na­po­re za odr­živost
iz ra zi to ve li ki, na rav no, do kle
god pre­po­zna­ju au­ten­tič­nost u tim
ak­ci­ja­ma.
„Bi­ti ne­či­ji su­pe­r­he­roj.
Ne­pro­ce­nji­vo.”
U poslednje dve godine korisnici u
Sr­bi­ji su sve sna­žni­je ori­jen­ti­sa­ni na
kupovinu preko interneta, dok u sferi
prikupljanja donacija i dalje domini­ra
tra­di­ci­o­nal­ni na­či­ni upla­ta. U cilju
da do­ni­ra­nje uči­ni jed­no­stav­ni­jim,
br­žim i odr­ži­vim, kom­pa­ni­ja Ma­stercard
pokrenula je nedavno novi društve­no
od­go­vor­ni pro­je­kat “Bi­ti ne­či­ji
su­per­he­roj. Ne­pro­ce­nji­vo.” Ovim projektom
kompanija promoviše nov način
druš­tve­no od­go­vor­nog po­slo­va­nja
pre­ma or­ga­ni­za­ci­ji NUR­DOR, ko­ju podr­ža­va
od 2019. go­di­ne. Ma­ster­card
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

je ovaj put za or­ga­ni­za­ci­ju NUR­DOR
koncipirao modernu e-platfromu za
do ni ra nje - su­per­he­ro.rs , sta vlja jući
u funk­ci­ju do­bro­čin­stva sve ključ­ne
funk­ci­nal­no­sti di­gi­tal­nih pla­ća­nja.
Ka­ko bi­smo do­dat­no pri­bli­ži­li va­žnost
pomaganja drugima, a posebno moti­vi­šu­ći
mla­de da se pri­klju­če ak­ci­ji,
va­žan deo plat­for­me je i Su­per­he­ro
ko­lek­ci­ja ulič­ne mo­de, spe­ci­jal­no kreirane
za ovu svrhu i proizvedene u Srbiji,
koja je dostupna jedino u okviru
su­per­he­ro.rs­.
U za­jed­nič­koj mi­si­ji
Udru­že­nje NUR­DOR sa ve­li­kom
po­sve­će­noš­ću već go­di­na­ma us­peš­no
po­ma­že de­ci obo­le­loj od ra­ka i
nji­ho­vim ro­di­te­lji­ma u pro­ce­su le­čenja,
obez­be­đu­ju­ći im uslo­ve za što
br­ži i lak­ši opo­ra­vak. U to­me im poma­žu
kom­pa­ni­je i gra­đa­ni ko­ji ve­ruju
u nji­ho­vu mi­si­ju. E-plat­fo­ro­mom
su­per­he­ro.rs­Nur­dor sa­da ima va­žan
ka nal za pri ku plja nje do na ci ja, koji
ima za cilj da po seb no in si pi ri še i
uklju­či gra­đa­ne.
On­lajn plat­for­ma su­per­he­ro.rspred­sta­vlja
za or­ga­ni­za­ci­ju NUR­DOR
iz­u­zet­no va­žan ka­nal do­na­ci­je ko­ji
na jed­no­sta­van a odr­živ na­čin omogu­ća­va
da pri­ku­plja­ju do­dat­na sredstva
za va­žne ini­ci­ja­ti­ve i ak­tiv­no­sti
ko­ji­ma se or­ga­ni­za­ci­ja ba­vi. Ti­me se
sti­ču uslo­vi da NUR­DOR na­sta­vi sveo
bu hvat no i kon ti nu i ra no da do prino­si
bo­ljim uslo­vi­ma le­če­nja i oporav
ka de ce obo le le od ra ka i nji hovih
po­ro­di­ca.
Va­žnost in­klu­ziv­ne,
di­gi­tal­ne eko­no­mi­je
Ma­ster­car­do­ve stu­di­je po­ka­zu­ju da
su ve­će in­ve­sti­ci­je u zdrav­stvo naj­češ­će
ini­ci­ja­ti­ve u ko­ji­ma gra­đa­ni vi­de po­trebu
za sop­stve­nim uklju­či­va­njem, kao
i ve­ćim ula­ga­nji­ma kom­pa­ni­ja. On­lajn
plat­for­ma su­per­he­ro.rs­ob­je­di­nju­je napo­re
kom­pa­ni­je Ma­ster­card da ukaže
na sve pred­no­sti ko­je di­gi­tal­na
pla­ća­nja i sa­rad­nja sa teh­no­loš­kim
kom pa ni ja ma mo gu da do ne su dobro­tvor­nim
or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Tom inici­ja­ti­vom
ujed­no se po­di­že svest o
va­žno­sti in­klu­ziv­ne, di­gi­tal­ne eko­nomi­je
od ko­je ko­rist ima­ju svi čla­novi
za­jed­ni­ce.
Tra­di­ci­o­nal­na sa­rad­nja
Raz­vo­jem su­per­he­ro.rs­plat­for­me
na sta vlja se us peš na sa rad nja kompa­ni­je
Ma­ster­card i udru­že­nja NUR­
DOR za­po­če­ta 2019. go­di­ne, ka­da
je kroz tr­žiš­nu kam­pa­nju za bes­kontakt­na
pla­ća­nja kom­pa­ni­ja obez­bedi­la
250.000 evra za no­vu NUR­DOR
Ro­di­telj­sku ku­ću. Io
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Razvojni centar Microsofta u Srbiji
sa vizijom Microsoft kampusa
u Be o gra du
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Mic ro soft Raz voj ni cen tar u Sr bi ji (Mic ro soft De ve lop ment Cen ter Ser bia - MDCS) osno van
je 2005. go di ne. Po sled njih 16 go di na do pri neo je stva ra nju naj sa vre me ni je teh no lo gi je baš
ov de u Be o gra du. U po sled njih go di nu da na upra vo u toj kom pa ni ji se de ša va ju stva ri ko je
će po svoj pri li ci ob li ko va ti ne ki no vi di gi tal ni eko si stem u Sr bi ji. Ne ko ko će nam naj bo lje to
po sve do či ti je naš sa go vor nik De jan Cvet ko vić, čo vek ko ji je u Mic ro sof tu go to vo tri de ce ni je,
a da nas je Chi ef Tec hno logy Of fi ce r u Ra zvoj nom cen tru u Be o gra du, či ji je je dan od osniva
ča.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

De ja ne, na ne dav no za vr še noj
konferenciji Sinergija21 u jednom
momentu ste rekli da je neprestano
obra­zo­va­nje i naj­va­žni­je u va­šem
po slu. Šta je to što va šu kom pa ni ju
izdvaja i kako doprinosi celokupnoj
IT industriji?
Tač­no ta­ko, ne­pre­sta­no obra­zo­vanje!
Evo, po­no­vi­ću to još jed­nom, jer
ako že­li­te da ra­di­te naj­bo­lje i da bude­te
na­bo­lji, mo­ra­te uvek iz­no­va da
uči­te. Po­če­li smo pri­ču kao ma­li startup,
a on­da iz­gra­di­li raz­voj­ni cen­tar
ko­ji pred­sta­vlja jak i zna­ča­jan do­pri­nos
kom­pa­ni­ji Mic­ro­soft na glo­bal­nom nivou,
ali i či­ta­vom druš­tvu u Sr­bi­ji. Ono
što je osta­lo ne­pro­me­nje­no je taj startup
men­ta­li­tet sa po­čet­ka, ta­ko da je
i dalje glavna motivacija za zaposlene
osta­la ta da kre­i­ra­ju ino­va­ci­je, po­mera­ju
teh­nič­ke, men­tal­ne i or­ga­ni­za­ci­one
gra­ni­ce. To nas je odr­ža­lo do da­nas.
Eks­po­nen­ci­jal­ni rast ko­ji mi sad do­življa­va­mo
je­ste iza­zov, jer do­no­si pu­no
pro­me­na. Po­seb­no je iza­zov­no što se
to de­ša­va u ovom no­vom hybrid setupu
ka­da naj­ve­ći deo ti­ma ni­je u kance­la­ri­ji.
Za­to sve okol­no­sti uzi­ma­mo u
ob­zir ka­da ra­di­mo pla­ni­ra­nje, pri­la­gođa­va­mo
pro­ce­se, on­bo­ar­ding i sve aktiv­no­sti
ko­je se ti­ču an­ga­žma­na za­posle­nih.
Ko­li­ko god pro­me­ne uvek jesu
na ne­ki na­čin teš­ke, me­ne ra­du­je to
što nas pra­ti ge­ne­ral­no po­zi­tiv­na atmos­fe­ra
me­đu za­po­sle­ni­ma i uvek neka­ko
vla­da uz­bu­đe­nje zbog ra­sta i daljih
pla­no­va.
Ambiciozan i kreativan tim
Kad je rast kom pa ni je u pi tanju,
od no vem bra 2020. go di ne
pri­mi­li ste 150 no­vih in­že­nje­ra, što
je pred sta vlja lo rast od 50%, a sa da
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

