31.12.2021 Views

IO 208 DIGITALNA EKONOMIJA

Specijano godišnje izdanje časopisa Internet ogledalo "Digitalna ekonomija"

Specijano godišnje izdanje časopisa Internet ogledalo "Digitalna ekonomija"

SHOW MORE
SHOW LESS

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

Specijalno izdanje:

Digitalna ekonomija

ISSN 1821 - 4169


吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀


Impressum

Internet ogledalo

Izdavač

Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću

za promet intelektualnih usluga,

Beograd - Zemun, Gradski park 2,

t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)

Adresa redakcije

Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")

Direktor, glavni i odgovorni urednik

Zoran Kovačević

zoran@internetogledalo.com

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika

Vesna Kovačević

vesna@internetogledalo.com

Zamenik glavnog i odgovornog urednika

Nina Kovačević

nina@internetogledalo.com

Video & Editing:

Veljko Kovačević

veljko.kovacevic@internetogledalo.com

Naučni savet

Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana

Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,

dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović,

prof. dr Božidar Radenković

Saradnici

Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan

Katilović, Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja

Milovanović, Marko Talijan, Mihajlo Pavlović, Aleksandar

Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač, Kristina Delač

Kontakt

Redakcija: redakcija@internetogledalo.com

Marketing: marketing@internetogledalo.com

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

004

INTERNET ogledalo : business &

technologies magazine / glavni i odgovorni

urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .

- Beograd (Gradski park 2) : Internet

ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27

cm

Dostupno i na:

http://www.ogledalo.rs - Mesečno

COBISS.SR-ID 172229895

PARTNERI U VANREDNOM IZDANJU

(po abecednom redu)

ASEE

Check Point Software Technologies Ltd.

Comtrade

Datalab

HMD Global

IBM SEE

IDC

Kaspersky

Lenovo

Mastercard

Microsoft

Oracle

PlanRadar

RNIDS

SAT-TRAKT

Schne i der Elec tric

Visa

VMware

Zebra Systems

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Di gi tal na eko no mi ja

– Su per he roj no vog do ba

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Ino­va­ci­je u pro­iz­vod­nji i di­stri­bu­ci­ji in­for­ma­ci­ja već su odav­no pod­sta­kle re­vo­lu­ci­o­nar­ne

pro­me­ne u sa­vre­me­nom druš­tvu, a mi smo sve­do­ci na­stan­ka sa­da već opšte pri­hva­će­ne

pa­ra­dig­me „di­gi­tal­na eko­no­mi­ja”. In­for­ma­ci­ja kao sve­ti gral sva­kog druš­tva uve­li­ko je najzna­čaj­ni­ji

re­surs i vi­še ni­je mit da ima su­per mo­ći.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Ipak, či­ni se da na­kon dve pande

mij ske go di ne, ko je ko li ko

god da se tru­di­mo da ne pomi­nje­mo

ipak je­su bi­le ključ­ne za pomeranje

tehnologije i ekonomije ka

ra­pid­nim iz­me­na­ma, in­for­ma­ci­ja sama

više nije dovoljna. Neophodni su

znanje, inovativnost i kreativnost za

njeno skladištenje, kao i ideje kako

se na naj­i­spla­ti­vi­ji i naj­be­zbol­ni­ji način

pri­la­go­di­ti no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma i

iz­me­nje­nom tr­žiš­tu ra­da.

Ži­vot po hi­brid­nom

mo­de­lu

Ka­da je u ma­ju 2021. go­di­ne franc

u ­s k a „ S o ­c i ­e ­t e G e ­n e ­r a ­l e “ b a n ­k a s a ­o p -

šti­la svo­jim za­po­sle­ni­ma da će im po

okon­ča­nju pan­de­mi­je omo­gu­ći­ti tri

da­na ra­da od ku­će na ne­delj­nom nivou,

je­di­no što je usle­di­lo su raz­miš­ljanja

drugih banaka i kompanija kako da

svo­jim za­po­sle­ni­ma obez­be­de što povolj­ni­je

uslo­ve ra­da. U ne­ka proš­la vremena,

ovakva objava bila bi udarna vest

za sve ekonomske medije, danas ipak

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


ni­je iz­u­ze­tak već pra­vi­lo. Usled broj­nih

pre­vi­ra­nja oko to­ga da li rad od ku­će

ima vi­še šte­te ili ko­ri­sti, sve smo bli­že,

ako već i ni­smo sti­gli do opšte­pri­hvaće­nog

kom­bi­no­va­nog mo­de­la, ko­ji bi

za­po­sle­ni­ma omo­gu­ćio i udob­nost rada

od ku­će i raz­me­nu ide­ja sa ko­le­gama

u kan­ce­la­ri­ji. Ia­ko će uvek bi­ti i onih

za i onih pro­tiv ovog mo­de­la, či­nje­ni­ca

je da se od ove hi­brid­ne sa­daš­nji­ce neće

od­u­sta­ti, bar ne u sko­ri­joj bu­duć­nosti.

Ono što nam pred­sto­ji je­ste pro­nalazak

efektivnih alata za izlazak na kraj

sa svim izazovima koje takav hibridni

mo­de­la ra­da do­no­si, pre­ba­ci­va­nje foku­sa

na una­pre­đi­va­nje ko­mu­ni­ka­ci­je i

kon­flikt me­nadž­ment.

Digitalna transformacija za skoro

sva­ki sek­tor druš­tva vi­še ni­je sa­mo jedan

od mo­gu­ćih pra­va­ca raz­vo­ja, već

im­pe­ra­tiv bez kog je pri­su­stvo na tržiš­tu

da­nas, a i u bu­duć­no­sti, ne­za­misli­vo.

Žon­gli­ra­nje iz­me­đu oda­bi­ra prave

tehnologije koja u datom trenutku

mo­že bi­ti pri­me­nji­va na eko­si­stem same

kom­pa­ni­je i sa dru­ge stra­ne konkretnih

potreba klijenata predstavlja

je­dan od naj­ve­ćih, ako ne i naj­ve­ći izazov.

Ono što je si­gur­no je­ste da ne posto­ji

je­dan uni­ver­za­lan, opšte­pri­hva­ćen

mo­del pri­la­go­đa­va­nja po­slo­va­nja firme

di­gi­tal­noj eko­no­mi­ji. Sva­ka kompanija

ima svoje potrebe i mora da

pro­na­đe pra­vi ba­lans – pu­ko uvo­đenje

novih tehnologija ili kreiranje novih

po­slov­nih mo­de­la bez pra­vog raz­u­meva­nja

na ko­ji na­čin one mo­gu do­ne­ti

vred­nost sa­mo su lov u mut­nom. Iako

je di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja u te­o­riji

zamišljena tako da ukoliko je dobro

im­ple­men­ti­ra­na do­ne­se bo­lji­tak i napre

dak u po slo va nju, u prak si ona za

ne­ke kom­pa­ni­je zna­či i pri­hva­ta­nje ri­zika

za dozu neuspeha.

Bor­ba za op­sta­nak

Jedna od dodatnih prepreka koja

stvara skoro nepremostiv digitalni jaz

jeste nedostatak dovoljnog broja IT

struč­nja­ka sa po­treb­nim veš­ti­na­ma i

zna­nji­ma, kao i eks­per­ti­za unu­tar samih

kom­pa­ni­ja. Srž ovog pro­ble­ma jeste

ge­ne­ral­ni ma­njak ade­kvat­ne obuke

za efi­ka­sno sna­la­že­nje u di­gi­tal­nom

sve­tu. Ia­ko je di­gi­tal­na pi­sme­nost nešto

što se podrazumeva u razvijenim,

mo­der­nim druš­tvi­ma, ono što za­pravo

vidimo u praksi jeste nespremnost

edukativnih sistema, koji nisu uspeli da

u pot­pu­no­sti uvr­ste di­gi­tal­no obra­zova­nje

u nor­mu. Pan­de­mi­ja je sve uhvatila

nespremne, adaptacija na nove

na­či­ne funk­ci­o­ni­sa­nja u krat­kom vremen­skom

pe­ri­o­du ni­ko­me ni­je pa­la lako,

po­seb­no oni­ma ko­ji ni­su bi­li u moguć­no­sti

da se obra­zu­ju na na­čin ko­ji

je u skladu sa zahtevima vremena.

Automatizacija poslovnih procesa,

ana­li­za po­da­ta­ka i cloud teh­no­lo­gija

sa­mo su ne­ki od neo­p­hod­nih proce­sa

po­slo­va­nja u di­gi­tal­nom svetu.

IDC-je­vo is­tra­ži­va­nje „2021 Fu­tu­re

of Industry Ecosystems“ pokazuje da

je sa­rad­nja sa part­ne­ri­ma iz in­du­strije

naj­bo­lji iz­bor za pod­sti­ca­nje inova­ci­ja,

sti­ca­nje no­vih zna­nja i is­kustava,

kao i izvedbu gorepomenutih

po­du­hva­ta. Sa­mo jed­na od IDC predik­ci­ja

je da će do 2023. go­di­ne 60%

in­du­stri­je funk­ci­o­ni­sa­ti kroz ak­tivna

part­ner­stva, de­lje­njem za­jed­ničkih

apli­ka­ci­ja, uz per­so­na­li­zo­van pristup

kli­jen­ti­ma i go­diš­nju sto­pu rasta

od 5%.

Ono što je si­gur­no je­ste da bez klijen­ta

ne­ma ni bu­duć­no­sti bi­zni­sa. I kako

se kroz tur bu lent ni pe riod za na ma

po­ka­za­lo da su kao naj­ve­ći po­bed­ni­ci

ove tranzicije zapravo kompanije koje

su najotpornije i najprilagodljivije, po

po­da­ci­ma iz IDC „Fu­tu­re of Cu­sto­mer

and Con­su­mers“ is­tra­ži­va­nja za 2022.

go­di­nu, naj­hit­ni­ja stvar ko­jom kompanije

u narednoj godini moraju da

se po­za­ba­ve, a ti­če se is­ku­stva ko­ri­snika,

jeste najpre relevantna informacija

i vre­dan i kva­li­te­tan sa­dr­žaj, a od­mah

potom i ostvarivanje uzajamne veze sa

korisnikom.

Zahtevi

„No­vog nor­mal­nog“

Či­nje­ni­ca da či­tav svet funk­ci­o­ni­še

po no­vom mo­de­lu i obra­sci­ma poslo­va­nja

či­ni da se kao uče­sni­ci ekonom­skog

si­ste­ma ose­ća­mo am­bi­valent­no;

isto­vre­me­no ose­ća­mo dozu

olak­ša­nja, jer smo svi na slič­nim

mu­ka­ma, dok sa dru­ge stra­ne oseća­mo

pri­ti­sak da sve pro­ce­se i prome­ne

re­a­li­zu­je­mo uz mi­ni­mum štete

i iz ove di­gi­tal­ne tran­zi­ci­je izađe­mo

kao po­bed­ni­ci. „No­vo normal

no“ zah te va od nas da bu de mo

agil­ni i de­lu­je­mo br­zo, dok na­stavlja­mo

da se me­nja­mo i pri­la­go­đava­mo

svim aspek­ti­ma no­vog, di­gi­tali

zo va nog sve ta. Io

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


U ro ju in for ma ci ja:

me­đu osa­ma ili

pče­la­ma ra­di­li­ca­ma?

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Di­gi­tal­na eko­no­mi­ja pod­u­pi­re je­dan opšti­ji trend: ra­stu­ću ori­jen­ta­ci­ju na in­di­vi­du­al­na

oče­ki­va­nja. Otud i sve ve­ća eko­nom­ska ulo­ga em­pa­ti­je i osluš­ki­va­nja po­tre­ba ko­ri­sni­ka,

kao i po­slov­ni fo­kus na kva­li­tet uslu­ge. Or­ga­ni­za­ci­je ko­je ovo zna­ju na pu­tu su da pri­vu­ku i

za­dr­že kli­jen­te, te da du­go­roč­no za­u­zi­ma­ju us­peš­ne po­zi­ci­je. Po­tre­ban im je sa­mo kva­li­tetan

soft­ver­ski alat da bi in­for­ma­ci­je, ko­je ne­pre­kid­no „sa­le­ću“ po­slov­ni si­stem, vred­no ra­di­le

za njih.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Oče­ki­va­nja ko­ri­sni­ka podle­žu

bez­broj­nim uti­caji­ma,

od kon­ku­rent­skih

mar­ke­tin­ških po­ru­ka do ge­ne­ra­cijskih

pre­fe­ren­ci u ko­mu­ni­ka­ci­ji, od

po­tro­šač­kih mo­guć­no­sti, do pro­mena

ži­vot­nog sti­la zbog pan­de­mi­je. Izve­sno

je je­di­no to da ma­siv­na ko­li­čina

po­da­ta­ka ko­ja je u do­di­ru sa poslo­va­njem

ra­ste br­že ne­go ika­da. Pona­vlja

se pi­ta­nje, po­sta­vlja­no i u bo­ljim

uslo­vi­ma, ka­ko se iz­dvo­ji­ti, ka­ko nepre­kid­no

usa­vr­ša­va­ti po­nu­du i kva­litet

uslu­ga.

Ino­va­tiv­na IT re­še­nja, ko­ja su u

po­sled­nje vre­me ubr­za­no uve­de­na

ra­di ubla­ža­va­nja po­sle­di­ca pan­demi­je,

do­no­se i mno­go bo­lju po­kretlji­vost

kroz sve bu­du­će pro­me­ne.

Kom­pa­ni­ja ASEE je na sa­vre­me­nim

teh­no­lo­gi­ja­ma raz­vi­la sop­stve­na reše­nja

za di­gi­tal­no B2G, B2B i B2C

po­slo­va­nje, pred­vi­đe­na za or­ga­ni­zaci­ju

bi­lo ko­je ve­li­či­ne.

Per­cep­ci­ja kva­li­te­ta uslu­ge

na­sta­je na „šal­te­ru“

Ra­di pre­va­zi­la­že­nja ogra­ni­če­nja

u fa­ce-to­-fa­ce ko­mu­ni­ka­ci­ji ko­je je

na­met­nu­to na­kon po­ja­ve pan­de­mije,

pru­ža­o­ci uslu­ga se sve vi­še okreću

kom­bi­no­va­nim me­to­da­ma komu­ni­ka­ci­je

sa kli­jen­ti­ma i ko­ri­ste

call cen­tre, email, mo­bil­ne apli­ka­cije,

web por­ta­le i so­ci­jal­ne mre­že. Svi

ovi ka­na­li ko­mu­ni­ka­ci­je obič­no se

za­vr­ša­va­ju u po­seb­nim si­ste­mi­ma

i kod raz­li­či­tih age­na­ta, te ko­ri­snik

ima uti­sak da se kre­će od šal­te­ra

do šal­te­ra, kao što je to ra­dio i rani­je.

Re­še­nje ovog pro­ble­ma je univer­zal­ni

Vir tu al ni šal ter ko­ji na jednom

me­stu mo­že da re­ši sve zah­teve

kli­jen­ta.

Uz ASEE soft­ver­ska re­še­nja, or­ga­ni­za­ci­je skra­ću­ju put od

ide­je do re­a­li­za­ci­je ino­va­ci­ja.

Om­nic­han­nel plat­for­ma ASEE LI­

VE sa eks­ten­zi­jom Vir tu al nog šal te ra

kroz ključ­ne in­ter­ak­ci­je sa kli­jen­ti­ma

una­pre­đu­je i nji­ho­vu per­cep­ci­ju o

kom­pa­ni­ji. Ključ je u br­zoj i per­so­nali­zo­va­noj

uslu­zi ko­ja ob­u­hva­ta kombi­no­va­ne

me­to­de i ko­mu­ni­ka­ci­o­ne

ka­na­le pre­ko je­din­stve­ne web strani­ce.

Uz au­to­ri­za­ci­ju, vi­deo iden­ti­fika­ci­ju

i for­ma­te chat, vi­deo chat, glasov­ne

ili di­rekt­ne po­ru­ke, kli­jent ne

na­i­la­zi na pre­pre­ke to­kom for­malnog

pro­ce­sa on­bo­ar­din­ga ili re­a­li­zaci­je

ne­ke od uslu­ga. Sa dru­ge strane,

pre­ko plat­for­me ASEE LI­VE, orga­ni­za­ci­ja

ko­ri­sti pu­nu pre­gled­nost

ve­ro­do­stoj­nih, zaš­ti­će­nih po­da­ta­ka

o sva­kom kli­jen­tu, nje­go­voj isto­ri­ji i

do­ku­men­ta­ci­ji ko­ji su pri­stu­pač­ni i

za up sell pro­iz­vo­da i uslu­ga.

Br­zi­na i jed­no­stav­nost - ali

sa­mo uz op­ti­mal­nu ob­ra­du

„iza šal­te­ra“

Br­zi­na i jed­no­stav­nost ko­ju ko­risni­ci

ce­ne umno­go­me za­vi­se i od

svih pro­ce­sa ko­ji se od­vi­ja­ju iza šalte­ra.

Sve ono što se do­ga­đa iza Virtu

al nog šal te ra re­flek­tu­je se na klijen­ta

kroz tra­ja­nje ob­ra­de i kroz dodat­ne

upi­te na ko­je tre­ba da se odazo­ve.

Zbir­ka po­slov­no ori­jen­ti­sa­nih,

za­o­kru­že­nih apli­ka­ci­ja ASEE ABC

sta­vlja na ras­po­la­ga­nje po­uz­dan, jedin­stven

re­po­zi­to­ri­jum svih pri­kuplje­nih

po­da­ta­ka, či­me se pro­ce­si

ob­ra­de skra­ću­ju a in­for­ma­ci­je na­no­vo

ko­ri­ste ume­sto eks­ter­nih upi­ta.

ABC se obra­ća spe­ci­fič­nim aspekti­ma

elek­tron­skog po­slo­va­nja iz­borom

ne­za­vi­snih ce­li­na: ABC eOf­fi­ce,

ABC eAr­chi­ve, ABC In­fo­bo­ard, ABC

eSign, ABC Web­Scan. For­mal­ni proce­si

se op­ti­mi­zu­ju i au­to­ma­ti­zu­ju, a

in­ter­ni uče­sni­ci kroz do­de­lje­ne uloge

u ko­la­bo­ra­ci­ji efekt­no oba­vljaju

struč­ne po­slo­ve i do­no­se od­luke,

miš­lje­nja, odo­bre­nja. Ar­hi­tek­tu­ra

re­še­nja po­dr­ža­će i brz raz­voj no­vih

mo­du­la na zah­tev.

Ka­da je već di­gi­ta­li­zo­va­na ve­ćina

ad­mi­ni­stra­tiv­nih pro­ce­sa, kri­tič­na

tač­ka se pre­meš­ta na ar­hi­vi­ranje.

Tim pre, uko­li­ko se me­đu pri­kuplje­nim

i kre­i­ra­nim po­da­ci­ma na­la­ze

i for­ma­ti sli­ka, au­dio i vi­deo za­pi­sa.

Ovi vi­še­stru­ko obim­ni­ji za­pi­si, br­že

od pi­sa­ne do­ku­men­ta­ci­je, mo­gu da

ugro­ze kva­li­tet ar­hi­vi­ra­nja i uspo­re

pri­stup ar­hi­vi­ra­nom ma­te­ri­ja­lu. Za­to,

za­kon­ska oba­ve­za ču­va­nja po­slov­ne

ili do­ku­men­ta­ci­je od po­seb­ne vredno­sti

(isto­rij­ska, umet­nič­ka) i dru­gih

ma­te­ri­ja­la, pred­sta­vlja tek po­če­tak.

Kva­li­tet ar­hi­ve je u br­zim, pre­ci­znim

pre­tra­ga­ma i vra­ća­nju sa­ču­va­nih poda­ta­ka

u ob­ra­du ka­da za­tre­ba­ju.

Elek­tron­ska ar­hi­va raz­vi­je­na prema

svet­skim stan­dar­di­ma ABC eArchi­ve

ga­ran­tu­je brz pri­stup po­hranje­nim

in­for­ma­ci­ja­ma bez obr­zi­ra

na nji­ho­vu ko­li­či­nu. ABC eAr­chi­ve

ko­ri­sti lo­gič­ke me­đu­ve­ze sa­ču­va­nih

in­for­ma­ci­ja u na­pred­nim pre­tra­gama

kroz ugo­vo­re, do­si­jee, fi­nan­sij­ske

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


pro­iz­vo­de, vi­deo iden­ti­fi­ka­ci­ju i anke­tu

ko­ri­sni­ka, ili kroz au­dio za­pi­se,

ba­ze zna­nja, od­lu­ke uprav­nog odbo­ra,

sud­sku do­ku­men­ta­ci­ju, teh­nič­ke

cr­te­že, ra­ču­ne.

ABC eAr­chi­ve do­sled­no uvo­di regu­la­ti­vu

kroz po­li­se kon­tro­li­sa­nog

ču­va­nja i bri­sa­nja, a hi­je­rar­hi­ju u orga­ni­za­ci­ji

kroz kon­tro­lu pri­stu­pa, što

po­ma­že i pri­li­kom oba­ve­znih re­vi­zi­ja

i iz­veš­ta­va­nja.

Ovaj si­stem pra­ti kom­plet­ne toko­ve

in­for­ma­ci­ja kao dra­go­ce­nog

kom­pa­nij­skog re­sur­sa, po­ve­zu­ju­ći

ci­lje­ve po­slov­nih si­ste­ma i vr­hun­sko

ko­ri­snič­ko is­ku­stvo.

Po­da­ci su va­lu­ta

bu­duć­no­sti,

ali sa­mo uz

kva­li­tet­nu ana­li­zu

(ka­ko pre­tvo­ri­ti

„po­len“ u „med“)

Kom­pa­ni­je ko­je nu­de pro­iz­vo­de i

uslu­ge ge­ne­ri­šu iz­u­zet­no ve­li­ke ko­liči­ne

po­da­ta­ka. Sva­ka pro­daj­na transak­ci­ja

je vred­na in­for­ma­ci­ja ko­ju ne

bi tre­ba­lo ig­no­ri­sa­ti, jer u kom­bi­naci­ji

sa sto­ti­na­ma hi­lja­da dru­gih pruža

raz­u­me­va­nje po­na­ša­nja po­tro­šača

ne sa­mo na in­tu­i­tiv­nom, već i na

ana­li­tič­kom ni­vou. Plat­for­ma Solver

AI Su­i­te kom­bi­nu­je tran­sak­cio­ne

po­dat­ke sa po­da­ci­ma sa weba,

iz call cen­tra, CRM-a, stva­ra­ju­ći kori­sni­ci­ma

ove plat­for­me je­din­stve­ne

uvi­de o po­tro­ša­či­ma.

Pro­daj­ni i mar­ke­ting ti­mo­vi mogu

da iza­be­ru baš one apli­ka­ci­je

ko­je naj­bo­lje od­go­va­ra­ju nji­ho­vim

po­slov­nim po­tre­ba­ma, za­hva­lju­ju­ći

mo­du­lar­noj gra­đi plat­for­me. Pro­fi­le

Stu­dio se ko­ri­sti za di­rekt­nu pro­daju:

da­je pro­dav­cu uvi­de ko­ri­sne za

up sell i cross-sell, a ka­da su u pi­tanju

do­stup­ne in­for­ma­ci­je o po­je­dinač­nom

po­tro­ša­ču, me­đu re­zul­tati­ma

mo­de­la ma­šin­skog uče­nja su

pro­ce­nje­na bu­du­ća po­troš­nja, segment

ko­me po­tro­šač pri­pa­da i indi­ka­ci­ja

pro­iz­vo­da za ko­ji će ga najve­ro­vat­ni­je

za­in­te­re­so­va­ti. Na ovaj

na­čin, sta­vlja­ju­ći po­tro­ša­ča u centar

pa­žnje, po­sti­že se bo­lje ko­ri­snič­ko

is­ku­stvo i ma­nji od­liv bro­ja kori­sni­ka.

Au­di­en­ce Stu­dio i Cam­pa­ig­ning

Stu­dio or­ga­ni­zu­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju ka

ve­li­koj gru­pi po­tro­ša­ča sa ide­jom da

se sva­ki od njih ose­ti kao da je obraća­nje

upu­će­no di­rekt­no nje­mu. To je

mi­ni-la­bo­ra­to­ri­ja fil­te­ra i kri­te­ri­ju­ma

sa ci­ljem ob­li­ko­va­nja što ade­kvat­ni­je

gru­pe po­tro­ša­ča, sa de­se­ti­na­ma opci­ja

za se­lek­ci­ju.

Sledeći ko­rak je da ko­ri­snik platfor­me

is­ko­ri­sti već for­mi­ra­nu grupu

i na­pra­vi že­lje­nu kam­pa­nju uz izbor

mar­ke­ting ka­na­la, a u po­slednjem

ko­ra­ku se pra­ti me­tri­ka pla­si­ranih

kam­pa­nja. Mo­že se me­ri­ti uči­nak

kam­pa­nja u re­al­nom vre­me­nu, pore­di­ti

sto­pe kon­ver­zi­je u raz­li­či­tim

kam­pa­nja­ma i ana­li­zi­ra­ti još du­blje u

ci­lju raz­u­me­va­nja raz­lo­ga uspe­ha ili

ne­u­spe­ha kam­pa­nja. Vi­ša sto­pa konver­zi­je,

kao me­ra us­peš­no­sti pro­dajnog

pro­ce­sa, zna­či ni­žu ce­nu akvizi­ci­je

ku­pa­ca, ma­nji od­liv ko­ri­sni­ka i

veću pro­fi­ta­bil­nost po kup­cu.

Kam­pa­nje pla­si­ra­ne ovim pu­tem

sa po­drš­kom mo­de­la ma­šin­skog

uče­nja ima­le su u pro­se­ku tri do

če­ti­ri pu­ta ve­ću is­pla­ti­vost po posla­toj

po­ru­ci, po­di­žu­ći sto­pu konver­zi­je

za tre­ći­nu.

Sol­ver AI Su­i­te je plat­for­ma koja

po­ma­že kom­pa­ni­ja­ma da uz podrš­ku

veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je svo­je

po­tro­ša­če sta­ve u cen­tar pa­žnje.

Vra­ća­nje kon­tro­le,

ali us­kla­đe­no

sa pro­me­na­ma

Me­đu naj­ve­ćim iza­zo­vi­ma us­peš­nom

po­slo­va­nju je us­kla­đi­va­nje sa

ne­pre­kid­nim pro­me­na­ma u di­gi­talnoj

eko­no­mi­ji sa­daš­nji­ce i su­traš­njice.

Po­nov­nim pre­u­zi­ma­njem kontro­le

nad pri­ku­plje­nim in­for­ma­cija­ma,

kom­pa­ni­je do­bi­ja­ju pri­li­ku

da ih mo­ne­ti­zu­ju, a sve or­ga­ni­zaci­je

da una­pre­de am­bi­jent i re­zulta­te

po­slo­va­nja. Io

Kom­pe­ten­ci­je ASEE su u sop­stvenom

raz­vo­ju soft­ver­skih re­še­nja i

raz­u­me­va­nju po­tre­ba kli­je­na­ta steče­nom

vi­še­de­ce­nij­skim is­ku­stvom.

As­se­co gru­pa pru­ža kon­sul­ta­ci­je,

komplek­sna ICT re­še­nja i po­drš­ku

na svim te­ri­to­ri­ja­ma gde je lo­kal­no

pri­sut­na, ili gde je ste­kla kva­li­tet­ne

part­ne­re.

Uči­ni­te ko­rak na­pred već da­nas i ja­vite

nam se na sisales@asseco-see.rs

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


e m o t e w o r k f o r c e s e c u r i t y

- Check Po int Har mony -

pouzdana zaštita za korisnike,

E ULTIMATE GUIDE TO

ure­đa­je i pri­stup

MOTE WORKFORCE

CURITY

u novom distribuiranom

radnom prostoru

he 5 must-have protections for users, devices, and access in

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

ew distributed workspace


Svet kakav poznajemo se promenio. U ovom novom svetu, posao se više ne obavlja prvenstveno

u kan ce la ri ji kom pa ni je. To zna či da, da bi smo bi li pro duk tiv ni, mo ra mo uvek da bu de mo po ve zani,

svu da, bez ob zi ra gde se na la zi mo ili ko ji ure đaj ko ri sti mo, i ne za vi sno od to ga ko joj apli ka ci ji

tre ba da pri stu pi mo. A ovo ta ko đe zna či da po vr ši na na pa da ni ka da ni je bi la ši ra.

Da bi se bo ri le sa iza zo vi ma i od bra ni le od sve so fi sti ci ra ni jih na pa da, kao što su fi šing i ran somver,

or ga ni za ci je mo gu na sta vi ti da do da ju po je di nač na bez bed onosna rešenja, ali „ka le mlje nje“

nezavisnih pojedinačnih re še nja jed nih na dru ge za po sle di cu ima bez bed no sne ge po ve, fragmen

ti ra nu vi dlji vost, kom plek sno upra vlja nje i ogra ni če ne op ci je za ska li ra nje.

