Kosmo 12/12

P.b.b. Verlagspostamt 1020 GZ 09Z037990M 

KOSMO 

12-01/2012 | IZDANJE BR. 39 | NAŠ NAJTIRAŽNIJI MAGAZIN U AUSTRIJI | www.KOSMO.At 

REFERENDUM 

Vojna obaveza: 

biti ili ne biti? 

INTERvJU 

AlOIS StöGER 

„Zdravstvu 

trebaju reforme!“ 

Hoćemo li preživjeti 21.12.? 

SMAK 

SVIJETA? 

Ab jetzt finden Sie in jeder KOSMO-Ausgabe 

eine deutschsprachige Beilage! 

KOSMO Vam 

poklanja nagrade 

u vrijednosti 

od preko 5.000 

eura! 

SMARtPHONE 

DVOBOJ 

iPhone vs. 

Galaxy S III 

tRENDOVI 

Zablistajte za 

Silvestrovo!

Bezgranično komforan 

i pristupačan! 

Nova Hyundai i40 limuzina 

- 5 zvezdica za sigurnost 

- ABS, ESP, 9 vazdušnih jastuka 

- Alarmni uređaj 

- Pomoćni sistem za vožnju uzbrdo 

- Audio pomoć za parkiranje unapred i unazad 

- Električni prozori napred i pozadi 

- Klima uređaj 

- Vozačko sedište sa podesivom visinom 

- Električna ručna kočnica 

Sada od € 22.990,- * (Lizing od € 183,-/mesečno°) 

*Jubilarna premija od € 1.000,- je uključena u cenu. Važi pri zameni vozila koje je najmanje šest meseci bilo registrovano na kupca. 

Dva benzinska (135 KS i 177 KS) i dva dizel motora (116 KS i 136 KS). ° Sve informacije o mogućnostima finansiranja na www.hyundai.at 

Simbolična slika modela. Akcija/cena važi do opoziva, samo za vozila na lageru. 

CO 2 : 113 - 179 g/km, NO x : 11 - 157 mg/km, potrošnja: 4,3 l dizel - 7,7 l benzin/100 km 

www.hyundai.at 

HYUNDAI – 20 GODINA U AUSTRIJI 

- Kožni volan i glava menjača 

- Armatura “ Supervision“ 

- LED farovi za dnevnu vožnju 

- Razdvojeni, položiv naslon zadnjeg sedišta 

- Maglenke 

- Kožni volan sa audio daljinskim komandama 

- Tempomat 

- Centralna brava sa daljinskim upravljanjem 

- Audio-sistem/CD plejer/MP3 & AUX/USB/iPod priključak 

TM 

OHNE BEZ OGRANICENJA KILOMETERBESCHRÄNKUNG! 

ˇ KILOMETRAŽE! 

TM

18 pOlITIKA: Intervju s 

ministrom Aloisom Stögerom 

26 EKONOMIJA: Balkan – 

strateško gradilište za Porr 

36 dRuŠTvO: Od Bihaća do 

Beča: Esad i Elvedina Miskić 

EKONOMIJA 

32 Intervju 

Gerhard Hirczi, 

voditelj Bečke 

gospodarske 

agencije, o značaju 

inovacija za razvoj 

grada Beča. 

REPORTAŽA 

40 Ludi za igrom: 

strastveni gameri 

Zašto je gaming 

danas jedan od najpopularnijih 

oblika 

zabave? KOSMO 

je razgovarao s 

igračima, pedagozima, 

psiholozima 

i proizvođačima 

videoigara. 

28 Država kao 

brend: 

Danas su države manje 

ili više uspješne 

robne marke: kakav 

je status Austrije na 

tržištu brendova? 

44 COvER STORY: 

Koliko su istinita predviđanja 

majanskoga 

kalendara o smaku 

svijeta? 

94 ASTRA OpC: 

Naš test vozač 

Sandro Luković 

provozao je za 

KOSMO novu 

Opelovu jurilicu. 

70 Intervju: 

Zana Marjanović 

Zvijezda filma 

„U zemlji krvi i 

meda“ govori o 

iskustvu snimanja 

s poznatom američkom 

glumicom 

Angelinom Jolie, 

kao i o budućim 

planovima. 

TEhNIKA 

TRENdS 

58 Outfit za 

Silvestrovo 

S novim stilom 

u Novu godinu! 

Zablistajte u 

novoj odjeći. 

54 S3 vs. iphone5 

Sučeljavanje najjačih 

igrača na tržištu 

mobilne telefonije. 

Obavezno provjerite 

tko je pobijedio! 

STARS 

zdRAvlJE 

64 pušenje 

KOSMO je zavirio 

u zakulisne 

igre duhanske 

industrije, baš 

kao i u glavne 

tajne ove branše. 

KuhINJA 

66 Božićne 

radosti 

Jeste li se pripremili 

za blagdane? Provjerite 

naše božićne kulinarske 

specijalitete. 

SpORT 

96 Ekstremni 

biciklizam 

Senad Grošić, jedan 

od najpoznatijih 

vozača BMX-a na 

svijetu, za naš list 

otkriva kako se 

priprema za opasne 

trikove koje redovito 

izvodi na svjetskim 

natjecanjima. 

KOSMO 03

Riječ 

izdavača 

dejan SudAR o 

dodjeli državljanstva 

participacija 

Austrijsko državljanstvo velika 

je vrijednost, kažu nam obično 

iz redova Savezne vlade. Dodjela 

austrijske putovnice promatra 

se stoga kao uspješno okončanje 

integracijskog puta svakoga doseljenika 

u Austriji. No, kako su ljudi 

različiti, različit je i njihov stupanj 

integracije u našoj zemlji. Stoga je 

kontraproduktivno, ali i loše po naše 

gospodarstvo promatrati sve doseljenike 

i njihov stupanj integracije 

pri dodjeli austrijske putovnice na 

isti način. Zadaća je nadležnih političara 

u ovoj zemlji da razviju transparentan 

model stjecanja austrijskoga 

državljanstva koji će nagraditi 

uspješnu integraciju, olakšati život 

doseljenog stanovništva i omogućiti 

njihovo sudjelovanje u politici 

i društvu Austrije. Jedino tako 

ćemo osigurati da Austrija za doseljenike 

bude zemlja jednakih šansi. 

Novi broj našeg magazina donosi 

vam ponovno mnoštvo interesantnih 

priča. U našem cover storyju 

bavimo se kontroverzama oko najavljenoga 

smaka svijeta i našim čitateljicama 

i čitateljima pokušavamo 

objasniti što stoji iza ove medijske 

senzacije. U političkome intervjuu 

naš glavni urednik Nedad Memić 

razgovara s ministrom zdravlja Aloisom 

Stögerom o najavljenoj reformi 

zdravstvenoga sustava te uvođenju 

jedinstvenoga Elektronskog zdravstvenog 

akta (ELGA) kojeg oštro 

kritizira Austrijska liječnička komora. 

Razgovali smo i s direktorom graditeljskog 

koncerna Porr AG o ulaganjima 

ove tvrtke u zemljama bivše 

Jugoslavije, a direktor Gospodarske 

agencije Grada Beča otkrio nam je 

zašto je inovacija glavni pokretački 

motor u austrijskoj prijestolnici. 

U ime magazina KOSMO želim 

Vam sretne blagdane i Novu 2013. 

vaše mišljenje pošaljite na: 

dejan.sudar@kosmo.at 

04 KOSMO 

IMpRESSuM: 

Medieneigentümer: 

Twist Zeitschriften Verlag GmbH 

Herausgeber und Geschäftsführer: 

Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) 

Verlagsleitung: 

Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) 

Chefredaktion: 

Dr. Nedad Memić (nedad.memic@kosmo.at) 

Verkaufsleitung: 

Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) 

Assistenz der Geschäftsführung: 

BSc (WU) Boris Sudar (boris.sudar@kosmo.at) 

Senior Consultant: 

Tatjana Alexandra Aranitović (tatjana.aranitovic@kosmo.at) 

Anzeigenverkauf: 

Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.at) 

Kontakt für Mediaagenturen: 

Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) 

Marketing, Produktion, Vertrieb: 

Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) 

Redaktion: 

Mag. Milan Ilić (milan.ilic@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanović@kosmo.at), 

Uroš Miloradović E.MA (uros.miloradovic@kosmo.at), Gordana Perić (gordana.peric@kosmo.at), 

Zoran Radojković (zoran.pile@kosmo.at), BA Petar Rosandić (petar.rosandić@kosmo.at), 

Mag. Sanja Vlahović-Zajić (sanja.vlahovic-zajic@kosmo.at) 

Art Director und Grafik: 

Akad. Grafiker Drago Palavra 

Deutschsprachige Beilage: 

Redaktionelle Aufbereitung: BA Petar Rosandić (petar.rosandić@kosmo.at), 

Grafische Aufbereitung: Mag. art. Aleksandar Kostić (grafik2@kosmo.at) 

Kolumnisten: 

Mag. Michaela Kotanyi 

Zemo Kolumnista (zemo@kosmo.at) 

Dejan Panjičanin (dejan.panjicanin@kosmo.at) 

Auslandskorrespondenten: 

Zlatko Čonkaš – Serbien (zlatko.conkas@kosmo.at) 

Samira Poričanin-Petrešin 

lektorat: 

Uroš Miloradović E.MA 

Fotografen: 

Drago Palavra, Brandon Mendoza, Muhamed Mizić, 

Radule Božinović, Aleksandar Zabunović 

Fotoredaktion: 

Grafische Abteilung 

Coverfoto: 

iStockphoto 

druck: 

NÖ Pressehaus 

Geprüfte Druckauflage 1. HJ 11: 120.000 Stk. 

Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at 

KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich 

Verlags- und Redaktionsadresse: 

Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien 

Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0, Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 

office@kosmo.at www.kosmo.at 

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht 

unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes 

Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit 

gilt die Anzeigenpreisliste laut Mediadaten 2010. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind 

urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Verwertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige 

Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei 

allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Die Gewinner 

werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Ich bin mit der Speicherung und Verarbeitung der von 

mir bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften 

Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Ich kann diese Zustimmung widerrufen.

Bez starca nema udarca: nezasiti Silvio obećava povratak u politiku. 