je otvo re no još vi še od 40 no vih pozicija.
Kome su one namenjene?
Trend za­poš­lja­va­nja se na­sta­vlja,
tra­ži­mo soft­ver in­že­nje­re i in­ženjer­ke
ko­ji će ra­di­ti na raz­vo­ju Azure
Da­ta ser­vi­sa. Či­me se oni ba­ve?
Azu­re Da­ta ti­mo­vi ši­rom sve­ta za­duže­ni
su za po­je­di­nač­ne de­lo­ve scena­ri­ja,
a tim u Sr­bi­ji ra­di na raz­vo­ju
dve uslu­ge. Mi smo po­drš­ka u sluča­ju
pre­stan­ka ra­da, što zna­či da ruko­vo­di­mo
ključ­nim uslu­ga­ma Azu­re
Da­ta to­kom na­šeg rad­nog vre­me­na,
a to je za nas ve li ka od go vor nost i
čast. Osim to­ga, mi sva­ka­ko po­stavlja­mo
tren­do­ve za Azu­re Da­ta reše­nje.
Bi­ti deo am­bi­ci­o­znog, ra­znoli­kog
i kre­a­tiv­nog ti­ma od oko 500
lju di u Mic ro soft Raz voj nom cen tru
u Sr­bi­ji pružiće vam pri­li­ku da proši­ri­te
svo­je ide­je i zna­nje, radeći global­no
dok ži­vi­te u Be­o­gra­du. Pri­druži­va­njem
ti­mu u Sr­bi­ji, moći­ćete da
raz­vi­je­te ne­ke od vr­hun­skih i na­ji­nova­tiv­ni­jih
pro­iz­vo­da kom­pa­ni­je Micro­soft.
Bićete ve­za iz­me­đu ap­straktnih
kon­ce­pa­ta i re­še­nja – onaj ko­ji
raz­u­me ko­ri­sni­ka, re­ša­va pro­ble­me
i raz­vi­ja apli­ka­ci­je ko­je pra­ve raz­li­ku.
Ključ u ino va ci ja ma i
do pri no su po je din ca
Razvojni centar je bio prva greenfild
investicija Microsofta u ovom delu
sveta. Sa ovakvim rastom deluje
da će se jed­nog da­na otvo­ri­ti kam­pus
Raz­voj­ni cen­tar za Is­toč­nu Evro­pu?
Pred­sta­vlja­mo ve­li­ki tim u kon­tekstu
Sr­bi­je, ali na­ša ze­mlja ne­ma ve­li­ku
po­pu­la­ci­ju, ta­ko da je for­mu­la za dugo­roč­ni
uspeh za­pra­vo ko­li­či­na inova­ci­ja
i do­pri­no­sa po po­je­din­cu. Ne­ke
od ino­va­ci­ja ko­je Raz­voj­ni cen­tar Micro­sof­ta
u Sr­bi­ji do­no­si vo­de­će su inova­ci­je
o ko­ji­ma slu­ša­mo na naj­ve­ćim
svet­skim kon­fe­ren­ci­ja­ma. Ra­zno­li­kost
pro­fi­la, obra­zo­va­nja, kul­tu­re i slič­no
do­no­si nam raz­li­či­te per­cep­ci­je i pristu­pe
po­slu, što na kra­ju do­pri­no­si i
bo­ljem ti­mu i kva­li­te­tu ra­da. Va­žno je
da negujemo zaposlene da budu passionate
about tech, što pred­sta­vlja
du­go­roč­nu mo­ti­va­ci­ju za rad na komplek­snim
pro­jek­ti­ma. Na­rav­no, že­lim
da napomenem da je Razvojni centar
Microsofta u Srbiji posebno otvoren
za na­še ko­le­gi­ni­ce in­že­njer­ke, a to­me
sve­do­či i na­ša ini­ci­ja­ti­va iz 2014. godi­ne
„Wo­men know IT“. Ta­kvom ini­cija­ti­vom,
ko­ju odr­ža­va­mo kao do­ga­đaj
iz go­di­ne u go­di­nu, ali i kao stal­nu komu­ni­ka­ci­ju
sa stu­dent­ki­nja­ma teh­ničkih
fa­kul­te­ta, pod­sti­če­mo sve že­ne u
IT-u, te ih i ovom pri­li­kom po­zi­vam da
po­gle­da­ju otvo­re­ne po­zi­ci­je na na­šem
saj­tu ili druš­tve­nim mre­ža­ma, ka­ko bi
doš­le da ra­de sa na­ma. Raz­li­či­tost i inklu­ziv­nost
su ne­ke od na­ših ključ­nih
vred­no­sti ko­je ne­gu­je­mo. Ono što već
go­di­na­ma go­vo­ri­mo i što je or­gan­ski
po­sta­lo i ne­ka vr­sta na­šeg slo­ga­na je
„MDCS is abo ut its pe o ple” i to je,
za­i­sta, na­ša suš­ti­na.
I za kraj, ne mo­že­mo a da ne pome
ne mo da je ove go di ne vaš direk­tor
Dra­gan To­mić po­stao Vi­ce
Pre si dent of En gi ne e ring u Mic rosof
tu. Da li je ova ti tu la pri zna nje
za ceo tim u Sr bi ji?
Rast i raz­voj na­še kom­pa­ni­je, kao i
či­nje­ni­ca da nam je di­rek­tor ujed­no i
VP Mic­ro­softa, uti­ču ne sa­mo na naš
Raz­voj­ni cen­tar već i na ceo di­gi­tal­ni
eko­si­stem u ovoj ze­mlji. Mi smo godi­na­ma
je­dan od pred­vod­ni­ka razvo
ja di gi tal nog eko si ste ma i ne ko ko
ve­o­ma ula­že u raz­voj obra­zo­va­nja
u Sr­bi­ji. Sve ono što se de­ša­va kod
nas uti­če i na da­lji rast i raz­voj celo­kup­ne
IT in­du­stri­je. Na­ši in­že­njerski
ti­mo­vi uče­stvu­ju u raz­vo­ju naj­važni­jih
i naj­kon­ku­rent­ni­jih Mic­ro­soft
pro­je­ka­ta, pa ka­ko smo mno­go puta
po ka za li da se do bro sna la zi mo u
kom­plek­snim si­tu­a­ci­ja­ma, ve­ru­jem
da će od sa­da na­ša bu­duć­nost biti
još za­ni­mlji­vi­ja. Vr­lo je zna­čaj­no za
ovaj tim u Be o gra du da ima jed nog
Vi­ce Pre­si­denta, i da je to naš čo­vek,
iz Sr­bi­je, ali je to va­žno i za sve ostale
cen­tre za IT is­tra­ži­va­nje i raz­voj u
ovom de­lu sve­ta. Ja sam si­gu­ran da
naj bo lje tek do la zi! Io
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Cloud kao ključ
di gi tal ne tran sfor ma ci je
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Ži­vi­mo u za­ni­mlji­va vre­me­na. Po­da­ci tran­sfor­mi­šu na­čin na ko­ji ra­di­mo i ko­mu­ni­ci­ra­mo.
Ka­ko mo­že­mo ovo druš­tvo vo­đe­no po­da­ci­ma da pre­tvo­ri­mo u svo­ju pred­nost?
Kor­po­ra­tiv­ni po­da­ci za­i­sta či­ne ži­vot­nu si­lu or­ga­ni­za­ci­je. I, u ce­li­ni, zbir­kom po­da­ta­ka
tre­ba po­stu­pa­ti sa naj­ve­ćom pa­žnjom. Ia­ko se man­tra “po­da­ci su no­va naf­ta” u po­sled­nje
vre­me naš­la na uda­ru kri­ti­ke, ni­je pre­te­ra­no re­ći da po­da­ci ko­ji se ge­ne­ri­šu od stra­ne va­še
or­ga­ni­za­ci­je i oko nje za­i­sta po­kre­ću va­še po­slo­va­nje.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Od go vor na pi ta nje ka ko
druš tvo za sno va no na
po da ci ma mo že mo pretvo
ri ti u svo ju pred nost je ste – “bi ti
di gi ta lan”. Di gi tal na tran sfor ma cija
omo gu ća va no vu vr stu pred u ze ća
ko je je agil ni je od svo je kon ku ren cije
i, kao re zul tat to ga, vi še pri la gođe
no stva ra nju no vih i ino va tiv nih
ser vi sa, onih ko ji su pa žlji vo us klađe
ni sa tim šta ko ri sni ci za i sta že le.
To su pred u ze ća sa mu nje vi to br zim
in ter nim ope ra ci ja ma i ko ri snič kim
ser vi si ma; pred u ze ća ko ja su sposob
na da is ko ri ste sve svo je or ga niza
ci o ne re sur se u re al nom vre me nu
da bi stvo ri la mak si mal nu vred nost
za ko ri sni ke, za po sle ne i part ne re.
Cloud je ključ te tran sfor ma cije,
omo gu ća va ju ći br zu i bes pre kornu
in te gra ci ju apli ka ci ja i po da taka
pred u ze ća u clo u du, on-pre mi se,
mo bil nim i pa met nim ure đa ji ma. U
clo u du, vre me ci klu sa raz vo ja pro i-
z vo da je kra će, ko ri snič ki tren do vi se
mo gu br že uo či ti, a naj bo lji iz vo đači
mo gu lak še po kre ta ti ino va tiv ne
ide je. Ukrat ko, cloud či ni kom pa nijske
apli ka ci je, po dat ke i pro ce se dostup
nim u vi du ser vi sa i spo sob nim
da ko mu ni ci ra ju bes pre kor no i u real
nom vre me nu. To je ključ za di gital
nu in te gra ci ju i, sa mim tim, di gital
nu tran sfor ma ci ju.
Orac le o va vi zi ja sve ta
u na red nim go di na ma
Orac le o va glav na pre dik ci ja za nared
nih de set go di na je po ja vlji vanje
self-dri ving pred u ze ća. Ka ko bi
to mo glo iz gle da ti? Au to nom ni si stemi
su za sno va ni na mo guć no sti ma
veš tač ke in te li gen ci je (AI), ma šin skog
uče nja i cloud com pu tin ga, što im
omo gu ća va da funk ci o ni šu uz mini
mal nu ljud sku in ter ven ci ju. Po red
to ga, poš to je sve ovo za sno va no na
clo u du, si ste mi uče di ljem svih dostup
nih ba za po da ta ka ko je ra de u
au to nom nom clo u du. To zna či da
mo gu ste ći vi še uvi da i zna nja ne go
što bi bi lo mo gu će po sma tra njem
si ste ma iz sa mo jed ne or ga ni za cije,
što im kon ti nu i ra no pru ža no ve i
una pre đe ne spo sob no sti.
Po red to ga, po sto ji uti caj na za posle
ne. Teh no lo gi je au to ma ti za ci je su
ima le loš pu bli ci tet, uz su ge sti ju da
će one za me ni ti po slo ve lju di. Či njeni
ca je, me đu tim, da kao i kod svakog
dru gog in du strij skog is ko ra ka,
po slo vi ni su to li ko iz gu blje ni ko li ko
se me nja ju. U au to nom nom pred u­
ze ću, ove pro me ne su na bo lje. U ITu,
na pri mer, čla no vi ti ma vi še ne­
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

će mo ra ti da tro še vre me na do sadne
za dat ke ko ji uzi ma ju vre me, kao
što su pe čo va nje, ažu ri ra nje i iz veš
ta va nje. Ume sto to ga, oni će moći
da is ko ri ste to vre me za kre a tiv nije
i vred ni je za dat ke ko ji do da ju više
vred no sti, kao što su po de ša va nje
per for man si i pri ku plja nje po da taka.
Za i sta, au to nom ni si ste mi či ne
obez be đi va nje i ko riš će nje IT-ja jed
no stav nim, ta ko da sva ko u pred u ­
ze ću mo že to da ra di. Ru ko vo di o ci
po slov nih je di ni ca mo gu di rekt no da
obez be de svo je re sur se ka da su im
oni po treb ni, osta vlja ju ći IT tim slobod
nim da se kon cen tri še na obu ku
no vih AI al go ri ta ma.
Naj­ve­će pret­nje
bez bed no sti
Ka da je reč o bez bed no sti in forma
ci ja, pret nje su ne mi lo srd ne. Kao
što je po ka zao ne dav ni Ore ac le i
KPMG Iz veš taj o cloud pret nja ma
(Orac le and KPMG Cloud Thre at Report),
pred u ze ća i upra ve i da lje se
su o ča va ju sa vi so kom ni vo i ma pret
nji. Oko pe ti ne njih ot kri lo je da trpi
sva ko dnev ne na pa de, od ko jih je
51% pre tr pe lo fi nan sij ske im pli ka cije,
a 66% se su o či lo sa pre ki di ma u
po slo va nju.
Lju di ko ji ra de in ter no unu tar
pred u ze ća mo gu bi ti ogrom na pret
nja. To mo že bi ti na mer no zbog
ma li ci o zno sti, pri če mu po je din ci
zlo u po tre blja va ju lo zin ke i kra du podat
ke ili me nja ju po dat ke u sop stvene
svr he. Ali to ta ko đe pro iz i la zi iz
ljud ske greš ke ili ne zgo de. Uzmi te
u ob zir či nje ni cu da je u 85% upada
u po dat ke bi la do stup na za kr pa,
ali jed no stav no ni je pri me nje na. Dakle,
ka da eli mi ni še te ljud sku greš ku,
si stem je si gur ni ji, po u zda ni ji i mnogo
bez bed ni ji.
Glav ne pred no sti
au to nom ne
teh no lo gi je
Au to mat sko do vr ša va nje e-ma i­
lo va ko ji se sa mi pi šu, ček bo to vi koji
za ka zu ju sa stan ke za svog vla sni ka,
au to mo bi li ko ji se sa mi vo ze… Gde
god čo vek po gle da, au to nom na teh
no lo gi ja pre u zi ma kon tro lu. La ko je
vi de ti zaš to. Au to nom ni si ste mi preu
zi ma ju te ret sva ko dnev nih za da taka
i oslo ba đa ju nas da ra di mo vi še
stva ri ko je vo li mo da ra di mo. U dobu
au to nom nih vo zi la (Au to no mous
Ve hic les - AV’s) ko je do la zi, vreme
ko je se tre nut no gu bi za vo lanom
bi će oslo bo đe no da ra di mo šta
že li mo – bi lo da je to či ta nje no vina,
pra će nje druš tve nih mre ža, igranje
naj no vi je vi deo igri ce sa de com
ili za vr ša va nje pre zen ta ci je za posao.
Šta vi še, za hva lju ju ći ana li ti ci i
IoT mo guć no sti ma AV-a, au to mo bili
će mo ći „da raz go va ra ju” je dan s
dru gim ka ko bi pro naš li naj bo lju rutu.
To zna či ma nje sa o bra ćaj nih gužvi
i kra ća pu to va nja.
Ono što va ži za au to mo bi le va ži će
i za pred u ze ća. Br zo se pri bli ža va mo
no voj eri au to no mi je, gde će pred
u ze ća „po kre ta ti” sa ma se be. Lju di
rad ni ci bi će slo bod ni da se fo ku si raju
na po slo ve ve će vred no sti, ko ji su
bo lje na gra đi va ni, dok će ce lo kup na
or ga ni za ci ja ra di ti mno go efi ka sni je
(i sa ma nje uskih gr la), zbog du bo kih
uvi da u po dat ke i pre po ru če nih slede
ćih naj bo ljih ak ci ja. Ovo ni je niš ta
ma nje od en ter pri se uto pi je, one koju
će sva ko pred u ze će mo ra ti da prihva
ti da bi osta lo kon ku rent no.
Sle­de­ća ve­li­ka stvar
u teh no lo gi ji
Jed na od za i sta ve li kih stva ri koja
nam do la zi je bloc kchain teh no logi
ja. Od la na ca na bav ke do ljud skih
re sur sa, bloc kchain (teh no lo gi ja distri
bu i ra ne knji ge) će uti ca ti na svaku
in du stri ju ko ju do tak ne.
Bloc kcha i no vi se mo gu ko ri sti ti (i
ko ri ste se) za upra vlja nje fi nan sijskim
tran sak ci ja ma, ali se ta ko đe kori
ste za ubr za va nje tr go vi ne i porav
na nja tran sak ci ja, za po bolj ša nje
pre ko gra nič nih pla ća nja i tran sfera,
i za pra će nje lan ca snab de va nja
s kra ja na kraj. Bloc kchain mo že pove
ća ti tran spa rent nost bi lo ko je vrste
tran sak ci je – od ro ba ko je se kreću
kroz la nac snab de va nja do ve ri fika
ci ja ste pe na obra zo va nja ko je su
po treb ne da bi stu dent ste kao diplo
mu. Bloc kchain se ta ko đe mo že
ko ri sti ti za ve ri fi ka ci ju do ku me nata
kan di da ta za po sao, ta ko da budu
ći po slo dav ci mo gu bi ti si gur ni
da oso ba ko ju že le da za po sle zai
sta po se du je veš ti ne za ko je tvr di
da ih ima.
Orac le Au to no mo us Cloud
– „naj­va­žni­ja ob­ja­va u
isto­ri­ji Orac­lea”: naj­ve­ća
po bolj ša nja i ino va ci je
Orac le o vu au to nom nu ba zu poda
ta ka (Orac le Au to no mo us Data
ba se), ko ju je CTO i pred sed nik
Orac lea La rry El li son ozna čio kao
jed nu od naj zna čaj ni jih ob ja va proiz
vo da, po kre će teh no lo gi ja ma šinskog
uče nja ko ja omo gu ća va bazi
po da ta ka da se sa ma sta ra o se bi,
mi ni mi zi ra ju ći ljud sku in ter ven ci ju i
eli mi ni šu ći ma nu el ne za dat ke ko ji su
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