Da kle, or ga ni za ci je mo ra ju po bolj ša ti zaš ti tu kon so li da ci jom bez bed no snih re še nja za ko ri snike,

ure đa je i pri stup, a tu na sce nu stu pa Check Po int Har mony.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Rad na da­lji­nu za­po­sle­nih

sa bi­lo kog me­sta no­vi je

stan­dard. To či­ni da­naš­njeg

za­po­sle­nog - „za­po­sle­nim sa bi­lo

koje lokacije“, onim ko­ji mo­že ra­diti

(i ra­di) bi­lo gde i ko­ji ko­ri­sti vi­še

ure­đa­ja za pri­stup in­ter­ne­tu, kor­pora­tiv­noj

mre­ži i mno­gim apli­ka­ci­jama.

Re­zul­tat to­ga je da ose­tlji­vi poslov­ni

po­da­ci kon­ti­nu­i­ra­no te­ku i od

kor­po­ra­tiv­nih i od BYOD ure­đa­ja u

cloud, Ia­aS i da­ta cen­tre, či­ne­ći povr

ši nu na pa da ši rom ne go ikad.

Or­ga­ni­za­ci­je tre­ba da omo­gu­će kontrolabilan

pri­stup sva­koj svo­joj apli­kaci­ji

sa bi­lo ko­je lo­ka­ci­je pre­ko bi­lo kog

ure­đa­ja, i da se po­sta­ra­ju da to bu­de

ne sa­mo bes­pre­kor­no već i bez­bed­no.

Na ža­lost, ni po­ve­ća­nje sve­sti o

zna­ča­ju bez­bed­no­sti ni­je u pot­puno­sti

do­ve­lo do sma­nje­nja ri­zi­ka.

Ta­ko, u is­toj an­ke­ti, pre­ko po­lo­vi­ne

(54%) za­po­sle­nih je re­klo da je proš­lo

bez­bed­no­snu obu­ku za rad na

da­lji­nu, ali ~70% pri­zna­je da ko­ri­sti

kor­po­ra­tiv­ne ure­đa­je za lič­nu upotre­bu,

a ~60% da do­zvo­lja­va dru­gim

čla­no­vi­ma svog do­ma­ćin­stva da kori­ste

kor­po­ra­tiv­ne ure­đa­je za ak­tivno­sti

kao što su škol­ski za­da­ci, igranje

igri­ca i ku­po­vi­na.

Sve ovo ni­je proš­lo neo­pa­že­no od

stra­ne ha­ke­ra. Ilu­stra­ci­je ra­di, u Check

Po in to vom Cyber Se cu rity iz veš taju

za 2021. go­di­nu, pri­me­će­no je da

je doš­lo do po­ra­sta ran­som­ve­ra za

Pet obaveznih zaštita za

udaljene korisnike

(i ka ko Check Po int Har mony

mo­že da po­mog­ne)

Va­žnost zaš­ti­te uda­lje­nih ko­ri­sni­ka ne

sme se pot­ce­ni­ti. Pred­u­ze­će je istin­ski

zaš­ti­će­no sa­mo ka­da su zaš­ti­će­ni njego­vi

ko­ri­sni­ci, jer ve­ći­na na­pa­da po­či­nje

upra­vo na naj­sla­bi­joj ka­ri­ci – ko­ri­sni­ku.

Po­sti­za­nje ovog va­žnog ci­lja zah­te­va

sle­de­ćih pet oba­ve­znih zaš­ti­ta: End­point

Se­cu­rity (zaš­ti­ta kraj­njih ta­ča­ka), Secure

Internet Access (bezbednost pristu­pa

in­ter­ne­tu), Ze­ro Trust Net­work

Ac­cess (ZTNA) to Cor­po­ra­te Ap­pli­cati­ons

(mre­žni pri­stup nul­tog po­ve­renja

kor­po­ra­tiv­nim apli­ka­ci­ja­ma), Email

& Of­fi­ce se­cu­rity (zaš­ti­ta elek­tron­ske

poš­te i ofi­sa) i Mo­bi­le Thre­at De­fen­se -

MTD (od­bra­na mo­bil­nih uređaja od sajber

pret­nji).

Must-Have #1

Endpoint Security

Ono što da­dat­no kom­pli­ku­je bezbed­no­sni

iza­zov je to što su uda­lje­ni

ko­ri­sni­ci pod­lo­žni­ji saj­ber pret­njama.

U ne­dav­nom in­du­strij­skom anke­ti­ra­nju

2.000 uda­lje­nih za­po­sle­nih

iz ce­log sve­ta, 67% njih je pri­znalo

da je pro­naš­lo me­tod za ogra­niča­va­nje

kor­po­ra­tiv­ne bez­bed­no­sne

po­li­ti­ke za­rad pro­duk­tiv­no­sti. To

uklju­ču­je sla­nje rad­nih do­ku­me­na­ta

na lič­ne e-mail adre­se, de­lje­nje lozin­ki

i in­sta­li­ra­nje la­žnih apli­ka­ci­ja.

93%, kao i da je, u pro­se­ku, ši­rom

sve­ta, sva­kih 10 se­kun­di no­va or­gani­za­ci­ja

po­sta­ja­la žr­tvom.

Kao što mo­že­mo da vi­di­mo, da bi

kor­po­ra­tiv­ne mre­že i ose­tlji­vi po­daci

bi­li bez­bed­ni, or­ga­ni­za­ci­je ne­maju

dru­gog iz­bo­ra osim da dodatno

poboljšaju bezbedonosne mehanizme

vezane za udaljeni rad i pristup korporativnim

resursima. A pr­vi ko­rak je da

obez­be­de pet „must ha­ve“ stva­ri za

efi­ka­snu zaš­ti­tu uda­lje­ne rad­ne sna­ge.

Zbog po­ve­ća­nja ran­som­ver na­pada

ši­rom sve­ta za 93% u po­sled­njih

šest me­se­ci, end­po­int ure­đa­ji ni­kada

ni­su bi­li ra­nji­vi­ji, ta­ko da bez­bednost

kraj­njih ta­ča­ka igra ključ­nu ulo­gu

u osi­gu­ra­va­nju uda­lje­ne rad­ne sna­ge.

Osim to­ga, ni­ka­da ni­je bi­lo vi­še krajnjih

ta­ča­ka za zaš­ti­tu, poš­to su kom­pani­je

otvo­ri­le pri­stup svo­jim kor­po­ra­tivnim

apli­ka­ci­ja­ma sa lap­to­po­va ka­ko bi

osi­gu­ra­le kon­ti­nu­i­tet po­slo­va­nja. Ia­ko

odr­ža­va­ju pro­duk­tiv­nost, uda­lje­ni kori­sni­ci

su sklo­ni­ji neo­pre­znom po­na­šanju

i ne­poš­to­va­nju kor­po­ra­tiv­ne po­liti­ke.

Kao re­zul­tat to­ga, iz­lo­že­ni­ji su fišing,

mal­ver i ran­som­ver na­pa­di­ma. A

ka­da je ko­ri­snič­ki PC ili lap­top ra­čunar

za­ra­žen, pret­nja se mo­že kre­ta­ti late­ral­no

i la­ko za­ra­zi­ti dru­ge end­po­int

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


ure­đa­je i kor­po­ra­tiv­ne re­sur­se.

End­po­int pro­tec­tion (EPP) i End­point

De­tec­tion and Re­spon­se (EDR) služe

kao pr­va i zad­nja li­ni­ja od­bra­ne od

ra­stu­ćeg ta­la­sa ran­som­ver na­pa­da.

Ro­bust­no re­še­nje za zaš­ti­tu kraj­njih

ta­ča­ka po­či­va na pet stu­bo­va. To su:

An­ti-phis­hing (odbrana korisnika od

fi­šing na­pa­da, uklju­ću­ju­ći ze­ro-da­y fišing,

dok ko­ri­ste svo­je mailbok­so­ve ili

pre­tra­žu­ju in­ter­net), An­ti-ran­som­ware

(spo­sob­nost nad­gle­da­nja pro­mena

u da­to­te­ka­ma na ko­ri­snič­kim drajvo­vi­ma

ra­di iden­ti­fi­ko­va­nja ran­somver

po­na­ša­nja, kao što je ne­le­gi­tim­na

en­krip­ci­ja faj­lo­va, i blo­ki­ra­nja na­pa­da,

kao i automatskog oporavka enkripto­va­nih

faj­lo­va), Content Disarm and

Reconstruction – CDR (mo­že uklo­niti

sa­dr­žaj ko­ji se mo­že zlo­u­po­tre­bi­ti čiste­ći

do­ku­me­na­ta od štet­nih ele­me­nata

i is­po­ru­či­ti 100% dez­in­fi­ko­va­ne verzi­je

u ro­ku od ne­ko­li­ko se­kun­di), An­tibot

(zaš­ti­ta od in­fek­ci­ja ko­je po­kre­ću

bo­to­vi i iz­lo­že­no­sti ose­tlji­vih po­da­ta­ka)

i Automatizovana detekcija nakon

upa­da, re­me­di­ja­ci­ja kao od­go­vor

(ana­li­za ko­ja se au­to­mat­ski po­kre­će,

kon­tek­stu­a­li­za­ci­ja i sa­na­ci­ja in­ci­de­nata,

upo­re­do sa is­pi­ti­va­njem na­pa­da s

kra­ja na kraj ko­je po­kri­va ula­zne tač­ke,

boč­no kre­ta­nje i uti­caj na po­slo­va­nje).

Check Po int Har mony End po int

- šti ti kraj nje tač ke od svih

ne po sred nih pret nji

do­la­zi od pre­tra­ži­va­nja ve­ba ili email

pri­lo­ga, i još mno­go to­ga, te da­je

kom­plet­nu end­po­int zaš­ti­tu.

Za­hva­lju­ju­ći au­to­ma­ti­za­ci­ji 90% zada­ta­ka

de­tek­ci­je, is­tra­ge i sa­na­ci­je napa­da,

Check Po­int Har­mony End­po­int

obez­be­đu­je naj­br­ži opo­ra­vak.

Ka­ko T Hje E U L Tsva I M A T E G Upo­treb­na I D E T O R E M O T E W O R Kend­po­int F O R C E S E C U R I T Y zaš­ti­ta

sa­dr­ža­na u jed­nom efi­ka­snom i

is­pla­ti­vom re­še­nju, Har­mony End­point

ima i naj­bo­lji TCO (to­tal cost of owner­ship).

CHECK POINT HARMONY ENDPOINT

Protect the endpoint from all imminent threats

Must-Have #2

Bezbedan pristup internetu

Rad iz­van kor­po­ra­tiv­nog fa­jer­vo­la

Complete Endpoint Protection

iz­la­že ko­ri­sni­ke Protect či­ta­vom against ransomware, ni­zu pret­nji

phishing, bots, file-less attacks, or

ba­zi­ra­nih na in­ter­ne­tu, ko­je bi ina­če bile

blo­ki­ra­ne na browsing korporativnom email attachments perime-

and

malware coming from web

more.

tru. Uda­lje­ni rad­ni­ci mo­gu ne­na­mer­no

do­ve­sti svo­je or­ga­ni­za­ci­je u opa­snost

ne­sve­snim pre­u­zi­ma­njem in­fi­ci­ra­nih

faj­lo­va i fi­šing saj­to­va na ko­ji­ma se kradu

kor­po­ra­tiv­ni kre­den­ci­ja­li.

Kako Check Point svakodnevno otkriva

pre­ko MITRE 10.000 ATT&CK® no­vih Evaluations ma­li­ci­o­znih Highlight Check faj­lova

i 100.000 no­vih zlo­na­mer­nih veb saj­

Point Software Leadership in Endpoint Security.

Learn more

to­va, spre­ča­va­nje da pret­nje ikad stig­nu

do ko­ri­sni­ka po­sta­je ključ­no, jer se često

po­ka­že da su re­tro­ak­tiv­na de­tek­ci­ja

i ubla­ža­va­nje ne­do­volj­ni i za­ka­sne­li. Dakle,

ka­ko pre­ven­tiv­no zaš­ti­ti­ti uda­lje­ne

ko­ri­sni­ke dok oni pri­stu­pa­ju in­ter­ne­tu

zbog ra­da i lič­ne upo­tre­be i spre­či­ti najno­vi­je

fi­šing i mal­ver na­pa­de? Pri­li­kom

oda­bi­ra re­še­nja za obez­be­đi­va­nje sigurnog

pristupa internetu treba obratiti

pa­žnju na šest prin­ci­pa. Na­i­me, ta­kvo

re­še­nje mo­ra da obez­be­di: kom­pletnu

zaštitu (po­red osta­log od fi­šin­ga,

ma­li­ci­o­znog pre­u­zi­ma­nja i veb saj­tova,

gubitka podataka, ransomvera, brau­zer

eks­plo­i­ta), fu­tu­re-pro­of bez­bednost

(napredne bezbednosne tehnike

ko­je mo­gu da blo­ki­ra­ju do ta­da ne­viđe­ne

ma­li­ci­o­zne 90% of attack faj­lo­ve i fi­šing na­pa­

Fastest Recovery

Best TCO

Automating

detection, investigation, and

de), bes­pre­kor­no ko­ri­snič­ko is­ku­stvo

remediation tasks.

cost-effective solution.

(blo­ki­ra na­pa­de ba­zi­ra­ne na in­ter­netu

uz mi­ni­ma­lan uti­caj na ko­ri­snič­ko isku­stvo

i br­zi­nu pre­tra­ge), skalabilnost i

jednostavnost (iz­be­ga­va­nje bac­kha­uling

sa­o­bra­ća­ja kroz da­ta cen­tar usvaja­njem

glo­bal­nog bez­bed­no­snog servi­sa

za­sno­va­nog na clo­u­du, ili još bo­lje

Harmony – im­ple­men­ti­ra­njem Endpoint recognized as a Top Product zaš­ti­te in di­rekt­no u

Corporate Endpoint Protection by AV-TEST

brauzer, pri­vat­nost (ču­va­nje pri­vat­nosti

isto­ri­je ko­ri­snič­kih pre­gle­da ka­ko

Learn more

bi

Harmony Endpoint is a complete endpoint protection (EPP) and endpoint detection and response (EDR) solution that delivers the five pillars of robust

protection for keeping remote users safe.

Harmony

Endpoint

All the endpoint protection you

need in a single, efficient, and

0 7

Har­mony End­po­int je kom­plet­no

EPP (end­po­int pro­tec­tion) i EDR (endpo­int

de­tec­tion and re­spon­se) re­še­nje

ko­je pru­ža svih pet stu­bo­va ro­bustne

zaš­ti­te za odr­ža­va­nje bez­bed­no­sti

uda­lje­nih ko­ri­sni­ka.

Šti­ti od ran­som­ver, fi­šing, fi­le-less

i na­pa­da bo­to­vi­ma ili mal­ve­ra ko­ji

©2021 CHECK POINT SOFTWARE TECHNOLOGIES LTD | ALL RIGHTS RESERVED

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


se osi­gu­ra­la us­kla­đe­nost sa GDPR-om

i dru­gim pro­pi­si­ma o zaš­ti­ti po­da­ta­ka),

in­spek­ci­ju 100% sa­o­bra­ća­ja (obezbe­đu­je

da se ce­lo­ku­pan sa­o­bra­ćaj može

is­pi­ta­ti, uklju­ču­ju­ći SSL i no­ve ver­zi­je

HTTP pro­to­ko­la).

Check Po int Har mony za

bez be dan pri stup in ter ne tu

nim korisnicima i ograncima da bezbedno

pristupe internetu bez uticaja

na nji­ho­vo is­ku­stvo pretraživanja) i

Har­mony Brow­se (je­din­stve­na zaš­tita

u bra­u­ze­ru ko­ja obez­be­đu­je si­gurno,

br­zo i pri­vat­no pretraživanje ve­ba

ta­ko što pro­ve­ra­va sav SSL sa­o­bra­ćaj

di­rekt­no na end­po­in­tu bez do­da­va­nja

la­ten­ci­je ili pre­u­sme­ra­va­nja sa­o­bra­ćaja

pu­tem si­gur­nog veb ser­vi­sa; br­zo

The importance of securing remote users cannot be understated. The business is only truly protected when its users are, as most

te­le­fon, kuć­ni PC ili ne­ki dru­gi ure­đaj.

Ia­ko je brz pri­stup oba­ve­zan, ta­ko­đe

je od ključ­nog zna­ča­ja da postoji moguć­nost

pro­ve­re sva­kog ko­ri­sni­ka pre

ne­go on pri­stu­pi mre­ži i ose­tlji­vim poslov­nim

apli­ka­ci­ja­ma bi­lo da su ho­stova­ne

u lo­ka­lu ili u clo­u­du.

Or­ga­ni­za­ci­je su se tra­di­ci­o­nal­no

THE 5 MUST-HAVE PROTECTIONS FOR REMOTE USERS

And how Check Point Harmony can help

attacks start at the weakest link – the user.

osla­nja­le na bez­bed­nost za­sno­va­nu na

VPN-u da bi po­sti­gle po­sta­vlje­ni za­datak,

Achieving Check this important Po­int Har­mony objective requires is­pu­nja­va the following se five im­ple­men­ti­ra must-have protections: kao na­no-agent unutar

a za­tim omo­gu­ći­le ko­ri­sni­ci­ma ši­

ovih šest principa bezbednog pristupa

in­ter­ne­tu. On omo­gu­ća­va uda­ljenim

bra­u­ze­ra i mo­že se kom­bi­no­va­ti sa

bi­lo ko­jim bez­bed­nim veb gej­tve­jem

rok pri­stup mre­ži na­kon au­ten­ti­fi­kaci­je.

Ovaj pri­stup vi­še ni­je odr­živ. Da­

ko­ri­sni­ci­ma naj­br­že i naj­be­zbed­

ili re­še­njem za zaš­ti­tu end­po­in­ta ka­ko nas je po­treb­no obez­be­di­ti stal­no pro­

01ni­je Endpoint is­ku­stvo Security pre­tra­ge i kom­plet­nu bi se po­bolj­ša­la ukup­na 04 bezbednost). Email & Office men­lji­ve security vektore na­pa­da i ima­ti uvid u

zaš­ti­tu od svih pret­nji prisutnih na inter­ne­tu,

uklju­ču­ju­ći: spre­ča­va­nje mali­ci­o­znih

Must-Have #3

to šta ko­ri­sni­ci za­pra­vo ra­de. To je raz­log

zaš­to da­naš­nja zaš­ti­ta zah­te­va ze­

pre­u­zi­ma­nja, zaš­ti­tu od fi­

Ze­ro Trust mre­žni pri­stup ro-trust ar­hi­tek­tu­ru ko­ja omo­gu­ća­va

02

Secure Internet Access

šin­ga u re­al­nom vre­me­nu, fil­tri­ra­nje (ZTNA) korporativnim 05

Mobile Threat Defense (MTD)

ad­mi­ni­stra­to­ri­ma da eli­mi­ni­šu ri­zik od

URL-ova, spre­ča­va­nje gu­bit­ka po­da­taka

aplikacijama

neo­vlaš­će­nog pri­stu­pa i spre­če la­te­ralži­va­ča

(DLP), spre­ča­va­nje eks­plo­i­ta pre­trano

kre­ta­nje unu­tar mre­že.

i pre­ven­ci­ju po­nov­ne upo­tre­be Uda­lje­ni za­po­sle­ni ne mo­gu oba­vljati

svoj po­sao bez pri­stu­pa kor­po­ra­tiv­

pri­stu­pu, va­žno je pri­dr­ža­va­ti se sle­

Ka­da se kre­će na put ka ze­ro-trust

03

Zero Trust Network Access (ZTNA) to Corporate Applications

kor­po­ra­tiv­nih kre­den­ci­ja­la.

Po­nu­da je do­stup­na u dve op­ci­je

pri­me­ne: Harmony Connect Internet

Access (ser­vis po­u­zda­nog veb gej­tveja

za­sno­van na clo­u­du ko­ji se po­sta­vlja

za ne­ko­li­ko mi­nu­ta i olak­ša­va uda­ljenim

apli­ka­ci­ja­ma. A da bi bi­lo si­gur­no

da oni odr­ža­va­ju po­ve­ća­nu pro­duktiv­nost

(čak i ka­da su van kan­ce­la­ri­je),

po­tre­ban im je jed­no­sta­van pri­stup sa

bi­lo kog ure­đa­ja, bi­lo da je to mo­bil­ni

de­ćih šest prin­ci­pa i uve­ri­ti se da izabra­no

re­še­nje omo­gu­ća­va nji­ho­vu prime­nu:

uzi­ma­nje u ob­zir svih ko­ri­snika

(omo­gu­ća­va­nje ze­ro-trust pri­stupa

ši­rom ce­le or­ga­ni­za­ci­je, uklju­ču­ju­ći

©2021 CHECK POINT SOFTWARE TECHNOLOGIES LTD | ALL RIGHTS RESERVED

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


tre­će stra­ne kao što su part­ne­ri i snabde­va­či,

uz isto­vre­me­no pru­ža­nje podrš­ke

za veb apli­ka­ci­je, ba­ze po­da­ta­ka,

uda­lje­ne desk­to­pe i SSH uda­lje­ne termi­na­le),

kli­jent­ski i bez­kli­jent­ni daljin­ski

pri­stup (iza­bra­ti re­še­nje ko­je

nu­di mogućnost pri­me­ne obe metode

kao i bez­bed­nog ska­li­ra­nja uda­lje­nog

pri­stu­pa u ro­ku od ne­ko­li­ko mi­nu­ta),

ko­ri­snič­ko is­ku­stvo (izabrati strategiju

i pro­iz­vo­de ko­ji timovima nude jednostavnost

prilikom korišćenja i is­kustvo

na­lik na Sa­aS), po­li­ti­ka naj­manje

pri­vi­le­go­va­nog pri­stu­pa (jed­nom

ko­ri­sni­ku tre­ba do­de­li­ti sa­mo ono­li­ko

pri­vi­le­gi­ja ko­li­ko je po­treb­no da mu se

omo­gu­ći da za­vr­ši od­re­đe­ni za­da­tak.

Na pri­mer, ni­je po­treb­no da in­že­njer

ko­ji se ba­vi sa­mo ažu­ri­ra­njem li­ni­ja zasta­re­log

ko­da pri­stu­pa fi­nan­sij­skim zapi­si­ma),

mul­ti­fak­tor­ska au­ten­ti­fi­kacija

– MFA (stroga provera identiteta

sva­kog ko­ri­sni­ka ko­ji pri­stu­pa mreži

ko­ri­ste­ći vi­še fak­to­ra i obez­be­di­ti da

se ovi fak­to­ri mo­gu pri­la­go­di­ti u za­visno­sti

od ose­tlji­vo­sti po­da­ta­ka/re­sur­sa

ko­ji­ma se pri­stu­pa), pra­će­nje i re­vi­zi­ja

sve­ga (pra­ti­ti i pre­gle­da­ti sve ak­tiv­nosti

ko­ri­sni­ka ši­rom mre­že da bi se identi­fi­ko­va­le

sve sum­nji­ve ak­tiv­no­sti u real­nom

vre­me­nu).

Check Po int Har mony

Con nect Re mo te Ac cess

- naj lak ši na čin za

obez be đi va nje kor po ra tiv nog

pristupa

Harmony Connect Remote Access

olak­ša­va po­ve­zi­va­nje bi­lo kog ko­risni­ka

sa bi­lo ko­jom po­slov­nom aplika­ci­jom,

bez ugro­ža­va­nja bez­bed­nosti.

Na­pra­vljen da spre­či naj­na­pred­ni­je

saj­ber na­pa­de, Har­mony Con­nect Remo­te

Ac­cess je ser­vis ba­zi­ran na clo­udu

ko­ji se im­ple­men­ti­ra u ro­ku od pet

mi­nu­ta i pri­me­nju­je po­li­ti­ke nul­tog pove­re­nja

uz bes­pre­kor­no ko­ri­snič­ko iskustvo.

Har­mony Con­nect nu­di flek­si­bil­nost

u vi­du iz­bo­ra iz­me­đu pri­stu­pa bez klijenta

ko­ji pru­ža za­po­sle­nim i do­ba­vljači­ma

bez­be­dan i lak pri­stup po­slov­nim

apli­ka­ci­ja­ma pre­ko veb bra­u­ze­ra sa bilo

kog ure­đa­ja (čak i ne­u­pra­vlja­nih mobil­nih

i kuć­nih PC-je­va), i pri­stu­pa zasno­va­nog

na kli­jen­tu (usko­ro), gde

se ko­ri­sti VPN agent za pru­ža­nje potpu­nog

pri­stu­pa mre­žnog ni­voa kor­pora­tiv­nim

mre­ža­ma i apli­ka­ci­ja­ma upravlja­nim

ure­đa­ji­ma.

Must-Have #4

Email i Office bezbednost

U da­naš­njem sa­vre­me­nom po­slovnom

sve­tu, ni­je­dan za­po­sle­ni ko­ji radi

na da­lji­nu ili na ne­ki dru­gi na­čin ne

mo­že bi­ti pro­duk­ti­van bez pri­stu­pa

ema­i­lu i apli­ka­ci­ja­ma za pro­duk­tiv­nost

kao što su Of­fi­ce 365, Te­ams, Sha­re­

Po­int, One Dri­ve, Gmail, Go­o­gle Dri­ve

i dru­ge. Me­đu­tim, ovi ala­ti ni­su kri­tič­ni

sa­mo za oba­vlja­nje po­sla; oni su i

je­dan od ka­na­la ko­je ha­ke­ri naj­vi­še kori­ste,

uz na­pa­de kom­pro­mi­to­va­nja poslov­nog

ema­i­la, na pri­mer, ko­ji­ma se

pri­pi­su­je pre­ko 50% gu­bi­ta­ka uzro­kova­nih

saj­ber kri­mi­na­lom.

Bez­bed­nost ema­i­la i kan­ce­la­ri­je ni­je

mo­gu­ća bez od­re­đe­nih ključ­nih zaš­ti­ta:

- zaš­ti­ta od fi­šin­ga u re­al­nom vremenu

– pot­pu­no au­to­ma­ti­zo­va­na i na

veš­tač­koj in­te­li­gen­ci­ji za­sno­va­na kako

bi se spre­či­li na­pred­ni ni­ka­da ra­nije

vi­đe­ni fi­šing na­pa­di pre ne­go što se

dogode

- zaštita od malvera – sa CDR-om

(con­tent di­sarm and re­con­struc­tion)

ra­di is­po­ru­ke či­stih pri­lo­ga i faj­lo­va u

ro­ku od ne­ko­li­ko se­kun­di, uz isto­vreme­no

blo­ki­ra­nje evan­ziv­nog mal­vera

pu­tem sta­tič­ke i di­na­mič­ke ana­lize

faj­lo­va za­sno­va­ne na veš­tač­koj inte­li­gen­ci­ji

- spre­ča­va­nje cu­re­nja po­da­ta­ka –

ta­kvo da omo­gu­ća­va da se pri­la­go­đene

po­li­ti­ke po­de­se pre­ma spe­ci­fič­nim

po­tre­ba­ma i ko­je au­to­mat­ski blo­ki­ra

ose­tlji­ve od­la­zne in­for­ma­ci­je u ema­i­lu

i apli­ka­ci­ja­ma za ko­la­bo­ra­ci­ju

- pre­ven­ci­ja in­ter­nih pret­nji – za

ske­ni­ra­nje i blo­ki­ra­nje pret­nji ko­je poti­ču

iz email po­ru­ka unu­tar kor­po­rativ­ne

mre­že i za spre­ča­va­nje la­te­ralnog

kre­ta­nja

- sve u ve­zi sa bez­bed­noš­ću na jednom

mestu – da bi se obez­be­di­lo lako

upra­vlja­nje ukup­nom bez­bed­nošću

i sma­nji­la ope­ra­tiv­na kom­plek­snost

Check Po int Har mony

Email & Of fi ce - no va era

zaš ti te ema i la i ko la bo ra tiv nih

aplikacija

Har­mony Email & Of­fi­ce šti­ti ko­ri­snike

od svih ne­po­sred­nih pret­nji cloud i

on-prem mailbok­so­vi­ma i ko­la­bo­ra­tivnim

apli­ka­ci­ja­ma. Po­red pru­ža­nja robust­ne

bez­bed­no­sti, Har­mony Email &

Of­fi­ce nu­di ope­ra­tiv­nu jed­no­stav­nost

plat­for­mom la­kom za im­ple­men­ta­ci­ju,

upra­vlja­nje i ko­riš­će­nje.