Ipak je najbolja „bunga-bunga“ u parlamentu. 

Ilustracija: Aleksandar Kostić

Kolumna 

Dr. Nedad MEMIĆ, 

glavni i 

odgovorni urednik 

magazina KOSMO 

Njemački 

pod prisilom 

dvojezičnost je neizmjerna 

prednost i potencijal svakog 

pojedinca. Valjda to zna svako 

od nas ko je s puno truda i zalaganja 

savladavao svaki novi strani 

jezik. Jezička raznolikost kojom 

raspolažu migranti u Austriji – 

između ostalih i oni s bosanskim, 

hrvatskim i srpskim jezikom kao 

maternjim – bogatstvo je ove države 

i direktno joj osigurava ekonomski 

rast i nova radna mjesta. 

No, to izgleda pojedine političke 

stranke u ovoj zemlji i dalje ne žele 

shvatiti. Bečki FPÖ podnio je tako 

nedavno prijedlog Pokrajinskoj 

skupštini prema kojem bi njemački 

bio jezik kojim se višejezična 

djeca u bečkim školama imaju sporazumijevati 

na odmorima između 

časova. Ovaj zahtjev podržao je 

bečki ÖVP, no vladajuća Crvenozelena 

koalicija glatko ga je odbila. 

S pravom. Domaći političari se u 

temi integracije gotovo utrkuju u 

nastojanjima da predlože što apsurdnije 

i što neprovodljivije prijedloge 

– a sve s ciljem privremenog 

skupljanja političkih poena. 

No, takvoj praksi se u ovoj zemlji 

treba konačno stati u kraj. Integracijska 

politika zaslužuje ozbiljne i 

promišljene mjere koje će jačati, a 

ne dokidati potencijale doseljenog 

stanovništva. 

Jedna od prvih takvih mjera trebalo 

bi biti jačanje višejezičnosti. 

Upotreba maternjeg i svakog drugog 

jezika elementarno je ljudsko 

pravo čijim reduciranjem reduciramo 

i demokratski kapacitet 

zemlje. Uspješno učenje jezika 

povezano je s voljom, trudom i 

zalaganjem, a prisila tu volju uništava. 

Takva prisila Austriji kao 

demokratskoj zemlji ne treba. 


nedad.memic@kosmo.at 

pisma čitalaca 

Sehr geehrtes KOSMO 

Team, 

danke für das Telefonat von 

vorhin. Wie besprochen 

bitte Ich Sie, mir jeweils ca. 5 

bis 10 Stk. von Ihrer Oktober 

und November Ausgabe kostenlos 

per Post zu übersenden. 

Wie bereits am Telefon 

mitgeteilt, benötige ich diese 

Ausgaben zum Verteilen in 

meinem privaten Umkreis, 

wegen der Sekten und Hellseher 

Problematik. 

Ich möchte Ihrer Zeitschrift 

auch für diese Themen, die 

meiner Meinung nach, bei 

unseren (ehemaligen) Landsleuten 

eklatant grassieren, 

danken. Leider sind wir, 

vom Balkan abstammenden, 

sehr empfänglich für Esoterik 

und religiöse (auch politische) 

Manipulation. Der 

Oktober Artikel über die 

Scientology Sekte hat mir 

sehr gut gefallen. Vielleicht 

könnte Ihre Zeitschrift in 

Zukunft auch einen Artikel, 

über „religiöse Gemeinschaften“ 

(Sekten) die unsere 

ehemaligen Landsleute 

missionieren, abdrucken. 

Scientology ist eine etwas 

„elitäre“ Sekte und somit 

sind christlich geprägte Gastarbeiter 

eher unempfänglich 

für deren „Religion“. 

Die Siebenten-Tags-Adventi- 

sten und speziell die Zeugen Jehovas 

sind viel gefährlicher für 

Migranten, da dies Gruppen 

gerne „entwurzelte“ Personen 

aufnehmen und Ihnen eine 

soziale Akzeptanz bieten, die 

sie sonst in der neuen Heimat 

nicht finden. Unsere Landsleute 

nehmen dies gerne an, da 

man ihnen ein starkes Gemeinschaftsgefühl, 

Auserwähltheit, 

in der „Wahrheit“ zu stehen, 

.... bietet. Auf einmal begegnen 

ihnen serbo-kroatisch 

sprechende Österreicher, d.h. 

die Missionare dieser Sekten, 

mit Respekt, Verständnis ohne 

dabei zu erkennen, das das Endziel 

die Missionierung und 

totale Unterordnung unter die 

Sektenideologie ist. 

Der Preis für dieses sind, meiner 

Erfahrung nach, psychische 

Abhängigkeit, Indoktrination, 

totaler Gehorsam, 

finanzielle Ausbeutung und 

schlussendlich zerrissene Familienbande, 

Abbruch von 

Freundschaften außerhalb der 

„von Gott auserwählten Organisation“ 

und haufenweise 

zerstörte Ehen und in einigen 

Fällen, nach etlichen Jahren 

Sektenzugehörigkeit, nur 

noch der stille Freitod. 

Ich bedanke mich nochmals 

für das Veröffentlichen 

obiger Artikel und für die 

baldige Zusendung der 

Zeitschriften und natürlich 

H.C. Strache i Konstantin Dobrilović (predsednk CFP-a) uručili 

su reprezentativcu Danijelu Saviću 1.000 evra pomoći. 

für Ihre Mühe und Unterstützung 

im voraus. 

Mit freundlichen Grüßen, 

Dejan Trailović 

Poštovana redakcijo, 

Nedavno sam prisustvovao humanitarnom 

događaju na kojem 

je FPÖ uručio novačanu 

pomoć našem sportisti u kolicima 

Danijelu Saviću. Znam da 

je KOSMO već pisao o njemu, 

a i da ste pokretali humanitarnu 

akciju za pomoć ovom 

momku. Ovo je lep primer 

čovečnosti i želeo bih da preporučim 

i drugim političarima da 

učine isto. Svaka čast, FPÖ! 

Darko, Beč 

Poštovani! 

Vaš list čitam redovno, tako da 

sam u novembarskom izdanju 

naišla na članak koji je Vaša novinarka 

pisala o poseti vidovnjakinje, 

izvesne baka-Ljubice. 

Da li je moguće putem Vas doći 

do informacije kako se dolazi 

do ove vidovnjakinje? Bila bih 

vam jako zahvalna. 

Srdačan pozdrav i hvala unapred. 

B.M., Beč 

Poštovani čitaoci, 

Magazin KOSMO je otvoren 

za sve Vaše reakcije, prijedloge 

i pitanja. Podijelite s nama 

svoje komentare na: 

Zeitschrift KOSMO 

Handelskai 388 

Büro Top Nr. 741 

1020 Wien, na e-mail: 

info@kosmo.at 

Fotos: zVg, Aleksandar zabunović (o.l.)

Fotos: Drago Palavra Redaktion: Petar Rosandić 

„Svijet će propasti 

kao i bivša Juga!“ 

ApOKAlIpSA. Sudeći prema predviđanjima majanskoga kalendara, 21.12.2012. mogao bi 

se dogoditi smak svijeta. Dok stručnjaci žestoko raspravljaju o teorijama majanskoga 

kalendara i njihovoj utemeljenosti, mi smo se odlučili opipati ozračje među pukom na austrijskim 

ulicama. KOSMO je upitao Bečlije što misle o teoriji smaka svijeta, kao i hoće li 

zaista doći do predviđene apokalipse, a pritom smo naišli na podijeljena mišljenja. 

Jozef TRUSINA, 

59, vozač kamiona 

„Sve su to gluposti i nagađanja. 

Ja, kao vjernik, znam što stoji u 

Bibliji, koja ima prave odgovore 

za sve. Ne vjerujem u ljudske 

prognoze takvih događaja. Sve 

je u Božjim rukama i samo on 

zna što će se zaista dogoditi.“ 

Jovan DRAGANOVIĆ, 

66, umirovljenik 

„Samo dragi Bog zna što će 

stvarno biti. On je odlučio o 

našem početku, a odlučit će i o 

našem kraju. Nikad se ne zna. 

Možda dođe do smaka svijeta 

za 20 minuta, možda 21.12, a 

možda za pet godina. Bog zna.“ 

Mahmoud HELMY, 

31, kolporter 

„Dosadila mi je već sva ta 

buka oko smaka svijeta. Vjerujem 

da to sad samo plasiraju 

u javni prostor da bi 

imali neku medijsku temu. 

Ja sam sto posto uvjeren da 

smaka svijeta neće biti.“ 

Ivan PROKOVIĆ, 

24, kuhar 

„Već je došlo do smaka svijeta. 

Što to još nismo shvatili? Svugdje 

vlada kriza, svugdje je pesimizam, 

od Grčke do Australije. 

Ja osobno mislim da ne može 

biti gore nego što je sada, ali 

možda se i varam. Tko zna?“ 

Renate BRAND, 

47, kuharica 

„Već prije šest-sedam godina su 

ti tzv. stručnjaci, ako se ne varam, 

govorili i prognozirali slične 

stvari. Što se obistinilo od 

svih tih prognoza? Ništa. Ne 

vjerujte u te stvari, ljudi moji. 

Sve je to maslo bujne mašte. “ 

Maria WEBER, 

70, umirovljenica 

„Da, doći će do smaka svijeta, 

ali hoće li to biti 21.12 ili neki 

drugi datum, to stoji u zvijezdama. 

Naša današnjost je tužna, 

puna zlobe, pohlepe i krivih 

vrijednosti, a jednog dana će 

stići i računi na naplatu.“ 

Srećko STJEPANOVIĆ, 

62, zidar 

„Uopće ne sumnjam u to. Svijet 

će se raspasti kao i bivša Juga, 

ako se već i nije raspao. Ovdje, 

na ulici, sve je više prostitucije, 

kriminala, drogiranih mladih, 

nezaposlenih i onih koji ne žele 

raditi. Ma, sve je otišlo kvragu.“ 

Dragica RISTIĆ, 

52, floristica 

KOSMOVA 

ANKETA 

AKTUELNA 

„Mislim da je sve to napuhana 

priča. Čini mi se da je sve to 

zasnovano na nekim špekulacijama 

koje ustvari nemaju nikakvog 

pokrića. Ne bojim se smaka 

svijeta i osobno ne vjerujem 

u takva negativna predviđanja.“ 

KOSMO 07

AKTuElNO 

Papa na Twitteru 

Papa Ben 

e d i k t 

XVI. odlučio 

je 

otvoriti 

svoj vlastiti 

profil na društvenoj mreži 

Twitter. 