pod lo žni greš ka ma. Ove sa mo u pravlji
ve ba ze po da ta ka oslo ba đa ju admi
ni stra to re ba za po da ta ka (DBAs)
od ru tin skih po slo va odr ža va nja i
po ma že u sma nje nju bez bed no snih
ri zi ka, ta ko da oni mo gu da se fo kusi
ra ju na ino va ti van rad vi so kog nivoa.
Adap tiv ni al go rit mi ma šin skog
uče nja au to mat ski pe ču ju, po de šava
ju, be ka pu ju i na do gra đu ju si stem
(sve vre me, dok si stem ra di) obez beđu
ju ći mak si mal nu do stup nost.
Ia ko je spo sob nost au to nom no sti
Orac le Au to no mo us Da ta ba se nova,
ona se za sni va na broj nim funkc
ij am a a ut om at iz ac ij e k oj e j e O r a-
c le go di na ma ugra đi vao u svoj Orac
le da ta ba se soft ver i Exa da ta data
ba se har dver. Ci lje vi au to nom nih
funk ci ja su dvo stru ki. Pr vo, sma njenje
ope ra tiv nih troš ko va re duk ci jom
sku pe i za mor ne ma nu el ne ad mi nistra
ci je, i dru go, po bolj ša nje ni voa
ser vi sa kroz au to ma ti za ci ju i ma nje
ljud skih gre ša ka.
Autonomna tehnologija u
pred­u­ze­ću – kom­bi­no­va­nje
clo­u­da sa AI i ma­šin­skim
uče­njem
Mo ra mo da mi sli mo o au to nomnim
re še nji ma kao o sle de ćem ni vou
au to ma ti za ci je. Au to ma ti zo va na reše
nja i da lje zah te va ju od ko ri sni ka
da in ter ve ni šu i dik ti ra ju svo je opera
ci je – što je sa mo po se bi rad no inten
ziv no.
Pra va au to nom na re še nja mo gu,
ka da se jed nom uklju če, u pot pu nosti
da funk ci o ni šu sa mo stal no u dono
še nju od lu ka ko je ni su sa mo najde
lo tvor ni je za ko ri sni ke, već (zbog
ko riš će nja AI) mo gu čak da su ge rišu
i bo lji is hod ne go što bi lju di sami
mo gli da smi sle. Au to no mi ja tako
đe sti že u po slov ne apli ka ci je, kao
što su pro ce si ra nje on li ne tran sak cija,
bloc kchain, mo bil ne i IoT uslu ge.
Ma da bi bu duć nost po slo va mo gla
da pred sta vlja bri gu u umo vi ma lju di
– ovi au to nom ni si ste mi ne će ostavi
ti lju de bez po sla. Na pro tiv, oni će
uči ni ti ljud ski rad mno go vred ni jim i
za ni mlji vi jim, jer oni vi še ne će mo ra ti
mo no to no da iz vla če iz veš ta je ili da
ra de dru ge po slo ve ko ji obič no pretho
de i če sto ome ta ju mno go vred nije
ak tiv no sti, kao što su po de ša va nje
per for man si i pri ku plja nje po da ta ka.
Na ko­ji na­čin cloud
teh­no­lo­gi­je pre­o­bli­ku­ju
na­še ži­vo­te
Cloud teh no lo gi ja i nje no usva janje
bi li su tran sfor ma tiv ni za sko ro
s v ak o p r e duz eć e , i nd us t r ij u i p r oiz
vod. Od po kre ta nja apli ka ci ja koje
su uvek uklju če ne i do stup ne, do
neo gra ni če ne ska la bil no sti in frastruk
tu re, da naš nje nor me teh no lo gije
pred u ze ća su de fi ni sa ne tim cloud
mo guć no sti ma. Sti gli smo do iz u zet
ne pre kret ni ce, gde pred u ze ća sada
nad ma šu ju ko ri sni ke u usva ja nju
no vih teh no lo gi ja – uklju ču ju ći veš
tač ku in te li gen ci ju (AI), bloc kchain,
di gi tal ne asi sten te, kon tej ne re, server
less i in ter net stva ri (In ter net of
Things - IoT). Ona vi še ne eks pe rimen
ti šu sa ovim no vim teh no lo gija
ma u sand bo xu; ona ih pri me njuju
na smi slen na čin u svo jim opera
ci ja ma, po kre ću ći no ve po slo ve,
stva ra ju ći no vu vred nost i gra de ći
apli ka ci je so fi sti ci ra ni je ne go ikad
pre. Oče ku je mo da će do 2025. godi
ne i cloud pro vaj de ri i pred u ze ća
ko ja oni op slu žu ju kre nu ti ka cloud
mo de lu sle de će ge ne ra ci je, gde će
ima ti pri stup ovim no vim teh no lo gija
ma, bo lju zaš ti tu, po bolj ša ne perfor
man se ce na i mo guć no sti du bo ke
au to ma ti za ci je.
Naj­ve­će pred­no­sti ko­je
au­to­nom­ne ba­ze po­da­ta­ka
mogu doneti
Ovo su raz lo zi zaš to su au to nomna
pred u ze ća su per i or ni ja od svo jih
„ma nu el nih” pret hod ni ka:
- Au to nom na pred u ze ća su si gurni
ja. Ka ko saj ber kri mi nal po sta je sve
slo že ni ji, obil ni ji i štet ni ji, pred u zeća
se bo re da za dr že ko rak u su zbija
nju pret nji. U au to nom nom pred u­
ze ću, bez bed no sno pe čo va nje se odvi
ja au to mat ski, obez be đu ju ći da se
ra nji vo sti uklo ne u tre nut ku ka da se
po ja ve i sma nju ju ći ri zik ko ji pro iz i lazi
iz ljud ske greš ke.
- Au to nom na pred u ze ća ima ju
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Foto: : Futurum Research
bo lje, br že uvi de. Uvi di su od ključ
nog zna ča ja za sve, od ino va ci ja
ko ri snič kog is ku stva do efi ka sno sti
po slov nih pro ce sa. U au to nom nim
pred u ze ći ma, au to ma ti zo va ni uvi di
zna če da ona po či nju sa au to mat ski
kre i ra nim vi zu e li za ci ja ma ume sto od
pra znog plat na. Pro ak tiv ni i per sona
li zo va ni uvi di vra ća ju od lu ke ba zira
ne na kon tek stu: vre me nu, lo ka ci ji,
po zi va o cu i dru gim iden ti fi ka to ri ma.
- Au to nom na pred u ze ća upra vljaju
po da ci ma efi ka sni je. Big da ta znači
da je upra vlja nje po da ci ma sa da
kri tič na od go vor nost za IT ti mo ve.
Au to nom ne ba ze po da ta ka či ne jed
no stav nim efi ka sno upra vlja nje poda
ci ma. U au to nom nom pred u ze ću,
sa mo de fi ni šu ći po da ci se slo bod no
kre ću, uz au to ma ti zo va no kre i ra nje
je ze ra po da ta ka ko ja se ko ri ste za
efi ka san unos po da ta ka.
- Au to nom no pred u ze će je efi kasni
je. Au to nom na pred u ze ća ostvaru
ju be ne fit od di na mič kog ska li ranja
re sur sa pri la go đe nih po tra žnji u
re al nom vre me nu. To zna či da ova
pred u ze ća pla ća ju sa mo ono što im
je po treb no – pred nost ko ja mo že da
uš te di or ga ni za ci ja mo do 70% run time
troš ko va.
Naj­ve­će pret­nje
u cloud teh no lo gi ji
Da naš nje or ga ni za ci je se sva kodnev
no su o ča va ju sa ogrom nim brojem
do ga đa ja ve za nih za bez bednost.
Ovaj obim či ni pra vo vre meno
odre đi va nje pri o ri te ta i re ša va nje
pro ble ma je din stve nim iza zo vom, jer
sva ki do ga đaj tre ba pro ce ni ti i na
nje ga re a go va ti ili ga za ne ma ri ti. U
„Orac le and KPMG Cloud Thre at Repor
tu” iza zov broj je dan za is pi ta nike
bio je ana li za te le me tri je bez bedno
snih do ga đa ja u ve li kom obi mu.
Ovo je do dat no po dr ža no „McA fe e’s
Cloud Adop tion and Risk Re por tom”
ko ji je po ka zao da će pro seč na or gani
za ci ja ot kri ti da sa mo je dan od sto
mi li o na do ga đa ja pred sta vlja pret
nju. Do 2025. go di ne ma li ci o zni sao
bra ćaj će ko ri sti ti AI da bi se sa krio
u ma si re gu lar nog i le gi tim nog sa o­
bra ća ja ba zi ra nog na lju di ma.
Pred vi đa mo da će u na me ri da napre
du ju or ga ni za ci je ta ko đe mo ra ti
da ko ri ste AI ba zi ran na clo u du ka ko
bi po mo gle u od bra ni od ovih pret nji.
Naj e fi ka sni ji na čin da se po be di vi soko
a u to ma ti zo va na mre ža na pa da ča
je da pred u ze ća pre ba ce ma su anali
za do ga đa ja na plat for me in te li gentn
e a n al iz e k oj u p ok r eć e A I , k oj e o buhva
ta ju ce lo kup nu IT imo vi nu pred u­
ze ća. Tre ba lo bi da oče ku je mo da će
do 2025. go di ne mno ga pred u ze ća
pri hva ti ti co re-to ­ed ge mo del zaš ti te,
ka ko bi obez be di la da ko ri snič ki poda
ci bu du bez bed ni od je zgra in frastruk
tu re do ivi ce clo u da. Io
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Digitalne tehnologije
i bu duć nost
upravljanja gradilištima
– eknjiga kompanije PlanRadar –
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Gra­đe­vin­ski sek­tor je­dan je od vo­de­ćih pri­vred­nih sek­to­ra na glo­bal­nom ni­vou, ali slo­bod­no
mo­že­mo re­ći i je­dan od onih u ko­ji­ma je pri­me­na di­gi­tal­nih ala­ta neš­to spo­ri­ja u od­no­su na dru­ge
in­du­stri­je. Za raz­li­ku od sek­to­ra ko­ji rast efi­ka­sno­sti i pro­fi­ta­bil­no­sti uve­li­ko ba­zi­ra­ju na ubr­za­noj
raz­me­ni po­da­ta­ka, mo­guć­no­sti­ma skla­diš­te­nja ve­li­ke ko­li­či­ne po­da­ta­ka u clo­u­du ili ala­ti­ma za
ana­li­zu i iz­veš­ta­va­nje, efi­ka­snost gra­đe­vin­ske in­du­stri­je je, pre­ma ne­kim pro­ce­na­ma, i na ni­žem
ni­vou ne­go što je bi­la pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, upra­vo usled iz­o­stan­ka in­ten­ziv­ni­jeg ko­riš­će­nja di­gital­nih
ala­ta.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Ipak, sve do ci smo da se si tu a ci ja
dra stič no me nja u pret hod nih
ne ko li ko go di na. Broj ne gra đevin
ske i kom pa ni je za odr ža va nje nekret
ni na su to kom po sled nje de ce nije
po če le da pri me nju ju di gi tal ne alate
ko ji im omo gu ća va ju sti ca nje konku
rent skih pred no sti kroz efi ka sni je
upra vlja nje pro jek ti ma, ta be lar ni prikaz
po da ta ka ili br žu raz me nu in forma
ci ja, dok se isto vre me no be le ži i
rast pri me ne spe ci ja li zo va nih softve
ra za gra đe vin sku in du stri ju ko jima
se re ša va ju kon kret ni po je di nač ni
pro ble mi u ovoj obla sti. Upo tre ba digi
tal nih teh no lo gi ja u pro ce su upravlja
nja gra đe vin skim pr o jek ti ma, na
taj na čin, do pri no si po jed no sta vljenju
du go traj nih, ne tran spa rent nih i
kom pli ko va nih sva ko dnev nih za data
ka. Tren du di gi ta li za ci je u gra đe vini
do dat no je do pri ne la i pan de mija
CO VID-19, ko ja je pod vu kla zna čaj
omo gu ća va nja po slo va nja na da lji nu
i di gi ta li za ci je i na gra di liš ti ma.
Pri­pre­me za pe­riod
ko­ji do­la­zi
Kom pa ni ja Plan Ra dar, li der u
obla sti di gi tal ne do ku men ta ci je i
ko mu ni ka ci je u gra đe vin skoj in dustri
ji i u obla sti ne kret ni na, ko ja je
kre i ra la soft ver ko ji u re al nom vreme
nu pri ka zu je šta se sve do ga đa
na gra di liš tu, šta je neo p hod no uradi
ti i iz me ni ti, i u kom ro ku, ne dav no
je za srp sko tr žiš te ob ja vi la bro šuru
„Bu duć nost upra vlja nja gra di liš tima“,
u ko joj su pred sta vlje ni naj novi
ji na la zi ve za ni za raz voj gra đe vinske
in du stri je, kao i na čin na ko ji će
di gi ta li za ci ja na sta vi ti da me nja ovu
in du stri ju u na red nim go di na ma.
Cilj pu bli ka ci je je da na naj jed nostav
ni ji i prak ti čan na čin po mog ne
še fo vi ma gra di liš ta da se pri pre me
za pe riod ko ji do la zi. Iz me đu ostalog,
pred sta vlje ni su i na či ni na koji
je pan de mi ja CO VID-19 uti ca la, ali
će i u bu duć no sti na sta vi ti da uti če
na oba vlja nje po slo va na gra di liš tima,
kao i naj ve ći iza zo vi sa ko ji ma
se u prak si da nas su o ča va ju gra đevin
ski me na dže ri. Ta ko đe, de talj no
su pri ka za ni i pro ce si ko ji kroz digi
ta li za ci ju dnev nih za da ta ka mogu
do pri ne ti fi nan sij skim i uš te dama
u vre me nu i dru gim re sur si ma,
kao što su ko mu ni ka ci ja i ko or di naci
ja, pro ce na sta tu sa i učin ka pro jekta,
pri pre ma iz veš ta ja sa gra di liš ta i
ge ne ral no una pre đe ni pri stup upravlja
nju gra di liš ti ma.
Sve­do­čan­stva iz prak­se
Ko ri sni ci ko ji su se već opre de lili
za pri me nu Plan Ra dar apli ka ci je
u prak si sve do če da kroz di gi ta li zaci
ju po slo va nja uz po moć ove aplika
ci je be le že ma nju uče sta lost greš
ki, uš te du vre me na za sve uklju čene
stra ne i zna ča jan rast efi ka snosti
– ne delj na uš te da mo že iz no si ti
i do se dam rad nih sa ti. Bi lo da su u
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