Me­đu ključ­nim be­ne­fi­ti­ma ovog reše­nja

su: kom­plet­na zaš­ti­ta (zaštita

ema­i­la i ko­la­bo­ra­tiv­nih apli­ka­ci­ja od

fi­šin­ga, mal­ve­ra, ma­li­ci­o­znih lin­ko­va

i gu­bit­ka ose­tlji­vih po­da­ta­ka), najviši

nivo bezbednosti (danas dostupan sa

sto­pom blo­ki­ra­nja od 99,8% za fi­šing i

mal­ver) i jed­no­stav­nost im­ple­men­taci­je

i upra­vlja­nja (re­še­nje za­sno­va­no

na clo­u­du ko­je se im­ple­men­ti­ra u ro­ku

od ne­ko­li­ko mi­nu­ta sa out-of-the-box

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Harmony

Mobile

©2021 CHECK POINT SOFTWARE TECHNOLOGIES LTD | ALL RIGHTS RESERVED

kon­fi­gu­ra­ci­jom, in­tu­i­tiv­nim veb UI-jem

i jed­nom plat­for­mom za sve bez­bedno­sne

funk­ci­o­nal­no­sti.

Must- Ha ve #5

Sajber zaštita mobilnih

uređaja (Mo­bi­le Thre­at

Defense - MTD)

Zaš­ti­ta kor­po­ra­tiv­nih mo­bil­nih uređa­ja

ni­ka­da ni­je bi­la la­ka. Pro­dav­ni­ce

apli­ka­ci­ja sa­dr­že mno­go zlo­na­mer­nih

apli­ka­ci­ja, te­že je uo­či­ti sum­njiv sa­držaj

ema­i­la i atač­me­na­ta ka­da oni do­đu

na mo­bil­ni ure­đaj, a fi­šing če­sto is­koriš­ća­va

ra­nji­vo­sti ko­je su spe­ci­fič­ne za

mo­bil­ne apli­ka­ci­je i za ko­je fil­te­ri če­sto

ne po­sto­je.

Ip­ak, iI­za­zov je da­nas ve­ći ne­go ikad.

Ma­sov­na mo­bi­li­za­ci­ja glo­bal­ne rad­ne

sna­ge kod ku­će zna­či da uda­lje­ni zapo­sle­ni

pri­stu­pa­ju kor­po­ra­tiv­nim poda­ci­ma

sa mo­bil­nih ure­đa­ja vi­še nego

ikad, če­sto pre­ko jav­nih Wi­Fi mreža

ko­je se la­ko kom­pro­mi­tu­ju, ša­lju više

e-ma­i­lo­va, raz­me­nju­ju vi­še po­ru­ka i

de­le vi­še faj­lo­va ne­go ikad.

To­kom proš­le go­di­ne, is­tra­ži­va­či

Check Po­in­ta su pri­me­ti­li po­rast broja

na­pa­da ve­za­nih za mo­bil­ne ure­đaje,

kao i pot­pu­no no­ve me­to­de na­pada

kao što su so­fi­sti­ci­ra­ni mo­bil­ni ransom­ver

i MDM-ovi ko­ji se ko­ri­ste za

na­pad na or­ga­ni­za­ci­je.

Sa­mo 2020. go­di­ne, 97% or­ga­ni­zaci­ja

se su­o­či­lo sa mo­bil­nim pret­nja­ma

ko­je su ko­ri­sti­le raz­li­či­te vek­to­re na­pada,

a 46% or­ga­ni­za­ci­ja je ima­lo naj­manje

jed­nog za­po­sle­nog ko­ji je pre­u­zeo

ma­li­ci­o­znu mo­bil­nu apli­ka­ci­ju.

Op­ti­mal­na mo­bil­na zaš­ti­ta tre­ba da

za­do­vo­lji pet prin­ci­pa. To je zaštita od

360° od svih vek­to­ra na­pa­da, uklju­čuju­ći

ma­li­ci­o­zne mo­bil­ne apli­ka­ci­je, napa­de

ba­zi­ra­ne na mre­ži i ra­nji­ve opera­tiv­ne

si­ste­me i ure­đa­je. Ta­kva zaš­ti­ta

obez­be­đu­je pot­pu­ni uvid u ni­vo ri­zika,

uz pot­pu­ni po­gled na sta­nje mobil­ne

bez­bed­no­sti or­ga­ni­za­ci­je ra­di efika­snog

ubla­ža­va­nja ri­zi­ka i ubr­za­va­nja

od­go­vo­ra ka­da je to po­treb­no. Pod­razu­me­va­ju

se i ska­la­bil­na im­ple­mentacija

(sa po­drš­kom za sva­ki tip ure­đaja,

ope­ra­tiv­ni si­stem i mo­del vla­sniš­tva

ure­đa­ja) i mak­si­mi­zi­ra­nje ko­ri­sničkog

is­ku­stva iz­be­ga­va­njem uti­ca­ja na

upo­tre­blji­vost ure­đa­ja, is­ku­stvo pregle­da­nja,

ko­riš­će­nje po­da­ta­ka i tra­janje

ba­te­ri­je. Pe­ti prin­cip je obez­be­điva­nje

pri­vat­no­sti na sistematizovan

način i kor­po­ra­tiv­nih i BYOD ure­đa­ja.

Check Po int Har mony Mo bi le

- vo de će re še nje za od bra nu od

mo bil nih pret nji

Har­mony Mo­bi­le ču­va kor­po­ra­tivne

podatke bezbednim tako što obezbe­đu­je

mo­bil­ne ure­đa­je za­po­sle­nih

kod sva­kog vek­to­ra na­pa­da, uklju­ču­jući

mre­žu, apli­ka­ci­je i ope­ra­tiv­ni si­stem.

Di­zaj­ni­ran da sma­nji troš­ko­ve ad­mini­stra­ci­je

i utiče na lakše usva­ja­nje od

strane ko­ri­sni­ka, sa­vr­še­no se ukla­pa

u po­sto­je­će mo­bil­no okru­že­nje, brzo

se po­sta­vlja i ska­li­ra i šti­ti ure­đaje

bez uti­ca­ja na ko­ri­snič­ko is­ku­stvo

i privatnost.

Re­še­nje obez­be­đu­je kom­pletnu

zaštitu, kroz sve vek­to­re na­pa­da:

apli­ka­ci­je, mre­žu i ope­ra­tiv­ni si­ste­m.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Jed­no­stav­no je za upra­vlja­nje (skala­bil­na

zaš­ti­ta, jed­no­stav­na za ko­riš­ćenje,

za bi­lo ko­ju mo­bil­nu rad­nu sna­gu)

i user-fri­endly (br­zo ko­ri­snič­ko usva­janje

bez uti­ca­ja na ko­ri­snič­ko is­ku­stvo ili

pri­vat­nost).

Har­mony Mo­bi­le je ime­no­van za lide­ra

u IDC-je­vom „2020 Mar­ket­Sca­pe

for Mo­bi­le Thre­at Ma­na­ge­ment“.

Vrednost konsolidacije

bezbednosti

Har­mony šti­ti uda­lje­ne ure­đa­je i inter­net

ve­ze od naj­so­fi­sti­ci­ra­ni­jih na­pa­da,

isto­vre­me­no obez­be­đu­ju­ći ze­ro-trust pristup

kor­po­ra­tiv­nim apli­ka­ci­ja­ma, sve u

jed­nom re­še­nju ko­je je la­ko za ko­riš­će­nje,

upra­vlja­nje i ku­po­vi­nu. Kon­so­li­da­ci­jom

šest raz­li­či­tih bez­bed­no­snih pro­iz­vo­da,

Har­mony pru­ža uda­lje­nim ko­ri­sni­ci­ma

vi­še­sloj­nu zaš­ti­tu od po­zna­tih i ze­ro-da­y

napada i kroz sve vektore napada.

omo­gu­ća­va­njem da se bez­bed­no­sne

po­li­se usme­re­ne na ko­ri­sni­ka pri­mene

u svim or­ga­ni­za­ci­o­nim okru­že­njima.

Ta­ko­đe, ku­po­vi­na re­še­nja je la­ka,

osmiš­lje­na kao jed­no­sta­van i sve­o­buhva­tan

mo­del pret­pla­te po ko­ri­sni­ku.

Har­mony po­kre­će Check Po­in­tov

Thre­at­Cloud ko­ji pru­ža iz­veš­ta­je o

pret­nja­ma u re­al­nom vre­me­nu, iz­vede­ne

iz sto­ti­na mi­li­o­na sen­zo­ra ši­rom

Im­ple­men­ti­ra­nje pet oba­ve­znih zaš­ti­ta

uda­lje­nih ko­ri­sni­ka je do­bar poče­tak

u obez­be­đi­va­nju no­vog „work

from anywhe­re“ hi­brid­nog okru­ženja.

Ali to mo­že bi­ti vr­lo iza­zov­no, poš­to

zah­te­va bes­kraj­nu zaš­ti­tu ure­đa­ja,

mre­ža, ta­ča­ka pri­stu­pa i apli­ka­ci­ja.

Ne­ke or­ga­ni­za­ci­je po­ku­ša­va­ju da

pre­va­zi­đu iza­zov spa­ja­njem različitih

re­še­nja sa API-ji­ma ili se od­lu­ču­ju za

re­še­nja naj­bo­lja u kla­si. Ovi pri­stu­pi,

me­đu­tim, pod­ra­zu­me­va­ju kom­plek­san

me­nadž­ment i osta­vlja­ju mno­ge bezbed

no sne propuste nerešenim, gde

or­ga­ni­za­ci­ja u naj­bo­ljem slu­ča­ju ima

ne­pot­pu­nu vi­dlji­vost i ogra­ni­če­na je u

svo­jim mo­guć­no­sti­ma ska­li­ra­nja.

Da bi odr­ža­le bez­bed­nim kor­po­rativ­ne

mre­že i ose­tlji­ve po­dat­ke, or­gani­za­ci­je

ne­ma­ju dru­gog iz­bo­ra osim

da izmene bezbednosni pristup u vezi

sa uda­lje­nim ko­ri­sni­ci­ma i pri­stu­pom.

Ključ za pre­va­zi­la­že­nje iza­zo­va je konso­li­do­va­nje

raz­li­či­tih bez­bed­no­snih reše­nja

u jed­no je­din­stve­no re­še­nje.

Check Point Harmony

Upra­vo ta­kvo re­še­nje je Check Point

Har­mony - pr­vo ob­je­di­nje­no bezbed­no­sno

re­še­nje za ko­ri­sni­ke, ure­đaje

i pri­stup.

Sva­ki od Har­mony pro­iz­vo­da je inte­gri­san

i upra­vljan pre­ko Check Poin­to­vog

In­fi­nity por­ta­la, ko­ji obez­beđu­je

ob­je­di­nje­no upra­vlja­nje po­li­sa­ma

i kon­trol­nu ta­blu za upra­vlja­nje do­gađa­ji­ma.

Svi lo­go­vi i bez­bed­no­sni do­gađa­ji

se ču­va­ju na cloud-na­ti­ve big da­ta

plat­for­mi In­fi­nity Por­ta­la, omo­gu­ća­vaju­ći

br­zu pre­tra­gu i ana­li­zu ogr­om­nih

ko­li­či­na po­da­ta­ka, što obez­be­đu­je jedin­stve­nu

vi­dlji­vost ma­li­ci­o­znih ak­tivno­sti

u Har­mony re­še­nji­ma.

Har­mony nu­di al­ter­na­ti­vu ko­ja šte­di

re­žij­ske troš­ko­ve ka­ko se bez­bed­nost

po­ve­ća­va. Ob­je­di­nja­va­njem šest bezbednosnih

proizvoda za potpunu zaš­ti­tu

ko­ri­sni­ka i pri­stu­pa zaš­ti­ta je posta­la

la­ka za ko­riš­će­nje, a la­ko je upravlja­ti

i ob­je­di­nje­nim i in­tu­i­tiv­nim menadž­men­tom

ba­zi­ra­nim na clo­u­du,

sve­ta. Ovo iz­veš­ta­va­nje je obo­ga­će­no

en­dži­ni­ma ba­zi­ra­nim na AI i eks­klu­zivnim

po­da­ci­ma is­tra­ži­va­nja Check Point

Re­se­arch Te­a­ma.

Thre­at­Cloud dnev­no de­tek­tu­je 2.000

na­pa­da ne­po­zna­tih pret­nji ko­je ra­ni­je

ni­su ot­kri­ve­ne i omo­gu­ća­va ze­ro-da­y

zaš­ti­tu, is­po­ru­ču­ju­ći naj­sve­ži­je in­forma­ci­je

o naj­no­vi­jim vek­to­ri­ma na­pa­da

i teh­ni­ka­ma ha­ko­va­nja.

Check Point Harmony

u akciji

Zaš ti ta od mal ve ra od 360°

Ko­ri­sni­ci če­sto pri­stu­pa­ju ma­li­ci­oznim

faj­lo­vi­ma ko­ji sa­dr­že mal­ver maski­ran

u na­iz­gled le­gi­tim­ne i bez­o­pasne

faj­lo­ve. Na pri­mer, fajl mo­že biti

onaj ko­ji je ot­pre­mljen u ode­ljak za

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


po­slo­ve or­ga­ni­za­ci­je na nje­nom veb

saj­tu, a da iz­gle­da kao re­zi­me kan­dida­ta

za po­sao. U ova­kvim slu­ča­je­vi­ma,

Har­mony Brow­se, ko­ji ko­ri­sti vo­de­ću

CDR (Content Disarm and Reconstruction)

teh­no­lo­gi­ju, is­po­ru­ču­je dez­in­fi­kova­nu

ver­zi­ju faj­lo­va pre­u­ze­tih sa ve­ba

u ro­ku od ne­ko­li­ko se­kun­di.

Pa­ra­lel­no sa tim, Sand­Blast, Check

Po­in­to­va send­bok­sing teh­no­lo­gi­ja,

ana­li­zi­ra fajl u vir­tu­el­nom okru­že­nju da

bi se pro­ak­tiv­no spre­či­lo da ze­ro-da­y,

ra­ni­je ne­vi­đen, fajl stig­ne do čla­na ti­ma

and is limited in its options to scale.

za akvi­zi­ci­ju ta­le­na­ta.

Isto­vre­me­no, ovaj isti ma­li­ci­o­zni fajl

mo­že da stig­ne u Of­fi­ce 365 mejl­boks

struč­nja­ka za akvi­zi­ci­ju ta­le­na­ta. U tom

slu­ča­ju, Harmony Email & Office tako­đe

ko­ri­sti Sand­Blast za blo­ki­ra­nje

ma­li­ci­o­znog sa­dr­ža­ja pre ne­go što on

stig­ne do ci­lja­nog mejl­bok­sa. Ume­sto

nje­ga, re­še­nje is­po­ru­ču­je dez­in­fi­ko­va­nu

ver­zi­ju pri­lo­ga elek­tron­ske poš­te u roku

od dve se­kun­de, eli­mi­ni­šu­ći po­tenci­jal­nu

pret­nju.

Ako posebno evazivan zero-day

mal­ver do­spe do ko­ri­snič­kog ure­đa­ja,

Har­mony End­po­int оbezbeđuje runti­me

zaš­ti­tu od ran­som­ve­ra i mal­ve­ra

de­tek­ci­jom i od­go­vo­rom na­kon upada

i trenutnom i automatizovanom

re­me­di­ja­ci­jom, čak i u of­fli­ne mo­du.

Ka­da se ot­kri­je ano­ma­li­ja ili zlona­mer­no

po­na­ša­nje, Check Po­in­tov

End­po­int Behavioral Guard blo­kira

i po­pra­vlja ceo la­nac na­pa­da bez

osta­vlja­nja ma­li­ci­o­znih tra­go­va. Šta­više,

an­ti­ran­som­ver mo­guć­no­sti iden­tifi­ku­ju

po­na­ša­nje ran­som­ve­ra, kao što

su en­krip­ci­ja faj­lo­va ili po­ku­ša­ji da se

kom­pro­mi­tu­ju OS be­ka­pi, i bez­bed­no

i au­to­mat­ski vra­ća­ju faj­lo­ve ko­ji su enkriptovani

ransomverom.

Da­lje, Harmony Mobile spre­ča­va

ko­ri­sni­ke da pre­u­zmu ma­li­ci­o­zne aplika­ci­je

na svoj mo­bil­ni ure­đaj, a Harmony

Connect omo­gu­ća­va or­ga­niza­ci­ji

da de­fi­ni­še i pri­me­ni ze­ro-trust

po­li­se sa de­talj­nim pra­vi­li­ma za sve

ko­ri­sni­ke i sve apli­ka­ci­je ka­ko bi se

THE VALUE OF SECURITY CONSOLIDATION

osi­gu­ra­lo da ko­ri­sni­ci do­bi­ju pri­stup

sa­mo onim apli­ka­ci­ja­ma za ko­je ima­ju

ovlaš­će­nje i da je spre­če­no zlo­na­merno

la­te­ral­no kre­ta­nje.

Phis hing zaš ti ta od 360°

Uz na­pa­de ko­ji su vi­še­sloj­ni i stal­no

se raz­vi­ja­ju, pra­vil­no obez­be­đi­vanje

uda­lje­nih ko­ri­sni­ka i vred­nih korpo­ra­tiv­nih

po­da­ta­ka od fi­šin­ga mo­že

bi­ti iz­u­zet­no iza­zov­no. No, uz 90% sajber

na­pa­da ko­ji po­či­nju sa fi­šing kampa­njom,

ni­jed­na or­ga­ni­za­ci­ja ne mo­že

sebi priuštiti da ne prihvati izazov.

Uz Check Po­int Har­mony, uda­ljeni

ko­ri­sni­ci su zaš­ti­će­ni od opa­sno­sti

fi­šin­ga, uklju­ču­ju­ći fi­šing veb saj­to­ve,

na­pa­de so­ci­jal­nog in­že­nje­rin­ga pu­tem

e-ma­i­lo­va ili ko­la­bo­ra­tiv­nih apli­ka­ci­ja i

fi­šing SMS-a (smis­hing).

Har­mony phis­hing zaš­ti­tu po­kre­ću:

- Har­mony End­po­int

Iden­ti­fi­ku­je i blo­ki­ra ko­riš­će­nje fišing

veb saj­to­va u re­al­nom vre­menu.

Saj­to­vi se is­pi­tu­ju i, ako se utvr­di

Implementing the five must-have protections for remote users is a good start to securing the new ‘work from anywhere’ hybrid environment. But this can be

very challenging as it requires endless protections across devices, networks, access points, and applications.

Some organizations attempt to overcome the challenge by stitching together point solutions with APIs or opting for best of breed solutions.

These approaches, however, mean complex management, and leave many security gaps untreated, where the organization has fragmented visibility at best,

To keep corporate networks and sensitive data safe, organizations have no option but to recalibrate the security approach around remote users and access.

The key to overcoming the challenge is to consolidate the various security solutions into one unified solution.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

©2021 CHECK POINT SOFTWARE TECHNOLOGIES LTD | ALL RIGHTS RESERVED


CHECK POINT HARMONY: The industry’s first unified

security solution for users, devices and access

Harmony protects remote devices and internet connections from the most sophisticated attacks while ensuring Zero-Trust Access to corporate

applications, all in a single solution that is easy to use, manage and buy. By consolidating six different security products, Harmony provide multi-layered

da su zlo­na­mer­ni, spre­ča­va se da kori­snik

ne­tu za uda­lje­ne ko­ri­sni­ke i fi­li­ja­le, bez Sa­aS na­lo­ge, kao što su Slack, Te­ams

une­se svo­je kre­den­ci­ja­le. Ze­ro-

uti­ca­ja na is­ku­stvo pre­gle­da­nja.

protection for remote users against known and zero-day attacks and across all threat vectors.

phis­hing čak šti­ti od ra­ni­je ne­po­zna­tih

ili Gmail, i spre­ča­va ih da ša­lju ose­tlji­ve

po­dat­ke pre­ko ovih apli­ka­ci­ja.

fi­šing saj­to­va i po­nov­nog ko­riš­če­nja

kor­po­ra­tiv­nih kre­den­ci­ja­la.

Zaš ti ta po da ta ka od 360°

Har­mony nu­di zaš­ti­tu ose­tlji­vih poda­ta­ka

Rezime

- Har­mony Email & Of­fi­ce

od 360 ste­pe­ni gde god se oni

Štiti korisnike od naprednih fišing i Endpoint na­la­zi­li, bez ob­zi­ra da li su Zero u mi­ro­va­nju Trust Access to Rad na da­lji­nu je tu da osta­ne, pa

dru­gih na­pa­da so­ci­jal­nog in­že­nje­rin­ga Security ili u po­kre­tu.

corporate applications ta­ko i pret­nje uda­lje­nim ko­ri­sni­ci­ma.

na cloud i on-prem mejl­bok­so­ve, kao

i na ko­la­bo­ra­tiv­ne apli­ka­ci­je kao što

su Te­ams, One­Dri­ve, Sha­re­Po­int i Goo­gle

Dri­ve.

- Har­mony Mo­bi­le

Ču­va kor­po­ra­tiv­ne po­dat­ke bez­bednim

ta­ko što šti­ti mo­bil­ne ure­đa­je zapo­sle­nih

u svim vek­to­ri­ma na­pa­da,

uklju­ču­ju­ći apli­ka­ci­je, mre­žu i OS, bloki­ra­ju­ći

pri­stup fi­šing saj­to­vi­ma, čak i

oni­ma ko­ji ni­su ra­ni­je vi­đe­ni.

Ka­da su po­da­ci u mi­ro­va­nju, odno­sno

na ure­đa­ju, Har­mony End­point

mi ni mi zi ra po vr ši nu na pa da potpu­nom

en­krip­ci­jom di­ska i zaš­ti­tom

por­to­va. On ta­ko­đe od­mah opo­ra­vlja

po­dat­ke ko­je je ran­som­ver en­krip­tovao.

Har­mony Mo­bi­le blo­ki­ra sva­ki pristup

kor­po­ra­tiv­nim re­sur­si­ma ako je

ure­đaj ra­njiv ili in­fi­ci­ran.

Ka­da su u pi­ta­nju po­da­ci u po­kretu,

Harmony Email & Office spre­ča­va

Zaš­ti­ta da­naš­njeg hi­per-di­stri­bu­i­ranog

rad­nog pro­sto­ra mo­že bi­ti ve­oma

iza­zov­na, zah­te­va­ju­ći bes­kraj­ne

bez­bed­no­sne funk­ci­o­nal­no­sti na kori­snič­kim

ure­đa­nji­ma, apli­ka­ci­ja­ma i

mre­ža­ma.

Check Po­int Har­mony pre­va­zi­la­zi

iza­zov nu­de­ći pr­vo ob­je­di­nje­no bezbed­no­sno

re­še­nje za ko­ri­sni­ke, ure­đaje

i pri­stup. Ob­je­di­nju­ju­ći pet must-have

zaš­ti­ta uda­lje­nih ko­ri­sni­ka, re­še­nje

- Har­mony Brow­se

gu­bi­tak po­da­ta­ka da­ta loss pre­ven­cijom

za Of­fi­ce Access 365 i Go­o­gle Work­spa­ce, Defense i upra­vlja­nje. I naj­va­žni­je, bez ob­zi­ra

je jed­no­stav­no za ku­po­vi­nu, ko­riš­će­nje

Email & Office Secure Internet

Mobile Threat

Obez­be­đu­je si­gur­no, br­zo i Security pri­vat­no

pre­gle­da­nje ve­ba ta­ko što pro­ve­ra­va

SSL sa­o­bra­ćaj di­rekt­no na end­po­in­tu,

blo­ki­ra­ju­ći pri­stup fi­šing veb saj­to­vi­ma

i spre­ča­va­ju­ći po­nov­nu upo­tre­bu korpo­ra­tiv­nih

lo­zin­ki.

a Harmony Connect spre­ča­va ko­ri­snike

da ne­na­mer­no pro­pu­ste ose­tlji­ve

po­slov­ne po­dat­ke dok pre­tra­žu­ju inter­net

ili ko­ri­ste Sa­aS apli­ka­ci­je.

Har­mony Con­nect Figure 2: ta­ko­đe šti­ti od

oda­kle se po­ve­zu­ju, sa čim se ko­ri­sni­ci

po­ve­zu­ju i ka­ko god se po­ve­zu­ju, njihov

dom, ure­đa­ji i pri­vat­nost, kao i poda­ci

or­ga­ni­za­ci­je, su obez­be­đe­ni i zaš­ti­će­ni

od po­ku­ša­ja fi­šin­ga, ma­li­ci­o­znih

- Harmony Connect Internet Check Access Point Harmony IT-a delivers u sen­ci the 5 must ta­ko have što protections ot­kri­va for da remote li ko­userri­sni­ci pri­lo­ga in a single e-poš­te, solution ze­ro-da­y ran­som­ve­ra i

Obez­be­đu­je bez­be­dan pri­stup in­ter­

upo­tre­blja­va­ju ne­a­u­to­ri­zo­va­ne svih dru­gih saj­ber pret­nji. Io

©2021 CHECK POINT SOFTWARE TECHNOLOGIES LTD | ALL RIGHTS RESERVED

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Com tra de Do cu li bri um

- upra vlja nje

elek tron skim do ku men ti ma

kao osnova digitalne ekonomije

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Pre ma po da ci ma iz ju la 2021. go di ne, u okvi ru kan ce la rij skog po slo va nja u Sr bi ji dnev no

na­sta­ne oko 900 gra­ma pa­pir­nog ot­pa­da po za­po­sle­nom. To zna­či da stvo­ri­mo pre­ko 375

to­na pa­pir­nog ot­pa­da sva­ke go­di­ne. Du­že od jed­ne de­ce­ni­je, kom­pa­ni­ja Com­tra­de pro­na­lazi

na­či­ne da ova sta­ti­sti­ka bu­de dru­ga­či­ja, a ci­fre dra­stič­no ni­že.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Za po če tak – kre nu li smo

iz svo je ku će, pra te ći svako

dnev ni rad za po sle nih i

nji ho vu in ter ak ci ju sa po slov nom

pa pi ro lo gi jom. Kom plet nu do kumen

ta ci ju smo raz vr sta li i kla si fiko

va li u na šim za vod nim knji ga ma,

ko je na zi va mo de lo vod ni ci ma. Zatim

smo pri me ni li prin ci pe ču va nja

sve pri spe le i is po ru če ne poš te, neza

vi sno od to ga da li je ona do stavlje

na di gi tal no ili tra di ci o nal nim

ku rir skim ka na li ma. Na kon što smo

svu do ku men ta ci ju po slo ži li u jedin

stve nu ba zu, bi li smo u mo gućno

sti da di gi ta li zu je mo pu te ve papir

nih do ku me na ta. Šta to u stvari

zna či?

Sva kog da na, u kor po ra ci ja ma se

pot pi su je na de se ti ne i sto ti ne ugovo

ra. Sva ki ugo vor je neo p hod no da

pr vo pro či ta ju sve re le vant ne službe

u pred u ze ću (kao što su prav

na i fi nan sij ska), a za tim isti odo bre

i pa ra fi ra ju. U prak si, je dan ugo vor

u pa pir nom ob li ku za vr ša va u ru kama

ve li kog bro ja slu žbe ni ka, a če sto

se de ša va da se oni na la ze na raz li čitim

lo ka ci ja ma u okvi ru kor po ra ci je.

S dru ge stra ne, ka da je u pi ta nju doku

men ta ci ja ko ja pra ti do sta vu robe

ili uslu ga, u vi du ot prem ni ca, zapi

sni ka ili fak tu ra, ovaj pro ces mo že

bi ti kom plek sni ji i tra ja ti po ne ko liko

da na. De talj nim sni ma njem ži votnog

ci klu sa sva kog ti pa do ku men ta

u sta nju smo da di gi ta li zu je mo i auto

ma ti zu je mo kom plet ne po slov ne

pro ce se, bez ob zi ra na ve li či nu pred

u ze ća, broj za po sle nih ili obim poslo

va nja.

Automatizacijom zadataka i maksi-

mizacijom kontrolabilnosti obezbedili

smo po ve ća nu pro duk tiv nost i unapredili

efikasnost izvršavanja procesa

za pre ko 40%, a po red to ga vi še struko

smanjili vreme pretrage i pronalaže

nja re le vant nih do ku me na ta.

Od go vor na no ve iza zo ve

Od po čet ka raz vo ja do ku men taci

o nih si ste ma pa do da nas, sve do ci

smo ve li kog bro ja teh no loš kih i zako

no dav nih pro me na. No vi iza zo vi

su uputili na razvoj sistema u smeru

ko ji je do ta da bio vi đen sa mo u nauč

noj fan ta sti ci. Pr vi od mno gih jeste

di gi tal no pot pi si va nje i pe ča ti ranje

do ku men ta ci je. Ia ko se ce lo kup ni

po slov ni pro ce si odo bre nja za vr še u

si ste mu za upra vlja nje do ku men taci

jom, na kra ju je neo p hod no da se

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


sve fi zič ki odštam pa, pot pi še i skeni

ra, ka ko bi se ko nač na ver zi ja doku

men ta sa ču va la u di gi tal noj for mi

u sa mom si ste mu. Kre i ra li smo okruže

nje u ko jem je mo gu će di gi tal nim

ser ti fi ka tom pot pi sa ti, pa i pe ča ti rati,

do ku ment i vo di ti ra ču na o va lidno

sti sva kog ser ti fi ka ta. Ta ko đe, ni je

bit no da li se ser ti fi kat na la zi na fi zičkom

me di ju mu kao što je smart karti

ca, na ser ve ru kom pa ni je u či je ime

se pot pi su je ili na jav nom clo u du. S

dru ge stra ne, sva pot pi sa na do kumen

ta ci ja se mo ra ču va ti pre ma zakon

skim ro ko vi ma, ali i pre ma in ternim

pra vi li ma ko ja sa me kom pa ni je

pro pi su ju. Da nas ima mo sve predu

slo ve za sce na rio u ko jem se doku

men ta ne skla di še u ma ga ci ni ma

i ar hiv skim ku ća ma, već u di gi tal noj

ar hi vi kom pa ni je, ko ja nas re dov no

oba veš ta va o sta tu su na še ar hiv ske

gra đe – šta je no vo, če mu se naj vi še

pri stu pa i ko ju do ku men ta ci ju može

mo da iz dvo ji mo, tj. da uniš ti mo.