Objelodanio je to Washington 

Post pozivajući se na vatikanske 

izvore, a prema istim navodima 

Sveti otac će se do kraja godine 

pridružiti korisnicima Twittera. 

Tamo planira objavljivati novosti 

iz Vatikana, slike sa susreta i dnevnih 

termina, kao i svoje stavove. 

popust na abortus 

Beogradskaklinika 

„Gala 

m e d i k a“ 

bit će 

novčano kažnjena zbog reklamiranja 

popusta na abortus. 

Najavilo je to srbijansko Ministarstvo 

zdravlja nakon što je privatna 

klinika javno reklamirala popust 

na abortuse putem interneta. Navodeći 

da je takvo reklamiranje 

zabranjeno po zakonima, inspekcija 

Ministarstva priopćila je da 

će novčano kazniti kliniku, i to sa 

300 tisuća do milijun dinara. 

Breaking the law! 

Poslovično 

prase u 

Teher anu 

po svemu 

sudeći 

jednako je usamljeno kao žvakaća 

guma u Singapuru. 

U ovoj zemlji popularne žvake 

mogu se kupiti samo na recept. 

Razlog je čistoća u gradu – da bačena 

žvaka ne bi završila na ulici. 

1992. važila je potpuna zabrana 

ovog bezazlenog slatkiša samo 

zato što je neki šaljivdžija žvakama 

zalepio vrata metroa i tako 

prouzrokovao zastoj i kašnjenje. 

08 KOSMO 

Od porno kraljice do vernice 

Bivša kraljica porno filmova 

je dobro prikrila svoju 

šarenu prošlost i pronašla 

posao u anglikanskoj crkvi 

kao asistentkinja visokih 

velikodostojnika. 

Melissa Tooke je bila vlasnica 

i direktorka male 

producentske porno imperije 

koja je u svojoj karijeri 

proizvela oko 700 

dugometražnih filmova. 

U nekoliko „sineastičkih 

projekata“ je čak i sama 

glumila, a na vrhuncu uspeha 

njena firma je vredela 

milion funti. U svom 

rodnom gradu Ipswichu u 

Gaćice za 

diskreciju 

Japanska tekstilna tvrtka „Seiren“ 

na tržište je plasirala donje 

rublje koje apsorbira sve 

neugodne mirise. 

Kako je obznanila japanska 

tvrtka, godinama se radilo na 

razvoju gaćica koje bi ljudima 

omogućile da i u nezgodnim situacijama 

puštaju vjetrove, a da 

to pritom ne zamijeti njihova 

okolina. Sama tajna apsorbiranja 

krije se u unošenju keramičkih 

čestica u tekstilno vlakno, 

Velikoj Britaniji ona je toliko 

dobro uspela da prikrije 

svoju prošlost, da se zaposlila 

kao asistentica arhiđakona 

anglikanske crkve. Britanski 

„Sun“ preneo je izjavu anonimnog 

izvora: „Njeni šefovi 

nisu imali pojma čime 

se ona bavila. Afera je crkvi 

nanela prilično štete.“ Buntovna 

Melissa je inače iz 

kolenovićke porodice: otac 

joj je bio visoki zvaničnik 

Tory partije i odlikovan za 

državne zasluge, a deda Sir 

Alf Ramsey, legendarni engleski 

fudbalski menadžer. 

Na vrhuncu karijere Melissa 

je bila vlasnica šest kuća i 

Donje rublje japanske tvrtke „Seiren“ apsorbira sve neugodne 

mirise, pa i u društvu možete puštati vjetrove. 

a o popularnosti tih gaćica dovoljno 

govori podatak da je japanska 

tvrtka u međuvremenu 

na tržište plasirala 22 različita 

modela. „U početku smo raču- 

vozila je Mercedes vredan 

40.000 funti. Unosni Melissin 

biznis počeo je da 

opada kada je optužena 

da je proizvodila i distribuirala 

filmove bez potrebnih 

dozvola. Jedan od 

filmova iz njene radionice 

je i „Carrie Potter and the 

Philosopher’s Bone“. 

prevareni Melissini poslodavci 

peru ugled. 

nali na prodaju bolnicama i domovima 

umirovljenika, ali sada 

ih kupuju ljudi iz svih slojeva 

društva", rekla je glasnogovornica 

tvrtke Nami Yoshida. 

Fotos: Getty Images, wikimedia, zVg

Broj meseca 

1,85 milijardi evra 

DAREŽLJIVI DJED BOŽIĆNJAK. Ekonomska kriza i nezaposlenost 

neće usporiti božićno konzumerističko ludilo u Austriji. 

Prema proceni, decembarski obrt maloprodajnih trgovina će 

za1,85 milijardi evra premašiti prosečan mesečni obrt. 

u dalmaciji pobijedio Romney 

Mitt Romney nije uspio postati 

predsjednik SAD-a, ali 

je zato u „Slobodnoj Dalmaciji“ 

ipak proglašen novim 

šefom Bijele kuće. 

Splitskim novinarima dogodio 

se, naime, neviđeni gaf da su 

na svojoj naslovnici, umjesto 

Obame, Romneyja proglasili 

pobjednikom. List je objavio 

naslov „Romney ulazi u Bijelu 

kuću“, kao i opširnu analizu zašto 

je Obama „doživio poraz”. 

Obamina 

Hercegovka 

Capricia Penavić Marshall, 

šefica protokola Baracka 

Obame, podrijetlom je Hrvatica 

iz Širokog Brijega. 

Objavljeno je to nedavno kad 

je Penavić u službenom posjetu 

Zagrebu pratila američku državnu 

tajnicu Hillary Clinton. 

Tom prigodom Hillary je istaknula 

kako je Penavić „najviše 

pozicionirana američka Hrva- 

JuNAK MESECA 

Elke KAHR, narodna junakinja 

iz „Gemeindebaua“ 

Šefica Komunističke partije u Grazu 

nalazi se na čelu tima koji je na izborima 

za pokrajinski parlament osvojio 

neverovatnih 20,1 % glasova i postao 

druga politička sila u pokrajini. 

Kampanja Elke Kahr 

vođena je pod geslom: „Pomoć 

umesto priče“, a njeno težište 

bilo je jeftino stanovanje. 

dalmatinski novinari pisali 

su o Romneyjevoj pobjedi. 

Širokobriježanka Capricia 

drži ključeve od BIjele kuće. 

tica u Bijeloj kući“. Otac joj je 

iz Mokrog kraj Širokog Brijega, 

a majka joj je podrijetlom Meksikanka. 

Iako nikad nije naučila 

hrvatski jezik, brzo je pohvatala 

pozdrave „dobar dan“, „hvaljen 

Isus i Marija“ i „ja sam dobro“. 

CITAT MESECA: 

„„Naravno, neko bi mogao 

da kaže da menjam 

partije kao donji veš.“ 

Robert Lugar, čovek sa dokazano tri para 

gaća: bio je plav, pa narandžast, a sad je šef 

Stronachovog Kluba milijardera. 

Boksač tukao i suca 

Hrvatski boksač Kristen 

Radan zasigurno neće ući 

u anale uzornog sportskog 

ponašanja. 

Tijekom gostovanja hrvatske 

boksačke reprezentacije u 

Sloveniji, Radan u ringu protiv 

Slovenca Blažeja Sedeja 

nije udarao samo svog protivnika, 

nego čak i neutralnog 

suca. Isti je pokušao razdvojiti 

dvojac u situaciji kada su 

bili u klinču, ali je Radan – iz 

Korupcija za najmlađe 

Bivši ministar financija Karl- 

Heinz Grasser glavni je protagonist 

nove dječje slikovnice 

pod nazivom „Buwockl“. 

Deklarirani cilj slikovnice je 

kroz ironične crteže djeci objasniti 

pozadinu mutnih poslova 

političke i ekonomske elite, a 

autor Daniel Jokesch čak smatra 

da je riječ o „pokušaju spašavanja 

Austrije kao zemlje”. 

Knjiga je nedavno izašla u režiji 

izdavačke kuće Humboldt. 

luzER MESECA 

Ernst STRASSER, glavni glumac u 

korupcijskom „procesu godine“ 

Krajem novembra počelo je suđenje nekadašnjem 

ministaru policije iz redova 

Narodnjaka i evropskom parlamentarcu. 

Njega su dva novinara „Sunday 

Timesa“ prerušeni u lobiste snimili u 

inkriminišućem razgovoru u kojem je 

tvrdio da je za 100.000 evra godišnje 

spreman da „pogura“ donošenje bilo 

kakvog zakona u Evroparlamentu. 

nepoznatih motiva i razloga – 

suca zatim udario lijevim krošeom 

u glavu. Odmah nakon 

te neslavne akcije, hrvatski 

boksač je diskvalificiran. 

Kroz slikovnicu djeca shvaćaju 

slučajeve korupcije. 

KOSMO 09

AKTuElNO 

prijelaz smrti 

Prijelaz 

nedaleko 

od Kineske 

pijace 

na Novom 

Beogradu 

vjerojatno je najrizičnije i najopasnije 

mjesto u tom gradu. 

Kako je objavila beogradska policija, 

samo u zadnja dva mjeseca 

zabilježeno je šest nesreća na tom 

prijelazu ili u neposrednoj blizini 

njega, zbog čega je isti neslužbeno 

dobio naziv „prijelaz smrti“. Od 

početka godine su u Beogradu 

ukupno poginula 42 pješaka. 

porez na Nutellu 

Francuski 

Senat 

odobrio 

je uvođenje 

većeg 

poreza na sastojke za mazanje 

čokolade. 

Tako će palmino ulje, glavni sastojak 

za mazanje čokolade, u Francuskoj 

dobiti četiri puta veći porez, a 

odluka je pala s ciljem smanjivanja 

konzumacije ulja sa zasićenim 

masnoćama. Ferrero, proizvođač 

poznate Nutelle, najavio je da će 

se unatoč većim porezima i dalje 

držati originalnog recepta. 

licence to fes 

T u r s k a 

vladajuća 

s t r a n k a 

AKP ukidazabranu 

nošenja fesa i turbana. 