pi ta nju dvo di men zi o nal ni pla no vi ili
BIM mo de li, Plan Ra dar ko ri sni ci ma
omo gu ća va jed no stav no skla diš tenje,
ažu ri ra nje i raz me nu in for ma ci ja.
Kre i ra njem ti ke ta u sa moj apli ka ciji
sva ko ko ima pri stup mo že pri lo ži ti
od go va ra ju ći opis, fo to gra fi ju, vi deo
ili gla sov ni za pis, i po de li ti sa osta lim
uče sni ci ma na pro jek tu na jed nom
me stu. Za jed no sa pret hod nim verzi
ja ma na cr ta ko ri sni ci u Plan Ra dar
apli ka ci ji mo gu pre tra ži va ti sve uoče
ne greš ke ili ne do stat ke, oba vlje ne
ko rek ci je ili uno si ti no ve ko men ta re
o sta nju na gra đe vin skom pro jek tu.
Na taj na čin, ostva ru je se jed no stavni
ja ko mu ni ka ci ja iz me đu i unu tar
raz li či tih ti mo va, skra ću je pro ces izveš
ta va nja i obez be đu je op ti mi zaci
ja troš ko va i lak še do no še nje odlu
ka. Za sno va na na cloud teh no logi
ji, apli ka ci ja Plan Ra dar prak tič no
omo gu ća va oslo ba đa nje od pa pi r­
nih pla no va i kom plet nu di gi ta li zaci
ju ko mu ni ka ci je i raz me ne in forma
ci ja na gra đe vin skim, in fra struktur
nim i pro jek ti ma odr ža va nja nekret
ni na. Io
Svi za in te re so va ni ko ri sni ci mo gu pre u ze ti Plan Ra dar apli ka ci ju za bes plat no
te sti ra nje u tra ja nju od 30 da na: Link za re gi stra ci ju
Link za pre u zi ma nje bes plat ne pu bli ka ci je: „Bu duć nost upra vlja nja gra di liš ti ma“
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

RNIDS
i
Di gi tal na eko no mi ja
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

U ve či toj bor bi iz me đu sta rog i no vog, tra di ci o nal nog i mo der nog, za sta re log i na pred nog,
kao i iz me đu of fli ne i on li ne, kao po pra vi lu uvek se ra đa no vi kva li tet. Po uzo ru na mno ge
raz vi je ne eko no mi je u sve tu, u ko ji ma su ta ko đe pro me ne u to ku, i ova na ša te ži da se iz dig
ne iz nad pro se ka i do stig ne za do vo lja va ju ći ni vo raz vo ja ko ji će joj do da ti taj no vi ka va li tet.
To je ne ta ko lak put ko jim se je di no ide, put od tra di ci o nal ne eko no mi je, ši na ma di gi ta li zaci
je, pre ko di gi tal ne tran sfor ma ci je ka di gi tal noj eko no mi ji.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Neverovatan spektar i tempo
pro me na ko je se deša­va­ju
u druš­tvu po­ka­zuju
nam da se ov­de pu­no to­ga promeni­lo,
a i da se još uvek mno­go toga
me­nja: ka­ko ra­di­mo, ka­ko uči­mo,
ka ko se in for mi še mo, za ba vlja mo,
ka­ko ko­mu­ni­ci­ra­mo, pu­tu­je­mo... Posled­nje
dve go­di­ne CO­VID 19 je sve
ovo do­dat­no ubr­zao. Ve­ro­vat­no bi
se pro ce si di gi ta li za ci je i di gi tal ne
tran­sfor­ma­ci­je od­vi­ja­li od­re­đe­nim
tem pom i bez ove ne na da ne poša­sti,
ali je usled na­stan­ka pan­demi­je
sve do­bi­lo ak­ce­le­ra­ci­ju, i ne­ki
seg­men­ti pri­vre­de, ko­ji bi se ina­če
pro­me­ni­li za 4 do 5 go­di­na, u ovim
okol­no­sti­ma do­ži­ve­li su svo­ju meta­mor­fo­zu
za ma­nje od dve go­di­ne.
Ova­kav ob­lik eko­no­mi­je mno­gi nazi­va­ju
i dru­gim ime­ni­ma, pa će­te u (još
uvek ma­lo­broj­nim) udž­be­ni­ci­ma na­ići
i na ter­mi­ne veb eko­no­mi­ja, di­gi­talna
privreda, onlajn ekonomija, internet
eko­no­mi­ja, in­for­ma­tič­ka, mre­žna,
vir­tu­el­na, no­va eko­no­mi­ja... Me­đu­tim
„digitalna ekonomija“ je termin koji
na ne­ki na­čin po­kri­va sve ove iz­ra­ze za
raz­li­či­te obla­sti di­gi­tal­nog po­slo­va­nja.
Di gi tal na eko no mi ja je eko nom ska
ak tiv nost ko ja pro iz i la zi iz mi li jardi
sva­ko­dnev­nih on­lajn ve­za iz­me­đu
lju­di, pred­u­ze­ća, ure­đa­ja, po­da­ta­ka i
pro ce sa. Ka ko na vo di kom pa ni ja Delo­it­te,
oko­sni­cu di­gi­tal­ne eko­no­mi­je
či­ni hi­per­ko­nek­tiv­nost ko­ja zna­či rastu­ću
me­đu­sob­nu po­ve­za­nost lju­di,
or­ga­ni­za­ci­ja i ma­ši­na, ko­ja je re­zul­tat
in ter ne ta, mo bil ne teh no lo gi je i inter
ne ta stva ri.
Za pi taj mo se da li je sa da naš svako­dnev­ni
ži­vot mo­gu­će za­mi­sli­ti bez
in­for­ma­ci­o­no-ko­mu­ni­ka­ci­o­nih teh
no lo gi ja, te sa mim tim i bez di gi talnih
ure­đa­ja. Na­rav­no da ni­je. Sto­ga
je ja sno zaš to je di gi tal na eko no mija
po­sta­la ter­min ko­ji je već du­ži niz
go­di­na sve vi­še u upo­tre­bi. Ona je
do bi la ob lik ko ji re de fi ni še stan dard­ne
pred­sta­ve o to­me ka­ko su pred­u­ze­ća
struk­tu­ri­ra­na, ka­ko kom­pa­nije
ko­mu­ni­ci­ra­ju i ka­ko po­tro­ša­či dobi­ja­ju
uslu­ge, in­for­ma­ci­je i ro­bu.
Do me ni
Po po­sled­njoj in­for­ma­ci­ji ko­ju je
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