Jed na od naj bit ni jih stva ri u ve zi sa

ar hi vi ra njem je mo guć nost da se u

vr lo krat kom ro ku pro na đe sva neo

p hod na i po ve za na do ku men ta ci ja

za od re đe ni slu čaj, što je ve o ma bit

no ka da do đe do sud skih spo ro va

ili bi lo kog vi da kor po ra tiv ne re vi zi je.

U mo der nom druš tvu ko je po kreće

ta las kon stant nih pro me na, neop

hod no je da se po slov ni pro ce si u

kom pa ni ja ma od vi ja ju neo me ta no.

Ka ko su uče sni ci u po me nu tim proce

si ma u stal nom po kre tu, po se ban

deo Com tra de Do cu li bri um re še nja

či ni mo bil na apli ka ci ja. Da nas svi kori

sni ci apli ka ci je mo gu bez bed nim

ka na lom pri stu pi ti do ku men ti ma i

oba vi ti sve že lje ne rad nje za naj kraće

mo gu će vre me – u ne vi še od tri

ko ra ka.

Vre me za pra vo re še nje

S ob zi rom da su u Sr bi ji na sna gu

već stu pi li za ko ni o elek tron skom dokumentu,

elektronskoj identifikaciji i

uslugama od poverenja u elektronskom

poslovanju, zatim je zanovljen

Za kon o ar hiv skoj gra đi i at hiv skoj delat

no sti, kao i zbog či nje ni ce da od 1.

ja nu a ra 2022. go di ne po či nje da se

primenjuje novi Zakon o elektronskom

fak tu ri sa nju, pred u ze ći ma je po treb

no re še nje spo sob no da po dr ži sve

no ve za kon ske pred u slo ve. Pra vo je

vreme da otkrijete Doculibrium, uštedi

te na troš ko vi ma pa pi ra, oču va te

pri ro du i ubr za te po slov ne pro ce se. Io

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


ERP kao neo p ho dan alat

za pred u ze ća ko ja že le da op sta nu

u di gi tal noj eko no mi ji

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Na pre dak teh no lo gi je i eko nom ski rast u da naš nje vre me ne ras ki di vo su po ve za ni. Uko liko

se osvr ne mo na pret hod nih 10 ili 20 go di na ja sno se vi di da se svet po pri lič no pro me nio.

Teh no lo gi ju ko ri sti mo ka ko u sva ko dnev nom, ta ko i u po slov nom ži vo tu. Mno gi od nas ni ne

mo gu da za mi sle svoj dan bez ne ke od di gi tal nih spra vi ca ko je ko ri sti mo ka ko za pla ća nje

ra ču na, ta ko i za ko mu ni ka ci ju i do pi si va nje, gle da nje fil mo va, slu ša nje mu zi ke, uče nje itd.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Di gi tal na tran sfor ma ci ja pokre

će po tro ša če, a po sledič

no i bi zni se ši rom sve ta

ka ko bi od go vo ri li na že lje i po tre be

po tro ša ča. Da kle, di gi tal na teh no logi

ja ne iz be žno uti če na po ja vu di gital

ne eko no mi je, i to ne sa mo da utiče

već je njen ne ras ki di vi deo.

Šta je di gi tal na

eko no mi ja?

Di gi tal na eko no mi ja pred sta vlja

eko no mi ju za sno va nu da di gi tal nim

teh no lo gi ja ma. Di gi tal na tran sforma

ci ja, su prot no ono me što mno gi

ve ru ju, ni je sa mo pre la zak sa ko muni

ka ci je uži vo na on li ne ko mu ni kaci

ju, već se ra di o tran sfor ma ci ji svih

aspe ka ta po slo va nih tran sak ci ja i

nji ho vih in ter ak ci ja sa in ter nim i ekster

nim uče sni ci ma.

Di gi tal na eko no mi ja je eko no mi ja

za sno va na na mno go broj nim sva kodnev

nim on li ne ko nek ci ja ma, me đu

lju di ma, bi zni si ma, ure đa ji ma, poda

ci ma i pro ce si ma. Dru gim re či ma,

„hi per po ve za nost” je oko sni ca di gital

ne eko no mi je, i sva ko pred u ze će

ko je že li da op sta ne mo ra svo je poslov

ne pro ce se da tran sfor mi še ta ko

da obez be di ne pre kid nu po ve za nost

unu tar i iz van or ga ni za ci je.

Za di gi tal nu eko no mi ju

ne po sto je gra ni ce

Tehnologija zasnovana na cloudu

omo­gu­ća­va kom­pa­ni­ja­ma da ra­stu

i skaliraju neverovatnom brzinom

upra vo zbog to ga što ni ka da ni je bilo

lak še po slo va ti glo bal no, jer je svet

sa po ja vom in ter ne ta po stao glo bal

no se lo. Pan de mi ja CO VID-19 po kaza

la nam je da za kom pa ni je ko je že le

da op sta nu iza zo vi po put oba ve znog

uda lje nog ra da mo gu bi ti pre va zi đe ni.

Kom pa ni je ši rom sve ta ur gent no su se

pre ba ci le na „re mo te” i ubr zo pri me tile

sve be ne fi te ova kvog mo de la ra da.

Ka ko lo ka ci ja vi še ne pred sta vlja uslov

za tra že nje za po sle nih, tr žiš ta rad ne

sna ge enorm no su se pro ši ri la.

Iza zo vi ko je

di gi tal na eko no mi ja

po sta vlja

sa­vre­me­nim pred­u­ze­ći­ma

Mo že mo re ći da je di gi tal no do ba

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


vre me ve li kih pri li ka, ali isto ta ko i veli

kih po tre sa i po re me ća ja. Op sta će

is klju či vo one kom pa ni je ko je bu du

ima le do volj no vo lje, ali i spo sob nosti,

da se pri la go de br zo ra stu ćim prome

na ma.

Ukrat ko, da bi kom pa ni je us pe le

u di gi tal noj eko no mi ji mo ra će brzo

i sve o bu hvat no da pro đu kroz

pro ces di gi tal ne tran sfor ma ci je. Od

suš tin ske va žno sti je da u tom proce

su na svo joj stra ni ima ju mo ćan

alat kao što je ERP ko ji im mo že pomo

ći ne sa mo da pre ži ve već i da

na pre du ju.

Po slov no re še nje kao što je ERP

PANT HEON mo že vam po mo ći da u

pred u ze ću ima te ve ću kon tro lu i vidlji

vost, da sma nji te troš ko ve a pove

ća te pro duk tiv nost.

Op­sta­će sa­mo oni ko­ji se

naj­br­že adap­ti­ra­ju

na pro me ne

Cen tra li zo van si stem kao što je ERP

omo gu ća va kom pa ni ja ma da ot klju ča ju

skri ve ni po ten ci jal ta ko što obez be đu je

bes pre kor nu po ve za nost iz me đu raz liči

tih funk ci ja or ga ni za ci je. ERP rešenje

do­no­si pred­u­ze­ću zna­čaj­nu uš­te­du

troškova me đu ko je spa da sma nje nje

ope ra tiv nih troš ko va, sma nje nje ad mini

stra tiv nih troš ko va, sma nje nje troš kova

upra vlja nja za li ha ma i di stri bu ci je, ispo

ru ka pro iz vo da na vre me itd.

Ka ko se po da ci sma tra ju jed nim

od naj va žni jih sred sta va u di gi tal noj

eko no mi ji, in ve sti ci ja u re še nje koje

nu di na pred ne iz veš ta je je „must

ha ve” sva kog pred u ze ća ko je že li da

za dr ži kon ku rent sku pred nost. Sistem

kao što je ERP da je me nadžmen

tu ptič ji po gled na ono što se

de ša va u kom pa ni ji i po ma že im da

pre po zna ju ne do stat ke. Na osnovu

pra­vo­vre­me­nih i tač­nih po­data

ka li de ri mo gu da do no se br ze

i va lja ne od lu ke ka ko bi po bolj ša li

pro ce se, pri do bi li no ve kup ce itd.

Da za klju či mo, im ple men ta ci ja ERP

re še nja za sno va nog na clo u du je dan

je od ključ nih ko ra ka u di gi tal noj transfor

ma ci ji. Da bi pre ži ve le ovaj di gi tal ni

dar vi ni zam, kom pa ni je tre ba da bu du

u mo guć no sti da svo je po slo va nje vode

elek tron ski, da on li ne ko mu ni ci ra ju

ka ko sa za po sle ni ma ta ko i sa kli jen tima,

da au to ma ti zu ju po slov ne pro ce se

i da obez be de uda lje nu rad nu sna gu.

Da li je va ša kom pa ni ja sprem na? Io

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


No kia XR20

– eks trem no iz dr žljiv ure đaj

na ko ji pred u ze ća u Sr bi ji

mo gu da se oslo ne

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Mo­der­no po­slo­va­nje jed­no­stav­no ne mo­že ni da se za­mi­sli bez ko­riš­će­nja di­gi­tal­nih teh­nolo­gi­ja.

Ovi pa­met­ni ure­đa­ji ne sa­mo da obez­be­đu­ju osnov­nu po­ve­za­nost sa na­šim ko­le­ga­ma

i part­ne­ri­ma, već ta­ko­đe pred­sta­vlja­ju i „se­fo­ve” ko­ji ču­va­ju sve na­še va­žne po­slov­ne po­dat­ke

i omo­gu­ća­va­ju nam nji­ho­vu do­stup­nost gde god da se na­la­zi­mo. Sto­ga je iz­u­zet­no va­žno

da ko­ri­sti­mo teh­no­lo­gi­je ko­je vo­li­mo, ko­ji­ma ve­ru­je­mo i ko­je že­li­mo da ko­ri­sti­mo du­že, ka­ko

bi­smo bi­li do­dat­no mir­ni.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Au tor: Apra ham Aslanyan, me na džer za raz voj po slo va nja

za pod ruč je Bal ka na u kom pa ni ji HMD Glo bal

Kom pa ni ja HMD Glo bal,

dom No kia te le fo na, kre i ra

upra vo ta kve ure đa je koji

su po u zda ni, iz u zet no iz dr žlji vi i

sa vr še ni za sva ko po slov no okru ženje.

Kom pa ni ja je ne dav no pro ši ri la

svoj An dr oid En ter pri se Re com mended

port fo lio No kia ure đa ja no vim

pa met nim te le fo nom ko ji je sa vr šen

čak i za naj zah tev ni je po slo ve – no vi

No kia XR20 te le fon ko ji je sa da dostu

pan ko ri sni ci ma u Sr bi ji.

Teh no lo gi ja ko ja je

na pra vlje na da tra je

No kia te le fo ni su iz ra đe ni sa uvere

njem da teh no lo gi ja tre ba da traje

du že. No kia XR20 te le fon je napra

vljen po voj nom stan dar du, i može

da iz dr ži naj te že rad ne uslo ve

kroz ši rok op seg raz li či tih in du stri ja,

od lo gi sti ke i tran spor ta do fa brič ke

pro iz vod nje. Ovo je pr vi No kia te lefon

ko ji pred sta vlja deo iz dr žlji vog

An droid En ter pri se Re com men ded

pro gra ma.

Dok isto vre me no mo že da se po hvali

istim ele gant nim i le pim di zaj nom po

ko me su No kia te le fo ni po zna ti, Nokia

XR20 ne sa mo da pru ža iz dr žli vost

po treb nu na ko mer ci jal nom ni vou, već

do la zi i sa do dat nim funk ci ja ma ko je

ovaj te le fon či ne ide al nim za po slov no

ko riš će nje. No kia XR20 te le fon je te stiran

da pre ži vi pa do ve sa vi si ne do 1,8

me ta ra, po ta pa nje u vo du na du bi ni

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


do 1,5 me ta ra u tra ja nju do sat vre mena,

i ko riš će nje na eks trem nim tem pera

tu ra ma od -20°C do +55°C.

Gor nje dug me No kia XR20 pa metnog

te le fo na se mo že po seb no is progra

mi ra ti, ta ko da se ko ri sti za po kreta

nje apli ka ci ja ili kao dug me za hit ne

slu ča je ve, što zna či da svo je naj češ će

ili naj va žni je za dat ke mo že te da uči nite

pri stu pač ni jim.

Bez bed nost i po u zda nost

u nje go voj sr ži

Du že ko riš će nje te le fo na ne za visi

sa mo od iz dr žlji vo sti ure đa ja, softver

ska po drš ka je ta ko đe ključ na. Istra

ži va nja po ka zu ju da se pro se čan

ži vot ni vek pa met nog te le fo na koji

se ko ri sti u po slov nom okru že nju

skra ću je usled ne do volj ne po drš ke

za ure đa je. Od ra ža va ju ći istu po trebu

za po u zda noš ću i iz nu tra, Nok

i a X R 2 0 d ol az i s a n a jd už o m p od r -

š kom do sa da – pro du že ne 4 godi

ne me seč nih bez bed no snih ažuri

ra nja će omo gu ći ti bez bed nost

po slov nih i lič nih po da ta ka do 2025.

go di ne, 3 godine An dr oid OS ažu ri ranja

i pro du že na 3­godišnja garancija.

Obez be đi va nje i har dver skih re še nja

i uslu ga kom pa ni ja ma ši rom sve ta pruža

nam od li čan uvid u ono šta im je potreb

no. Bli sko sa ra đu je mo sa na šim klijen

ti ma i uzi ma mo u ob zir nji ho ve potre

be ka da je reč o is tra ži va nju i raz voju

no vih do da ta ka port fo li ju, što nam

omo gu ća va da uvek bu de mo u predno

sti. No kia XR20 ni je iz u ze tak i ra duje

mo se ono me što bu duć nost do no si.

Na do gra đu ju ći port fo lio po u zdanih

re še nja, No kia XR20 do pu nja va

ra stu ću po nu du pro iz vo da za pred u­

ze ća do ma No kia te le fo na i ak se soa

ra. Uz po sto je će En ter pri se Mo bi lity

Ma na ge ment i IoT da ta ro a ming servi

se HMD Ena ble Pro i HMD Con nect

Pro, fin ski brend je ne dav no po tvr dio

po sve će nost na stav ku ra sta i raz vo ja

svo je po nu de za pred u ze ća. Uz HMD

Ena ble Pro, IT ode lje nje kom pa nije

mo že da opre mi No kia XR20 tele

fon apli ka ci ja ma i kon fi gu ra ci ja ma

po treb nim za iz vr ša va nje sva kog zadat

ka. Efi ka sno, la ko za ko riš će nje i

flek si bil no, iz ra đe no na ba zi An droid

Ma na ge ment API, ovo re še nje je

sprem no za bu duć nost, i pru ža vam

pred no sti naj no vi jih An dr oid En terpri

se mo guć no sti. Io

Vi še in for ma ci ja: https://www.nokia.co

m/pho nes/srl _rs

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Sle­de­ći ko­rak

za Cloud

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Zaš to ni je do volj na sa mo jed na cloud plat for ma

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Au­tor: Igor Pra­vi­ca,

Ge­ne­ral Ma­na­ger, IBM EET

Bi­li smo sve­do­ci ka­ko su napred­ne

teh­no­lo­gi­je – po­put

clo­u­da, veš­tač­ke in­te­li­gen­cije

(AI), au­to­ma­ti­za­ci­je i ala­ta za saj­ber

bez­bed­nost – omo­gu­ći­le ra­znim in­dustri­ja­ma,

lan­ci­ma snab­de­va­nja i rad­noj

sna­zi da una­pre­de obim, br­zi­nu i bezbed­nost

u stal­no­ra­stu­ćem vir­tu­el­nom

sve­tu. Od po­čet­ka CO­VID 19 pan­demi­je,

vi­de­li smo da se pro­ce­si di­gital­ne

tran­sfor­ma­ci­je skra­ću­ju iz go­dina

u nedelje. Kom­pa­ni­je ši­rom sve­ta

ubr­za­va­ju svo­je di­gi­tal­ne tran­sfor­maci­je:

usva­ja­ju no­ve po­slov­ne mo­de­le,

pre­meš­ta­ju wor­klo­ad na cloud i di­gita­li­zu­ju

svo­je po­slo­va­nje. Sve to sa ciljem

da se mo­der­ni­zu­je, bo­lje pred­vidi,

au­to­ma­ti­zu­je i obez­be­di sa­mo poslo­va­nje.

Sa­da vi­še ne­go ika­da, po­slov­ni li­deri

i di­rek­to­ri IT sek­to­ra (CIO) mo­ra­ju da

osi­gu­ra­ju da nji­ho­va ne­dav­na ula­ganja

u cloud plat­for­me vra­ća­ju oče­ki­vanu

vred­nost. Tu se ne za­vr­ša­va pri­ča o

adap­ta­ci­ji clo­u­da. Na­pro­tiv, pu­to­va­nje

tek po­či­nje.

Ne­dav­na IBM-ova glo­bal­na stu­di­ja o

tran­sfor­ma­ci­ji Clo­u­da (Clo ud’s next leap:

How to create transformational busi­ness

va­lue. IBM IBV. No­vem­ber 2021)

ot­kri­la je da je Cloud tr žiš te uš lo u hibrid

nu, mul tic loud eru i da je i da­lje

ak­tu­el­na za­bri­nu­tost oko ve­zi­va­nja za

sa­mo jed­nog cloud do­ba­vlja­ča, bezbed­no­sti,

kao i in­ter­o­pe­ra­bil­no­sti.

Potreba za hibridnim, multicloud pristu­pom

je iz­ra­že­ni­ja ne­go ika­da ra­ni­je.

Da naš nja re al nost:

Hi brid ni cloud je

do mi nant na IT ar hi tek tu ra

Stu­di­ja je ot­kri­la dra­stič­nu pro­menu

u po­slov­nim po­tre­ba­ma, jer su samo

tri pro­cen­ta glo­bal­nih is­pi­ta­ni­ka

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


iz­ja­vi­li da ko­ri­ste je­dan pri­vat­ni ili jav­ni

cloud u 2021. go­di­ni, u od­no­su na

29 pro­ce­na­ta 2019. go­di­ne – us­po­stavlja­ju­ći

hi­brid­ni cloud kao do­mi­nant­nu

IT ar­hi­tek­tu­ru. Kom­pa­ni­je od­lu­čuju

da „ra­ši­re“ svo­je po­dat­ke na vi­še raz­li­či­tih

okru­že­nja (bi­lo lo­kal­no ili u

jav­nom clo­u­du), i po­me­ra­nje ka hi­bridnom

pri­stu­pu clo­u­du je per­ma­nent­no.

Šta vi­še – to je sa­da pra­vi­lo me­đu kompa­ni­ja­ma.

Pro na la že nje part ne ra

za cloud, ne sa mo

do ba vlja ča uslu ge

U za­vi­sno­sti od ko­li­či­ne uklju­če­nih

po­da­ta­ka, ti­pa apli­ka­ci­je i ni­voa slo­ženo­sti,

za mi­gra­ci­ju sa jed­nog okru­ženja

na dru­go po­tre­ban je spe­ci­ja­li­stič­ki

pri­stup. Na kra­ju, vaš do­ba­vljač cloud

uslu­ga tre­ba da bu­de vi­še od jed­nog

obič­nog is­po­ru­či­o­ca teh­no­loš­kih reše­nja.

Tre­ba­lo bi da bu­de pra­vi part­ner

spre­man da pro­ak­tiv­no po­dr­ži i mi­graci­ju

i ši­ru po­slov­nu tran­sfor­ma­ci­ju.

Naš cilj u IBM-u je da za jed nič ki

ra di mo sa kli jen ti ma ka ko bi smo im

olak ša li nji ho vo pu to va nje do clouda,

upo­tre­blja­va­ju­ći pri­stup otvo­renog

hi­brid­nog clo­u­da ko­ji omo­gu­ćava

or­ga­ni­za­ci­ja­ma da kre­i­ra­ju, po­kreću

i upra­vlja­ju apli­ka­ci­ja­ma i po­slov­nim

pro­ce­si­ma na do­sle­dan na­čin, u bi­lo

kom okru­že­nju.

IBM već du­že vre­me­ve­ru­je da je hibrid­ni,

mul­tic­loud pri­stup put u pravom

sme­ru. Mi ve­ru­je­mo da je ve­zi­vanje

sa­mo za jed­nog do­ba­vlja­ča u suprot­no­sti

sa du­hom istin­skog hi­bridnog

clo­u­da, jer bi on tre­ba­lo da bu­de

otvo­ren i da omo­gu­ći kli­jen­ti­ma da isko­ri­ste

pred­no­sti ko­je nu­de mo­guć­nosti

i ela­stič­nost mul­tic­loud pri­stu­pa. Na

pri­mer, hi­brid­ne mul­tic­loud plat­for­

me, kao što je IBM Cloud Sa­tel­li­te, delu­ju

kao ob­je­di­nju­ju­ći sloj mo­guć­no­sti

na bi­lo ko­joj lo­ka­ci­ji na ko­joj se na­la­ze

po­da­ci, bez ob­zi­ra da li su on-prem, u

bi­lo kom clo­u­du ili na ed­geu. Ova platfor­ma

je po­seb­no dra­go­ce­na na­šim

kli­jen­ti­ma u stro­go re­gu­li­sa­nim in­dustri­ja­ma,

jer upo­tre­bom re­še­nja mo­gu

da po­dr­že neo­p­hod­ne stan­dar­de, da

osi­gu­ra­ju bez­bed­nost i su­ve­re­ni­tet poda­ta­ka,

u skla­du sa re­gu­la­ti­vom svakog

re­gi­o­na, ka­da ih pri­me­nju­ju onpre­mi­ses,

na sop­stve­nim sa­te­lit­skim

lo­ka­ci­ja­ma.

Šta da oče ku je mo

od hi brid nog clo u da

u 2022?

Šta je sle­de­će? Za­vi­ri­li smo u 2022.

i is­tra­ži­li smo šta bi go­di­na mo­gla da

do­ne­se sve­tu hi­brid­nog clo­u­da.

· Kom pa ni je će stra teš ki mi gri rati

rad na op te re će nja (wor klo ad) dok

bu du pri hva ta le mo der ni za ci ju. Kako

or­ga­ni­za­ci­je bu­du na­pre­do­va­le na

svo­jim hi­brid­nim i mul­tic­loud pu­to­vanji­ma,

nji­hov fo­kus će se usme­ri­ti ka

to­me da se od­re­di gde idu ko­ja rad­na

op­te­re­će­nja. Na po­čet­ku nji­ho­vog puta

u cloud, or­ga­ni­za­ci­je su če­sto premeš­ta­le

jed­no­stav­na rad­na op­te­re­ćenja

u cloud, a sa­da raz­ma­tra­ju mi­gra­ciju

kri­tič­ni­jih, slo­že­nih rad­nih op­te­re­ćenja

dok se od­lu­ču­ju za mo­der­ni­za­ci­ju.

U go­di­ni pred na­ma, mo­ra­će da iz­vrše

in­ven­tar svog IT okru­že­nja ka­ko bi

oda­bra­le ko­ja to rad­na op­te­re­će­nja i

apli­ka­ci­je su naj­pri­klad­ni­je za cloud, a

ko­je bi tre­ba­lo da osta­nu on-pre­mi­ses.

· Bez bed nost će bi ti va žna na

agen di, jer saj ber pret nje ra stu. Jedan

od mno­go raz­lo­ga zaš­to or­ga­niza­ci­je

sve vi­še usva­ja­ju hi­brid­ni, multic­loud

pri­stup je­ste da ubla­že ri­zik od

kon­cen­tra­ci­je do­ba­vlja­ča dok su sajber

pret­nje u po­ra­stu. Uz na­gla­sak na

zaš­ti­ti po­da­ta­ka, pred­u­ze­ća će ta­kođe

pri­o­ri­tet usme­ri­ti na bez­bed­nost

osmiš­lje­nu sa jed­nom tač­kom vi­dlji­vosti

ka­ko bi do­bi­la pri­stup ho­li­stič­kom

po­gle­du na pret­nje i ubla­ža­va­nju slože­no­sti

u go­di­ni pred na­ma.

· Pri pre ma za upra vlja nje po daci

ma: po rast in du strij skih clo u da.

Dok se or­ga­ni­za­ci­je hva­ta­ju u koš­tac

sa bez­bed­noš­ću i usa­gla­še­noš­ću sa

pro­pi­si­ma, 64% di­rek­to­ra is­pi­ta­ni­ka iz

iste stu­di­je sla­že se da je us­kla­đe­nost

sa pro­pi­si­ma u in­du­stri­ji zna­čaj­na prepre­ka.

Poš­to­va­nje usa­gla­še­no­sti i bezbed­no­snih

zah­te­va po­seb­no je va­žno

za ve­o­ma re­gu­li­sa­ne in­du­stri­je kao što

je na pri­mer sek­tor fi­nan­sij­skih uslu­ga.

Sa IBM Clo­u­dom za fi­nan­sij­ske uslu­ge

IBM po­ma­že fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma

da se iz­bo­re sa ovim iza­zo­vi­ma istovre­me­no

ubr­za­va­ju­ći ino­va­ci­je no­vim

di­gi­tal­nim po­nu­da­ma iz svog ra­stu­ćeg

eko­si­ste­ma od vi­še od 100 teh­no­loških

part­ne­ra i fin­tec­ha. Ugra­đe­ne kontro­le

na plat­for­mi – ko­je je uveo IBM

Fi­nan­cial Ser­vi­ces Cloud Advi­sory Coun­cil,

mre­ža di­rek­to­ra IT sek­to­ra, tehnič­kih

di­rek­to­ra, re­gu­la­to­ra i dru­gih

struč­nja­ka iz vi­še od 80 fi­nan­sij­skih insti­tu­ci­ja

ši­rom sve­ta – i mo­guć­no­sti zašti­te

po­da­ta­ka ima­ju za cilj da po­mog­nu

fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma da od­go­vo­re

na zah­te­ve us­kla­đe­no­sti sa pro­pi­si­ma.

Ia­ko za­pra­vo ni­ko ne zna tač­no šta

će se de­si­ti u 2022, mo­že­mo da bude­mo

si­gur­ni da su po­sled­nje dve godi­ne

bi­le pre­kret­ni­ca u di­gi­tal­noj transfor­ma­ci­ji.

U pot­pu­no­sti oče­ku­je­mo

da će hi­brid­ni cloud na­sta­vi­ti da igra

fun­da­men­tal­nu ulo­gu u po­kre­ta­nju

ino­va­ci­ja neo­p­hod­nih za iz­grad­nju otpor­no­sti

i otva­ra­nju no­vih mo­guć­no­sti

za or­ga­ni­za­ci­je u bu­duć­no­sti. Io

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Če tvr ti na evrop skih kom pa ni ja

ne ula že do volj no sred sta va za

spre ča va nje saj ber bez bed no snih

in ci de na ta

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Struč­nja­ci za saj­ber bez­bed­nost pri­me­ću­ju da je je­dan od de­set spre­če­nih in­ci­de­na­ta u

kom­pa­ni­ja­ma mo­gao da re­zul­ti­ra ozbilj­nim bez­bed­no­snim pro­bo­jem. Me­đu­tim, ne­dav­no

is­tra­ži­va­nje kom­pa­ni­je Ka­spersky po­ka­zu­je da 23% do­no­si­la­ca po­slov­nih od­lu­ka u Evro­pi

ka­že da nji­ho­va kom­pa­ni­ja ne ula­že do­volj­no u spre­ča­va­nje saj­ber­be­zbed­no­snih in­ci­de­na­ta.

Bu­du­ći da je vi­še od tri če­tvr­ti­ne (79%) pret­hod­no bi­lo žr­tva saj­ber kri­mi­na­la – pri če­mu je

ve­ći­na in­ci­de­na­ta (31%) uzro­ko­va­na „sa­mo“ na­pa­dom pu­tem i-mej­la – do­no­si­o­ci po­slov­nih

od­lu­ka sa­da mo­ra­ju ozbilj­ni­je da shva­te ovu si­tu­a­ci­ju i da ko­ri­ste naj­no­vi­je teh­no­lo­gi­je ka­ko

bi zaš­ti­ti­li re­sur­se i iz­be­gli troš­ko­ve do ko­jih do­la­zi usled pro­bo­ja.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Saj ber na pa di na kom pa ni je

svih ve li či na po sta ju sve opasni

ja pret nja i bri ga do no sila

ca po slov nih od lu ka ši rom Evro pe.