Zakon o zabrani nošenja fesa potiče 

iz 1925. Tadašnji lider Turske 

Kemal-paša Ataturk sproveo je radikalne 

reforme u želji da modernizuje 

zemlju, a jedan njihov deo 

bio je usmeren i na suzbijanje popularne 

tradicionalne odeće koja 

je viđena kao deo orijentalnog kulturnog 

identiteta. Početkom XX 

veka Beč (Austrougarska) je bio 

najveći proizvođač fesova na svetu. 

10 KOSMO 

umro na svom 

venčanju 

Mladoženja iz Brazila 

umro je nekoliko sati nakon 

svog venčanja zbog 

glupe nezgode. 

Fabio Jefferson Maciel (33) 

iz Rio de Janeira izgovorio 

je „sudbonosno Da“ i 

sklopio brak sa verenicom 

Geise Guimaraes samo šest 

sati pre nego što je iskrvario 

na smrt. Preko 200 zvanica 

prisustvovalo je svečanoj 

crkvenoj ceremoniji, 18. 

novembra a zatim su se svi 

uputili na raskošni prijem 

Skupo, skuplje, 

„eety“ 

Kako izbjeći visoke troškove 

telefoniranja za vrijeme 

predstojećih blagdana? 

Poučeni osobnim iskustvima, 

pogled na vagu nije jedina stvar 

koja nas negativno iznenađuje 

nakon blagdana. Hladan tuš 

često predstavlja i telefonski 

račun koji nam stiže na kućne 

adrese, a koji debelo kažnjava 

naše razgovore s najbližima i 

najdražima u našim domovinama. 

Prema našem testu na 

u klubu na plaži. Svedoci su 

medijima izjavili da su prisustvovali 

sceni kada se Maciel, 

inače profesionalni vojnik u 

činu narednika u mornarici, 

igrajući sa jednom od deveruša 

u dva ujutru, sapleo i pao. U 

levom džepu pantalona imao 

je pivsku čašu. Pri padu čaša 

se razbila i jedna oštra krhotina 

presekla je njegovu butnu 

arteriju – glavnu arteriju u 

vrhu noge – koja izazvala brz 

gubitak krvi. Tek venčani mladić 

umro je na putu za bolnicu. 

Prijatelji para izjavili su za 

Budite oprezni pri izboru operatera: eety za jedan poziv u 

BiH traži 19 centi, telgo 14,99, a Vectone samo 12 centi. 

primjeru poziva u BiH, postoje 

značajne razlike između operatera. 

Tako „eety“ jedan poziv u 

fisknu mrežu BiH naplaćuje sa 

19 centi po minuti, dok opera- 

medije da je venčanje bilo 

planirano od početka godine, 

i to do najsitnijih detalja. 

Tada je započeta i gradnja 

kuće u kojoj je par trebao da 

provede život. Kuća je završena 

samo nedelju dana pre 

tragičnog događaja. Pozivnice 

za venčanje poslate 

su pet meseci 

pre ceremonije. 

Mlada 

udovica 

je u 

potpunomstanju 

šoka, 

a niko od 

prijatelja i 

gostiju još uvek 

ne može da 

poveruje šta 

se desilo. 

ter „telgo“ traži 14,99 centi, a 

„Vectone“ samo 12 centi. KO- 

SMO preporučuje oprez pri 

izboru operatera putem kojeg 

ostvarujete vezu s domovinom. 

Fotos: Joca Kos/PALAVRA PRESS, wikimedia, zVg

po prvi put van hrvatske: 

najbolje novinske fotografije 

Izložba hrvatske novinske fotografije 

U Hrvatskom centru u Beču 

15.11. je otvorena izložba hrvatske 

novinske fotografije. 

Autori fotografija su članovi 

Zbora fotoreportera Hrvatske 

koji svake godine šalju svoje 

radove na natječaj. Samo protekle 

godine pristigle su 1.863 

fotografije od kojih je stručni 

žiri sačinjen od profesionalnih 

fotoreportera i novinskih 

urednika kao i svake godine 

odabrao 100 najboljih. Ova 

Nakon tisuća novinskih stranica 

i brojnih knjiga koje su 

izašle na tu temu, sada će slučaj 

Natasche Kampusch biti 

uprizoren i u obliku filma. 

Film nosi naslov „3096 dana“, 

koliko je Kampusch provela u 

zatočeništvu svoga otmičara 

Wolfganga Priklopila, a u kinima 

će se pojaviti u veljači 2013. 

godine. Prošli mjesec je predstavljen 

kratki trailer koji je pobudio 

veliko zanimanje, ponajviše 

zato što će film očigledno 

Organizatori D. Palavra (l.), 

i B. Papić (d.) s P. Tiranom. 

izložba putuje diljem Hrvatske, 

u više od deset gradova. Po 

prvi put, međutim, je izložba 

dobila priliku da otputuje i van 

granica Hrvatske. Za njenu organizaciju 

odgovorni su Drago 

Palavra, fotograf foto servisa 

PALAVRA PRESS, ujedno i 

art-director i fotograf magazina 

KOSMO iz Beča i Blaško 

Papić, predsjednik Kuturnosportskog 

društva ZAGREB 

također iz Beča. Počasni gost 

izložbe i predsjednik Zbora fo- 

Knjiga o životu Natasche Kampusch prodana je u više od 

500 tisuća primjeraka, a sada slijedi epilog i u kinima. 

Kampusch stiže u kino 

otkriti dosad nepoznate detalje 

iz slučaja Kampusch. Tako Natascha 

u traileru pleše sa svojim 

otmičarom, ide s njim na izlet 

u planine, a nagađa se da će 

film obraditi i temu njihovih 

seksualnih odnosa. Film je rađen 

prema zamisli preminulog 

autora Bernharda Eichingera, a 

računa se da će, osim zajamčene 

pažnje diljem svijeta, dobro 

popuniti i blagajne Nataschine 

tvrtke Consolea GmbH. Ista je 

prošle godine ostvarila dobit 

od 453 tisuće eura. 

Otvaranju izložbe prisustvovalo 

je oko 80 posjetitelja. 

toreportera Hrvatske Igor Nobilo 

istaknuo je bitnost izložbe 

van granica Hrvatske te se zahvalio 

na kompletnoj organizaciji 

projekta kao i Hrvatskom 

centru na ustupanju galerijskog 

prostora. Izložbu je svečano 

otvorila dr. Zdenka Weber, 

nova savjetnica za kulturu Veleposlanstva 

Republike Hrvatske 

u Austriji kojoj je otvaranje ove 

izložbe bio prvi službeni nastup. 

Izložba je otvorena pred 

oko 80 posjetitelja. 

Liyuan – glavna zvijezda 

kineskog popa i prva dama. 

Kineska 

lepa Brena 

Peng Liyuan, glavna zvijezda 

kineskog domoljubnog popa, 

iduće godine trebala bi postati 

prva dama Kine. 

Dok će Jinping, suprug popularne 

Liyuan, uskoro zasjesti u 

fotelju predsjednika države, kinesku 

javnost više zanima kako 

će se njihova glavna pop-zvijezda 

nositi s novom ulogom. 

Anastasija Buđić osvojila 

je titulu „mis šarma“. 

Srpkinja 

mis šarma 

Anastasija Buđić postala je 

nova svjetska „mis šarma“ na 

natjecanju Playboyja. 

Natjecanje se održalo na Filipinima, 

gdje je Playboy tražio 

najljepše djevojke godine u različitim 

kategorijama. „Bilo je 

sjajno. Mislim da sam nas lijepo 

predstavila u svijetu“, rekla je 

mlada i zgodna Srpkinja. 

NASMEŠI SE, 

NA VRATA KUCA 

PRAZNIČNA 

RADOST 

-10% POPUSTA 

NA WINTER- 

PROGRAMM* 

ZDRAVILIŠČE RADENCI 

TERME 3000 – MORAVSKE 

TOPLICE 

TERME PTUJ 

TERME BANOVCI 

TERME LENDAVA 

Informacije i rezervacije: 

T: 00386 2 512 22 00, 

info.shr@sava.si 

www.sava-hotels-resorts.com 

*Popust važi uz 

predočenje oglasa. 

KOSMO 11 

Oglas Zdavilišče Radenci_Kosmo_39x124 mm_3011 12/1/2012 12.indd 1:29:35 1 PM

INTEGRACIJA 

Predstavnici pokrajina usaglasili 

se oko rane potpore učenju jezika. 

pokrajine: nastaviti 

jezičku potporu 

Na sastanku pokrajinskih sekretara 

za integraciju dogovorena rana podrška 

učenju njemačkog jezika. 

Jedan od projekata koji će nastaviti 

svoje djelovanje je i rani model učenja 

u salcburškoj oblasti Pinzgau. Ovaj 

projekt osigurava da djeca čak i prije 

obavezne godine u vrtiću nadoknade 

jezičke deficite. Na konferenciji 

je dogovoreno i jačanje integracije u 

seoskim područjima u cijeloj Austriji, 

a u dalju koordinaciju biće uključen i 

Integracijski fond (ÖIF). 

Najviše novih državljana dolazi iz 

Turske i Bosne i Hercegovine. 

Sve manje novih 

Austrijanaca 

6.754 osobe 2011. godine dobili su 

austrijsko državljanstvo. 2003. godine 

državljanstvo je dodijeljeno čak 

45.112 osoba. 

Ipak, u odnosu na 2010. godinu broj 

dodijeljenih državljanstva u protekloj 

godini povećan je za 9,1%. 35,4% naturaliziranih 

Austrijanaca u prošloj 

godini rođeni su u našoj zemlji. Najviše 

naturaliziranih Austrijanaca imali 

su tursko državljanstvo, a slijedili su ih 

Bosanci i Hercegovci, Srbijanci, Kosovari, 

Rusi, Rumuni i Makedonci. 

12 KOSMO 

Wuz nudi više 

podrške za 

mlade talente iz 

BKS-zajednice. 