ob­ja­vi­la kom­pa­ni­ja Ve­ri­sign, ko­ja
pra­ti sta­nje in­du­stri­je na­zi­va do­mena
sva kog kvar ta la kroz ra zna stati­stič­ka
i ana­li­tič­ka is­tra­ži­va­nja, kao
i re­le­vant­ne uvi­de u in­du­stri­ju, tre­ći
kvar­tal 2021. za­vr­šen je sa 364,6 mili
o na re gi stra ci ja na zi va do me na najvi
šeg ni voa.
Ovi bro­je­vi nam po­ka­zu­ju ne­ve­rova­tan
zna­čaj in­ter­net do­me­na u digi
tal noj eko no mi ji. De fi ni tiv no digi­tal­na
eko­no­mi­ja, kroz ko­riš­će­nje
in ter ne ta kao osnov nog po slov nog
okru­že­nja, do­vo­di u pi­ta­nje kla­sič­nu
or­ga­ni­za­ci­ju kom­pa­ni­ja. Di­gital
na eko no mi ja i rad pre ko in ter neta
pro­ši­ru­ju jed­no tr­žiš­te do ne­ve­rovat­nih
gra­ni­ca i di­žu ga na glo­bal­ni
ni­vo. Kom­pa­ni­je do­bi­ja­ju ne­slu­će­ne
mo­guć­no­sti.
Od­re­đe­ni na­zi­vi do­me­na do­bi­jaju
na ne­ve­ro­vat­noj vred­no­sti. Ce­ne
kon­ti­nu­i­ra­no ra­stu, a po­je­di­ni na­zi­vi
do­me­na do­sti­gli su pro­daj­nu vrednost
od pre­ko 300 mi­li­o­na do­la­ra.
Ka ko na vo de eks per ti, zbog da ljeg
raz vo ja in ter ne ta i nje go vog sve većeg
uti­ca­ja na sva­ko­dnev­ni ži­vot ljudi,
pro­ce­nju­je se da će vred­no­sti nazi
va in te net do me na na sta vi ti sa rastom
i da će do­bro oda­bra­ni na­zi­vi
do me na vre de ti još vi še.
A ka da smo kod oda bi ra do me na,
neo­p­hod­no je is­ta­ći i či­nje­ni­cu da iz
go­di­ne u go­di­nu broj na­zi­va .rs dome­na
sta­bil­no ra­ste, što sve­do­či da
su na­ši pri­vred­ni­ci sve­sni pred­nosti
ko­je na­ci­o­nal­ni do­men pru­ža. To
je po­ka­za­lo i is­tra­ži­va­nje ko­je je Regi
star na ci o nal nog in ter net do mena
Sr­bi­je (RNIDS) ne­dav­no spro­veo,
u ko­me je dve tre­ći­ne in­ter­net ko­risni­ka
na­ve­lo da vi­še ve­ru­je fir­ma­ma
ko­je su na .rs do­me­nu, čak du­plo više
ne­go što ve­ru­ju fir­ma­ma na .com
do­me­nu. Pri­tom je sajt na .rs do­menu
oka­rak­te­ri­san kao si­gur­ni­ji i profe­si­o­nal­ni­ji.
Pre­ma is­tra­ži­va­nju, .rs
do men sig na li zi ra da je sajt na menjen
na­šem tr­žiš­tu, da je fir­ma re­gistro­va­na
u Sr­bi­ji i da bi po­slo­va­nje
bi­lo u okvi­ru na­ših za­ko­na, a kao još
jed na pred nost .rs do me na na ve den
je i lo­kal­ni ko­ri­snič­ki ser­vis.
Eks pan zi ja e-tr go vi ne
Po­gle­daj­te sa­mo di­na­mič­ni raz­voj
e-tr­go­vi­ne. Ovaj seg­ment pri­vre­de
se raz vio do ne ve ro vat nih gra ni ca.
On­li­ne tr­go­vi­na je u kon­stant­nom
po­ra­stu, a webs­ho­po­vi ni­ču kao pečur­ke
po­sle ki­še.
Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma Narod
ne ban ke Sr bi je, to kom pr vih šest
me se ci ove go di ne broj di nar skih
tran­sak­ci­ja pla­će­nih kar­ti­com pu­tem
in­ter­ne­ta za­be­le­žio je rast od čak 91
od­sto u od­no­su na isti pe­riod proš­le
go di ne. Isto vre me no, vred nost ovih
tran­sak­ci­ja ve­ća je za 98,58 od­sto.
Sve ovo pred­sta­vlja svo­je­vr­snu naja­vu
za uku­pan skor ko­ji bi na kraju
go­di­ne mo­gao da bu­de re­kor­dan.
Na ci o nal ni re gi star
in ter net do me na
Ka ko je in ter net po stao ne za menljiv
deo ži­vo­ta i ra­da svih, struč­njaci
oce­nju­ju da je „ključ­no pi­ta­nje digi
tal ne eko no mi je da se na ci o nal ni
in ter net pro stor is ko ri sti za po tre be
za­jed­ni­ce i druš­tva“, te da se „upravlja­njem
in­ter­ne­tom do­đe do bo­ljeg
ži­vo­ta gra­đa­na sve­ta". U tom kontek­stu,
la­ko je raz­u­me­ti zaš­to, kada
se go vo ri o na šem in ter net prosto­ru
i upra­vlja­nju in­ter­net in­frastruk­tu­rom
od po­seb­nog zna­ča­ja
za in­ter­net u Sr­bi­ji, ključ­nu ulo­gu
igra RNIDS, fon da ci ja ko ja go di nama
obez­be­đu­je bes­pre­kor­no funkci
o ni sa nje na ci o nal nih in ter net dome­na
i omo­gu­ća­va da do­me­ni budu
do­stup­ni svi­ma i da se la­ko re­gistru­ju.
Io
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Pre dik tiv na ana li ti ka je ključ na za
bu duć nost da ta cen ta ra;
za si gur nu di gi tal nu eko no mi ju
po treb ni su si gur ni da ta cen tri
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Tro­še­nje ener­gi­je ovom br­zi­nom vi­še ne­će bi­ti mo­gu­će. Schne­i­der Elec­tric je u po­sled­njih
de­set go­di­na sa­ra­đi­vao sa najvećim da­ta cen­tri­ma na sve­tu ka­ko bi uma­njio gu­bi­tak ener­gije
i povećao efi­ka­snost za 80%, ka­že Je­le­na Pej­ko­vić, di­rek­tor­ka pro­da­je sek­to­ra za po­u­zdana
na­pa­ja­nja kom­pa­ni­je Schne­i­der Elec­tric za tr­žiš­ta Sr­bi­je, Cr­ne Go­re, Hr­vat­ske, Slo­ve­ni­je,
Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Pan de mi ja je iz u zet no ubrza
la di gi tal nu tran sfor maci
ju. Ka ko bi smo osi gu ra li
rad, uče nje, sva ko dnev no funk ci o nisa
nje, gde god da se na la zi mo, sve
je ve ća va žnost da ta cen ta ra, ko ji su
fo kus sta vi li na po u zda nost i ot pornost.
Na si gur no sti da ta cen ta ra zasni
va se na ša sva ka di gi tal na ak tivnost,
a po seb no di gi tal na eko nomi
ja.
„U sko ri joj bu duć no sti ne ćemo
bi ti u mo guć no sti da na sta vimo
da tro ši mo ener gi ju ovom brzi
nom. Schne i der Elec tric je u posled
njih de set go di na sa ra đi vao sa
najvećim da ta cen tri ma na sve tu
ka ko bi uklo nio gu bi tak ener gi je i
povećao efi ka snost za 80%. Udru ženi
u na šoj in du stri ji mo že mo iz be ći
neo dr ži vu bu duć nost“, ka že Je le na
Pej ko vić, di rek tor ka pro da je sek tora
za po u zda na na pa ja nja kom pa nije
Schne i der Elec tric za tr žiš ta Sr bi je,
Cr ne Go re, Hr vat ske, Slo ve ni je, Bosne
i Her ce go vi ne.
Pre ma re či ma na še sa go vor ni ce,
dok tran sfor mi še mo mre že ra di veće
ot por no sti, mo ra mo da raz motri
mo odr ži vost i efi ka snost. Ka ko
ot por nost obič no zna či ni žu efi kasnost,
ba lan si ra nje iz me đu odr ži vosti
i ot por no sti je dan je od ve li kih
iza zo va na šeg vre me na. U Schne i­
der Elec tri cu ve ru ju da da ta cen tri
budućnosti mo ra ju da urav no te že
če ti ri ključ ne kom po nen te: ot pornost,
pri la go dlji vost, odr ži vost i efika
snost. To zna či da se mo ra ju smanji
ti ra nji vost i ne pla ni ra ni za sto ji,
obez be di ti au to mat sko i da ljin sko
upra vlja nje, po bolj ša ti cyber bezbed
nost i sve o bu hvat na pre dik tiv na
ana li ti ka. Pri la go dlji vost pod ra zu meva
pra će nje no vih teh no lo gi ja, fleksi
bil nost u di zaj nu, pri me ni, ser vi su,
kom pa ti bil nost sa sle de ćom IT gene
ra ci jom. Odr ži vost tra ži od go vorno
is pu nja va nje po slov nih za da taka,
bez ugro ža va nja budućnosti, dok
efi ka snost zna či op ti mi za ci ju troš
ko va, br zi nu i ka pi tal, isto vre me no i
po jed no sta vlje ne pro ce se sa di gi talnim
uslu ga ma.
Pre­la­zak u di­na­mič­ni­ju
budućnost
Troš ko vi pre ki da ra da u da ta cen tru
su bol ni. Sko ro trećina svih pri ja vlje­
nih pre ki da koš ta vi še od 250.000 dola
ra, a mno gi pre ma šu ju i mi lion do lara.
Srećom, sa da ima mo ma ši ne ko je
nam po ma žu da za pam ti mo greš ke u
cen tru po da ta ka i pre dik tiv nu ana li ti ku
ka ko bi smo uči li od njih i iz be gli kva rove
i ne pla ni ra ne pre ki de u budućnosti.
„Ka ko nas di gi ta li za ci ja i teh nološ
ki na pre dak vo de ka no voj, in tegri
sa ni joj bu duć no sti, ne će svi da ta
cen tri bi ti pod jed na ko opre mlje ni da
se no se sa no vim ni vo i ma po treb ne
ope ra tiv ne agil no sti. Me đu tim, ako
se ri zi ci i ne do sta ci u postojećim siste
mi ma cen ta ra po da ta ka i po ve zanim
stra te gi ja ma upra vlja nja pre pozna
ju do volj no ra no, za in te re so va ne
stra ne će po bolj ša ti svo je šan se da
osmi sle ne sme tan pre la zak u di namič
ni ju budućnost“, is ti če Pej ko vić.
Pro ce nju je se da će glo bal no tr žiš te
da ta cen ta ra dostići 174 mi li jar de dola
ra do 2023. go di ne. Ka ko IoT teh nolo
gi je stva ra ju na gli po rast po tra žnje
za da ta cen tri ma i ka ko po da ci na stavlja
ju da po sta ju vred ni ji, odr ži vi ji, efika
sni ji, pri la go dlji vi ji i ot por ni ji, sta bil na
in fra struk tu ra da ta cen ta ra će bi ti potreb
na ako vla sni ci že le da unov če ovu
pri li ku za rast.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