Ipak, do stup na su naj sa vre me ni ja reše

nja ko ja im mo gu po mo ći u zaš titi

re sur sa – i sma nje nju fi nan sij skog

uti ca ja u slu ča ju us peš nog na pa da.

Sa evo lu i ra njem saj ber pret nji raz vi jaju

se i bez bed no sna re še nja i uslu ge

– a nji ho va vred nost je do ka za na. Izveš

taj kom pa ni je Ka spersky „Must-have

cyber se cu rity in sights for pro ac ti ve

bu si ness de ci si on ma kers” po ka zu je da

kom pa ni je i do no si o ci po slov nih odlu

ka ne či ne do volj no da osta nu zaš tiće

ni, jer ne zna ju ka ko.

Mal ver,

neo­bu­če­ni za­po­sle­ni

i ne­do­sta­tak zaš­ti­te:

sla­be tač­ke ko­je mu­če

do­no­si­o­ce po­slov­nih od­lu­ka

Čak 63% od 1.500 an ke ti ra nih dono

si la ca od lu ka ka že da su za bri nu ti

u ve zi sa pret nja ma saj ber be zbed nosnih

na pa da – na ro či to ka da je reč o

sle de ćim vek to ri ma na pa da:

- spaj ver: 64%

- ran som ver: 63%

- mal ver: 63%

- ci lja ni na pa di (na or ga ni za ci ju ili

in du stri ju): 63%

- i-mejl: 62%

Vi še od po lo vi ne (53%) do no si la ca

po slov nih od lu ka stra hu je da za posle

ni ne poš tu ju bez bed no sne po li tike

i prak se. Sa mo jed na pe ti na (21%)

ima pu no po ve re nje u svest o bezbed

no sti za po sle nih unu tar kom pani

je. Osim to ga, 64% is pi ta ni ka smatra

da to što za po sle ni sve vi še kori

ste lič ne ure đa je i cloud ser vi se

ote ža va pra će nje mo gu ćih ri zi ka ili

pro bo ja.

„Bez ob zi ra na to da li se ra di o

greš ka ma za po sle nih, i-mejl na padi

ma ili sve ve ćoj slo že no sti IT in frastruk

tu re, na še is tra ži va nje uka zu je

na vr lo ja sne sla be tač ke ko je kompa

ni je – ma la i sred nja pred u ze ća,

kao i kor po ra ci je – mo ra ju da re še.

To pod ra zu me va so fi sti ci ra na bezbed

no sna re še nja (vi še od end po int

zaš ti te), bo lje in for ma ci je o pret njama

i vi še ula ga nja u po di za nje svesti

o bez bed no sti me đu za po sle nima.

Naj bo lja op ci ja je oda bra ti jednog

saj ber be zbed no snog part ne ra

ko ji mo že da po nu di i teh no lo gi ju i

ljud sku struč nost ka ko bi se obezbe

di la vi dlji vost sve ga što se do ga đa

unu tar va še mre že ra di sve o bu hvatne

zaš ti te. Ukrat ko, kom pa ni je mo gu

bo lje da re a gu ju na tre nut ne i budu

će saj ber pret nje”, iz ja vio je Sr đan

Gli go rić, En ter pri se Ac co unt Ma nager

za pod ruč je Za pad nog Bal ka na u

kom pa ni ji Ka spersky.

Iz veš taj po ka zu je da se ula ga nje u

eks ter nu IT bez bed nost is pla ti i da

po ma že u iz be ga va nju ozbilj nih sajber

be zbed no snih in ci de na ta. Is tra živa

nje kom pa ni je Ka spersky je po kaza

lo da su se kom pa ni je ko je aut sorsu

ju svo ju saj ber bez bed nost su sre le

sa is pod 10% ma nje saj ber in ci de­

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


na ta od kom pa ni ja ko je ra de is ključi

vo sa in ter nim re sur si ma. U 2021.

go di ni, pred u ze ća su po če la da se

okre ću eks ter noj po mo ći. Dru go istra

ži va nje kom pa ni je Ka spersky poka

za lo je da se kom pa ni je sve vi še

okre ću MSP-ovi ma ka ko bi ih zaš titi

li u iza zov nom okru že nju – ma la i

sred nja pred u ze ća kao i kor po ra cije.

Br zo usva ja nje no vih teh no lo gi ja,

no vih rad nih obra za ca i po rast slože

no sti in fra struk tu re pod sta kli su

kom pa ni je da za re ša va nje bez bedno

snih iza zo va po tra že vi so ko kva lifi

ko va ne struč nja ke iz van nji ho ve orga

ni za ci je.

Sa­ve­ti kom­pa­ni­je

Ka­spersky za do­no­si­o­ce

po­slov­nih od­lu­ka

Na ni vou ve li kih kor po ra ci ja, SOC

ti mo vi i SI EM in te gra ci ja po ve ća va ju

ni vo bez bed no sti; za ma la i sred nja

pred u ze ća naj lak ši na čin za su o čava

nje sa da naš njim IT bez bed no snim

iza zo vi ma je an ga žo va nje eks ter nih i

po u zda nih struč nja ka za IT bez bednost.

Ka ko bi po mo gla do no si o cima

po slov nih od lu ka da us po sta ve

od go va ra ju će me re, kom pa ni ja Kaspersky

pred la že sle de će:

- Na men ski ser vi si mo gu da pomog

nu u od bra ni od vi so ko pro filnih

pret nji. Ka spersky Ma na ged Detec

tion and Re spon se ser vis mo že

da po mog ne u iden ti fi ka ci ji i za u stavlja

nju na pa da u nji ho vim ra nim faza

ma, pre ne go što na pa da či ostva re

svo je ci lje ve.

- Ko ri sti te na men sku i efi ka snu endpo

int zaš ti tu, kao i pro iz vo de za ot kriva

nje pret nji i od go vor ka ko bi ste blago

vre me no de tek to va li i sa ni ra li čak

i no ve i eva ziv ne pret nje. Ka spersky

Op ti mum Fra me work uklju ču je sveo

bu hvat nu zaš ti tu kraj njih ta ča ka,

ko ju po kre ću EDR i MDR.

- Svom SOC ti mu obez be di te pristup

naj no vi jim au to ma ti zo va nim infor

ma ci ja ma o pret nja ma i re dov no

ih usa vr ša vaj te pro fe si o nal nim obuka

ma.

- Svo jim za po sle ni ma obez be dite

obu ku o osno va ma saj ber bezbed

no sti, s ob zi rom na to da mnogi

ci lja ni na pa di ot po či nju fi šin gom

ili dru gim teh ni ka ma so ci jal nog inže

nje rin ga.

- In te gra ci ja ljud ske struč no sti i

teh no lo gi je je ključ na. Uko li ko do bije

te oba od jed nog po u zda nog partne

ra ko ji to pru ža in te gri sa no i de limič

no au to ma ti zo va no, mo že te da

obez be di te vi dlji vost ši rom ce log

pred u ze ća, što šte di vre me i po ve ćava

efi ka snost. Ovo ti mu za du že nom

za bez bed nost da je vi še vre me na za

rad na va žni jim stva ri ma.

Iz veš taj kom pa ni je Ka spersky

„Must-ha ve cyber se cu rity in sights

for pro ac ti ve bu si ness de ci si on makers”

je u ce lo sti do stu pan ov de i

uklju ču je ček li stu za do no si o ce poslov

nih od lu ka o to me ka ko mo gu

da op ti mi zi ra ju svo ju saj ber zaš ti tu,

ko rak po ko rak. Io

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Teh no lo gi ja

za sve

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Po­i­ma­ju­ći ši­re­nje CO­VID-19 pan­de­mi­je kao glo­bal­ni pro­blem za či­je pre­va­zi­la­že­nje su po­treb­ni

za­jed­nič­ki na­po­ri svih, kom­pa­ni­ja Le­no­vo je bi­la jed­na od onih ko­je su svoj do­pri­nos da­le svako­dnev­nim

pru­ža­njem pa­met­nih teh­no­lo­gi­ja svi­ma. To je, ka­ko ka­žu u kom­pa­ni­ji, pro­i­zaš­lo iz

nji­ho­vog uve­re­nja da sta­vlja­nje naj­bo­lje teh­no­lo­gi­je u ru­ke većeg bro­ja lju­di vo­di do bo­ljih ide­ja

i re­še­nja za sve, bi­lo da je to me­di­cin­ski is­tra­ži­vač ko­ji ra­di na vak­ci­ni, uči­telj ko­ji vo­di pre­da­va­nje

on­li­ne ili po­je­din­ci ko­ji ko­ri­ste in­ter­net kod kuće da bi za­vr­ši­li svoj po­sao. Sa­gle­da­va­ju­ći zna­čaj

teh­no­lo­gi­ja u vre­me­ni­ma ko­ja do­la­ze, kom­pa­ni­ja je, upr­kos iza­zo­vi­ma ko­je je ko­ro­na vi­rus stvorio,

is­tra­ja­la u na­po­ri­ma na na­stav­ku pro­iz­vod­nje i raz­vo­ju pro­iz­vo­da ko­je nji­ho­vi kup­ci ko­ri­ste za

re­ša­va­nje pro­ble­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju, što je re­zul­ti­ra­lo i za­vid­nim po­slov­nim re­zul­ta­ti­ma

ko­je je kom­pa­ni­ja po­sti­gla 2021.go­di­ne. O proš­loj po­slov­noj go­di­ni, pro­ble­mi­ma ko­je je va­lja­lo

pre­va­zi­ći, ula­ga­nju i pla­no­vi­ma kom­pa­ni­je či­ji do­pri­nos raz­vo­ju di­gi­tal­ne eko­no­mi­je je ne­mer­ljiv

go­vo­ri Jo­van Gla­mo­ča­nin, di­rek­tor kom­pa­ni­je Le­no­vo za Adri­a­tik re­gion.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Bli­ži­mo se kra­ju 2021. go­di­ne.

Ka­ko bi­ste, u smi­slu po­slov­nih rezul­ta­ta

kom­pa­ni­je Le­no­vo, oce­ni­li

ovu go­di­nu?

Po­čet­kom no­vem­bra ob­ja­vi­li smo

rezultate koje je kompanija Lenovo

po­sti­gla u tre­ćem kvar­ta­lu 2021. godi­ne,

ko­ji po­ka­zu­ju da je ovo za nas

bi­la jed­na iz­u­zet­no us­peš­na go­di­na.

Po­stig­nut je re­kor­dan kvar­tal­ni re­zultat

ka­da je Le­no­vo gru­pa u pi­ta­nju, sa

isto­rij­skim naj­vi­šim ni­vo­i­ma pro­fi­ta i

prihoda. Poslovanje kompanije Lenovo

re­zul­ti­ra­lo je zna­čaj­nim re­zul­ta­ti­ma, uz

rast ne to pri ho da od 65% u od no su na

pret­hod­nu go­di­nu, na 512 mi­li­o­na dola­ra.

Pri­hod gru­pe je po­ras­tao za preko

23% u od­no­su na proš­lu go­di­nu,

na 17,9 mi­li­jar­di do­la­ra. In­ve­sti­ci­je u istra­ži­va­nje

i raz­voj su po­ra­sle za sko­ro

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


60% u od­no­su na proš­lu go­di­nu. Ovi

rezultati su postignuti kroz primenu

na­ših ključ­nih prin­ci­pa po­slo­va­nja, kao

što su ja­sna stra­te­gi­ja, ino­va­ci­je pro­izvo­da,

ope­ra­tiv­na iz­vr­snost i glo­bal­nolokalni

pristup.

Izazovi i prilike

Na ko­ji na­čin je pan­de­mi­ja CO­

VID-19 uti­ca­la na va­še po­slo­va­nje?

Pan­de­mi­ja je po­go­di­la sve nas, kako

na lič­nom pla­nu, ta­ko i ka­da je poslovanje

u pitanju. Protekle dve godine

bi­le su pe­riod tek­ton­skih pro­me­na na

glo­bal­nom ni­vou. Kom­pa­ni­ja Le­no­vo

je od sa mog star ta u pr vi plan sta vi la

pre sve­ga bez­bed­nost svo­jih za­po­slenih,

ta­ko da su pr­vi da­ni pan­de­mi­je bi­li

po­sve­će­ni pri­la­go­đa­va­nju na dru­ga­či­ji

vid ra­da – rad od ku­će. Što se ti­če tr­žiš­nih

per­for­man­si, na­ša kom­pa­ni­ja je

za­be­le­ži­la ogro­man rast. Usled global­nih

pro­me­na u na­či­nu ra­da, od­jednom

ste ima­li ogro­man rast po­tra­žnje

za na­šim ure­đa­ji­ma, isto­vre­me­no u veli­kom

bro­ju ze­ma­lja ši­rom pla­ne­te.

Čak i oni ko­ji ra­ni­je mo­žda ni­su bi­li zain­te­re­so­va­ni

za, re­ci­mo, ku­po­vi­nu lapto­pa

od­jed­nom su ose­ti­li po­tre­bu da

ih ima­ju, dok su oni ko­ji su ih već imali

ose­ti­li po­tre­bu da una­pre­de teh­no­logiju

koju poseduju zarad kvalitetnijeg

ra­da od ku­će. Kom­pa­ni­je ko­je po­slu­ju

u naj­ra­zli­či­ti­jim gra­na­ma pri­vre­de utvrdi­le

su da je na­do­grad­nja in­fra­struk­ture

neo­p­hod­na za efi­ka­san rad na da­ljinu,

što je do­ve­lo do povećanja ku­povi­ne

svih vr­sta in­fra­struk­tur­nih re­še­nja.

Sa vi­še od 30 fa­bri­ka ši­rom sve­ta bili

smo u mogućnosti da is­po­ru­ču­je­mo

proizvode u regione i zemlje koje su

bi­le za­tvo­re­ne i ni­su mo­gle da se oslone

na lokalnu proizvodnju.

Šta je bio naj­ve­ći pro­blem to­kom

pan­de­mi­je?

To je pro­blem ne­do­stat­ka kom­pjuter­skih

kom­po­nen­ti. Po­tra­žnja je konstant­no

ve­li­ka, ne­ke po­rudž­bi­ne su još

iz pret­hod­nih kvar­ta­la, pa u po­je­di­nim

obla­sti­ma do­la­zi do kaš­nje­nja u is­poru­ka­ma.

I IDC sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je snažan

rast glo­bal­ne is­po­ru­ke ra­ču­na­ra.

Sa ovim ni­vo­om po­tra­žnje bez prese­da­na,

uz ne­is­pu­nje­nu po­tra­žnju iz

proš­le go­di­ne, po­sto­ji ve­li­ki pri­ti­sak

na pro­iz­vo­đa­če kom­po­nen­ti. Oni ne

snab­de­va­ju sa­mo pro­iz­vo­đa­če ra­čuna­ra,

već­i dru­ge in­du­stri­je, jer se auto­mo­bi­li,

te­le­vi­zo­ri i mno­gi dru­gi pamet­ni

ure­đa­ji da­nas sa­sto­je od mi­nija­tur­nih

ra­ču­na­ra ili srod­nih kom­ponen­ti.

Na­ža­lost, to je do­ve­lo do većih

troš­ko­va do­ba­vlja­ča, a sa­mim tim i do

ra­sta ce­na na­ših pro­iz­vo­da. Ipak, mi se

tru­di­mo da to ubla­ži­mo što je mo­gu­će

vi­še, ja­ča­njem lo­gi­sti­ke i flek­si­bil­noš­ću

pro­iz­vod­nje na glo­bal­nom ni­vou. Bez

ob­zi­ra na si­tu­a­ci­ju u ko­joj smo se naš­li,

ve­ru­jem da uspe­va­mo da po­stig­nemo

vi­sok ste­pen po­slov­ne ot­por­no­sti,

i da smo, upr­kos glo­bal­noj kri­zi, us­peli

da odr­ži­mo za­vi­dan ni­vo po­slo­va­nja.

„Client-Edge-Cloud

-Network-Intelligence”

Ko­je su spe­ci­fič­ne obla­sti u koje

ula­že­te kao deo va­ših na­po­ra da

udvo­stru­či­te ukup­na ula­ga­nja u istra­ži­va­nje

i raz­voj?

Ula­že­mo u sve obla­sti ko­je su deo

na­še teh­no­loš­ke ar­hi­tek­tu­re „Cli­ent-

Ed­ge-Cloud-Net­work-In­tel­li­gen­ce“.

Na pri­mer, ka­da su kli­jen­ti u pi­ta­nju,

radimo na razvoju svih vrsta pametnih

ure­đa­ja, IoT-a, em­bed­ded com­pu­tin­ga

i ra­ču­nar­skih plat­for­mi sledeće ge­nera­ci­je.

Ka­da je u pi­ta­nju ed­ge, gra­di­mo

full-stack port­fo­lio ed­ge ra­ču­nar­stva.

U ve­zi sa clo­u­dom, ula­že­mo u odr­žava­nje

li­der­ske po­zi­ci­je u obla­sti ra­čunar­stva

vi­so­kih per­for­man­si, li­qu­id coo­lin­ga

i Hybrid Cloud teh­no­lo­gi­ja. Kada

je u pi­ta­nju net­work, fo­ku­si­ra­mo

se na kon­ver­gen­ci­ju cloud-net­wor­ka i

soft­ver­ski de­fi­ni­sa­nu teh­no­lo­gi­ju. Kada

je u pi­ta­nju in­tel­li­gen­ce, in­ve­sti­cije

će bi­ti usme­re­ne na big da­ta platfor­me

i na­šu AI plat­for­mu, ka­ko bi se

omogućila pa­met­na ver­ti­kal­na re­šenja.

Srbija kao svet

Ka­kvi su vam pla­no­vi za srp­sko

tr­žiš­te u na­red­nom pe­ri­o­du?

Kao i u dru­gim dr­ža­va­ma, naj­veće

na­po­re tre­nut­no ula­že­mo u to da

ade­kvat­no od­go­vo­ri­mo na po­ve­ćanu

po­tra­žnju i da omo­gu­ći­mo da lanac

snab­de­va­nja ne­sme­ta­no funk­cio­ni­še.

Iz­u­zet­no ce­ni­mo na­še kup­ce

i mak­si­mal­no se tru­di­mo da ure­đaji

bu­du obez­be­đe­ni, kao i da vre­me

če­ka­nja bu­de što kra­će. Ta­ko­đe, nasto

ji mo da ino va ci je ko je uvo di mo

u na­šu po­nu­du na glo­bal­nom ni­vou

pra­vo­vre­me­no pred­sta­vi­mo i na tržiš­tu

Sr­bi­je. Ra­du­je nas što kom­pa­nije

svih ve­li­či­na na­sta­vlja­ju sa na­po­rima

za di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju, a tako­đe

vi­di­mo sna­žan po­rast po­tražnje

od stra­ne obra­zov­nih in­sti­tu­ci­ja

ko­je pri­la­go­đa­va­ju svo­je ak­tiv­no­sti

obra­zo­va­nju na da­lji­nu. Osim to­ga,

gej­ming in­du­stri­ja u Sr­bi­ji je u usponu

i to je ve li ka pri li ka za nas kao

kom­pa­ni­ju, s ob­zi­rom na to da je Leno

vo gej ming sek tor ve o ma jak i da

kon stat no ra ste. Io

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Pro me na

kul tu re do ni ra nja

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Ma­ster­card po­dr­žao NUR­DOR no­vom on­lajn plat­for­mom za do­na­ci­je i mod­nom ko­lek­cijom

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


U

Ma­ster­car­du kom­bi­nu­je­mo

sa­o­se­ća­nje s na­šim sna­gama

u poslovanju – poput

ino va tiv no sti, in klu ziv no sti, flek si bilno­sti

i po­ve­re­nja. Cilj nam je osnaži­ti

in­klu­ziv­nu, di­gi­tal­nu eko­no­miju

od ko­je će ko­ri­sti ima­ti svi čla­no­vi

za­jed­ni­ce, ta­ko što tran­sak­ci­je či­nimo

si gur nim, jed no stav nim, pa metnim

i pri­stu­pač­nim. Shva­ta­mo ko­li­ko

je svet me­đu­sob­no po­ve­zan i iz prve

ru ke vi di mo ka ko je na ša pre danost

druš tve noj od go vor no sti – direkt

no po ve za na sa na šim us peš nim

po­slo­va­njem.

Sva is­tra­ži­va­nja go­vo­re u pri­log

to me da ge ne ra ci ja Z, ko ja sa da

po la ko ula zi u rad no spo sob no stanov

niš tvo, iz be ga va bren do ve koji

ne po­slu­ju na odr­živ na­čin, a 73%

njih sve­sno pla­ća i do 10% vi­še novca

za pro zvo de kom pa ni ja ko je poslu­ju

na taj na­čin. Ka­da pri­ča­te sa

sta­ri­jim Ze­de­ri­ma, ve­ći­na njih je zain

te re so va na za cir ku lar nu eko nomi­ju,

što ni­je slu­čaj sa mi­le­ni­jal­sima.

To je isto­vre­me­no i pr­va pra­va

di gi tal-na ti ve ge ne ra ci ja, što kombi­no­va­no

zna­či da je po­ten­ci­jal da

oni po­kre­nu i po­dr­že kor­po­ra­tivne

fi­lan­trop­ske i na­po­re za odr­živost

iz ra zi to ve li ki, na rav no, do kle

god pre­po­zna­ju au­ten­tič­nost u tim

ak­ci­ja­ma.

„Bi­ti ne­či­ji su­pe­r­he­roj.

Ne­pro­ce­nji­vo.”

U poslednje dve godine korisnici u

Sr­bi­ji su sve sna­žni­je ori­jen­ti­sa­ni na

kupovinu preko interneta, dok u sferi

prikupljanja donacija i dalje domini­ra

tra­di­ci­o­nal­ni na­či­ni upla­ta. U cilju

da do­ni­ra­nje uči­ni jed­no­stav­ni­jim,

br­žim i odr­ži­vim, kom­pa­ni­ja Ma­stercard

pokrenula je nedavno novi društve­no

od­go­vor­ni pro­je­kat “Bi­ti ne­či­ji

su­per­he­roj. Ne­pro­ce­nji­vo.” Ovim projektom

kompanija promoviše nov način

druš­tve­no od­go­vor­nog po­slo­va­nja

pre­ma or­ga­ni­za­ci­ji NUR­DOR, ko­ju podr­ža­va

od 2019. go­di­ne. Ma­ster­card

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


je ovaj put za or­ga­ni­za­ci­ju NUR­DOR

koncipirao modernu e-platfromu za

do ni ra nje - su­per­he­ro.rs , sta vlja jući

u funk­ci­ju do­bro­čin­stva sve ključ­ne

funk­ci­nal­no­sti di­gi­tal­nih pla­ća­nja.

Ka­ko bi­smo do­dat­no pri­bli­ži­li va­žnost

pomaganja drugima, a posebno moti­vi­šu­ći

mla­de da se pri­klju­če ak­ci­ji,

va­žan deo plat­for­me je i Su­per­he­ro

ko­lek­ci­ja ulič­ne mo­de, spe­ci­jal­no kreirane

za ovu svrhu i proizvedene u Srbiji,

koja je dostupna jedino u okviru

su­per­he­ro.rs­.

U za­jed­nič­koj mi­si­ji

Udru­že­nje NUR­DOR sa ve­li­kom

po­sve­će­noš­ću već go­di­na­ma us­peš­no

po­ma­že de­ci obo­le­loj od ra­ka i

nji­ho­vim ro­di­te­lji­ma u pro­ce­su le­čenja,

obez­be­đu­ju­ći im uslo­ve za što

br­ži i lak­ši opo­ra­vak. U to­me im poma­žu

kom­pa­ni­je i gra­đa­ni ko­ji ve­ruju

u nji­ho­vu mi­si­ju. E-plat­fo­ro­mom

su­per­he­ro.rs­Nur­dor sa­da ima va­žan

ka nal za pri ku plja nje do na ci ja, koji

ima za cilj da po seb no in si pi ri še i

uklju­či gra­đa­ne.

On­lajn plat­for­ma su­per­he­ro.rspred­sta­vlja

za or­ga­ni­za­ci­ju NUR­DOR

iz­u­zet­no va­žan ka­nal do­na­ci­je ko­ji

na jed­no­sta­van a odr­živ na­čin omogu­ća­va

da pri­ku­plja­ju do­dat­na sredstva

za va­žne ini­ci­ja­ti­ve i ak­tiv­no­sti

ko­ji­ma se or­ga­ni­za­ci­ja ba­vi. Ti­me se

sti­ču uslo­vi da NUR­DOR na­sta­vi sveo

bu hvat no i kon ti nu i ra no da do prino­si

bo­ljim uslo­vi­ma le­če­nja i oporav

ka de ce obo le le od ra ka i nji hovih

po­ro­di­ca.

Va­žnost in­klu­ziv­ne,

di­gi­tal­ne eko­no­mi­je

Ma­ster­car­do­ve stu­di­je po­ka­zu­ju da

su ve­će in­ve­sti­ci­je u zdrav­stvo naj­češ­će

ini­ci­ja­ti­ve u ko­ji­ma gra­đa­ni vi­de po­trebu

za sop­stve­nim uklju­či­va­njem, kao

i ve­ćim ula­ga­nji­ma kom­pa­ni­ja. On­lajn

plat­for­ma su­per­he­ro.rs­ob­je­di­nju­je napo­re

kom­pa­ni­je Ma­ster­card da ukaže

na sve pred­no­sti ko­je di­gi­tal­na

pla­ća­nja i sa­rad­nja sa teh­no­loš­kim

kom pa ni ja ma mo gu da do ne su dobro­tvor­nim

or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Tom inici­ja­ti­vom

ujed­no se po­di­že svest o

va­žno­sti in­klu­ziv­ne, di­gi­tal­ne eko­nomi­je

od ko­je ko­rist ima­ju svi čla­novi

za­jed­ni­ce.

Tra­di­ci­o­nal­na sa­rad­nja

Raz­vo­jem su­per­he­ro.rs­plat­for­me

na sta vlja se us peš na sa rad nja kompa­ni­je

Ma­ster­card i udru­že­nja NUR­

DOR za­po­če­ta 2019. go­di­ne, ka­da

je kroz tr­žiš­nu kam­pa­nju za bes­kontakt­na

pla­ća­nja kom­pa­ni­ja obez­bedi­la

250.000 evra za no­vu NUR­DOR

Ro­di­telj­sku ku­ću. Io

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Razvojni centar Microsofta u Srbiji

sa vizijom Microsoft kampusa

u Be o gra du

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Mic ro soft Raz voj ni cen tar u Sr bi ji (Mic ro soft De ve lop ment Cen ter Ser bia - MDCS) osno van

je 2005. go di ne. Po sled njih 16 go di na do pri neo je stva ra nju naj sa vre me ni je teh no lo gi je baš

ov de u Be o gra du. U po sled njih go di nu da na upra vo u toj kom pa ni ji se de ša va ju stva ri ko je

će po svoj pri li ci ob li ko va ti ne ki no vi di gi tal ni eko si stem u Sr bi ji. Ne ko ko će nam naj bo lje to

po sve do či ti je naš sa go vor nik De jan Cvet ko vić, čo vek ko ji je u Mic ro sof tu go to vo tri de ce ni je,

a da nas je Chi ef Tec hno logy Of fi ce r u Ra zvoj nom cen tru u Be o gra du, či ji je je dan od osniva

ča.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


De ja ne, na ne dav no za vr še noj

konferenciji Sinergija21 u jednom

momentu ste rekli da je neprestano

obra­zo­va­nje i naj­va­žni­je u va­šem

po slu. Šta je to što va šu kom pa ni ju

izdvaja i kako doprinosi celokupnoj

IT industriji?

Tač­no ta­ko, ne­pre­sta­no obra­zo­vanje!

Evo, po­no­vi­ću to još jed­nom, jer

ako že­li­te da ra­di­te naj­bo­lje i da bude­te

na­bo­lji, mo­ra­te uvek iz­no­va da

uči­te. Po­če­li smo pri­ču kao ma­li startup,

a on­da iz­gra­di­li raz­voj­ni cen­tar

ko­ji pred­sta­vlja jak i zna­ča­jan do­pri­nos

kom­pa­ni­ji Mic­ro­soft na glo­bal­nom nivou,

ali i či­ta­vom druš­tvu u Sr­bi­ji. Ono

što je osta­lo ne­pro­me­nje­no je taj startup

men­ta­li­tet sa po­čet­ka, ta­ko da je

i dalje glavna motivacija za zaposlene

osta­la ta da kre­i­ra­ju ino­va­ci­je, po­mera­ju

teh­nič­ke, men­tal­ne i or­ga­ni­za­ci­one

gra­ni­ce. To nas je odr­ža­lo do da­nas.

Eks­po­nen­ci­jal­ni rast ko­ji mi sad do­življa­va­mo

je­ste iza­zov, jer do­no­si pu­no

pro­me­na. Po­seb­no je iza­zov­no što se

to de­ša­va u ovom no­vom hybrid setupu

ka­da naj­ve­ći deo ti­ma ni­je u kance­la­ri­ji.