Mladi talenti 

u prvi plan 

pOdRŠKA. Mladi migranti u Austriji često nemaju 

šansu u odabiru škole, a nedostaje im i 

finansijska podrška roditelja. WUZ organizira 

podršku mladim talentima iz BKS-zajednice. 

uAustriji živi gotovo 

700.000 migranata porijeklom 

iz Bosne i Hercegovine, 

Crne Gore, Hrvatske 

i Srbije. Mnogi od njih još 

uvijek potpuno ne pripadaju 

austrijskom društvu, kažu nam 

u bečkom Ženskom udruženju 

za integraciju, obrazovanje i 

kulturu WUZ. 

U cilju iskorištavanja potencijala 

mladih migranata bošnjačkog, 

hrvatskog i srpskog 

porijekla WUZ je pokrenuo 

inicijativu „BKS-Talenteförderung“. 

Cilj je mladima pokazati 

da su i migranti uspješni 

članovi austrijskog društva te 

da je s boljim obrazovanjem 

moguće pronaći i atraktivnije 

poslove. Kako bi se što više 

utjecalo na svijest o uspjehu 

kod mladih ljudi, potrebni 

su najbolji primjeri iz prakse. 

Oni trebaju biti javno prikazani 

i vidljivi kod migrantskog 

stanovništva. WUZ je stoga 

krenuo s incijativom pod motom 

„Sei der Beste, sei der Erste“ 

(Budi najbolji, budi prvi). 

U okviru ovog konkursa tražili 

su se učenici s najboljim rezultatima 

u školi. Najbolji od njih 

konkursu su mogli učestvovati 

djeca i omladina od 10 do 20 

godina s porijeklom iz BiH, 

Crne Gore, Hrvatske i Srbije. 

Učenike s najboljim rezultatima 

birao je žiri, a ove godine 

javilo se 188 djece. Devet 

najboljih omladinaca dobilo 

je nagradu u vrijednosti od 

1.000 eura, sljedećih devet 

plasiranih nagrađeno je bonovima 

za obrazovanje WIFI-ja 

u vrijednosti od 300 eura, dok 

je ostalih 15 dobilo bonove za 

obrazovanje u vrijednosti od 

100 eura. 

Dodjela nagrada najboljim mladima 

uručena je na svečanosti 

28. novembra. Manifestaciji su 

prisustvovali visoki gosti, među 

kojima je u ime sekretara zas integraciju 

Sebastiana Kurza bio 

voditelj Odjela za integraciju u 

Ministarstvu unutrašnjih poslova 

Michael Girardi. 

dobili su vrijedne nagrade. U Fotos: Drago Palavra/PALAVRA PRESS, wikimedia, zVg

prva pa 

uspješna 

2. decembra ove godine 

udruženje Networking 

Youth Career (NYC) slavi 

prvu godinu postojanja. 

U središtu interesiranja udruženja 

su mladi ljudi koji često 

imaju problema u obrazovanju. 

U NYC-u kažu da „learning 

by doing“ nije ništa loše, 

posebno ako se radi o migrantima. 

Migracijska biografija 

je, naime, često dodatna poteškoća 

u građenju karijere 

pa je potrebno da se mladi 

ljudi u kompetentno prate 

na njihovom putu građenja 

karijere. Upravo to je osnovna 

misija udruženja Networking 

Youth Career. NYC se nastoji 

profilirati kao posrednik u 

kontaktu s releventnim instituacijama. 

Ciljna grupa NYC-a su mladi 

ljudi s navršenih 18 godina 

života koji traže posao, imaju 

probleme s nostrifikacijom 

stečenih diploma, trebaju 

podršku u procesu prijave za 

posao ili žele proširiti svoju 

vlastitu mrežu kontakata i 

partnera. 

Ove godine NYC je realizirao 

više uspješnih projekata, 

Sportom do 

integracije 

Početkom novembra ministar 

sporta Norbert Darabos 

i državni sekretar za 

integraciju Sebastian Kurz 

dodijelili su „Integrationspreis 

Sport 2012“. 

Nagrađen je 21 inovativni i 

samoodrživi projekt u oblasti 

integracija. Nagrada se ove 

godine dodijelila po peti put, 

a zajednički su je organizirali 

Državni sekretarijat za integraciju, 

Ministarstvo sporta, 

Mladi ljudi s navršenih 18 godina i migrantskom pozadinom 

glavna su ciljna grupa udruženja Networking Youth Career. 

između ostalih i sajam Migration.Wirtschaft.Messe 

koji 

se održao 4. i 5. maja u prostorijama 

Obrazovnog centra 

bečke Radničke komore (AK 

Wien). Na ovom sajmu učestvovalo 

je 35 kooperacijskih 

partnera i dvanaest izlagača. 

Sajam je posjetilo oko 250 zainteresiranih. 

NYC je u prvoj godini svoga 

postojanja organizirao i nekoliko 

skupova posvećenih 

karijeri. Tako se 2. jula u Kući 

Evropske unije u Beču raspravljalo 

o karijeri u politici, 

a 27. novembra tema diskusije 

bila je karijera pri institucijama 

Evropske unije. 

„Manje pričati o participaciji, 

a više živjeti participaciju: ovo 

je moto našega udruženja“, 

kaže nam predsjednica i direktorica 

Networking Youth 

Career Adela Kuliga, inače i 

sama migrantica porijeklom 

iz Poljske. Njen tim obuhvata 

13 ljudi iz sedam različitih 

nacija i govori deset različitih 

jezika. 

Udruženje NYC djeluje na 

dobrovoljnoj bazi. „Glavni 

nam je cilj zaloćiti se za mlade 

ljude, i to radimo s uvjerenjem 

i strašću. Niko ne može 

bolje shvatiti mlade ljude s 

migracijskom pozadinom 

nego mi koji je i sami imamo“, 

ističe Kuliga. 

NYC povodom prve godišnjice 

postojanja organizira i 

prvu rođendansku proslavu 

1. decembra. Za 2013. Kuliga 

najavljuje da će manifestacije 

CareerFAIR i Career- 

EVENTS ostati besplatni, a 

skupovi CareerSEMINARE, 

CareerTALKS i Career- 

EXCURSiONS biće ponuđeni 

članstvu NYC-a. 

Inovativni i samoodrživio sportski projekti i ove godine su 

nagrađeni priznanjem „Integrationspreis Sport 2012“. 

Savezna sportska organizacija 

(Bundessportorganisation). 

Sponzor je bila Coca-Cola. 

Glavni dobitnici nagrade 

u vrijednosti od 3.000 eura 

su Eggenberger Sportklub i 

ASKÖ. „U sportu ulogu ne 

igra odakle ko dolazi. Ono što 

se traži je angažman“, rekao je 

Kurz. „U sportu integracija 

funkcionira bolje nego bilo 

gdje“, istakao je Darabos. 

Kraj godine poznat je po mnogobrojnim 

vjerskim blagdanima. 

Mjeseci u znaku 

blagdana 

U novembru smo dočekali Ašuru i 

Islamsku novu godinu (obilježenu 

15. novembra). 

U decembru pored Adventa i Božića 

(25. decembra) koje slave kršćani Jevreje 

očekuje praznik Hanuka (od 9. 

do 16. decembra). Slavljenjem Hanuke 

podsjeća se na događaj iz 164. godine 

p.n.e. kada je ponovo posvećen 

jeruzalemski Tempel. 

Posebno važan blagdan za Srpsku i Rusku 

Pravoslavnu Crkvu je Božić 7. januara. 

Čestitke iz KOSMO redakcije! 

Sekretarijat za integraciju veliki 

akcenat stavlja na učenje jezika. 

Kurz prezentirao 

novi jezički portal 

Državni sekretar za integraciju zamjera 

Sebastian Kurz prezentirao 

novi portal za učenje njemačkog jezika. 

Portal www.sprachportal.at nudi infomacije 

na pet jezika, između ostalog 

i bosanskom/hrvatskom/srpskom. Na 

portalu se mogu naći informacije o 

kursevima njemačkog jezika u Austriji 

i inostranstvu kao i kursevima koje 

specijalno nudi Austrijski integracijski 

fond (ÖIF). Posjetioci tamo mogu i 

provjeriti znanje jezika. 

KOSMO 13

Darabos: „Profesionaln 

stvara mnogo novih 

radnih mesta za našu m 

20. januara 2013. godine građani Austrije 

pozvani su da uzmu učešće u referendumu 

koji će odlučiti sudbinu budućeg 

uređenja vojne obaveze u zemlji. 

20. januara iduće godine u 

Austriji će biti održan referendum 

u vezi sa budućim 

statusom savezne vojske. 

Ministar odbrane Norbert 

Darabos i SPÖ zalažu se za 

ukidanje opšte vojne obaveze, 

za uvođenje profesionalne 

vojske i neplaćene, 

dobrovoljne godine rada 

u socijalnim institucijama. 

Saveznoj vojsci potrebna 

je promena, kako bi i u budućnosti 

mogla da poverene 

joj zadatke ispunjava 

odgovorno. Trenutno, svi 

18-godišnji državljani Austrije 

muškog pola u obavezi 

su da šest meseci služe vojni 

rok u Saveznoj vojsci. Ukoliko 

vojni obveznik izbegne 

vojni poziv, sleduje mu zatvor 

i unošenje u evidenciju 

kažnjenih. SPÖ želi da ukine 

ovu prinudnu obavezu. Važni 

razlozi za to su: 

1. Nakon svršetka Hladnog 

rata pre više od 20 godina 

nestala je međusobna pretnja 

između Istoka i Zapada, a 

samim tim i razlog za postojanje 

masovne vojske koja se 

zasniva na opštoj vojnoj obavezi. 

Novi modeli upotrebe 

vojske zahtevaju modernu, 

fleksibilnu i hitro reagujuću 

armiju koja se sastoji od pro- 

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

a vojska 

Fotos: Bundesheer/Filzwieser, Bundesheer, Bundesheer/Schön 

ladež!“ 

fesionalaca i specijalista koji 

su motivisani i istovremeno 

stručni (profesionalna vojska). 

Za vreme šestomesečne 

vojne obaveze ne može 

se dobro savladati nijedna 

veština – nijedan policajac 

ne šalje se na ulicu nakon 

samo šest meseci obuke. 