No­vi okvi­ri
cyber bez­bed­nosti
Ugra đe na si gur no sna mre ža napred
ne cyber bez bed no sti biće potreb
na za sva ki od če ti ri stu ba data
cen ta ra budućnosti - odr ži vost,
efi ka snost, flek si bil nost, ot por nost.
Razvijaće se no vi okvi ri za cyber bezbed
nost ko ji će omogućiti mi gra ci ju
na ho li stič ki bez bed no sno okru že nje
i ko ji će uze ti u ob zir i no ve teh no logi
je ko je do la ze i za sta re le teh no logi
je ko je zah te va ju ja ča nje ni voa cyber
bez bed no sti.
Po da ci ko ji na pa ja ju re še nje za
pre dik tiv nu ana li ti ku ne mo ra ju da
do la ze is klju či vo iz objek ta kom pani
je. Mo gu doći iz se strin skih objeka
ta ili čak iz ba za po da ta ka is pu njenih
ano nim nim po da ci ma kom pa nija
u slič nim in du stri ja ma ši rom sve ta.
IT plat for ma kom pa ni je Schne i der
Elec tric Eco Stru xu re, na pri mer, ko risti
upra vo ta kvu ba zu po da ta ka ko ja
pri ma mi li o ne in for ma ci ja sa ure đa ja
IT in fra struk tu re u data cen tri ma širom
sve ta. Da kle, pro blem za sto ja se
mo že izbeći, jer va še re še nje za predik
tiv nu ana li ti ku pre po zna je po ten­
ci jal ni pro blem ko ji ni ka da ni je vi đen
u va šem objek tu ali je is ku stvo druge
kom pa ni je ne gde u sve tu.
Na uslu­zi ko­ri­sni­ci­ma
Schne i der Elec tric se po zi ci o ni rao
kao li der na po lju upra vlja nja i nadzo
ra u obla sti in fra struk tu re za napa
ja nje i hla đe nje da ta cen ta ra, a
po se ban ak ce nat sta vlja mo na cyber
bez bed nost tih re še nja. Naš cilj lokal
no je da po mog ne mo ko ri sni cima
da budući da ta cen tri bu du stalno
do stup ni, ra de efi ka sno i održi
vo ta ko što će mo im bi ti part ner
i kon sul tant od fa ze idej nog projek
ta. Je di no ta ko će mo mo ći da u
pot pu no sti raz u me mo i od go vo rimo
na sve po tre be na ših kli je na ta,
a to na kra ju da na sma tra mo uspehom.
Io
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Tap to Pho ne:
Inovacija u platnoj industriji koja
transformiše sadašnju generaciju
Android pametnih telefona ili tableta
u beskontaktne POS terminale
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Vi­sa i Ra­if­fe­i­sen ban­ka ne­dav­no su pred­sta­vi­le Tap to Pho­ne (TTP) re­še­nje ko­je će pro­davci­ma
u Sr­bi­ji omogućiti da na An­droid pa­met­nom te­le­fo­nu ili ta­ble­tu pri­hva­te bes­kon­takt­na
plaćanja bi­lo kod iz­no­sa. Čak i naj­ma­nja preduzeća bi­će u pri­li­ci da svo­jim kup­ci­ma po­nu­de
pla­ća­nje kar­ti­com bez uno­sa PIN ko­da, jed­no­stav­nim pre­u­zi­ma­njem apli­ka­ci­je Ra­i­POS i
re­gi­stra­ci­jom u Ra­if­fe­i­sen ban­ci u sa­mo ne­ko­li­ko mi­nu­ta.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Vi sa Tap to Pho ne re še nje
tran sfor mi še An droid pamet
ne te le fo ne i ta ble te u
soft ver ske POS ter mi na le, ne iz i skuju
ći od tr gov ca ku po vi nu do dat ne
h a rd v e rs k e o p r em e . Z a h v a l j u j uć i i zu -
zet no bez bed nom EMV stan dar du i
teh no lo gi ji en krip ci je, Tap to Pho ne
je si gu ran za korišćenje kao i tra di cio
nal ni plat ni ter mi nal.
Ko­ri­sti za po­tro­ša­če
i tr­gov­ce
Ova ino va ci ja u plat noj in du striji
do no si broj ne be ne fi te po tro šači
ma, ko ji će moći da pla te za sa mo
ne ko li ko se kun di pri sla nja njem svoje
bes kon takt ne kar ti ce, pa met nog
te le fo na ili ne kog od no si vih ure đaja
na TTP ter mi nal tr gov ca. Ovaj br ži,
lak ši i bez bed ni ji na čin plaćanja potro
ša či ma do no si ma nje če ka nja na
ka si i ve ću po god nost, jer ne mo raju
no si ti go to vi nu. U ne­dav­nom istra­ži­va­nju
kom­pa­ni­je Vi­sa (Vi sa Back
to Business studija, 2020), sko­ro po­lovi­na
is­pi­ta­ni­ka (48%) is­ti­če da ne bi
pa­za­ri­la u pro­dav­ni­ci ko­ja nu­di samo
plaćanja ko­ja zah­te­va­ju kon­takt
sa ka­si­ri­ma ili či­ta­čem kar­ti­ca.
„Tap to Pho ne re še nje po kre će mo
u ve o ma va žnom tre nut ku sa na šim
dugogodišnjim partnerom Raiffeisen
ban kom. Pan de mi ja je traj no prome
ni la na čin na ko ji po tro ša či ši rom
sve ta plaćaju, a bes kon takt no is kustvo
na ka si po sta lo je naj po želj ni je.
Ve ru jem da teh no lo gi ja Tap to Phone
mo že po mo ći hi lja da ma tr go vaca
da is pu ne oče ki va nja svo jih klije
na ta, ali i da po bolj ša ju pri liv nov
ca i mar že ta ko što će pred u predi
ti pro puš te ne pro da je. Osim to ga,
ovo re še nje do pri no si sma nje nju digi
tal nog ja za iz me đu preduzeća raz
liči te ve li či ne i pru ža šan su ma lim i
mi kro preduzećima da bu du jed nako
konkurentni”, istakao je Vladimir
Đorđević, ge ne ral ni di rek tor kom pani
je Vi sa za ju go i stoč nu Evro pu.
Pre lan si ra nja ovog re še nja u Srbi
ji, Vi sa je spro ve la stu di ju per cepci
je me đu mi kro, ma lim i sred njim
preduzećima pod na zi vom „Kli kom
do di gi tal ne tr go vi ne“, ka ko bi is pita
la nji hov stav pre ma ino va tiv nim
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

op ci ja ma pri hva ta nja plaćanja. Prema
is tra ži va nju, čak se dam od de set
is pi ta ni ka u Sr bi ji otvo re no je za ovu
teh no lo gi ju, a kao ključ ne pred no sti
na vo de prak tič nost, bez bed nost u
kon tek stu pan de mi je i mo bil nost samog
re še nja.
Ra i POS
„Dra go nam je što smo pr va ban ka
na do ma ćem tr žiš tu ko ja je u sa rad nji
sa našim partnerom, kompanijom Visa,
ponudila ovo inovativno rešenje. U
na šoj ban ci ova uslu ga no si pri godan
na ziv Ra i POS, a srp sko tr žiš te je
jedno od prvih na kome je Raiffeisen
gru pa ci ja uve la ovaj sa vre me ni na čin
bes kon takt nog pla ća nja. Uve re ni smo
da će ovo re še nje po mo ći vla sni ci ma
bi zni sa da do bi ju pri li ku za po ve ća nje
prodaje, a veliku prednost predstavlja
i to što je ko riš će nje Ra i POS apli ka cije
bes plat no. Na kra ju, ali sva ka ko ne i
naj ma nje va žno – ova apli ka ci ja obezbe
đu je pre ko po treb na bes kon takt na
pla ća nja, po seb no va žna u pan de mijskom
periodu, kako za vlasnike biznisa,
tako i za njihove klijente”, izjavio je
ovim po vo dom Pe tar Jo va no vić, za menik
predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen
banke.
Tap to Pho­ne u EMEA
re­gi­o­nu
U re gi o nu Cen tral ne i is toč ne Evrope,
Bliskog istoka i Afrike, tehnologija
Tap to Pho ne je već pri sut na na 10 tržiš
ta uključujući Ru si ju, Ukra ji nu, Belo
ru si ju, Ka zah stan, Uz be ki stan, Molda
vi ju, Gru zi ju, Ju žnu Afri ku, Sa u dijsku
Ara bi ju i Uje di nje ne Arap ske Emira
te. Vi sa tre nut no ima vi še od 18.000
TTP ter mi na la i part ner stva sa 26 klijenata
u ovom regionu. Io
Za vi še in for ma ci ja o Ra i POS uslu zi, po se ti te https://www.ra if fe i sen bank.
rs /prav na-li ca/pri vre da/pri hvat-plat nih-kar ti ca/ra i pos/
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Hi brid ni cloud
– ključ za uspeh u eko no mi ji
za sno va noj na po da ci ma
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Ia­ko kao kon­cept po­sto­ji već vi­še od jed­ne de­ce­ni­je, za mno­ge or­ga­ni­za­ci­je cloud ra­ču­narstvo
tek sa­da iz­bi­ja na ključ­no me­sto ka­da se raz­miš­lja o naj­e­fi­ka­sni­jim na­či­ni­ma za vo­đe­nje
bi­zni­sa. Ima i onih ko­ji se pri­dru­žu­ju „cloud klu­bu” ia­ko se či­ni da im ni­je sa­svim ja­sno zaš­to
je to pra­vi ko­rak za njih. Jed­no­stav­no, že­le cloud. Pro­blem na­sta­je ka­da ot­kri­ju da to ni­je
ta­ko jed­no­stav­no kao što su mi­sli­li.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Au tor: Joe Ba gu ley,
pot pred sed nik & CTO EMEA, VMwa re
Cloud ni­je sa­mo sle­de­će popu­lar­no
me­sto za „smeš­tanje”
svog bi­zni­sa, već či­tav
je­dan svet no­vih mo­guć­no­sti. Cloud
ne bi tre ba lo da bu de me sto na kom
se po na vlja ju sta re greš ke, već prostor
kom se pri stu pa sa na me rom
da se sa­vla­da­ju lek­ci­je iz proš­lo­sti,
is­pra­ve greš­ke i usvo­ji dru­ga­či­ji način
vo­đe­nja bi­zni­sa.
U suš ti ni, pro cen tu al no naj ve ći broj
kom pa ni ja i or ga ni za ci ja za o sta je u
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