Za­to sve okol­no­sti uzi­ma­mo u

ob­zir ka­da ra­di­mo pla­ni­ra­nje, pri­la­gođa­va­mo

pro­ce­se, on­bo­ar­ding i sve aktiv­no­sti

ko­je se ti­ču an­ga­žma­na za­posle­nih.

Ko­li­ko god pro­me­ne uvek jesu

na ne­ki na­čin teš­ke, me­ne ra­du­je to

što nas pra­ti ge­ne­ral­no po­zi­tiv­na atmos­fe­ra

me­đu za­po­sle­ni­ma i uvek neka­ko

vla­da uz­bu­đe­nje zbog ra­sta i daljih

pla­no­va.

Ambiciozan i kreativan tim

Kad je rast kom pa ni je u pi tanju,

od no vem bra 2020. go di ne

pri­mi­li ste 150 no­vih in­že­nje­ra, što

je pred sta vlja lo rast od 50%, a sa da

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


je otvo re no još vi še od 40 no vih pozicija.

Kome su one namenjene?

Trend za­poš­lja­va­nja se na­sta­vlja,

tra­ži­mo soft­ver in­že­nje­re i in­ženjer­ke

ko­ji će ra­di­ti na raz­vo­ju Azure

Da­ta ser­vi­sa. Či­me se oni ba­ve?

Azu­re Da­ta ti­mo­vi ši­rom sve­ta za­duže­ni

su za po­je­di­nač­ne de­lo­ve scena­ri­ja,

a tim u Sr­bi­ji ra­di na raz­vo­ju

dve uslu­ge. Mi smo po­drš­ka u sluča­ju

pre­stan­ka ra­da, što zna­či da ruko­vo­di­mo

ključ­nim uslu­ga­ma Azu­re

Da­ta to­kom na­šeg rad­nog vre­me­na,

a to je za nas ve li ka od go vor nost i

čast. Osim to­ga, mi sva­ka­ko po­stavlja­mo

tren­do­ve za Azu­re Da­ta reše­nje.

Bi­ti deo am­bi­ci­o­znog, ra­znoli­kog

i kre­a­tiv­nog ti­ma od oko 500

lju di u Mic ro soft Raz voj nom cen tru

u Sr­bi­ji pružiće vam pri­li­ku da proši­ri­te

svo­je ide­je i zna­nje, radeći global­no

dok ži­vi­te u Be­o­gra­du. Pri­druži­va­njem

ti­mu u Sr­bi­ji, moći­ćete da

raz­vi­je­te ne­ke od vr­hun­skih i na­ji­nova­tiv­ni­jih

pro­iz­vo­da kom­pa­ni­je Micro­soft.

Bićete ve­za iz­me­đu ap­straktnih

kon­ce­pa­ta i re­še­nja – onaj ko­ji

raz­u­me ko­ri­sni­ka, re­ša­va pro­ble­me

i raz­vi­ja apli­ka­ci­je ko­je pra­ve raz­li­ku.

Ključ u ino va ci ja ma i

do pri no su po je din ca

Razvojni centar je bio prva greenfild

investicija Microsofta u ovom delu

sveta. Sa ovakvim rastom deluje

da će se jed­nog da­na otvo­ri­ti kam­pus

Raz­voj­ni cen­tar za Is­toč­nu Evro­pu?

Pred­sta­vlja­mo ve­li­ki tim u kon­tekstu

Sr­bi­je, ali na­ša ze­mlja ne­ma ve­li­ku

po­pu­la­ci­ju, ta­ko da je for­mu­la za dugo­roč­ni

uspeh za­pra­vo ko­li­či­na inova­ci­ja

i do­pri­no­sa po po­je­din­cu. Ne­ke

od ino­va­ci­ja ko­je Raz­voj­ni cen­tar Micro­sof­ta

u Sr­bi­ji do­no­si vo­de­će su inova­ci­je

o ko­ji­ma slu­ša­mo na naj­ve­ćim

svet­skim kon­fe­ren­ci­ja­ma. Ra­zno­li­kost

pro­fi­la, obra­zo­va­nja, kul­tu­re i slič­no

do­no­si nam raz­li­či­te per­cep­ci­je i pristu­pe

po­slu, što na kra­ju do­pri­no­si i

bo­ljem ti­mu i kva­li­te­tu ra­da. Va­žno je

da negujemo zaposlene da budu passionate

about tech, što pred­sta­vlja

du­go­roč­nu mo­ti­va­ci­ju za rad na komplek­snim

pro­jek­ti­ma. Na­rav­no, že­lim

da napomenem da je Razvojni centar

Microsofta u Srbiji posebno otvoren

za na­še ko­le­gi­ni­ce in­že­njer­ke, a to­me

sve­do­či i na­ša ini­ci­ja­ti­va iz 2014. godi­ne

„Wo­men know IT“. Ta­kvom ini­cija­ti­vom,

ko­ju odr­ža­va­mo kao do­ga­đaj

iz go­di­ne u go­di­nu, ali i kao stal­nu komu­ni­ka­ci­ju

sa stu­dent­ki­nja­ma teh­ničkih

fa­kul­te­ta, pod­sti­če­mo sve že­ne u

IT-u, te ih i ovom pri­li­kom po­zi­vam da

po­gle­da­ju otvo­re­ne po­zi­ci­je na na­šem

saj­tu ili druš­tve­nim mre­ža­ma, ka­ko bi

doš­le da ra­de sa na­ma. Raz­li­či­tost i inklu­ziv­nost

su ne­ke od na­ših ključ­nih

vred­no­sti ko­je ne­gu­je­mo. Ono što već

go­di­na­ma go­vo­ri­mo i što je or­gan­ski

po­sta­lo i ne­ka vr­sta na­šeg slo­ga­na je

„MDCS is abo ut its pe o ple” i to je,

za­i­sta, na­ša suš­ti­na.

I za kraj, ne mo­že­mo a da ne pome

ne mo da je ove go di ne vaš direk­tor

Dra­gan To­mić po­stao Vi­ce

Pre si dent of En gi ne e ring u Mic rosof

tu. Da li je ova ti tu la pri zna nje

za ceo tim u Sr bi ji?

Rast i raz­voj na­še kom­pa­ni­je, kao i

či­nje­ni­ca da nam je di­rek­tor ujed­no i

VP Mic­ro­softa, uti­ču ne sa­mo na naš

Raz­voj­ni cen­tar već i na ceo di­gi­tal­ni

eko­si­stem u ovoj ze­mlji. Mi smo godi­na­ma

je­dan od pred­vod­ni­ka razvo

ja di gi tal nog eko si ste ma i ne ko ko

ve­o­ma ula­že u raz­voj obra­zo­va­nja

u Sr­bi­ji. Sve ono što se de­ša­va kod

nas uti­če i na da­lji rast i raz­voj celo­kup­ne

IT in­du­stri­je. Na­ši in­že­njerski

ti­mo­vi uče­stvu­ju u raz­vo­ju naj­važni­jih

i naj­kon­ku­rent­ni­jih Mic­ro­soft

pro­je­ka­ta, pa ka­ko smo mno­go puta

po ka za li da se do bro sna la zi mo u

kom­plek­snim si­tu­a­ci­ja­ma, ve­ru­jem

da će od sa­da na­ša bu­duć­nost biti

još za­ni­mlji­vi­ja. Vr­lo je zna­čaj­no za

ovaj tim u Be o gra du da ima jed nog

Vi­ce Pre­si­denta, i da je to naš čo­vek,

iz Sr­bi­je, ali je to va­žno i za sve ostale

cen­tre za IT is­tra­ži­va­nje i raz­voj u

ovom de­lu sve­ta. Ja sam si­gu­ran da

naj bo lje tek do la zi! Io

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Cloud kao ključ

di gi tal ne tran sfor ma ci je

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Ži­vi­mo u za­ni­mlji­va vre­me­na. Po­da­ci tran­sfor­mi­šu na­čin na ko­ji ra­di­mo i ko­mu­ni­ci­ra­mo.

Ka­ko mo­že­mo ovo druš­tvo vo­đe­no po­da­ci­ma da pre­tvo­ri­mo u svo­ju pred­nost?

Kor­po­ra­tiv­ni po­da­ci za­i­sta či­ne ži­vot­nu si­lu or­ga­ni­za­ci­je. I, u ce­li­ni, zbir­kom po­da­ta­ka

tre­ba po­stu­pa­ti sa naj­ve­ćom pa­žnjom. Ia­ko se man­tra “po­da­ci su no­va naf­ta” u po­sled­nje

vre­me naš­la na uda­ru kri­ti­ke, ni­je pre­te­ra­no re­ći da po­da­ci ko­ji se ge­ne­ri­šu od stra­ne va­še

or­ga­ni­za­ci­je i oko nje za­i­sta po­kre­ću va­še po­slo­va­nje.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Od go vor na pi ta nje ka ko

druš tvo za sno va no na

po da ci ma mo že mo pretvo

ri ti u svo ju pred nost je ste – “bi ti

di gi ta lan”. Di gi tal na tran sfor ma cija

omo gu ća va no vu vr stu pred u ze ća

ko je je agil ni je od svo je kon ku ren cije

i, kao re zul tat to ga, vi še pri la gođe

no stva ra nju no vih i ino va tiv nih

ser vi sa, onih ko ji su pa žlji vo us klađe

ni sa tim šta ko ri sni ci za i sta že le.

To su pred u ze ća sa mu nje vi to br zim

in ter nim ope ra ci ja ma i ko ri snič kim

ser vi si ma; pred u ze ća ko ja su sposob

na da is ko ri ste sve svo je or ga niza

ci o ne re sur se u re al nom vre me nu

da bi stvo ri la mak si mal nu vred nost

za ko ri sni ke, za po sle ne i part ne re.

Cloud je ključ te tran sfor ma cije,

omo gu ća va ju ći br zu i bes pre kornu

in te gra ci ju apli ka ci ja i po da taka

pred u ze ća u clo u du, on-pre mi se,

mo bil nim i pa met nim ure đa ji ma. U

clo u du, vre me ci klu sa raz vo ja pro i-

z vo da je kra će, ko ri snič ki tren do vi se

mo gu br že uo či ti, a naj bo lji iz vo đači

mo gu lak še po kre ta ti ino va tiv ne

ide je. Ukrat ko, cloud či ni kom pa nijske

apli ka ci je, po dat ke i pro ce se dostup

nim u vi du ser vi sa i spo sob nim

da ko mu ni ci ra ju bes pre kor no i u real

nom vre me nu. To je ključ za di gital

nu in te gra ci ju i, sa mim tim, di gital

nu tran sfor ma ci ju.

Orac le o va vi zi ja sve ta

u na red nim go di na ma

Orac le o va glav na pre dik ci ja za nared

nih de set go di na je po ja vlji vanje

self-dri ving pred u ze ća. Ka ko bi

to mo glo iz gle da ti? Au to nom ni si stemi

su za sno va ni na mo guć no sti ma

veš tač ke in te li gen ci je (AI), ma šin skog

uče nja i cloud com pu tin ga, što im

omo gu ća va da funk ci o ni šu uz mini

mal nu ljud sku in ter ven ci ju. Po red

to ga, poš to je sve ovo za sno va no na

clo u du, si ste mi uče di ljem svih dostup

nih ba za po da ta ka ko je ra de u

au to nom nom clo u du. To zna či da

mo gu ste ći vi še uvi da i zna nja ne go

što bi bi lo mo gu će po sma tra njem

si ste ma iz sa mo jed ne or ga ni za cije,

što im kon ti nu i ra no pru ža no ve i

una pre đe ne spo sob no sti.

Po red to ga, po sto ji uti caj na za posle

ne. Teh no lo gi je au to ma ti za ci je su

ima le loš pu bli ci tet, uz su ge sti ju da

će one za me ni ti po slo ve lju di. Či njeni

ca je, me đu tim, da kao i kod svakog

dru gog in du strij skog is ko ra ka,

po slo vi ni su to li ko iz gu blje ni ko li ko

se me nja ju. U au to nom nom pred u­

ze ću, ove pro me ne su na bo lje. U ITu,

na pri mer, čla no vi ti ma vi še ne­

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


će mo ra ti da tro še vre me na do sadne

za dat ke ko ji uzi ma ju vre me, kao

što su pe čo va nje, ažu ri ra nje i iz veš

ta va nje. Ume sto to ga, oni će moći

da is ko ri ste to vre me za kre a tiv nije

i vred ni je za dat ke ko ji do da ju više

vred no sti, kao što su po de ša va nje

per for man si i pri ku plja nje po da taka.

Za i sta, au to nom ni si ste mi či ne

obez be đi va nje i ko riš će nje IT-ja jed

no stav nim, ta ko da sva ko u pred u ­

ze ću mo že to da ra di. Ru ko vo di o ci

po slov nih je di ni ca mo gu di rekt no da

obez be de svo je re sur se ka da su im

oni po treb ni, osta vlja ju ći IT tim slobod

nim da se kon cen tri še na obu ku

no vih AI al go ri ta ma.

Naj­ve­će pret­nje

bez bed no sti

Ka da je reč o bez bed no sti in forma

ci ja, pret nje su ne mi lo srd ne. Kao

što je po ka zao ne dav ni Ore ac le i

KPMG Iz veš taj o cloud pret nja ma

(Orac le and KPMG Cloud Thre at Report),

pred u ze ća i upra ve i da lje se

su o ča va ju sa vi so kom ni vo i ma pret

nji. Oko pe ti ne njih ot kri lo je da trpi

sva ko dnev ne na pa de, od ko jih je

51% pre tr pe lo fi nan sij ske im pli ka cije,

a 66% se su o či lo sa pre ki di ma u

po slo va nju.

Lju di ko ji ra de in ter no unu tar

pred u ze ća mo gu bi ti ogrom na pret

nja. To mo že bi ti na mer no zbog

ma li ci o zno sti, pri če mu po je din ci

zlo u po tre blja va ju lo zin ke i kra du podat

ke ili me nja ju po dat ke u sop stvene

svr he. Ali to ta ko đe pro iz i la zi iz

ljud ske greš ke ili ne zgo de. Uzmi te

u ob zir či nje ni cu da je u 85% upada

u po dat ke bi la do stup na za kr pa,

ali jed no stav no ni je pri me nje na. Dakle,

ka da eli mi ni še te ljud sku greš ku,

si stem je si gur ni ji, po u zda ni ji i mnogo

bez bed ni ji.

Glav ne pred no sti

au to nom ne

teh no lo gi je

Au to mat sko do vr ša va nje e-ma i­

lo va ko ji se sa mi pi šu, ček bo to vi koji

za ka zu ju sa stan ke za svog vla sni ka,

au to mo bi li ko ji se sa mi vo ze… Gde

god čo vek po gle da, au to nom na teh

no lo gi ja pre u zi ma kon tro lu. La ko je

vi de ti zaš to. Au to nom ni si ste mi preu

zi ma ju te ret sva ko dnev nih za da taka

i oslo ba đa ju nas da ra di mo vi še

stva ri ko je vo li mo da ra di mo. U dobu

au to nom nih vo zi la (Au to no mous

Ve hic les - AV’s) ko je do la zi, vreme

ko je se tre nut no gu bi za vo lanom

bi će oslo bo đe no da ra di mo šta

že li mo – bi lo da je to či ta nje no vina,

pra će nje druš tve nih mre ža, igranje

naj no vi je vi deo igri ce sa de com

ili za vr ša va nje pre zen ta ci je za posao.

Šta vi še, za hva lju ju ći ana li ti ci i

IoT mo guć no sti ma AV-a, au to mo bili

će mo ći „da raz go va ra ju” je dan s

dru gim ka ko bi pro naš li naj bo lju rutu.

To zna či ma nje sa o bra ćaj nih gužvi

i kra ća pu to va nja.

Ono što va ži za au to mo bi le va ži će

i za pred u ze ća. Br zo se pri bli ža va mo

no voj eri au to no mi je, gde će pred

u ze ća „po kre ta ti” sa ma se be. Lju di

rad ni ci bi će slo bod ni da se fo ku si raju

na po slo ve ve će vred no sti, ko ji su

bo lje na gra đi va ni, dok će ce lo kup na

or ga ni za ci ja ra di ti mno go efi ka sni je

(i sa ma nje uskih gr la), zbog du bo kih

uvi da u po dat ke i pre po ru če nih slede

ćih naj bo ljih ak ci ja. Ovo ni je niš ta

ma nje od en ter pri se uto pi je, one koju

će sva ko pred u ze će mo ra ti da prihva

ti da bi osta lo kon ku rent no.

Sle­de­ća ve­li­ka stvar

u teh no lo gi ji

Jed na od za i sta ve li kih stva ri koja

nam do la zi je bloc kchain teh no logi

ja. Od la na ca na bav ke do ljud skih

re sur sa, bloc kchain (teh no lo gi ja distri

bu i ra ne knji ge) će uti ca ti na svaku

in du stri ju ko ju do tak ne.

Bloc kcha i no vi se mo gu ko ri sti ti (i

ko ri ste se) za upra vlja nje fi nan sijskim

tran sak ci ja ma, ali se ta ko đe kori

ste za ubr za va nje tr go vi ne i porav

na nja tran sak ci ja, za po bolj ša nje

pre ko gra nič nih pla ća nja i tran sfera,

i za pra će nje lan ca snab de va nja

s kra ja na kraj. Bloc kchain mo že pove

ća ti tran spa rent nost bi lo ko je vrste

tran sak ci je – od ro ba ko je se kreću

kroz la nac snab de va nja do ve ri fika

ci ja ste pe na obra zo va nja ko je su

po treb ne da bi stu dent ste kao diplo

mu. Bloc kchain se ta ko đe mo že

ko ri sti ti za ve ri fi ka ci ju do ku me nata

kan di da ta za po sao, ta ko da budu

ći po slo dav ci mo gu bi ti si gur ni

da oso ba ko ju že le da za po sle zai

sta po se du je veš ti ne za ko je tvr di

da ih ima.

Orac le Au to no mo us Cloud

– „naj­va­žni­ja ob­ja­va u

isto­ri­ji Orac­lea”: naj­ve­ća

po bolj ša nja i ino va ci je

Orac le o vu au to nom nu ba zu poda

ta ka (Orac le Au to no mo us Data

ba se), ko ju je CTO i pred sed nik

Orac lea La rry El li son ozna čio kao

jed nu od naj zna čaj ni jih ob ja va proiz

vo da, po kre će teh no lo gi ja ma šinskog

uče nja ko ja omo gu ća va bazi

po da ta ka da se sa ma sta ra o se bi,

mi ni mi zi ra ju ći ljud sku in ter ven ci ju i

eli mi ni šu ći ma nu el ne za dat ke ko ji su

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


pod lo žni greš ka ma. Ove sa mo u pravlji

ve ba ze po da ta ka oslo ba đa ju admi

ni stra to re ba za po da ta ka (DBAs)

od ru tin skih po slo va odr ža va nja i

po ma že u sma nje nju bez bed no snih

ri zi ka, ta ko da oni mo gu da se fo kusi

ra ju na ino va ti van rad vi so kog nivoa.

Adap tiv ni al go rit mi ma šin skog

uče nja au to mat ski pe ču ju, po de šava

ju, be ka pu ju i na do gra đu ju si stem

(sve vre me, dok si stem ra di) obez beđu

ju ći mak si mal nu do stup nost.

Ia ko je spo sob nost au to nom no sti

Orac le Au to no mo us Da ta ba se nova,

ona se za sni va na broj nim funkc

ij am a a ut om at iz ac ij e k oj e j e O r a-

c le go di na ma ugra đi vao u svoj Orac

le da ta ba se soft ver i Exa da ta data

ba se har dver. Ci lje vi au to nom nih

funk ci ja su dvo stru ki. Pr vo, sma njenje

ope ra tiv nih troš ko va re duk ci jom

sku pe i za mor ne ma nu el ne ad mi nistra

ci je, i dru go, po bolj ša nje ni voa

ser vi sa kroz au to ma ti za ci ju i ma nje

ljud skih gre ša ka.

Autonomna tehnologija u

pred­u­ze­ću – kom­bi­no­va­nje

clo­u­da sa AI i ma­šin­skim

uče­njem

Mo ra mo da mi sli mo o au to nomnim

re še nji ma kao o sle de ćem ni vou

au to ma ti za ci je. Au to ma ti zo va na reše

nja i da lje zah te va ju od ko ri sni ka

da in ter ve ni šu i dik ti ra ju svo je opera

ci je – što je sa mo po se bi rad no inten

ziv no.

Pra va au to nom na re še nja mo gu,

ka da se jed nom uklju če, u pot pu nosti

da funk ci o ni šu sa mo stal no u dono

še nju od lu ka ko je ni su sa mo najde

lo tvor ni je za ko ri sni ke, već (zbog

ko riš će nja AI) mo gu čak da su ge rišu

i bo lji is hod ne go što bi lju di sami

mo gli da smi sle. Au to no mi ja tako

đe sti že u po slov ne apli ka ci je, kao

što su pro ce si ra nje on li ne tran sak cija,

bloc kchain, mo bil ne i IoT uslu ge.

Ma da bi bu duć nost po slo va mo gla

da pred sta vlja bri gu u umo vi ma lju di

– ovi au to nom ni si ste mi ne će ostavi

ti lju de bez po sla. Na pro tiv, oni će

uči ni ti ljud ski rad mno go vred ni jim i

za ni mlji vi jim, jer oni vi še ne će mo ra ti

mo no to no da iz vla če iz veš ta je ili da

ra de dru ge po slo ve ko ji obič no pretho

de i če sto ome ta ju mno go vred nije

ak tiv no sti, kao što su po de ša va nje

per for man si i pri ku plja nje po da ta ka.

Na ko­ji na­čin cloud

teh­no­lo­gi­je pre­o­bli­ku­ju

na­še ži­vo­te

Cloud teh no lo gi ja i nje no usva janje

bi li su tran sfor ma tiv ni za sko ro

s v ak o p r e duz eć e , i nd us t r ij u i p r oiz

vod. Od po kre ta nja apli ka ci ja koje

su uvek uklju če ne i do stup ne, do

neo gra ni če ne ska la bil no sti in frastruk

tu re, da naš nje nor me teh no lo gije

pred u ze ća su de fi ni sa ne tim cloud

mo guć no sti ma. Sti gli smo do iz u zet

ne pre kret ni ce, gde pred u ze ća sada

nad ma šu ju ko ri sni ke u usva ja nju

no vih teh no lo gi ja – uklju ču ju ći veš

tač ku in te li gen ci ju (AI), bloc kchain,

di gi tal ne asi sten te, kon tej ne re, server

less i in ter net stva ri (In ter net of

Things - IoT). Ona vi še ne eks pe rimen

ti šu sa ovim no vim teh no lo gija

ma u sand bo xu; ona ih pri me njuju

na smi slen na čin u svo jim opera

ci ja ma, po kre ću ći no ve po slo ve,

stva ra ju ći no vu vred nost i gra de ći

apli ka ci je so fi sti ci ra ni je ne go ikad

pre. Oče ku je mo da će do 2025. godi

ne i cloud pro vaj de ri i pred u ze ća

ko ja oni op slu žu ju kre nu ti ka cloud

mo de lu sle de će ge ne ra ci je, gde će

ima ti pri stup ovim no vim teh no lo gija

ma, bo lju zaš ti tu, po bolj ša ne perfor

man se ce na i mo guć no sti du bo ke

au to ma ti za ci je.

Naj­ve­će pred­no­sti ko­je

au­to­nom­ne ba­ze po­da­ta­ka

mogu doneti

Ovo su raz lo zi zaš to su au to nomna

pred u ze ća su per i or ni ja od svo jih

„ma nu el nih” pret hod ni ka:

- Au to nom na pred u ze ća su si gurni

ja. Ka ko saj ber kri mi nal po sta je sve

slo že ni ji, obil ni ji i štet ni ji, pred u zeća

se bo re da za dr že ko rak u su zbija

nju pret nji. U au to nom nom pred u­

ze ću, bez bed no sno pe čo va nje se odvi

ja au to mat ski, obez be đu ju ći da se

ra nji vo sti uklo ne u tre nut ku ka da se

po ja ve i sma nju ju ći ri zik ko ji pro iz i lazi

iz ljud ske greš ke.

- Au to nom na pred u ze ća ima ju

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Foto: : Futurum Research

bo lje, br že uvi de. Uvi di su od ključ

nog zna ča ja za sve, od ino va ci ja

ko ri snič kog is ku stva do efi ka sno sti

po slov nih pro ce sa. U au to nom nim

pred u ze ći ma, au to ma ti zo va ni uvi di

zna če da ona po či nju sa au to mat ski

kre i ra nim vi zu e li za ci ja ma ume sto od

pra znog plat na. Pro ak tiv ni i per sona

li zo va ni uvi di vra ća ju od lu ke ba zira

ne na kon tek stu: vre me nu, lo ka ci ji,

po zi va o cu i dru gim iden ti fi ka to ri ma.

- Au to nom na pred u ze ća upra vljaju

po da ci ma efi ka sni je. Big da ta znači

da je upra vlja nje po da ci ma sa da

kri tič na od go vor nost za IT ti mo ve.

Au to nom ne ba ze po da ta ka či ne jed

no stav nim efi ka sno upra vlja nje poda

ci ma. U au to nom nom pred u ze ću,

sa mo de fi ni šu ći po da ci se slo bod no

kre ću, uz au to ma ti zo va no kre i ra nje

je ze ra po da ta ka ko ja se ko ri ste za

efi ka san unos po da ta ka.

- Au to nom no pred u ze će je efi kasni

je. Au to nom na pred u ze ća ostvaru

ju be ne fit od di na mič kog ska li ranja

re sur sa pri la go đe nih po tra žnji u

re al nom vre me nu. To zna či da ova

pred u ze ća pla ća ju sa mo ono što im

je po treb no – pred nost ko ja mo že da

uš te di or ga ni za ci ja mo do 70% run time

troš ko va.

Naj­ve­će pret­nje

u cloud teh no lo gi ji

Da naš nje or ga ni za ci je se sva kodnev

no su o ča va ju sa ogrom nim brojem

do ga đa ja ve za nih za bez bednost.

Ovaj obim či ni pra vo vre meno

odre đi va nje pri o ri te ta i re ša va nje

pro ble ma je din stve nim iza zo vom, jer

sva ki do ga đaj tre ba pro ce ni ti i na

nje ga re a go va ti ili ga za ne ma ri ti. U

„Orac le and KPMG Cloud Thre at Repor

tu” iza zov broj je dan za is pi ta nike

bio je ana li za te le me tri je bez bedno

snih do ga đa ja u ve li kom obi mu.

Ovo je do dat no po dr ža no „McA fe e’s

Cloud Adop tion and Risk Re por tom”

ko ji je po ka zao da će pro seč na or gani

za ci ja ot kri ti da sa mo je dan od sto

mi li o na do ga đa ja pred sta vlja pret

nju. Do 2025. go di ne ma li ci o zni sao

bra ćaj će ko ri sti ti AI da bi se sa krio

u ma si re gu lar nog i le gi tim nog sa o­

bra ća ja ba zi ra nog na lju di ma.

Pred vi đa mo da će u na me ri da napre

du ju or ga ni za ci je ta ko đe mo ra ti

da ko ri ste AI ba zi ran na clo u du ka ko

bi po mo gle u od bra ni od ovih pret nji.

Naj e fi ka sni ji na čin da se po be di vi soko

a u to ma ti zo va na mre ža na pa da ča

je da pred u ze ća pre ba ce ma su anali

za do ga đa ja na plat for me in te li gentn

e a n al iz e k oj u p ok r eć e A I , k oj e o buhva

ta ju ce lo kup nu IT imo vi nu pred u­

ze ća. Tre ba lo bi da oče ku je mo da će

do 2025. go di ne mno ga pred u ze ća

pri hva ti ti co re-to ­ed ge mo del zaš ti te,

ka ko bi obez be di la da ko ri snič ki poda

ci bu du bez bed ni od je zgra in frastruk

tu re do ivi ce clo u da. Io

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Digitalne tehnologije

i bu duć nost

upravljanja gradilištima

– eknjiga kompanije PlanRadar –

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Gra­đe­vin­ski sek­tor je­dan je od vo­de­ćih pri­vred­nih sek­to­ra na glo­bal­nom ni­vou, ali slo­bod­no

mo­že­mo re­ći i je­dan od onih u ko­ji­ma je pri­me­na di­gi­tal­nih ala­ta neš­to spo­ri­ja u od­no­su na dru­ge

in­du­stri­je. Za raz­li­ku od sek­to­ra ko­ji rast efi­ka­sno­sti i pro­fi­ta­bil­no­sti uve­li­ko ba­zi­ra­ju na ubr­za­noj

raz­me­ni po­da­ta­ka, mo­guć­no­sti­ma skla­diš­te­nja ve­li­ke ko­li­či­ne po­da­ta­ka u clo­u­du ili ala­ti­ma za

ana­li­zu i iz­veš­ta­va­nje, efi­ka­snost gra­đe­vin­ske in­du­stri­je je, pre­ma ne­kim pro­ce­na­ma, i na ni­žem

ni­vou ne­go što je bi­la pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, upra­vo usled iz­o­stan­ka in­ten­ziv­ni­jeg ko­riš­će­nja di­gital­nih

ala­ta.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Ipak, sve do ci smo da se si tu a ci ja

dra stič no me nja u pret hod nih

ne ko li ko go di na. Broj ne gra đevin

ske i kom pa ni je za odr ža va nje nekret

ni na su to kom po sled nje de ce nije

po če le da pri me nju ju di gi tal ne alate

ko ji im omo gu ća va ju sti ca nje konku

rent skih pred no sti kroz efi ka sni je

upra vlja nje pro jek ti ma, ta be lar ni prikaz

po da ta ka ili br žu raz me nu in forma

ci ja, dok se isto vre me no be le ži i

rast pri me ne spe ci ja li zo va nih softve

ra za gra đe vin sku in du stri ju ko jima

se re ša va ju kon kret ni po je di nač ni

pro ble mi u ovoj obla sti. Upo tre ba digi

tal nih teh no lo gi ja u pro ce su upravlja

nja gra đe vin skim pr o jek ti ma, na

taj na čin, do pri no si po jed no sta vljenju

du go traj nih, ne tran spa rent nih i

kom pli ko va nih sva ko dnev nih za data

ka. Tren du di gi ta li za ci je u gra đe vini

do dat no je do pri ne la i pan de mija

CO VID-19, ko ja je pod vu kla zna čaj

omo gu ća va nja po slo va nja na da lji nu

i di gi ta li za ci je i na gra di liš ti ma.