2. 60% mladih regruta ne 

služe „opštem dobru“, već 

samo oficirima i komandantima: 

oni su uposleni na mestima 

vozača, kuvara ili kelnera 

i u stvari su „pomoćna 

radna snaga“ profesionalnim 

vojnicima višeg ranga. Oni 

nisu uključeni ni u kakve vojne 

aktivnosti. Država jedva 

da još može naći opravdanje 

da šalje pozive mladićima 

zbog ovih pomoćnih aktivnosti. 

3. Vojna obaveza je skupa: 

ona košta poreske platiše 

preko 200 miliona evra go- 

dišnje. Priznati ekonomisti 

zato misle da ukupni troškovi 

vojne obaveze poreske obveznike 

zapravo ukupno koštaju 

više milijardi evra, zato 

što mnogi mladići za vreme 

služenja vojnog roka nisu zaposleni 

ili ne mogu započeti 

obrazovanje. To je puno novca 

koji se umesto toga može 

uložiti u opremanje, regrutaciju 

i premije profesionalnih 

vojnika. Ministar odbrane 

Norbert Darabos se iz svih 

navedenih razloga zalaže za 

vojsku koja bi se sastojala 

isključivo od najbolje obučenih 

profesionalnih vojnika 

i jake milicijske komponente. 

Njegov model predviđa 

8.500 profesionalnih vojnika, 

7.000 ugovoraca i 9.300 profesionalnih 

vojnika milicije. 

Miliciji bi trebalo da značajno 

podići rang: dve nedelje 

obaveznih vežbi godišnje, 

spremnost za intervenciju na 

pritisak dugmeta, finansijski 

poticaji i bolja opremljenost. 

Na ovaj broj dolazi dodatnih 

6.500 civilnih službenika 

umesto dosadašnjih 8.400. 

Tako će se postići dramatično 

smanjenje birokratije. 

Ova profesionalna vojska 

bez „prinudnog služenja“ 

moći će još bolje da odgovori 

na izazove i da poboljša 

sigurnost Austrije. 

Profi-vojska nudi 

2.000 novih poslova 

Profesionalno organizovana 

vojska stvoriće i mnogo 

novih radnih mesta za 

naše mlade: prvih godina 

biće primljeno 2.550 novih 

uposlenika, nakon toga oko 

2.000 godišnje. Profesionalna 

vojska pruža i raznovrsne 

šanse za karijeru: od 

vojnika UN u inostranstvu, 

preko pilota helikoptera do 

tehničara ili generalštabnog 

oficira. Koncept takođe 

podrazumeva primamljiv 

sistem finansijskih poticaja 

i premija. Godišnje premije 

za rad u inostranstvu iznosile 

bi 7.200 evra godišnje za 

jednog vojnika – i to preko 

normalne plate! Osim toga, 

samo profesionalna vojska 

nudi godišnju premiju za 

do 9.300 pripadnika profesionalne 

milicije od 5.000 

evra godišnje. Milicija predstavlja 

dodatni angažman 

pojedinca pored njegovog 

civilnog posla i podrazumeva 

dve nedelje godišnje 

obaveznih vežbi. Pored finansijskih 

poticaja Darabos 

i SPÖ planiraju da obezbede 

mere daljeg usavršavanja, 

prekvalifikacije ili doprinosa 

za dodatne penzije za vojnike 

po ugovoru.

pOlITIKA 

Novi elektronski zdravstveni karton 

je protuustavan, tvrdi komora. 

Bečki liječnici 

protiv Stögera 

Bečka liječnička komora tvrdi 

kako je planirani elektronski 

zdravstveni karton u sukobu s 

austrijskim Ustavom. 

Glavni problem, prema njihovom 

stajalištu, predstavlja činjenica da bi 

se podaci pacijenata automatski pohranjivali 

u elektronskom sustavu 

bez prethodnog pristanka bolesnika. 

Stoga su najavili kako će izraditi 

stručno mišljenje kojim bi upozorili 

na izravni sukob ELGA-e s austrijskim 

Ustavom. 

Kurt Scheuch predsjednik je koruških 

Slobodnjaka FpK. 

Blokada u Koruškoj 

Koruška Slobodarska stranka 

(FPK) uporno blokira održavanje 

prijevremenih izbora u toj pokrajini. 

Tako su, reagirajući na zahtjev SPÖa, 

ÖVP-a i Zelene stranke za održavanje 

prijevremenih izbora, koruški 

slobodarci u studenome po dvanaesti 

put napustili svoja sjedišta u pokrajinskom 

parlamentu kako bi spriječili 

prijevremene izbore. Naime, kako to 

predviđaju koruški zakoni, za izglasavanje 

prijevremenih izbora potrebno 

je prisutstvo dvije trećine zastupnika u 

parlamentu. 

16 KOSMO 

Otvoren međureligijski centar 

Centar kralja Abdullaha 

za interreligijski dijalog 

otvoren je u prisustvu generalnom 

sekretara UN-a 

Ban Ki-Moona u Beču. 

U glavnome austrijskom gradu 

26. novembra otvoren je Centar 

kralja Abdullaha za interreligijski 

dijalog (KAICIID). 

Otvaranju je prisustvovao generalni 

sekretar Ujedinjenih 

naroda Ban Ki-Moon koji je 

otvaranje ovoga centra povezao 

s aktuelnom eskalacijom 

sukoba na Bliskom Istoku. „Ne 

treba nam ništa više već samo 

da pogledamo naslovne strane 

novina pa da razumijemo zašto 

je misija ovoga centra važna“, 

rekao je Ban na otvaranju 

Centra u bečkom Hofburgu. 

Ministri zemalja inicijatora 

ovoga centra, Austrije, Španije i 

Saudijske Arabije, istakli su također 

važnost međureligijskog 

dijaloga. 

Generalni sekretar UN-a zahvalio 

se pred brojinim zvanicama 

iz političkog i vjerskog 

života saudijskom kralju Abdullahu 

koji zbog zdravstvenih 

razloga nije mogao doputovati 

u Beč. „Večeras smo sjedinili 

naše snage kako bi proslavili 

pojačan angažman u promociji 

pröll umjesto 

prölla? 

Prema pisanju austrijskog 

dnevnika „Die Presse“, bivši 

austrijski vicekancelar Josef 

Pröll ozbiljno se zaželio političke 

pozornice. 

Pozivajući se na neimenovane 

izvore unutar ÖVP-a, „Die 

Presse“ tvrdi da bi Josef Pröll 

u doglednom vremenu mogao 

naslijediti svog ujaka Erwina na 

mjestu pokrajinskog poglavara 

Donje Austrije. Konkretno se 

nagađa da se Erwin, koji još od 

U Beču je 26. novembra ove godine svečano otvoren Centar 

kralja Abdullaha za interreligijski dijalog. 

kulturnog dijaloga i globalne 

harmonije“, kazao je Ban i istakao 

da konflikt između Izraela 

i Palestinaca kao i situacija u 

Siriji i Maliju podsjećaju na 

činjenicu da je međuvjersko i 

međukulturno razumijevanje 

iznimno važno. 

Polazna tačka za promjene 

U svom pozdravnom obraćanju 

generalni sekretar Centra 

Faisal bin Abdulrahman bin 

Muammar istakao se osvrnuo 

na kritike povodom otvaranja 

ovog centra: „Možete se zapitati 

čemu služi ovaj centar – i 

imate pravo na to. Mogu vam 

reći da će ovaj centar biti polazna 

tačka promjena“, rekao je 

bin Muammar. 

Centar ima za cilj promovirati 

poštovanje među religije i 

posreduje u međureligijskim 

konfliktima. Kritičari kažu da 

je ovaj centar alibi za Saudijsku 

Arabiju koja ne dozvoljava ispoljavanje 

drugih religija osim 

islama. 

Ministar vanjskih poslova Austrije 

Michael Spindelegger i 

njegov španski kolega Jose 

Manuel Garcia-Margallo podržali 

su osnivanje Centra. Spindelegger 

je kralju Abdullahu 

zahvalio za ovu incijativu koja 

dolazi u pravo vrijeme. Dijalog 

među religijama prioritet 

je austrijske vanjske politike. 

Pozdravne poruke poslali su i 

predsjednik Heinz Fischer i 

španski kralj Juan Carlos. 

Stopama ujaka? Bivši vicekancelar Josef Pröll mogao bi na 

mjestu poglavara Donje Austrije naslijediti Erwina Prölla. 

1992. obnaša funkciju poglavara, 

nakon isteka svojeg mandata 

neće ponovo kandidirati na 

pokrajinskim izborima, ali da 

bi ipak volio sam odrediti svog 

mogućeg nasljednika. Podsje- 

ćamo, Josef Pröll se povukao iz 

politike nakon što je u ožujku 

2011. obolio od plućne embolije. 

Josef, baš kao i njegov ujak 

Erwin, potječe iz donjoaustrijskog 

mjesta Radlbrunna. 

Fotos: wikimedia, zVg

Sie müssen nicht zuhause sein, 

um Ihr Zuhause unter Kontrolle zu haben. 

www.wienenergie.at 

Lampen Heizkörper Kleingeräte 

So einfach war Energiesparen noch nie: Mit EasyHome control können Sie mit Ihrem 

Smartphone oder Laptop jederzeit und von überall jeden einzelnen Heizkörper in 

Ihrer Wohnung steuern. Genauso wie die Stehlampe im Wohnzimmer, das Radio 

und weitere Kleingeräte. Sichern Sie sich jetzt Ihr Starterpaket auf wienenergie.at 

* Zusätzlich fällt ein monatliches Entgelt von EUR 2,50 an. Aktion gültig bis 31.01.2013 

Ihr Starterpaket 

jetzt um 

EUR 75,– 

statt EUR 99,– 

sichern! * 

Symbolfoto 

Wien Energie Vertrieb, ein Unternehmen der EnergieAllianz Austria. 

Demner, Merlicek & Bergmann

pOlITIKA 

SUČELJAVANJE. Austrijski ministar zdravlja 

Alois Stöger glavnom uredniku magazina 

KOSMO Nedadu Memiću rasvjetljava 

kontroverze i novosti oko Elektronskog 

zdravstvenog akta (ELGA) te pojašnjava 

buduću zdravstvenu reformu. 