ko riš će nju clo u da i svih mo guć no sti
ko je on nu di (u EU je sa mo tre ći na kompa
ni ja u clo u du). S ob zi rom na ne vero
vat no ubr za nje di gi tal ne eko nomi
je to kom 2020. go di ne, ne iz be žno
je da će se ovaj pro ce nat pro me niti.
Kom pa ni je po ku ša va ju da kre i­
ra ju no ve po slov ne mo de le za snova
ne na app-first pri­stu­pu, jer im
to omo gu ća va da osvo je ve ći tr žišni
udeo i iz gra de sna žni je ve ze sa
svo jim kup ci ma i ko ri sni ci ma. U tom
uspe­hu, cloud igra glav­nu ulo­gu
– omo­gu­ća­va­ju­ći apli­ka­ci­ja­ma da
neo­me­ta­no ra­de u od­go­va­ra­ju­ćim
okru­že­nji­ma i pru­že sjaj­na ko­risnič­ka
is­ku­stva.
Pred vi đa se da će do 2023. go dine
di gi tal no tran sfor mi sa ne or ga niza
ci je ostva ri ti vi še od po lo vi ne global
nog BDP-a, od no sno 53,3 bi li o na
do la ra. Ali usva ja nje re še nja i usluga
u clo u du, a da za pra vo ne znate
zaš to su vam po treb ni, i što je još
va žni je, šta do no se va šem po slo vanju,
ve ro vat no ni je do bra stra te gija.
Bez raz u me va nja bu du ćih po te ba
i iza zo va po sto ji ri zik da cloud umesto
po gon ske si le za raz voj po slova
nja po sta ne po li gon za po na vljanje
sta rih gre ša ka, ali na ma lo druga
či ji na čin.
Da kle, ka ko tre ba raz miš lja ti o clou
du?
Fo­kus na apli­ka­ci­je,
ne na cloud
Bi zni si mo ra ju da iden ti fi ku ju i
pred vi đa ju pro ble me sa ko ji ma će
se ve ro vat no su o či ti u bu duć no sti.
Mo ra ju da raz miš lja ju o to me kako
će di gi tal no okru že nje i apli kaci
je iz gle da ti za tri do pet go di na, i
da svo je od lu ke do no se u skla du sa
tim. Pred vi đa se da će se u na redne
3 go di ne ko li či na po da ta ka koji
se na go diš njem ni vou ši rom sve ta
stva ra ju, be le že, ko pi ra ju i ko ri ste biti
vi še ne go udvo stru če na. Po­da­ci­će
bi­ti ap­so­lut­no svu­da, a naj­ma­nje u
tra­di­ci­o­nal­nim da­ta cen­tri­ma. Ovo
će ima ti ve li ki uti caj na to ka ko kompa
ni je i or ga ni za ci je ko mu ni ci ra ju i
ra de sa kli jen ti ma i ko ri sni ci ma, kao i
na na čin na ko ji ko ri ste apli ka ci je da
bi omo gu ći le ove in ter ak ci je.
Tre ba iz be ći da tre nut na užur banost
u pre la sku na cloud ka sni je ima
ne ga tiv ne efek te na funk ci o ni sa nje
apli ka ci ja ključ nih za po slo va nje ko je
će u bu duć no sti ko ri sti ti di stri bu i rane
po dat ke. Apli ka ci ja ko ja sa da sjajno
oba vlja svoj po sao s vre me nom
će mo ra ti da se pri la go đa va, a to
isto će mo ra ti da ura di i okru že nje
u kom se na la zi. Apli ka ci ja ko ja je
pre meš te na u cloud bez po drob nog
raz miš lja nja o zah te vi ma bu duć no sti
mo gla bi da ima pro ble me da is puni
ono što se od nje oče ku je. Da kle,
pra­vi na­čin stra­teš­kog raz­miš­ljanja
je onaj ko­ji se fo­ku­si­ra na aplika­ci­je,
a ne sa­mo na cloud.
Dru gi iza zov ogle da se u to me što
broj ne or ga ni za ci je, čak i na užur banom
pu tu ka clo u du, ima ju pro blem
da se opro ste od svo je za sta re le infra
struk tu re, i dr že se sta rih teh no logi
ja du že ne go što bi tre ba lo, jer su
u nji hov raz voj ulo ži le pu no vre mena
i nov ca.
Ipak, najveći pro blem je u to me
što ne po sto ji jed no uni ver zal no i
ne po gre ši vo re še nje. Ka da go vo rimo
o clo u du, za pra vo go vo ri mo o
či ta voj se ri ji raz li či tih stva ri, od kompa
ni ja ko je lo kal no pokreću apli kaci
je u svo jim da ta cen tri ma, pre ko
Sa aS apli ka ci ja kao što su Sa les fo r ce
i Work day, do jav nih clo u do va poput
Gu gla i Ama zo na i vi so ko di stribu
i ra nih ed ge clo u do va. Oče ku je se
da će se broj cloud re še nja – pri vatnih,
jav nih i ed ge okru že nja – u nared
ne tri go di ne po ve ća ti za 53%.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Ovaj ras tu ći broj sa so bom do no si i
broj ne kom plek sno sti – VMwa re istra
ži va nje je ot kri lo da 63% or ga niza
ci ja kao je dan od najvećih mul ticloud
iza zo va na vo di ne do sled no sti
iz me đu cloud okru že nja.
Fo­kus na po­slo­va­nje
uz pla­ni­ra­nje
port­fo­li­ja apli­ka­ci­ja
Za to je va žno da se raz u me šta je
to što će cloud uči ni ti za po slo vanje
u ce li ni, a po seb no ka ko od re đena
kom pa ni ja mo že da ko ri sti cloud
uslu ge za raz voj, mo der ni za ci ju i imple
men ta ci ju apli ka ci ja, na što br ži i
što bez bed ni ji na čin. Za mi sli te sa mo
šta bi je dan bi znis mo gao da po stig
ne ka da ne bi bi lo bit no u kom clou
du se na la ze nji ho ve apli ka ci je i kada
bi mo gli da ko ri ste iste ala te za
upra vlja nje ap so lut no svi me.
Ono što je po treb no kom pa ni jama
je pla­ni­ra­nje port­fo­li­ja apli­kaci
ja. To pod ra zu me va de ta ljan osvrt
i iz ra du ma pe pu ta za sva ku apli kaci
ju – Da li osta je? Da li je osta vljate
na lo ka lu ili re di zaj ni ra te za oblak?
Da li je jed no stav no od ba cu je te i
pre la zi te na Sa aS? Ne pla­ni­raj­te na
osno­vu to­ga gde se neš­to tre­nut­no
na­la­zi, pla­ni­raj­te na osno­vu ono­ga
što ra­di sa­da i ono­ga što že­li­te da
ra­di u bu­duć­no­sti.
Zaš to? Za­to što je apli­ka­ci­ja najja­ča
va­lu­ta di­gi­tal­ne eko­no­mije.
Raz mi sli te – broj apli ka ci ja se posled
njih go di na povećao šest pu ta,
a do 2024. biće raz vi je no vi še od tri
če tvr ti ne mi li jar de apli ka ci ja. Cloud
je po stao plat for ma za raz voj, zaš tit
ni po kri vač, te melj za mo der ni za ciju
po sto je ćih i raz voj no vih apli ka ci ja
sle de će ge ne ra ci je. To je suš ti na clou
da – da obez be di okru že nje i op ci je
neo p hod ne za sve o bu hvat nu mo derni
za ci ju po slo va nja, omo gu ći ope rativ
ne spo sob no sti ko je se zah te va ju
od di gi tal nih preduzeća, i bu de mesto
za raz voj i ho sto va nje apli ka ci ja,
ot por no na iza zo ve bu duć no sti.
Sve ovo je omogućeno kroz je­dinstve­nu
plat­for­mu op­ti­mi­zo­va­nu za
sve apli ka ci je: vir tu e li zo va ne i kontej
ne ri zo va ne, veš tač ku in te li gen ciju
i ma šin sko uče nje, tra di ci o nal no i
mo der no. Plat­for­ma ko­ja mo­že da
se ko­ri­sti u svim cloud okru­že­njima,
od pri­vat­nih do hyper­sca­lera,
sa kon­zi­stent­nom in­fra­struktu­rom
i ope­ra­ci­ja­ma, či­me se smanju­ju
kom­plek­snost, ri­zik i ukupni
troš­ko­vi.
Apli­ka­ci­ja dik­ti­ra
okru­že­nje
A ka ko to iz gle da u prak si? Evo
ne ko li ko sce na ri ja:
- Pru ža te uslu ge iz do me na javnog
zdra vlja, sa ra zno vr snim si stemi
ma, uslu ga ma i apli ka ci ja ma za
pa ci jen te i za po sle ne. Ne ke uslu ge,
kao što su apli ka ci je za za ka zi va nje
ter mi na i front-end di gi tal nog rad
nog pro sto ra, mo gu bez pro ble ma
da bu du u jav nom clo u du, ali po daci
o pa ci jen ti ma, in ter fejs ko ji kontro
li še i obez be đu je va še po ve zane
ge ne ra to re i dru ge uslu žne progra
me mo žda će mo ra ti da bu du
smeš te ni lo kal no ili na ed ge ure đaji
ma ko ji da ju mno go vi ši ni vo bezbed
no sti.
- Kao no va mul ti na ci o nal na banka,
svež igrač na tr žiš tu, pri mar no
ste ori jen ti sa ni na kli jen te i fo kus
sta vlja te na in tu i tiv nu apli ka ci ju koja
je me sto za sve fi nan sij ske usluge
za po tro ša če. Da bi se osi gu rali
ve li ki obim uslu ga i agil nost aplika
ci je, njen front-end će bi ti u javnom
clo u du, ali vr lo je ve ro vat no da
će po da ci ko je ona pri ku plja mo rati
da bu du bez bed no uskla diš te ni ili
u pri vat nom clo u du ili lo kal no, kako
bi se is poš to va li fi nan sij ska regu
la ti va, pra vi la o us kla đe no sti i zako
ni ko ji se od no se na su ve re ni tet
po da ta ka.
- Pru ža te lo gi stič ke uslu ge i imate
no vu e-com mer ce op ci ju ko ja klijen
ti ma omo gu ća va on lajn re zer vaci
je. To kom tra di ci o nal nog vr hun ca
se zo ne, upra vlja te povećanom potra
žnjom ta ko što front-end uslu gu
pre meš ta te u jav ni cloud, ka ko biste
obez be di li br zi nu, ska la bil nost i
re sur se ko ji će spre či ti da apli ka cija
pad ne. Me đu tim, ka da po tra žnja
opad ne, vra ća te apli ka ci ju u pri vatni
cloud, jer vam to omo gu ća va bolju
kon tro lu ope ra tiv nih troš ko va, a
uslu ga je i da lje do stup na ko ri sni­
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