Pri­pre­me za pe­riod

ko­ji do­la­zi

Kom pa ni ja Plan Ra dar, li der u

obla sti di gi tal ne do ku men ta ci je i

ko mu ni ka ci je u gra đe vin skoj in dustri

ji i u obla sti ne kret ni na, ko ja je

kre i ra la soft ver ko ji u re al nom vreme

nu pri ka zu je šta se sve do ga đa

na gra di liš tu, šta je neo p hod no uradi

ti i iz me ni ti, i u kom ro ku, ne dav no

je za srp sko tr žiš te ob ja vi la bro šuru

„Bu duć nost upra vlja nja gra di liš tima“,

u ko joj su pred sta vlje ni naj novi

ji na la zi ve za ni za raz voj gra đe vinske

in du stri je, kao i na čin na ko ji će

di gi ta li za ci ja na sta vi ti da me nja ovu

in du stri ju u na red nim go di na ma.

Cilj pu bli ka ci je je da na naj jed nostav

ni ji i prak ti čan na čin po mog ne

še fo vi ma gra di liš ta da se pri pre me

za pe riod ko ji do la zi. Iz me đu ostalog,

pred sta vlje ni su i na či ni na koji

je pan de mi ja CO VID-19 uti ca la, ali

će i u bu duć no sti na sta vi ti da uti če

na oba vlja nje po slo va na gra di liš tima,

kao i naj ve ći iza zo vi sa ko ji ma

se u prak si da nas su o ča va ju gra đevin

ski me na dže ri. Ta ko đe, de talj no

su pri ka za ni i pro ce si ko ji kroz digi

ta li za ci ju dnev nih za da ta ka mogu

do pri ne ti fi nan sij skim i uš te dama

u vre me nu i dru gim re sur si ma,

kao što su ko mu ni ka ci ja i ko or di naci

ja, pro ce na sta tu sa i učin ka pro jekta,

pri pre ma iz veš ta ja sa gra di liš ta i

ge ne ral no una pre đe ni pri stup upravlja

nju gra di liš ti ma.

Sve­do­čan­stva iz prak­se

Ko ri sni ci ko ji su se već opre de lili

za pri me nu Plan Ra dar apli ka ci je

u prak si sve do če da kroz di gi ta li zaci

ju po slo va nja uz po moć ove aplika

ci je be le že ma nju uče sta lost greš

ki, uš te du vre me na za sve uklju čene

stra ne i zna ča jan rast efi ka snosti

– ne delj na uš te da mo že iz no si ti

i do se dam rad nih sa ti. Bi lo da su u

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


pi ta nju dvo di men zi o nal ni pla no vi ili

BIM mo de li, Plan Ra dar ko ri sni ci ma

omo gu ća va jed no stav no skla diš tenje,

ažu ri ra nje i raz me nu in for ma ci ja.

Kre i ra njem ti ke ta u sa moj apli ka ciji

sva ko ko ima pri stup mo že pri lo ži ti

od go va ra ju ći opis, fo to gra fi ju, vi deo

ili gla sov ni za pis, i po de li ti sa osta lim

uče sni ci ma na pro jek tu na jed nom

me stu. Za jed no sa pret hod nim verzi

ja ma na cr ta ko ri sni ci u Plan Ra dar

apli ka ci ji mo gu pre tra ži va ti sve uoče

ne greš ke ili ne do stat ke, oba vlje ne

ko rek ci je ili uno si ti no ve ko men ta re

o sta nju na gra đe vin skom pro jek tu.

Na taj na čin, ostva ru je se jed no stavni

ja ko mu ni ka ci ja iz me đu i unu tar

raz li či tih ti mo va, skra ću je pro ces izveš

ta va nja i obez be đu je op ti mi zaci

ja troš ko va i lak še do no še nje odlu

ka. Za sno va na na cloud teh no logi

ji, apli ka ci ja Plan Ra dar prak tič no

omo gu ća va oslo ba đa nje od pa pi r­

nih pla no va i kom plet nu di gi ta li zaci

ju ko mu ni ka ci je i raz me ne in forma

ci ja na gra đe vin skim, in fra struktur

nim i pro jek ti ma odr ža va nja nekret

ni na. Io

Svi za in te re so va ni ko ri sni ci mo gu pre u ze ti Plan Ra dar apli ka ci ju za bes plat no

te sti ra nje u tra ja nju od 30 da na: Link za re gi stra ci ju

Link za pre u zi ma nje bes plat ne pu bli ka ci je: „Bu duć nost upra vlja nja gra di liš ti ma“

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


RNIDS

i

Di gi tal na eko no mi ja

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


U ve či toj bor bi iz me đu sta rog i no vog, tra di ci o nal nog i mo der nog, za sta re log i na pred nog,

kao i iz me đu of fli ne i on li ne, kao po pra vi lu uvek se ra đa no vi kva li tet. Po uzo ru na mno ge

raz vi je ne eko no mi je u sve tu, u ko ji ma su ta ko đe pro me ne u to ku, i ova na ša te ži da se iz dig

ne iz nad pro se ka i do stig ne za do vo lja va ju ći ni vo raz vo ja ko ji će joj do da ti taj no vi ka va li tet.

To je ne ta ko lak put ko jim se je di no ide, put od tra di ci o nal ne eko no mi je, ši na ma di gi ta li zaci

je, pre ko di gi tal ne tran sfor ma ci je ka di gi tal noj eko no mi ji.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Neverovatan spektar i tempo

pro me na ko je se deša­va­ju

u druš­tvu po­ka­zuju

nam da se ov­de pu­no to­ga promeni­lo,

a i da se još uvek mno­go toga

me­nja: ka­ko ra­di­mo, ka­ko uči­mo,

ka ko se in for mi še mo, za ba vlja mo,

ka­ko ko­mu­ni­ci­ra­mo, pu­tu­je­mo... Posled­nje

dve go­di­ne CO­VID 19 je sve

ovo do­dat­no ubr­zao. Ve­ro­vat­no bi

se pro ce si di gi ta li za ci je i di gi tal ne

tran­sfor­ma­ci­je od­vi­ja­li od­re­đe­nim

tem pom i bez ove ne na da ne poša­sti,

ali je usled na­stan­ka pan­demi­je

sve do­bi­lo ak­ce­le­ra­ci­ju, i ne­ki

seg­men­ti pri­vre­de, ko­ji bi se ina­če

pro­me­ni­li za 4 do 5 go­di­na, u ovim

okol­no­sti­ma do­ži­ve­li su svo­ju meta­mor­fo­zu

za ma­nje od dve go­di­ne.

Ova­kav ob­lik eko­no­mi­je mno­gi nazi­va­ju

i dru­gim ime­ni­ma, pa će­te u (još

uvek ma­lo­broj­nim) udž­be­ni­ci­ma na­ići

i na ter­mi­ne veb eko­no­mi­ja, di­gi­talna

privreda, onlajn ekonomija, internet

eko­no­mi­ja, in­for­ma­tič­ka, mre­žna,

vir­tu­el­na, no­va eko­no­mi­ja... Me­đu­tim

„digitalna ekonomija“ je termin koji

na ne­ki na­čin po­kri­va sve ove iz­ra­ze za

raz­li­či­te obla­sti di­gi­tal­nog po­slo­va­nja.

Di gi tal na eko no mi ja je eko nom ska

ak tiv nost ko ja pro iz i la zi iz mi li jardi

sva­ko­dnev­nih on­lajn ve­za iz­me­đu

lju­di, pred­u­ze­ća, ure­đa­ja, po­da­ta­ka i

pro ce sa. Ka ko na vo di kom pa ni ja Delo­it­te,

oko­sni­cu di­gi­tal­ne eko­no­mi­je

či­ni hi­per­ko­nek­tiv­nost ko­ja zna­či rastu­ću

me­đu­sob­nu po­ve­za­nost lju­di,

or­ga­ni­za­ci­ja i ma­ši­na, ko­ja je re­zul­tat

in ter ne ta, mo bil ne teh no lo gi je i inter

ne ta stva ri.

Za pi taj mo se da li je sa da naš svako­dnev­ni

ži­vot mo­gu­će za­mi­sli­ti bez

in­for­ma­ci­o­no-ko­mu­ni­ka­ci­o­nih teh

no lo gi ja, te sa mim tim i bez di gi talnih

ure­đa­ja. Na­rav­no da ni­je. Sto­ga

je ja sno zaš to je di gi tal na eko no mija

po­sta­la ter­min ko­ji je već du­ži niz

go­di­na sve vi­še u upo­tre­bi. Ona je

do bi la ob lik ko ji re de fi ni še stan dard­ne

pred­sta­ve o to­me ka­ko su pred­u­ze­ća

struk­tu­ri­ra­na, ka­ko kom­pa­nije

ko­mu­ni­ci­ra­ju i ka­ko po­tro­ša­či dobi­ja­ju

uslu­ge, in­for­ma­ci­je i ro­bu.

Do me ni

Po po­sled­njoj in­for­ma­ci­ji ko­ju je

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


ob­ja­vi­la kom­pa­ni­ja Ve­ri­sign, ko­ja

pra­ti sta­nje in­du­stri­je na­zi­va do­mena

sva kog kvar ta la kroz ra zna stati­stič­ka

i ana­li­tič­ka is­tra­ži­va­nja, kao

i re­le­vant­ne uvi­de u in­du­stri­ju, tre­ći

kvar­tal 2021. za­vr­šen je sa 364,6 mili

o na re gi stra ci ja na zi va do me na najvi

šeg ni voa.

Ovi bro­je­vi nam po­ka­zu­ju ne­ve­rova­tan

zna­čaj in­ter­net do­me­na u digi

tal noj eko no mi ji. De fi ni tiv no digi­tal­na

eko­no­mi­ja, kroz ko­riš­će­nje

in ter ne ta kao osnov nog po slov nog

okru­že­nja, do­vo­di u pi­ta­nje kla­sič­nu

or­ga­ni­za­ci­ju kom­pa­ni­ja. Di­gital

na eko no mi ja i rad pre ko in ter neta

pro­ši­ru­ju jed­no tr­žiš­te do ne­ve­rovat­nih

gra­ni­ca i di­žu ga na glo­bal­ni

ni­vo. Kom­pa­ni­je do­bi­ja­ju ne­slu­će­ne

mo­guć­no­sti.

Od­re­đe­ni na­zi­vi do­me­na do­bi­jaju

na ne­ve­ro­vat­noj vred­no­sti. Ce­ne

kon­ti­nu­i­ra­no ra­stu, a po­je­di­ni na­zi­vi

do­me­na do­sti­gli su pro­daj­nu vrednost

od pre­ko 300 mi­li­o­na do­la­ra.

Ka ko na vo de eks per ti, zbog da ljeg

raz vo ja in ter ne ta i nje go vog sve većeg

uti­ca­ja na sva­ko­dnev­ni ži­vot ljudi,

pro­ce­nju­je se da će vred­no­sti nazi

va in te net do me na na sta vi ti sa rastom

i da će do­bro oda­bra­ni na­zi­vi

do me na vre de ti još vi še.

A ka da smo kod oda bi ra do me na,

neo­p­hod­no je is­ta­ći i či­nje­ni­cu da iz

go­di­ne u go­di­nu broj na­zi­va .rs dome­na

sta­bil­no ra­ste, što sve­do­či da

su na­ši pri­vred­ni­ci sve­sni pred­nosti

ko­je na­ci­o­nal­ni do­men pru­ža. To

je po­ka­za­lo i is­tra­ži­va­nje ko­je je Regi

star na ci o nal nog in ter net do mena

Sr­bi­je (RNIDS) ne­dav­no spro­veo,

u ko­me je dve tre­ći­ne in­ter­net ko­risni­ka

na­ve­lo da vi­še ve­ru­je fir­ma­ma

ko­je su na .rs do­me­nu, čak du­plo više

ne­go što ve­ru­ju fir­ma­ma na .com

do­me­nu. Pri­tom je sajt na .rs do­menu

oka­rak­te­ri­san kao si­gur­ni­ji i profe­si­o­nal­ni­ji.

Pre­ma is­tra­ži­va­nju, .rs

do men sig na li zi ra da je sajt na menjen

na­šem tr­žiš­tu, da je fir­ma re­gistro­va­na

u Sr­bi­ji i da bi po­slo­va­nje

bi­lo u okvi­ru na­ših za­ko­na, a kao još

jed na pred nost .rs do me na na ve den

je i lo­kal­ni ko­ri­snič­ki ser­vis.

Eks pan zi ja e-tr go vi ne

Po­gle­daj­te sa­mo di­na­mič­ni raz­voj

e-tr­go­vi­ne. Ovaj seg­ment pri­vre­de

se raz vio do ne ve ro vat nih gra ni ca.

On­li­ne tr­go­vi­na je u kon­stant­nom

po­ra­stu, a webs­ho­po­vi ni­ču kao pečur­ke

po­sle ki­še.

Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma Narod

ne ban ke Sr bi je, to kom pr vih šest

me se ci ove go di ne broj di nar skih

tran­sak­ci­ja pla­će­nih kar­ti­com pu­tem

in­ter­ne­ta za­be­le­žio je rast od čak 91

od­sto u od­no­su na isti pe­riod proš­le

go di ne. Isto vre me no, vred nost ovih

tran­sak­ci­ja ve­ća je za 98,58 od­sto.

Sve ovo pred­sta­vlja svo­je­vr­snu naja­vu

za uku­pan skor ko­ji bi na kraju

go­di­ne mo­gao da bu­de re­kor­dan.

Na ci o nal ni re gi star

in ter net do me na

Ka ko je in ter net po stao ne za menljiv

deo ži­vo­ta i ra­da svih, struč­njaci

oce­nju­ju da je „ključ­no pi­ta­nje digi

tal ne eko no mi je da se na ci o nal ni

in ter net pro stor is ko ri sti za po tre be

za­jed­ni­ce i druš­tva“, te da se „upravlja­njem

in­ter­ne­tom do­đe do bo­ljeg

ži­vo­ta gra­đa­na sve­ta". U tom kontek­stu,

la­ko je raz­u­me­ti zaš­to, kada

se go vo ri o na šem in ter net prosto­ru

i upra­vlja­nju in­ter­net in­frastruk­tu­rom

od po­seb­nog zna­ča­ja

za in­ter­net u Sr­bi­ji, ključ­nu ulo­gu

igra RNIDS, fon da ci ja ko ja go di nama

obez­be­đu­je bes­pre­kor­no funkci

o ni sa nje na ci o nal nih in ter net dome­na

i omo­gu­ća­va da do­me­ni budu

do­stup­ni svi­ma i da se la­ko re­gistru­ju.

Io

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Pre dik tiv na ana li ti ka je ključ na za

bu duć nost da ta cen ta ra;

za si gur nu di gi tal nu eko no mi ju

po treb ni su si gur ni da ta cen tri

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Tro­še­nje ener­gi­je ovom br­zi­nom vi­še ne­će bi­ti mo­gu­će. Schne­i­der Elec­tric je u po­sled­njih

de­set go­di­na sa­ra­đi­vao sa najvećim da­ta cen­tri­ma na sve­tu ka­ko bi uma­njio gu­bi­tak ener­gije

i povećao efi­ka­snost za 80%, ka­že Je­le­na Pej­ko­vić, di­rek­tor­ka pro­da­je sek­to­ra za po­u­zdana

na­pa­ja­nja kom­pa­ni­je Schne­i­der Elec­tric za tr­žiš­ta Sr­bi­je, Cr­ne Go­re, Hr­vat­ske, Slo­ve­ni­je,

Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Pan de mi ja je iz u zet no ubrza

la di gi tal nu tran sfor maci

ju. Ka ko bi smo osi gu ra li

rad, uče nje, sva ko dnev no funk ci o nisa

nje, gde god da se na la zi mo, sve

je ve ća va žnost da ta cen ta ra, ko ji su

fo kus sta vi li na po u zda nost i ot pornost.

Na si gur no sti da ta cen ta ra zasni

va se na ša sva ka di gi tal na ak tivnost,

a po seb no di gi tal na eko nomi

ja.

„U sko ri joj bu duć no sti ne ćemo

bi ti u mo guć no sti da na sta vimo

da tro ši mo ener gi ju ovom brzi

nom. Schne i der Elec tric je u posled

njih de set go di na sa ra đi vao sa

najvećim da ta cen tri ma na sve tu

ka ko bi uklo nio gu bi tak ener gi je i

povećao efi ka snost za 80%. Udru ženi

u na šoj in du stri ji mo že mo iz be ći

neo dr ži vu bu duć nost“, ka že Je le na

Pej ko vić, di rek tor ka pro da je sek tora

za po u zda na na pa ja nja kom pa nije

Schne i der Elec tric za tr žiš ta Sr bi je,

Cr ne Go re, Hr vat ske, Slo ve ni je, Bosne

i Her ce go vi ne.

Pre ma re či ma na še sa go vor ni ce,

dok tran sfor mi še mo mre že ra di veće

ot por no sti, mo ra mo da raz motri

mo odr ži vost i efi ka snost. Ka ko

ot por nost obič no zna či ni žu efi kasnost,

ba lan si ra nje iz me đu odr ži vosti

i ot por no sti je dan je od ve li kih

iza zo va na šeg vre me na. U Schne i­

der Elec tri cu ve ru ju da da ta cen tri

budućnosti mo ra ju da urav no te že

če ti ri ključ ne kom po nen te: ot pornost,

pri la go dlji vost, odr ži vost i efika

snost. To zna či da se mo ra ju smanji

ti ra nji vost i ne pla ni ra ni za sto ji,

obez be di ti au to mat sko i da ljin sko

upra vlja nje, po bolj ša ti cyber bezbed

nost i sve o bu hvat na pre dik tiv na

ana li ti ka. Pri la go dlji vost pod ra zu meva

pra će nje no vih teh no lo gi ja, fleksi

bil nost u di zaj nu, pri me ni, ser vi su,

kom pa ti bil nost sa sle de ćom IT gene

ra ci jom. Odr ži vost tra ži od go vorno

is pu nja va nje po slov nih za da taka,

bez ugro ža va nja budućnosti, dok

efi ka snost zna či op ti mi za ci ju troš

ko va, br zi nu i ka pi tal, isto vre me no i

po jed no sta vlje ne pro ce se sa di gi talnim

uslu ga ma.

Pre­la­zak u di­na­mič­ni­ju

budućnost

Troš ko vi pre ki da ra da u da ta cen tru

su bol ni. Sko ro trećina svih pri ja vlje­

nih pre ki da koš ta vi še od 250.000 dola

ra, a mno gi pre ma šu ju i mi lion do lara.

Srećom, sa da ima mo ma ši ne ko je

nam po ma žu da za pam ti mo greš ke u

cen tru po da ta ka i pre dik tiv nu ana li ti ku

ka ko bi smo uči li od njih i iz be gli kva rove

i ne pla ni ra ne pre ki de u budućnosti.

„Ka ko nas di gi ta li za ci ja i teh nološ

ki na pre dak vo de ka no voj, in tegri

sa ni joj bu duć no sti, ne će svi da ta

cen tri bi ti pod jed na ko opre mlje ni da

se no se sa no vim ni vo i ma po treb ne

ope ra tiv ne agil no sti. Me đu tim, ako

se ri zi ci i ne do sta ci u postojećim siste

mi ma cen ta ra po da ta ka i po ve zanim

stra te gi ja ma upra vlja nja pre pozna

ju do volj no ra no, za in te re so va ne

stra ne će po bolj ša ti svo je šan se da

osmi sle ne sme tan pre la zak u di namič

ni ju budućnost“, is ti če Pej ko vić.

Pro ce nju je se da će glo bal no tr žiš te

da ta cen ta ra dostići 174 mi li jar de dola

ra do 2023. go di ne. Ka ko IoT teh nolo

gi je stva ra ju na gli po rast po tra žnje

za da ta cen tri ma i ka ko po da ci na stavlja

ju da po sta ju vred ni ji, odr ži vi ji, efika

sni ji, pri la go dlji vi ji i ot por ni ji, sta bil na

in fra struk tu ra da ta cen ta ra će bi ti potreb

na ako vla sni ci že le da unov če ovu

pri li ku za rast.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


No­vi okvi­ri

cyber bez­bed­nosti

Ugra đe na si gur no sna mre ža napred

ne cyber bez bed no sti biće potreb

na za sva ki od če ti ri stu ba data

cen ta ra budućnosti - odr ži vost,

efi ka snost, flek si bil nost, ot por nost.

Razvijaće se no vi okvi ri za cyber bezbed

nost ko ji će omogućiti mi gra ci ju

na ho li stič ki bez bed no sno okru že nje

i ko ji će uze ti u ob zir i no ve teh no logi

je ko je do la ze i za sta re le teh no logi

je ko je zah te va ju ja ča nje ni voa cyber

bez bed no sti.

Po da ci ko ji na pa ja ju re še nje za

pre dik tiv nu ana li ti ku ne mo ra ju da

do la ze is klju či vo iz objek ta kom pani

je. Mo gu doći iz se strin skih objeka

ta ili čak iz ba za po da ta ka is pu njenih

ano nim nim po da ci ma kom pa nija

u slič nim in du stri ja ma ši rom sve ta.

IT plat for ma kom pa ni je Schne i der

Elec tric Eco Stru xu re, na pri mer, ko risti

upra vo ta kvu ba zu po da ta ka ko ja

pri ma mi li o ne in for ma ci ja sa ure đa ja

IT in fra struk tu re u data cen tri ma širom

sve ta. Da kle, pro blem za sto ja se

mo že izbeći, jer va še re še nje za predik

tiv nu ana li ti ku pre po zna je po ten­

ci jal ni pro blem ko ji ni ka da ni je vi đen

u va šem objek tu ali je is ku stvo druge

kom pa ni je ne gde u sve tu.

Na uslu­zi ko­ri­sni­ci­ma

Schne i der Elec tric se po zi ci o ni rao

kao li der na po lju upra vlja nja i nadzo

ra u obla sti in fra struk tu re za napa

ja nje i hla đe nje da ta cen ta ra, a

po se ban ak ce nat sta vlja mo na cyber

bez bed nost tih re še nja. Naš cilj lokal

no je da po mog ne mo ko ri sni cima

da budući da ta cen tri bu du stalno

do stup ni, ra de efi ka sno i održi

vo ta ko što će mo im bi ti part ner

i kon sul tant od fa ze idej nog projek

ta. Je di no ta ko će mo mo ći da u

pot pu no sti raz u me mo i od go vo rimo

na sve po tre be na ših kli je na ta,

a to na kra ju da na sma tra mo uspehom.

Io

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Tap to Pho ne:

Inovacija u platnoj industriji koja

transformiše sadašnju generaciju

Android pametnih telefona ili tableta

u beskontaktne POS terminale

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Vi­sa i Ra­if­fe­i­sen ban­ka ne­dav­no su pred­sta­vi­le Tap to Pho­ne (TTP) re­še­nje ko­je će pro­davci­ma

u Sr­bi­ji omogućiti da na An­droid pa­met­nom te­le­fo­nu ili ta­ble­tu pri­hva­te bes­kon­takt­na

plaćanja bi­lo kod iz­no­sa. Čak i naj­ma­nja preduzeća bi­će u pri­li­ci da svo­jim kup­ci­ma po­nu­de

pla­ća­nje kar­ti­com bez uno­sa PIN ko­da, jed­no­stav­nim pre­u­zi­ma­njem apli­ka­ci­je Ra­i­POS i

re­gi­stra­ci­jom u Ra­if­fe­i­sen ban­ci u sa­mo ne­ko­li­ko mi­nu­ta.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Vi sa Tap to Pho ne re še nje

tran sfor mi še An droid pamet

ne te le fo ne i ta ble te u

soft ver ske POS ter mi na le, ne iz i skuju

ći od tr gov ca ku po vi nu do dat ne

h a rd v e rs k e o p r em e . Z a h v a l j u j uć i i zu -

zet no bez bed nom EMV stan dar du i

teh no lo gi ji en krip ci je, Tap to Pho ne

je si gu ran za korišćenje kao i tra di cio

nal ni plat ni ter mi nal.

Ko­ri­sti za po­tro­ša­če

i tr­gov­ce

Ova ino va ci ja u plat noj in du striji

do no si broj ne be ne fi te po tro šači

ma, ko ji će moći da pla te za sa mo

ne ko li ko se kun di pri sla nja njem svoje

bes kon takt ne kar ti ce, pa met nog

te le fo na ili ne kog od no si vih ure đaja

na TTP ter mi nal tr gov ca. Ovaj br ži,

lak ši i bez bed ni ji na čin plaćanja potro

ša či ma do no si ma nje če ka nja na

ka si i ve ću po god nost, jer ne mo raju

no si ti go to vi nu. U ne­dav­nom istra­ži­va­nju

kom­pa­ni­je Vi­sa (Vi sa Back

to Business studija, 2020), sko­ro po­lovi­na

is­pi­ta­ni­ka (48%) is­ti­če da ne bi

pa­za­ri­la u pro­dav­ni­ci ko­ja nu­di samo

plaćanja ko­ja zah­te­va­ju kon­takt

sa ka­si­ri­ma ili či­ta­čem kar­ti­ca.

„Tap to Pho ne re še nje po kre će mo

u ve o ma va žnom tre nut ku sa na šim

dugogodišnjim partnerom Raiffeisen

ban kom. Pan de mi ja je traj no prome

ni la na čin na ko ji po tro ša či ši rom

sve ta plaćaju, a bes kon takt no is kustvo

na ka si po sta lo je naj po želj ni je.

Ve ru jem da teh no lo gi ja Tap to Phone

mo že po mo ći hi lja da ma tr go vaca

da is pu ne oče ki va nja svo jih klije

na ta, ali i da po bolj ša ju pri liv nov

ca i mar že ta ko što će pred u predi

ti pro puš te ne pro da je. Osim to ga,

ovo re še nje do pri no si sma nje nju digi

tal nog ja za iz me đu preduzeća raz

liči te ve li či ne i pru ža šan su ma lim i

mi kro preduzećima da bu du jed nako

konkurentni”, istakao je Vladimir

Đorđević, ge ne ral ni di rek tor kom pani

je Vi sa za ju go i stoč nu Evro pu.

Pre lan si ra nja ovog re še nja u Srbi

ji, Vi sa je spro ve la stu di ju per cepci

je me đu mi kro, ma lim i sred njim

preduzećima pod na zi vom „Kli kom

do di gi tal ne tr go vi ne“, ka ko bi is pita

la nji hov stav pre ma ino va tiv nim

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


op ci ja ma pri hva ta nja plaćanja. Prema

is tra ži va nju, čak se dam od de set

is pi ta ni ka u Sr bi ji otvo re no je za ovu

teh no lo gi ju, a kao ključ ne pred no sti

na vo de prak tič nost, bez bed nost u

kon tek stu pan de mi je i mo bil nost samog

re še nja.

Ra i POS

„Dra go nam je što smo pr va ban ka

na do ma ćem tr žiš tu ko ja je u sa rad nji

sa našim partnerom, kompanijom Visa,

ponudila ovo inovativno rešenje. U

na šoj ban ci ova uslu ga no si pri godan

na ziv Ra i POS, a srp sko tr žiš te je

jedno od prvih na kome je Raiffeisen

gru pa ci ja uve la ovaj sa vre me ni na čin

bes kon takt nog pla ća nja. Uve re ni smo

da će ovo re še nje po mo ći vla sni ci ma

bi zni sa da do bi ju pri li ku za po ve ća nje

prodaje, a veliku prednost predstavlja

i to što je ko riš će nje Ra i POS apli ka cije

bes plat no. Na kra ju, ali sva ka ko ne i

naj ma nje va žno – ova apli ka ci ja obezbe

đu je pre ko po treb na bes kon takt na

pla ća nja, po seb no va žna u pan de mijskom

periodu, kako za vlasnike biznisa,

tako i za njihove klijente”, izjavio je

ovim po vo dom Pe tar Jo va no vić, za menik

predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen

banke.