Alois Stöger (Linz, 52), političar 

iz SPÖ-a, na mjestu 

ministra zdravlja nalazi se 

od 2008. godine. 

KOSMO: Do kraja godine 

planirate predstaviti 

okvir zdravstvene 

reforme. Kakve novosti 

možemo očekivati? 

Alois Stöger: Želimo ujediniti 

planiranje, upravljanje i finansiranje 

zdravstvenog sistema 

u okviru zajedničke odgovornosti 

zavoda za zdravstveno 

osiguranje, saveznih pokrajina i 

savezne države. Time ćemo postići 

koordinirano planiranje i 

finansiranje zdravstvenih usluga. 

Pacijentice i pacijenti imaju 

18 KOSMO 

određenu putanju u svome liječenju 

– do sada tu putanju niko 

nije nadzirao u cjelosti. Spovođenjem 

ove reforme imaćemo 

jedinstvenu odgovornost za 

cijeli tok liječenja. 

KOSMO: Kako ovim želite 

uštedjeti novac? 

AS: Ovdje se ne radi o uštedi 

novca. Želimo poboljšati 

kvalitet tako što ćemo uskladiti 

procese – tako ćemo 

izbjeći dvostruke preglede i 

strukture. U budućnosti će 

za zdravstvo biti izdvojeno i 

više novca. 

KOSMO: Predsjednik 

Ljekarske komore Artur 

Wechselberger zahtijeva 

više investicija u ljekarske 

ordinacije. Prema njemu bi 

se time moglo uštedjeti 330 

miliona eura koje se izdva- 

Intervju: Nedad Memić 

Fotografije: Drago Palavra 

ELGA će 

donijeti 

boljitak 

jaju u nepotrebne posjete 

ambulantama. 

AS: Ovdje je riječ o usaglašenom 

planiranju – u pojedinim 

regionima to može dovesti i 

do jačanja ljekarskih ordinacija. 

S ovih 330 miliona eura 

uštede ne bih se složio. 

KOSMO: Širom Austrije 

prezentirali ste Strategiju 

dječijeg zdravlja. Koji su 

nedostaci dječijeg zdravlja 

u Austriji? 

AS: Ovdje nije riječ o nedostacima, 

već o poboljšanju 

ukupne situacije. Djeca nisu 

trenutno u fokusu zdravstvenih 

ustanova. Želimo ih postaviti 

u središte zdravstvene 

strategije, npr. jačanjem i po- 

boljšavanjem njihove ishrane 

i kretanja. Uz to želimo podsticati 

upotrebu lijekova koji 

su registrirani samo za djecu. 

Želim da svaka institucija razvije 

i ponudi specijalne mjere 

dječijeg zdravlja. Konkretni 

rezultati su već vidljivi: U 

Donjoj Austriji izgradili smo 

dječiju i psihijatriju mladih 

te smo time razvili dodat- 

„Sprovođenjem predviđene reforme imaćemo 

odgovornost za cijeli tok liječenja.“

„ELGA (Elektronski zdravstveni akt) pacijentima omogućava da 

svoje zdravstvene informacije pruže na uvid ljekarima.“ 

„Želimo ujediniti planiranje, upravljanje i finansiranje zdravstvenog 

sistema“, izjavio je ministar Stöger u razgovoru za KOSMO. 

nu ponudu. Napravili smo 

također Nacionalni plan za 

ishranu, a s ministrom Darabosem 

smo u Nacionalni plan 

za kretanje ugradili i posebni 

dio namijenjen samo djeci. 

Na kraju, razvili smo i model 

rane pomoći u kojem preventivno 

utječemo na dječije 

zdravlje. 

KOSMO: Kako se može 

apelirati na roditelje kako 

bi se više brinuli o zdravlju 

svoje djece? 

pROpuST. 

„djeca trenutno 

nisu u fokusuzdravstvenih 

ustanova.“ 

AS: Sada smo u sve fondove 

zdravstvenog osiguranja 

(Krankenkasse) pozvali 

trudnice kako bi ih savjetovali 

u pogledu ishrane. Tu 

se želimo majkama obratiti 

u osjetljivoj situaciji i pružiti 

im informaciju i podršku. 

KOSMO: Uvođenje Elektronskog 

zdravstvenog akta 

(ELGA) izazvalo je proteste. 

Mnogi strahuju da bi 

ovim mjerama nastao „providni 

pacijent“. 

AS: ELGA pacijentima omogućava 

da svoje zdravstvene 

informacije pruže na uvid ljekarima. 

Usljed neuvezanosti 

informacija imamo duple nalaze 

i preglede, lijekovi se propisuju 

dvostruko. ELGA će pružiti 

više informacija i poboljšati 

tretman pacijenata. 

KOSMO: Zbog čega onda 

Ljekarska komora protestira 

protiv ELGA-e? Kao 

glavni uzrok navode nedovoljnu 

zaštitu podataka? 

AS: Kod mene dolaze ljekari 

koji mi kažu da je uvođenje 

ELGA-e neophodno. Znam 

da Ljekarska komora ima 

određene zadrške oko ovoga 

zakona. Pri javnoj debati u 

Parlamentu dobili smo jasnu 

podršku ljekara koji su uvjereni 

u ispravnost ovog projekta. 

Ono što me posebno 

raduje: velik broj građana je 

također uvjeren u ispravnost 

ELGA-e. Što se tiče zaštite 

podataka: osigurali smo da 

ona bude mnogo bolja u odnosu 

na sadašnje zakonsko 

rješenje. Svi pacijenti mogu 

preispitati ko je je imao uvid 

u njihove zdravstvene podatke 

– to je bitan momenat! U 

slučaju kreditne ili bankomat 

kartice ne možete saznati ko 

je imao uvid u vaše informacije. 

Predvidjeli smo i kazne 

ukoliko dođe do zloupotrebe 

zaštite podataka. 

KOSMO: Neki predstavnici 

Ljekarske komore javno su 

apelirali na građanstvo da 

ne pristanu na pohranjivanje 

podataka. Kako ćete privoljeti 

Ljekarsku komoru na 

saradnju po ovom pitanju? 

AS: Zakonski smo osigurali 

da svi ljekari moraju pohranjivati 

zdravstvene podatke. 

Pacijenti, na drugu stranu, 

imaju pravo da znaju kakvi 

su im zdravstveni podaci. To 

je veliki napredak. 

KOSMO: Pacijenti mogu i 

izabrati koje zdravstvene informacije 

će biti pohranjene 

u bazu podataka ELGA. Ima 

li selektivno pohranjivanje 

informacija uopće smisla? 

AS: U principu se pohranjuju 

sve relevantne zdravstvene 

informacije. Ukoliko 

postoje ljudi koji ne žele da 

im se pohranjuju informacije, 

KAzNE. 

„zloupotreba 

podataka za 

sobom povlači 

kaznu.“ 

onda to mogu prijaviti posebnom 

uredu za žalbe (Widerspruchsstelle 

op.aut.). U tom 

slučaju dobiće potvrdu da se 

njihovi podaci neće čuvati. Ja, 

međutim, apeliram da pohranjuje 

svoje zdravstvene podatke. 

To je jednostavan proces, jer 

nismo željeli stvarati preveliku 

birokratiju, već ljudima pružiti 

zaštitu podataka i slobodu pri 

pohranjivanju istih. 

„Svi pacijenti mogu preispitati ko je imao 

uvid u njihove zdravstvene podatke!“ 

KOSMO: Prema upravo 

usvojenom Zakonu ljekari 

mogu dobrovoljno vršiti 

uvid u ELGA-u, ukoliko to 

ne učine, slijede im sankcije. 

Nije li ovo prividna dobrovoljnost? 

AS: Svi ljekari moraju pohraniti 

relevantne podatke u 

sistem ELGA-e. Onaj ljekar 

kojem je pacijent ukazao povjerenje 

ima pravo pogledati 

u bazu podataka. Za ljekara 

ne postoji obaveza da koristi 

te podatke. Ljekari su, međutim, 

prema drugim kriterijima 

svoje struke obavezni da pacijentima 

ukažu najbolji mogući 

tretman. Tu spada i što bolje 

informiranje o pacijentovom 

zdravstvenom stanju, između 

ostalog i korištenjem ELGA-e. 

KOSMO: U medijima je 

kolportirana vijest o vašoj navodnoj 

smjeni s funkcije ministra 

zdravlja nakon sljedećih 

izbora. Kanite li ostati na 

ovoj funkciji i nakon 2013? 

AS: Želim ostvariti dobre rezultate 

na sljedećim izborima. 

Tek tada ću odlučiti šta dalje. 

Lesen Sie diesen Beitrag in der 

deutschsprachigen Beilage! 

KOSMO 19

pOlITIKA 

Arsenović: Samostalni djelatnici u 

Beču u teškoj su situaciji. 

ukinuti 

participaciju 

Novčanu participaciju pacijenata 

za liječničke preglede treba ukinuti 

kada je riječ o samostalnim djelatnicima. 

Zahtijevaju to predstavnici Bečke liječničke 

komore, Socijaldemokratske 

i Zelene stranke. Istom inicijativom 

traže ukidanje participacije samostalnih 

djelatnika od 20%. „Samostalni 

djelatnici su u teškoj situaciji, a ovi 

propisi ih dodatno kažnjavaju“, rekao 

je Hans Arsenović, glasnogovornik 

gospodarstvenika u Zelenoj stranci. 

Hoće li Komunistička partija ući u 

gradsku vladu štajerskog Graza? 

Graz: ÖVP u pregovorima 

s KPÖ-om 

Austrijska narodna stranka (ÖVP) 

na razini Graza pregovara o sklapanju 

koalicije s komunistima. 

Pregovori su započeti nakon izbora 

na kojima je Komunistička partija 

(KPÖ) potvrdila status druge najjače 

političke snage u Grazu. Prema izjavi 

čelnice gračkih komunista Elke Kahr, 

„pregovori bi mogli potrajati nekoliko 

tjedana“. Središnje pitanje je tko će 

podržati Siegfrieda Nagla (ÖVP) u izborima 

za gradonačelnika, a on sam ne 

isključuje ni koaliciju s komunistima. 