ci ma. Mo žda se sve ovo već na la zi u
jed nom clo u du, ali je pro vaj der po stao
kon ku rent, i sa da že li te sve da pre mesti
te u dru gi.
Ovo su pri me ri ka ko bi zni si ko riste
raz li či ta okru že nja ko ja su im na
ras po la ga nju za efi ka sni je po slo vanje.
Sva ko ima raz li či te po tre be, ali
za jed nič ki cilj svih bi tre ba lo da bude
neo me ta no po kre ta nje apli ka cija
u vi še stru kim cloud okru že nji ma,
od no sno po sti za nje slo bo de ko ju
pru ža mul ti-cloud stra te gi ja.
Hi­brid­ni cloud
je bu­duć­nost
Bu duć nost po slo va nja je u kom bino
va nju clo u do va ko ji su tran spa rent ni,
bez bed ni i omo gu ća va ju lak pre la zak sa
jed nog na dru gi. Na taj na čin se oslo bađa
pun po ten ci jal va ših apli ka ci ja ka ko
bi pru ži le bes pre kor na ko ri snič ka is kustva.
Hi­brid­ni cloud, ko­ji obez­be­đuje
kon­zi­stent­nu in­fra­struk­tu­ru, upravlja­nje
i ope­ra­ci­je iz­me­đu pri­vat­nih
i jav­nih cloud okru­že­nja i la­ko premeš­ta­nje
apli­ka­ci­ja bez po­tre­be za
mo­di­fi­ka­ci­ja­ma, ostva­ru­je tu vi­zi­ju.
Kom pa ni je ko je bri žlji vo gra de svoje
di gi tal ne stra te gi je će naj bo lje is kori
sti ti eko no mi ju za sno va nu na po daci
ma. Io
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Ka ko da bu de te bez bed ni
u tre nut nom i bu du ćem
okru že nju pret nji
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Savremeni sajber napadi, curenje podataka i eksplozije ransomvera razotkrili su jednu stvar:
sajber bezbednost slabi. Ovaj neuspeh je rezultat slabosti tehnologija i ljudskih grešaka izazvanih
pa­met­nim so­ci­jal­nim in­že­nje­rin­gom. U slu­ča­je­vi­ma ka­da je re­še­nje za be­kap do­bro funk­ci­o­ni­sa­lo
i ni­je bi­lo kom­pro­mi­to­va­no, obič­no bi bi­li po­treb­ni sa­ti i da­ni da se si­ste­mi (sa po­da­ci­ma) vra­te u
ope­ra­tiv­no sta­nje. Be­ka­po­va­nje je od ključ­nog zna­ča­ja ka­da re­še­nje za saj­ber bez­bed­nost iz­da, ali
isto­vre­me­no be­kap re­še­nja mo­gu bi­ti ugro­že­na, one­mo­gu­će­na i ra­di­ti spo­ro, do­vo­de­ći do to­ga da
pred­u­ze­ća gu­be mno­go nov­ca zbog za­sto­ja u ra­du. Da bi se re­ši­li ovi pro­ble­mi, kom­pa­ni­ja Ac­ro­nis
pre­po­ru­ču­je in­te­gri­sa­no re­še­nje za saj­ber zaš­ti­tu Ac­ro­nis Cyber Pro­tect.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Ac ro nis Cyber Pro tect spaja
an ti mal ver, EDR, DLP,
e m a i l z a št it u , p r oc en u r a -
nji vo sti, uprav nja nje za kr pa ma,
RMM i mo guć no sti be ka po va nja
u je dan agent ko ji ra di pod po rodi
com Win dows ope ra tiv nih si stema.
Ova in te gra ci ja vam do zvo lja va
da odr ži te op ti mal ne per for manse,
eli mi ni še te pro ble me sa kompa
ti bil noš ću i obez be di te brz opora
vak. Ako se pret nja pro pu sti ili se
ona ot kri je ka da su po da ci već izme
nje ni, po da ci će bi ti od mah vraće
ni iz re zer vnih ko pi ja – za hva ljuju
ći jed nom agen tu, zna se da su
po da ci ukra de ni i da ih je po treb
no vra ti ti.
To ni je mo gu će sa an ti mal ver
agen tom ko ji je odvo jen od pro i-
z vo da za be kap sa sop stve nim agentom.
Va še re še nje za zaš ti tu od malve
ra mo že za u sta vi ti pret nju, ali neki
po da ci već mo gu bi ti iz gu blje ni.
Be kap agent ne će zna ti za to au tomat
ski i, u na bo ljem slu ča ju, po da ci
će bi ti po vra će ni spo ro, ako uopšte
bu du po vra će ni.
Naravno, Acronis Cyber Protect
na­sto­ji da opo­ra­vak po­da­ta­ka učini
ne po treb nim de tek to va njem
i eli mi ni sa njem pret nji pre ne go
one naš­ko­de va­šem okru­že­nju.
Ovo se po­sti­že Ac­ro­ni­so­vom pobolj­ša­nom
vi­še­sloj­nom funk­ci­onal­noš­ću
saj­ber bez­bed­no­sti.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Pe­čuj­te svoj ope­ra­tiv­ni
si stem i apli ka ci je
Ovo je ključ no, poš to mno gi napa
di uspe va ju zbog ne za kr plje nih
ra nji vo sti. Sa re še njem kao što je
Ac ro nis Cyber Pro tect po kri ve ni ste
ugra đe nom pro ce nom ra nji vo sti i
fun ci ja ma upra vlja nja za kr pa ma. Acro
nis pra ti sve ot kri ve ne ra nji vo sti i
ob ja vlje ne za kr pe i do zvo lja va ad mini
stra to ri ma ili teh nič kim li ci ma da
la ko pe ču ju sve kraj nje tač ke uz flek­
si bil nu kon fi gu ra ci ju i de talj no iz veš
ta va nje. Ac ro nis Cyber Pro tect podr
ža va ne sa mo sve em be do va ne
Win dows apli ka ci je već i vi še od 230
po pu lar nih apli ka ci ja tre ćih stra na,
uklju ču ju ći te le ko mu ni ka ci o ne ala te,
kao što su Zo om i Slack, i po pu larne
VPN kli jen te ko ji se ko ri ste za rad
na da lji nu. Po treb no je da oba ve zno
pr vo za kr pi te ra nji vo sti vi so ke ozbiljno
sti i pra ti te iz veš taj o us peš no sti
da bi ste pro ve ri li da li su za kr pe pravil
no pri me nje ne.
Bu di te sprem ni
na po ku ša je fi šin ga,
ne klik­ći­te na
sum nji ve lin ko ve
Te mat ski fi šing i zlo na mer ni veb
saj ti vi se po ja vlju ju sva ko dnev no u
ve li kom bro ju i obič no se fil tri ra ju
na ni vou bra u ze ra, ali sa re še nji ma
za saj ber zaš ti tu kao što je Ac ro nis
Cyber Pro tect do bi ja te i na men sku
funk ci ju fil tri ra nja URL-ova. Ista funkci
o nal nost je do stup na u re še nju za
Ako ne ma te Ac ro nis Cyber Pro tect i/ili ne ko ri sti te soft ver za
upra vlja nje za kr pa ma, stva ri po sta ju mno go te že. U naj manju
ru ku, mo ra će te da bu de te si gur ni da Win dows do bi ja sve
po treb ne ap dej te i da su oni prompt no in sta li ra ni. Ko ri sni ci su
sklo ni da ig no ri šu si stem ske po ru ke, po seb no ka da Win dows
zah te va re start. To je ve li ka greš ka. Tre ba da se uve ri te da su
omo gu će na au to mat ska ažu ri ra nja po pu lar nih do ba vlja ča
soft ve ra kao što je Ado be i da se apli ka ci je po put PDF Re a dera
ta ko đe ažu ri ra ju od mah.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

zaš ti tu kraj njih ta ča ka, ia ko u Ac ro nis
Cyber Pro tec tu ima mo po seb nu kate
go ri ju ko ja se od no si na te me javnog
zdra vlja, ko ja se ažu ri ra sa ve ćim
pri o ri te tom. Imaj te na umu da mali
ci o zni lin ko vi obič no do la ze od nekud:
va šeg in stant me sin dže ra, emai
la, po sto va na fo ru mu itd. Ne moj te
klik ta ti na lin ko ve na ko je ne mo rate
ili na one ko je ni ste zah te va li da
do bi je te.
Fi šing ili atač men ti sa ma li ci o znim
sa dr ža jem mo gu do ći pu tem emai
la kao i po me nu ti ma li ci o zni lin ko vi.
Što se ti če atač me na ta: uvek pro veri
te oda kle oni za i sta do la ze i za pitaj
te se da li ste ih oče ki va li ili ne. U
sva kom slu ča ju, pre ne go što otvo rite
atač ment, tre ba lo bi da ga ske nira
te svo jim an ti mal ver re še njem.
Ko ri sti te VPN
dok ra di te
sa po slov nim po da ci ma
Bez ob zi ra da li se po ve zu je te sa
uda lje nim kom pa nij skim iz vo ri ma i
ser vi si ma ili vaš po sao ne zah te va te
ak tiv no sti i sa mo pre tra žu je te ne ke
veb re sur se i ko ri sti te te le ko mu nika
ci o ne ala te, uvek ko ri sti te Vir tual
Pri va te Net work (VPN). Ako u svojoj
kom pa ni ji ima te VPN pro ce du re,
naj ve ro vat ni je će te do bi ti in struk cije
od svog ad mi ni stra to ra ili MSP teh
ni ča ra. Ako sa mi mo ra te da obezbe
di te svo je rad no me sto, ko ri stite
do bro po zna te pre po ru če ne VPN
apli ka ci je i ser vi se ko ji su ši ro ko dostup
ni na tr žiš ti ma soft ve ra ili di rekt
no kod ven do ra. VPN en krip tu je sav
vaš sa o bra ćaj, či ne ći ga bez bed nim
u slu ča ju da ha ker po ku ša da uhva ti
va še po dat ke u tran zi tu.
Budite sigurni da vaša
saj­ber zaš­ti­ta ra­di is­prav­no
U Ac ro nis Cyber Pro tec tu ko ri ste se
mno ge do bro iz ba lan si ra ne i po de šene
bez bed no sne teh no lo gi je, uklju čuju
ći ne ko li ko me ha ni za ma de tek ci je.
Pre po ru ču je mo da ga ko ri sti te umesto
ugra đe nog Win dows re še nja. Ali
sa mo po se do va nje an ti mal ver zaš tite
ni je do volj no; tre ba lo bi da ona bude
pra vil no kon fi gu ri sa na. To zna či da:
• pot pu no ske ni ra nje tre ba da se
oba vlja naj ma nje jed nom dnev no
O kompaniji ZEBRA SYSTEMS
Ze bra Systems s.r.o., sa se diš tem u Ostra vi u Češ koj, di stri bu ter je s do datnom
vred noš ću u pod ruč ju IT si gur no sti i zaš ti te po da ta ka na češ kom i
slo vač kom tr žiš tu već vi še od 25 go di na. Osim pro da je pro iz vo da, fir ma
pru ža i vi so ko kva li tet ne uslu ge po drš ke i obu ke. Ze bra Systems je di stri buter
kom pa ni ja Ac ro nis, GFI Soft wa re, N-able (So lar Winds MSP), Clo ud Fla re
i Vir tu oz zo za Češ ku, Slo vač ku i Ju go i stoč nu Evro pu.
• pro iz vo di tre ba da do bi ja ju ap dejte
sva kog da na ili sva ki sat, u za vi sno sti
od to ga ko li ko če sto su oni do stup ni
• pro iz vod tre ba da bu de po ve zan sa
svo jim cloud me ha ni zmi ma za de tek ciju
– u slu ča ju Ac ro nis Cyber Pro tec ta, sa
Ac ro nis Cloud Bra i nom (on je pod ra zume
va no uklju čen, ali tre ba da bu de te
si gur ni da je in ter net do stu pan i da ni je
slu čaj no blo ki ran za an ti mal ver soft ver)
• ske ni ra nje na zah tev i na pri stup
(u re al nom vre me nu) tre ba da bu de
omo gu će no i da re a gu je na sva ki no vi
in sta li ra ni ili iz vr še ni soft ver
Po red sve ga, ne moj te ig no ri sa ti po ru ke ko je do la ze od va šeg
an ti mal ver re še nja. Pa žlji vo ih pro či taj te i uverite se da je li cen ca
le gi tim na ako ko ri sti te pla će nu ver zi ju se cu rity ven do ra.
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

O kompaniji Acronis
Ac ro nis ob je di nju je zaš ti tu po da ta ka i saj ber bez bed nost da bi pru žio in te gri sa nu, au to ma ti zo va nu saj ber
zaš ti tu ko ja re ša va SA PAS iza zo ve (sa fety, ac ces si bi lity, pri vacy, aut hen ti city, and se cu rity) mo der nog di gi talnog
sve ta. Sa flek si bil nim mo de li ma pri me ne ko ji od go va ra ju zah te vi ma ser vis pro vaj de ra i IT pro fe si o na laca,
Ac ro nis obez be đu je su per i or nu saj ber zaš ti tu za po dat ke, apli ka ci je i si ste me ino va tiv nim an ti vi ru snim,
bac kup, di sa ster re co very i end po int pro tec tion ma na ge ment re še nji ma no ve ge ne ra ci je, ko je po kre će AI.
Sa na pred nim an ti mal ve rom ko ji po kre će naj sa vre ni je ma šin sko iz veš ta va nje i bloc kcha i nom baziranim na
teh no lo gi ja ma au ten ti ka ci je po da ta ka, Ac ro nis šti ti sva ko okru že nje (od clo u da, pre ko hi brid nog, do on
pre mi ses) po ni skoj i oče ki va noj ce ni.
Za­dr­ži­te svo­je pa­svor­de
i svoj rad ni pro stor
za se­be
Bez bed no sni sa vet broj je dan:
uve ri te se da su va še lo zin ke i lo zinke
va ših za po sle nih ja ke i pri vat ne.
Ni ka da ne de li te lo zin ke ni sa kim i
ko ri sti te raz li či te i du gač ke lo zin ke
za sva ki ser vis ko ji ko ri sti te. Ko ri sti te
soft ver za upra vlja nje lo zin ka ma da
bi vam on po mo gao da ih se se ti te.
Al ter na tiv no, naj lak ši na čin za kre i ranje
ja kih lo zin ki je niz du gih fra za koje
mo že te za pam ti ti. Da nas se for sira
ju lo zin ke od osam ka rak te ra.
U bez bed no snom pro iz vo du kakav
je Ac ro nis Cyber Cloud ili Ac ronis
Cyber Bac kup lo zin ke se ni ka da
nig de ne ču va ju, ta ko da ka da se je-
d nom za bo ra ve, to će bi ti kraj pristu
pa va šim po da ci ma.
Ta ko đe, čak i ka da ra di te od ku će,
ne za bo ra vi te da za klju ča te svoj laptop
ili desk top ra ču nar i da ogra ni čite
pri stup nje mu. Bi lo je mno go sluča
je va gde su lju di mo gli jed no stav
no da ukra du ose tlji ve in for ma ci je
sa ne za klju ča nog ra ču na ra, čak i sa
uda lje no sti. Io
Vi še in for ma ci ja:
Ze bra Systems
ne boj sa.stan kic @ze bra.cz
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Specijalno izdanje:
Business Resilience
Poslovna otpornost
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija
ISSN 1821 - 4169

H Y B R I D
Vanredno izdanje:
Hibridni rad
ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija
ISSN 1821 - 4169

Generalni pokrovitelj Servisa
XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106