Tap to Pho­ne u EMEA

re­gi­o­nu

U re gi o nu Cen tral ne i is toč ne Evrope,

Bliskog istoka i Afrike, tehnologija

Tap to Pho ne je već pri sut na na 10 tržiš

ta uključujući Ru si ju, Ukra ji nu, Belo

ru si ju, Ka zah stan, Uz be ki stan, Molda

vi ju, Gru zi ju, Ju žnu Afri ku, Sa u dijsku

Ara bi ju i Uje di nje ne Arap ske Emira

te. Vi sa tre nut no ima vi še od 18.000

TTP ter mi na la i part ner stva sa 26 klijenata

u ovom regionu. Io

Za vi še in for ma ci ja o Ra i POS uslu zi, po se ti te https://www.ra if fe i sen bank.

rs /prav na-li ca/pri vre da/pri hvat-plat nih-kar ti ca/ra i pos/

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Hi brid ni cloud

– ključ za uspeh u eko no mi ji

za sno va noj na po da ci ma

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Ia­ko kao kon­cept po­sto­ji već vi­še od jed­ne de­ce­ni­je, za mno­ge or­ga­ni­za­ci­je cloud ra­ču­narstvo

tek sa­da iz­bi­ja na ključ­no me­sto ka­da se raz­miš­lja o naj­e­fi­ka­sni­jim na­či­ni­ma za vo­đe­nje

bi­zni­sa. Ima i onih ko­ji se pri­dru­žu­ju „cloud klu­bu” ia­ko se či­ni da im ni­je sa­svim ja­sno zaš­to

je to pra­vi ko­rak za njih. Jed­no­stav­no, že­le cloud. Pro­blem na­sta­je ka­da ot­kri­ju da to ni­je

ta­ko jed­no­stav­no kao što su mi­sli­li.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Au tor: Joe Ba gu ley,

pot pred sed nik & CTO EMEA, VMwa re

Cloud ni­je sa­mo sle­de­će popu­lar­no

me­sto za „smeš­tanje”

svog bi­zni­sa, već či­tav

je­dan svet no­vih mo­guć­no­sti. Cloud

ne bi tre ba lo da bu de me sto na kom

se po na vlja ju sta re greš ke, već prostor

kom se pri stu pa sa na me rom

da se sa­vla­da­ju lek­ci­je iz proš­lo­sti,

is­pra­ve greš­ke i usvo­ji dru­ga­či­ji način

vo­đe­nja bi­zni­sa.

U suš ti ni, pro cen tu al no naj ve ći broj

kom pa ni ja i or ga ni za ci ja za o sta je u

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


ko riš će nju clo u da i svih mo guć no sti

ko je on nu di (u EU je sa mo tre ći na kompa

ni ja u clo u du). S ob zi rom na ne vero

vat no ubr za nje di gi tal ne eko nomi

je to kom 2020. go di ne, ne iz be žno

je da će se ovaj pro ce nat pro me niti.

Kom pa ni je po ku ša va ju da kre i­

ra ju no ve po slov ne mo de le za snova

ne na app-first pri­stu­pu, jer im

to omo gu ća va da osvo je ve ći tr žišni

udeo i iz gra de sna žni je ve ze sa

svo jim kup ci ma i ko ri sni ci ma. U tom

uspe­hu, cloud igra glav­nu ulo­gu

– omo­gu­ća­va­ju­ći apli­ka­ci­ja­ma da

neo­me­ta­no ra­de u od­go­va­ra­ju­ćim

okru­že­nji­ma i pru­že sjaj­na ko­risnič­ka

is­ku­stva.

Pred vi đa se da će do 2023. go dine

di gi tal no tran sfor mi sa ne or ga niza

ci je ostva ri ti vi še od po lo vi ne global

nog BDP-a, od no sno 53,3 bi li o na

do la ra. Ali usva ja nje re še nja i usluga

u clo u du, a da za pra vo ne znate

zaš to su vam po treb ni, i što je još

va žni je, šta do no se va šem po slo vanju,

ve ro vat no ni je do bra stra te gija.

Bez raz u me va nja bu du ćih po te ba

i iza zo va po sto ji ri zik da cloud umesto

po gon ske si le za raz voj po slova

nja po sta ne po li gon za po na vljanje

sta rih gre ša ka, ali na ma lo druga

či ji na čin.

Da kle, ka ko tre ba raz miš lja ti o clou

du?

Fo­kus na apli­ka­ci­je,

ne na cloud

Bi zni si mo ra ju da iden ti fi ku ju i

pred vi đa ju pro ble me sa ko ji ma će

se ve ro vat no su o či ti u bu duć no sti.

Mo ra ju da raz miš lja ju o to me kako

će di gi tal no okru že nje i apli kaci

je iz gle da ti za tri do pet go di na, i

da svo je od lu ke do no se u skla du sa

tim. Pred vi đa se da će se u na redne

3 go di ne ko li či na po da ta ka koji

se na go diš njem ni vou ši rom sve ta

stva ra ju, be le že, ko pi ra ju i ko ri ste biti

vi še ne go udvo stru če na. Po­da­ci­će

bi­ti ap­so­lut­no svu­da, a naj­ma­nje u

tra­di­ci­o­nal­nim da­ta cen­tri­ma. Ovo

će ima ti ve li ki uti caj na to ka ko kompa

ni je i or ga ni za ci je ko mu ni ci ra ju i

ra de sa kli jen ti ma i ko ri sni ci ma, kao i

na na čin na ko ji ko ri ste apli ka ci je da

bi omo gu ći le ove in ter ak ci je.

Tre ba iz be ći da tre nut na užur banost

u pre la sku na cloud ka sni je ima

ne ga tiv ne efek te na funk ci o ni sa nje

apli ka ci ja ključ nih za po slo va nje ko je

će u bu duć no sti ko ri sti ti di stri bu i rane

po dat ke. Apli ka ci ja ko ja sa da sjajno

oba vlja svoj po sao s vre me nom

će mo ra ti da se pri la go đa va, a to

isto će mo ra ti da ura di i okru že nje

u kom se na la zi. Apli ka ci ja ko ja je

pre meš te na u cloud bez po drob nog

raz miš lja nja o zah te vi ma bu duć no sti

mo gla bi da ima pro ble me da is puni

ono što se od nje oče ku je. Da kle,

pra­vi na­čin stra­teš­kog raz­miš­ljanja

je onaj ko­ji se fo­ku­si­ra na aplika­ci­je,

a ne sa­mo na cloud.

Dru gi iza zov ogle da se u to me što

broj ne or ga ni za ci je, čak i na užur banom

pu tu ka clo u du, ima ju pro blem

da se opro ste od svo je za sta re le infra

struk tu re, i dr že se sta rih teh no logi

ja du že ne go što bi tre ba lo, jer su

u nji hov raz voj ulo ži le pu no vre mena

i nov ca.

Ipak, najveći pro blem je u to me

što ne po sto ji jed no uni ver zal no i

ne po gre ši vo re še nje. Ka da go vo rimo

o clo u du, za pra vo go vo ri mo o

či ta voj se ri ji raz li či tih stva ri, od kompa

ni ja ko je lo kal no pokreću apli kaci

je u svo jim da ta cen tri ma, pre ko

Sa aS apli ka ci ja kao što su Sa les fo r ce

i Work day, do jav nih clo u do va poput

Gu gla i Ama zo na i vi so ko di stribu

i ra nih ed ge clo u do va. Oče ku je se

da će se broj cloud re še nja – pri vatnih,

jav nih i ed ge okru že nja – u nared

ne tri go di ne po ve ća ti za 53%.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Ovaj ras tu ći broj sa so bom do no si i

broj ne kom plek sno sti – VMwa re istra

ži va nje je ot kri lo da 63% or ga niza

ci ja kao je dan od najvećih mul ticloud

iza zo va na vo di ne do sled no sti

iz me đu cloud okru že nja.

Fo­kus na po­slo­va­nje

uz pla­ni­ra­nje

port­fo­li­ja apli­ka­ci­ja

Za to je va žno da se raz u me šta je

to što će cloud uči ni ti za po slo vanje

u ce li ni, a po seb no ka ko od re đena

kom pa ni ja mo že da ko ri sti cloud

uslu ge za raz voj, mo der ni za ci ju i imple

men ta ci ju apli ka ci ja, na što br ži i

što bez bed ni ji na čin. Za mi sli te sa mo

šta bi je dan bi znis mo gao da po stig

ne ka da ne bi bi lo bit no u kom clou

du se na la ze nji ho ve apli ka ci je i kada

bi mo gli da ko ri ste iste ala te za

upra vlja nje ap so lut no svi me.

Ono što je po treb no kom pa ni jama

je pla­ni­ra­nje port­fo­li­ja apli­kaci

ja. To pod ra zu me va de ta ljan osvrt

i iz ra du ma pe pu ta za sva ku apli kaci

ju – Da li osta je? Da li je osta vljate

na lo ka lu ili re di zaj ni ra te za oblak?

Da li je jed no stav no od ba cu je te i

pre la zi te na Sa aS? Ne pla­ni­raj­te na

osno­vu to­ga gde se neš­to tre­nut­no

na­la­zi, pla­ni­raj­te na osno­vu ono­ga

što ra­di sa­da i ono­ga što že­li­te da

ra­di u bu­duć­no­sti.

Zaš to? Za­to što je apli­ka­ci­ja najja­ča

va­lu­ta di­gi­tal­ne eko­no­mije.

Raz mi sli te – broj apli ka ci ja se posled

njih go di na povećao šest pu ta,

a do 2024. biće raz vi je no vi še od tri

če tvr ti ne mi li jar de apli ka ci ja. Cloud

je po stao plat for ma za raz voj, zaš tit

ni po kri vač, te melj za mo der ni za ciju

po sto je ćih i raz voj no vih apli ka ci ja

sle de će ge ne ra ci je. To je suš ti na clou

da – da obez be di okru že nje i op ci je

neo p hod ne za sve o bu hvat nu mo derni

za ci ju po slo va nja, omo gu ći ope rativ

ne spo sob no sti ko je se zah te va ju

od di gi tal nih preduzeća, i bu de mesto

za raz voj i ho sto va nje apli ka ci ja,

ot por no na iza zo ve bu duć no sti.

Sve ovo je omogućeno kroz je­dinstve­nu

plat­for­mu op­ti­mi­zo­va­nu za

sve apli ka ci je: vir tu e li zo va ne i kontej

ne ri zo va ne, veš tač ku in te li gen ciju

i ma šin sko uče nje, tra di ci o nal no i

mo der no. Plat­for­ma ko­ja mo­že da

se ko­ri­sti u svim cloud okru­že­njima,

od pri­vat­nih do hyper­sca­lera,

sa kon­zi­stent­nom in­fra­struktu­rom

i ope­ra­ci­ja­ma, či­me se smanju­ju

kom­plek­snost, ri­zik i ukupni

troš­ko­vi.

Apli­ka­ci­ja dik­ti­ra

okru­že­nje

A ka ko to iz gle da u prak si? Evo

ne ko li ko sce na ri ja:

- Pru ža te uslu ge iz do me na javnog

zdra vlja, sa ra zno vr snim si stemi

ma, uslu ga ma i apli ka ci ja ma za

pa ci jen te i za po sle ne. Ne ke uslu ge,

kao što su apli ka ci je za za ka zi va nje

ter mi na i front-end di gi tal nog rad

nog pro sto ra, mo gu bez pro ble ma

da bu du u jav nom clo u du, ali po daci

o pa ci jen ti ma, in ter fejs ko ji kontro

li še i obez be đu je va še po ve zane

ge ne ra to re i dru ge uslu žne progra

me mo žda će mo ra ti da bu du

smeš te ni lo kal no ili na ed ge ure đaji

ma ko ji da ju mno go vi ši ni vo bezbed

no sti.

- Kao no va mul ti na ci o nal na banka,

svež igrač na tr žiš tu, pri mar no

ste ori jen ti sa ni na kli jen te i fo kus

sta vlja te na in tu i tiv nu apli ka ci ju koja

je me sto za sve fi nan sij ske usluge

za po tro ša če. Da bi se osi gu rali

ve li ki obim uslu ga i agil nost aplika

ci je, njen front-end će bi ti u javnom

clo u du, ali vr lo je ve ro vat no da

će po da ci ko je ona pri ku plja mo rati

da bu du bez bed no uskla diš te ni ili

u pri vat nom clo u du ili lo kal no, kako

bi se is poš to va li fi nan sij ska regu

la ti va, pra vi la o us kla đe no sti i zako

ni ko ji se od no se na su ve re ni tet

po da ta ka.

- Pru ža te lo gi stič ke uslu ge i imate

no vu e-com mer ce op ci ju ko ja klijen

ti ma omo gu ća va on lajn re zer vaci

je. To kom tra di ci o nal nog vr hun ca

se zo ne, upra vlja te povećanom potra

žnjom ta ko što front-end uslu gu

pre meš ta te u jav ni cloud, ka ko biste

obez be di li br zi nu, ska la bil nost i

re sur se ko ji će spre či ti da apli ka cija

pad ne. Me đu tim, ka da po tra žnja

opad ne, vra ća te apli ka ci ju u pri vatni

cloud, jer vam to omo gu ća va bolju

kon tro lu ope ra tiv nih troš ko va, a

uslu ga je i da lje do stup na ko ri sni­

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


ci ma. Mo žda se sve ovo već na la zi u

jed nom clo u du, ali je pro vaj der po stao

kon ku rent, i sa da že li te sve da pre mesti

te u dru gi.

Ovo su pri me ri ka ko bi zni si ko riste

raz li či ta okru že nja ko ja su im na

ras po la ga nju za efi ka sni je po slo vanje.

Sva ko ima raz li či te po tre be, ali

za jed nič ki cilj svih bi tre ba lo da bude

neo me ta no po kre ta nje apli ka cija

u vi še stru kim cloud okru že nji ma,

od no sno po sti za nje slo bo de ko ju

pru ža mul ti-cloud stra te gi ja.

Hi­brid­ni cloud

je bu­duć­nost

Bu duć nost po slo va nja je u kom bino

va nju clo u do va ko ji su tran spa rent ni,

bez bed ni i omo gu ća va ju lak pre la zak sa

jed nog na dru gi. Na taj na čin se oslo bađa

pun po ten ci jal va ših apli ka ci ja ka ko

bi pru ži le bes pre kor na ko ri snič ka is kustva.

Hi­brid­ni cloud, ko­ji obez­be­đuje

kon­zi­stent­nu in­fra­struk­tu­ru, upravlja­nje

i ope­ra­ci­je iz­me­đu pri­vat­nih

i jav­nih cloud okru­že­nja i la­ko premeš­ta­nje

apli­ka­ci­ja bez po­tre­be za

mo­di­fi­ka­ci­ja­ma, ostva­ru­je tu vi­zi­ju.

Kom pa ni je ko je bri žlji vo gra de svoje

di gi tal ne stra te gi je će naj bo lje is kori

sti ti eko no mi ju za sno va nu na po daci

ma. Io

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Ka ko da bu de te bez bed ni

u tre nut nom i bu du ćem

okru že nju pret nji

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Savremeni sajber napadi, curenje podataka i eksplozije ransomvera razotkrili su jednu stvar:

sajber bezbednost slabi. Ovaj neuspeh je rezultat slabosti tehnologija i ljudskih grešaka izazvanih

pa­met­nim so­ci­jal­nim in­že­nje­rin­gom. U slu­ča­je­vi­ma ka­da je re­še­nje za be­kap do­bro funk­ci­o­ni­sa­lo

i ni­je bi­lo kom­pro­mi­to­va­no, obič­no bi bi­li po­treb­ni sa­ti i da­ni da se si­ste­mi (sa po­da­ci­ma) vra­te u

ope­ra­tiv­no sta­nje. Be­ka­po­va­nje je od ključ­nog zna­ča­ja ka­da re­še­nje za saj­ber bez­bed­nost iz­da, ali

isto­vre­me­no be­kap re­še­nja mo­gu bi­ti ugro­že­na, one­mo­gu­će­na i ra­di­ti spo­ro, do­vo­de­ći do to­ga da

pred­u­ze­ća gu­be mno­go nov­ca zbog za­sto­ja u ra­du. Da bi se re­ši­li ovi pro­ble­mi, kom­pa­ni­ja Ac­ro­nis

pre­po­ru­ču­je in­te­gri­sa­no re­še­nje za saj­ber zaš­ti­tu Ac­ro­nis Cyber Pro­tect.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Ac ro nis Cyber Pro tect spaja

an ti mal ver, EDR, DLP,

e m a i l z a št it u , p r oc en u r a -

nji vo sti, uprav nja nje za kr pa ma,

RMM i mo guć no sti be ka po va nja

u je dan agent ko ji ra di pod po rodi

com Win dows ope ra tiv nih si stema.

Ova in te gra ci ja vam do zvo lja va

da odr ži te op ti mal ne per for manse,

eli mi ni še te pro ble me sa kompa

ti bil noš ću i obez be di te brz opora

vak. Ako se pret nja pro pu sti ili se

ona ot kri je ka da su po da ci već izme

nje ni, po da ci će bi ti od mah vraće

ni iz re zer vnih ko pi ja – za hva ljuju

ći jed nom agen tu, zna se da su

po da ci ukra de ni i da ih je po treb

no vra ti ti.

To ni je mo gu će sa an ti mal ver

agen tom ko ji je odvo jen od pro i-

z vo da za be kap sa sop stve nim agentom.

Va še re še nje za zaš ti tu od malve

ra mo že za u sta vi ti pret nju, ali neki

po da ci već mo gu bi ti iz gu blje ni.

Be kap agent ne će zna ti za to au tomat

ski i, u na bo ljem slu ča ju, po da ci

će bi ti po vra će ni spo ro, ako uopšte

bu du po vra će ni.

Naravno, Acronis Cyber Protect

na­sto­ji da opo­ra­vak po­da­ta­ka učini

ne po treb nim de tek to va njem

i eli mi ni sa njem pret nji pre ne go

one naš­ko­de va­šem okru­že­nju.

Ovo se po­sti­že Ac­ro­ni­so­vom pobolj­ša­nom

vi­še­sloj­nom funk­ci­onal­noš­ću

saj­ber bez­bed­no­sti.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Pe­čuj­te svoj ope­ra­tiv­ni

si stem i apli ka ci je

Ovo je ključ no, poš to mno gi napa

di uspe va ju zbog ne za kr plje nih

ra nji vo sti. Sa re še njem kao što je

Ac ro nis Cyber Pro tect po kri ve ni ste

ugra đe nom pro ce nom ra nji vo sti i

fun ci ja ma upra vlja nja za kr pa ma. Acro

nis pra ti sve ot kri ve ne ra nji vo sti i

ob ja vlje ne za kr pe i do zvo lja va ad mini

stra to ri ma ili teh nič kim li ci ma da

la ko pe ču ju sve kraj nje tač ke uz flek­

si bil nu kon fi gu ra ci ju i de talj no iz veš

ta va nje. Ac ro nis Cyber Pro tect podr

ža va ne sa mo sve em be do va ne

Win dows apli ka ci je već i vi še od 230

po pu lar nih apli ka ci ja tre ćih stra na,

uklju ču ju ći te le ko mu ni ka ci o ne ala te,

kao što su Zo om i Slack, i po pu larne

VPN kli jen te ko ji se ko ri ste za rad

na da lji nu. Po treb no je da oba ve zno

pr vo za kr pi te ra nji vo sti vi so ke ozbiljno

sti i pra ti te iz veš taj o us peš no sti

da bi ste pro ve ri li da li su za kr pe pravil

no pri me nje ne.

Bu di te sprem ni

na po ku ša je fi šin ga,

ne klik­ći­te na

sum nji ve lin ko ve

Te mat ski fi šing i zlo na mer ni veb

saj ti vi se po ja vlju ju sva ko dnev no u

ve li kom bro ju i obič no se fil tri ra ju

na ni vou bra u ze ra, ali sa re še nji ma

za saj ber zaš ti tu kao što je Ac ro nis

Cyber Pro tect do bi ja te i na men sku

funk ci ju fil tri ra nja URL-ova. Ista funkci

o nal nost je do stup na u re še nju za

Ako ne ma te Ac ro nis Cyber Pro tect i/ili ne ko ri sti te soft ver za

upra vlja nje za kr pa ma, stva ri po sta ju mno go te že. U naj manju

ru ku, mo ra će te da bu de te si gur ni da Win dows do bi ja sve

po treb ne ap dej te i da su oni prompt no in sta li ra ni. Ko ri sni ci su

sklo ni da ig no ri šu si stem ske po ru ke, po seb no ka da Win dows

zah te va re start. To je ve li ka greš ka. Tre ba da se uve ri te da su

omo gu će na au to mat ska ažu ri ra nja po pu lar nih do ba vlja ča

soft ve ra kao što je Ado be i da se apli ka ci je po put PDF Re a dera

ta ko đe ažu ri ra ju od mah.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


zaš ti tu kraj njih ta ča ka, ia ko u Ac ro nis

Cyber Pro tec tu ima mo po seb nu kate

go ri ju ko ja se od no si na te me javnog

zdra vlja, ko ja se ažu ri ra sa ve ćim

pri o ri te tom. Imaj te na umu da mali

ci o zni lin ko vi obič no do la ze od nekud:

va šeg in stant me sin dže ra, emai

la, po sto va na fo ru mu itd. Ne moj te

klik ta ti na lin ko ve na ko je ne mo rate

ili na one ko je ni ste zah te va li da

do bi je te.

Fi šing ili atač men ti sa ma li ci o znim

sa dr ža jem mo gu do ći pu tem emai

la kao i po me nu ti ma li ci o zni lin ko vi.

Što se ti če atač me na ta: uvek pro veri

te oda kle oni za i sta do la ze i za pitaj

te se da li ste ih oče ki va li ili ne. U

sva kom slu ča ju, pre ne go što otvo rite

atač ment, tre ba lo bi da ga ske nira

te svo jim an ti mal ver re še njem.

Ko ri sti te VPN

dok ra di te

sa po slov nim po da ci ma

Bez ob zi ra da li se po ve zu je te sa

uda lje nim kom pa nij skim iz vo ri ma i

ser vi si ma ili vaš po sao ne zah te va te

ak tiv no sti i sa mo pre tra žu je te ne ke

veb re sur se i ko ri sti te te le ko mu nika

ci o ne ala te, uvek ko ri sti te Vir tual

Pri va te Net work (VPN). Ako u svojoj

kom pa ni ji ima te VPN pro ce du re,

naj ve ro vat ni je će te do bi ti in struk cije

od svog ad mi ni stra to ra ili MSP teh

ni ča ra. Ako sa mi mo ra te da obezbe

di te svo je rad no me sto, ko ri stite

do bro po zna te pre po ru če ne VPN

apli ka ci je i ser vi se ko ji su ši ro ko dostup

ni na tr žiš ti ma soft ve ra ili di rekt

no kod ven do ra. VPN en krip tu je sav

vaš sa o bra ćaj, či ne ći ga bez bed nim

u slu ča ju da ha ker po ku ša da uhva ti

va še po dat ke u tran zi tu.

Budite sigurni da vaša

saj­ber zaš­ti­ta ra­di is­prav­no

U Ac ro nis Cyber Pro tec tu ko ri ste se

mno ge do bro iz ba lan si ra ne i po de šene

bez bed no sne teh no lo gi je, uklju čuju

ći ne ko li ko me ha ni za ma de tek ci je.

Pre po ru ču je mo da ga ko ri sti te umesto

ugra đe nog Win dows re še nja. Ali

sa mo po se do va nje an ti mal ver zaš tite

ni je do volj no; tre ba lo bi da ona bude

pra vil no kon fi gu ri sa na. To zna či da:

• pot pu no ske ni ra nje tre ba da se

oba vlja naj ma nje jed nom dnev no

O kompaniji ZEBRA SYSTEMS

Ze bra Systems s.r.o., sa se diš tem u Ostra vi u Češ koj, di stri bu ter je s do datnom

vred noš ću u pod ruč ju IT si gur no sti i zaš ti te po da ta ka na češ kom i

slo vač kom tr žiš tu već vi še od 25 go di na. Osim pro da je pro iz vo da, fir ma

pru ža i vi so ko kva li tet ne uslu ge po drš ke i obu ke. Ze bra Systems je di stri buter

kom pa ni ja Ac ro nis, GFI Soft wa re, N-able (So lar Winds MSP), Clo ud Fla re

i Vir tu oz zo za Češ ku, Slo vač ku i Ju go i stoč nu Evro pu.

• pro iz vo di tre ba da do bi ja ju ap dejte

sva kog da na ili sva ki sat, u za vi sno sti

od to ga ko li ko če sto su oni do stup ni

• pro iz vod tre ba da bu de po ve zan sa

svo jim cloud me ha ni zmi ma za de tek ciju

– u slu ča ju Ac ro nis Cyber Pro tec ta, sa

Ac ro nis Cloud Bra i nom (on je pod ra zume

va no uklju čen, ali tre ba da bu de te

si gur ni da je in ter net do stu pan i da ni je

slu čaj no blo ki ran za an ti mal ver soft ver)

• ske ni ra nje na zah tev i na pri stup

(u re al nom vre me nu) tre ba da bu de

omo gu će no i da re a gu je na sva ki no vi

in sta li ra ni ili iz vr še ni soft ver

Po red sve ga, ne moj te ig no ri sa ti po ru ke ko je do la ze od va šeg

an ti mal ver re še nja. Pa žlji vo ih pro či taj te i uverite se da je li cen ca

le gi tim na ako ko ri sti te pla će nu ver zi ju se cu rity ven do ra.

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


O kompaniji Acronis

Ac ro nis ob je di nju je zaš ti tu po da ta ka i saj ber bez bed nost da bi pru žio in te gri sa nu, au to ma ti zo va nu saj ber

zaš ti tu ko ja re ša va SA PAS iza zo ve (sa fety, ac ces si bi lity, pri vacy, aut hen ti city, and se cu rity) mo der nog di gi talnog

sve ta. Sa flek si bil nim mo de li ma pri me ne ko ji od go va ra ju zah te vi ma ser vis pro vaj de ra i IT pro fe si o na laca,

Ac ro nis obez be đu je su per i or nu saj ber zaš ti tu za po dat ke, apli ka ci je i si ste me ino va tiv nim an ti vi ru snim,

bac kup, di sa ster re co very i end po int pro tec tion ma na ge ment re še nji ma no ve ge ne ra ci je, ko je po kre će AI.

Sa na pred nim an ti mal ve rom ko ji po kre će naj sa vre ni je ma šin sko iz veš ta va nje i bloc kcha i nom baziranim na

teh no lo gi ja ma au ten ti ka ci je po da ta ka, Ac ro nis šti ti sva ko okru že nje (od clo u da, pre ko hi brid nog, do on

pre mi ses) po ni skoj i oče ki va noj ce ni.

Za­dr­ži­te svo­je pa­svor­de

i svoj rad ni pro stor

za se­be

Bez bed no sni sa vet broj je dan:

uve ri te se da su va še lo zin ke i lo zinke

va ših za po sle nih ja ke i pri vat ne.

Ni ka da ne de li te lo zin ke ni sa kim i

ko ri sti te raz li či te i du gač ke lo zin ke

za sva ki ser vis ko ji ko ri sti te. Ko ri sti te

soft ver za upra vlja nje lo zin ka ma da

bi vam on po mo gao da ih se se ti te.

Al ter na tiv no, naj lak ši na čin za kre i ranje

ja kih lo zin ki je niz du gih fra za koje

mo že te za pam ti ti. Da nas se for sira

ju lo zin ke od osam ka rak te ra.

U bez bed no snom pro iz vo du kakav

je Ac ro nis Cyber Cloud ili Ac ronis

Cyber Bac kup lo zin ke se ni ka da

nig de ne ču va ju, ta ko da ka da se je-

d nom za bo ra ve, to će bi ti kraj pristu

pa va šim po da ci ma.

Ta ko đe, čak i ka da ra di te od ku će,

ne za bo ra vi te da za klju ča te svoj laptop

ili desk top ra ču nar i da ogra ni čite

pri stup nje mu. Bi lo je mno go sluča

je va gde su lju di mo gli jed no stav

no da ukra du ose tlji ve in for ma ci je

sa ne za klju ča nog ra ču na ra, čak i sa

uda lje no sti. Io

Vi še in for ma ci ja:

Ze bra Systems

ne boj sa.stan kic @ze bra.cz

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija


Specijalno izdanje:

Business Resilience

Poslovna otpornost

Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

ISSN 1821 - 4169


H Y B R I D

Vanredno izdanje:

Hibridni rad

ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

ISSN 1821 - 4169


Generalni pokrovitelj Servisa

XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!