20 KOSMO 

predstavljeni rezultati Charte 

Bečka dogradonačelnica 

Maria Vassilakou i gradska 

ministrica za integraciju 

Sandra Frauenberger predstavile 

rezultate projekta 

„Wiener Charta“ 

Od 19. marta do 14. oktobra 

stanovništvo Beča imalo 

je priliku da se izjasni kakav 

suživot žele u gradu. „Izjašnjavanje 

je bio veliki uspjeh“, 

prokomentirale su Vassilakou 

i Frauenberger. „Projektom 

'Wiener Charta' krenuli 

smo svjesno putem kojeg 

ćemo zajedno proći sa svim 

Bečlijama i Bečankama“, naglasile 

su. 

U okviru projekta Wiener 

Charta oformila se 651 grupa 

u kojoj su stanovnici diskutirali 

o sedam tema suživota 

u Beču. „Do posljednjeg 

dana organizirale su se diskusije. 

U tome nas je podržalo 

325 partnerskih organizacija“, 

naglasila je Frauenberger 

i dodala: „Ovim projektom 

smo razapeli mrežu dijaloga 

po cijelom gradu.“ Rezultati 

Charte: www.charta.wien.at 

Wiener Charta pomogla je 

razvijanju kulture dijaloga. 

Austrija podržala Palestinu 

Naša zemlja podržala je palestinski 

zahtjev za priznavanje 

statusa članice posmatrača 

Ujedinjenih naroda. 

Generalna skupština UN-a 

29. novembra podržala je palestinski 

zahtjev. O ovome su 

se složili savezni predsjednik 

Heinz Fischer, kancelar Werner 

Faymann i vicekancelar 

Michael Spindelegger. Na 

posljednoj sjednici Savezne 

vlade vicekancelar je predlo- 

žio da Austrija glasa za palestinski 

zahtjev jer mu je cilj u 

međuvremenu promijenjen. 

Palestinski predstavnici sada 

ne žele članstvo u UN i drugim 

internacionalnim organizacijama, 

a neće postavljati ni 

druge uslove za početak pregovora 

s Izraelom. Situacija 

između Palestinaca i Izraela 

eskalirala je u novembru ubistvom 

jednog od vođa Hamasa, 

a međusobni raketni napadi 

prekinuti su primirjem. 

palestina je dobila status 

članice posmatrača UN-a. 

Odustali od manjeg Nationalrata 

Unatoč suprotnim planovima 

koje je imala austrijska 

Vlada, broj zastupnika u Nationalratu 

neće biti smanjen 

sa 183 na 165 mjesta. 

Inicijativa za smanjenje broja 

zastupnika, koja je trebala biti 

donesena u sklopu priželjkivanog 

„paketa demokracije“ 

(Demokratiepaket), doživjela 

je debakl budući da je naposlijetku 

odbijena čak i od onih 

koji su je zagovarali. „Za takvu 

odluku trebali bismo podršku 

oporbenih redova, a nju nema- 

mo“, rekao je Josef Cap, čelnik 

zastupničkog kluba Socijaldemokratske 

stranke. Kako su, 

međutim, objavili bečki mediji, 

vladajući SPÖ i ÖVP mogli su 

i sami donijeti reformu Zakona 

o parlamentu bez dvotrećinske 

većine. Očigledno je da je Vlada 

odustala od zacrtanih reforma, 

a planovi su naišli i na otpor 

oporbene Slobodarske (FPÖ) i 

Zelene stranke. „Ovom reformom 

štedjelo bi se na krivom 

mjestu. Nationalratu ionako 

treba dati veći značaj“, rekao je 

Harald Vilimsky iz FPÖ-a. 

zVg 

wikimedia, Palavra, Drago 

planirane reforme austrijske 

vlade pale su u vodu. Fotos:

Symbolfoto 

Eine Marke der Daimler AG 

Integraciona konferencija 

na temu obrazovanja 

Integraciona služba Gornje 

Austrije organizovala 

je 7. novembra jednodnevnu 

konferenciju čija je 

glavna tema bila posvećena 

temi obrazovanja. 

Konkretnije govoreći, konferencija 

se bavila mestom 

ukrštanja škole i budućeg 

poziva, kao i strategijama za 

izbegavanje viših tzv. „dropout“ 

kvota, tj. učenicima 

koji prekidaju svoje obrazovanje. 

Svrha skupa bila 

je i razmena informacija o 

tekućim projektima između 

brojnih organizacija i udruženja 

koja su aktivna na polju 

integracije kao i glasanje 

o planiranim aktivnostima. 

Pored toga, diskutovalo se 

o iskustvima Integracione 

službe Gornje Austrije u 

radu na polju integracije u 

opštinama. 

Posebno važna tema godišnje 

integracione konferencije 

je poboljšanje zajedničkog 

rada pojedinačnih aktera u 

ovoj oblasti. Održavanje ove 

manifestacije predviđeno je 

Integracionim smernicama 

Gornje Austrije, a u prvom 

planu, pored razmene informacija, 

stoji i obrađivanje 

konkretnih važnih tema i 

oblasti aktivnosti. 

Integracija: interdisciplinarna 

materija 

Integraciona služba Gornje 

Austrije postoji već deset godina. 

Ona je organizaciono pozicionirana 

u okviru resora za socijalna 

pitanja. Pod vođstvom 

Dr. Renate Müller (l.), opunomoćenica za integraciju Gornje 

Austrije, organizovala je konferenciju o obrazovanju. 

opunomoćenice za pitanja 

integracije Dr. Renate Müller, 

Integraciona služba se stara za 

veće razumevanje integracije 

kao interdisciplinarne materije. 

Više informacija o Integracionoj 

službi potražite na: 

www.integrationsstelle-ooe.at 

Inicijativa: 

www.sozial-landesrat.at 

Perfektion bis ins 

Kleinste – den Preis. 

Die C-Klasse von Mercedes-Benz: Innovative Antriebe, 

hochwertige Ausstattung und ausdrucksstarkes Design. 

Jetzt zum sensationellen Aktionspreis. Sichern Sie sich 

zusätzlich Euro 1.500,– Eintauschprämie bei Rückgabe 

Ihres Gebrauchtwagens an Ihren Mercedes-Benz Partner. 

Kraftstoffverbrauch (NEFZ) 4,4–7,6 l/100 km, CO 2 - 

Emission 117–178 g/km. www.mercedes-benz.at/aktion 

Jetzt in Aktion: Die C-Klasse ab Euro 29.950,– 

C 180 CDI Limousine ab Euro 29.950,–. Auch als sportlich-praktisches 

C 180 CDI T-Modell ab Euro 30.950,–. Alle Details zur Eintauschprämie 

unter www.mercedes-benz.at/aktion. Aktion gültig für Kaufvertragsabschlüsse 

bis 31.12.2012.

pOlITIKA 

Hrvatske generale u Zagrebu je 

dočekalo više od sto tisuća ljudi. 

Gotovina i Markač 

slobodni ljudi 

Međunarodni kazneni sud za bivšu 

Jugoslaviju izrekao je oslobađajuću 

presudu hrvatskim generalima Mladenu 

Markaču i Anti Gotovini. 

Markač i Gotovina oslobođeni su svih 

optužbi, a Haaški sud utvrdio je da 

vojno-redarstvena akcija Oluja nije 

bila „zločinački poduhvat“, kao što 

je to sugerirala prva i nepravomoćna 

presuda. Dok su u Zagrebu generali 

dočekani kao heroji, u Srbiji je presuda 

izazvala kolektivno razočaranje, ali 

i prosvjedne reakcije srbijanske Vlade. 

Vojislav Koštunica je protiv EU, a 

priželjkuje „neutralnu Srbiju“. 

Koštunica: 

Odustanimo od Eu 

Vojislav Koštunica, predsjednik Demokratske 

stranke Srbije, zauzeo se 

protiv približivanja te zemlje Europskoj 

Uniji. 

Takvo mišljenje Koštunica je iznio 

nakon oslobađajuće presude Haaškog 

suda hrvatskim generalima Anti Gotovini 

i Mladenu Markaču. Ističući kako 

„EU putem Haškog tribunala ponižava 

Srbiju“, čelnik DSS-a predložio je da 

Srbija postane neutralna zemlja koja 

neće biti dio najveće europske obitelji. 

22 KOSMO 

Strasser 

pred sudom 

Politički analitičari ocjenjuju 

da će proces protiv bivšeg 

evropskog poslanika Ernsta 

Strassera biti i suđenje korumpiranom 

političkom sistemu 

Austrije. 

Početak suđenja bivšem ÖVPovom 

ministru unutrašnjih 

poslova i kasnijem poslaniku 

Evropskog parlamenta Ernstu 

Strasseru na Pokrajinskom 

sudu u Beču (Straflandesgericht, 

op.aut.) privukao je veliki 

interes medija i javnosti. 

Podsjetimo, protiv Strassera 

je podignuta optužnica zbog 

pokušaja nezakonitog lobiranja 

i korupcije. Krunski dokaz 

je amaterski video dvoje britanskih 

novinara „Sunday Timesa“ 

koji su se krajem 2010. 

godine pod krinkom predstavnika 

jednog konsultantskog biroa 

u briselskom restoranu od 

Strassera pokušali dobiti informacije 

na koji je način moguće 

utjecati na donošenje zakona 

u Evropskom parlamentu. 

Strasser im je tada iznio svoju 

cijenu: 100.000 eura u godini. 

Ovaj video izazvao je zgražanje 

evropske i austrijske javnosti, a 

za cilj je imao Strasserovu ostav- 

Sanader 

osuđen 

Bivši hrvatski premijer Ivo 

Sanader osuđen je na deset 

godina zatvora zbog primanja 

mita od Hypo banke i mađarske 

naftne grupe MOL. 

Presudu je donio zagrebački 

Županijski sud osudivši Sanadera 

zbog toga što je, zlouporabljujući 

svoj tadašnji položaj, 

pribavio protupravnu imovinsku 

korist od 3,5 milijuna kuna. 

Sud je naložio da Sanader isti 

iznos mora vratiti državi u 

Ernst Strasser na optužbe da je uzimao mito, odgovara protuoptužbama 

o umiješanosti stranih tajnih službi. 

ku u Evropskom parlamentu i 

ÖAAB-u, najznačajnijoj organizaciji 

ÖVP-a koja predstavlja 

zaposlene u našoj zemlji. 

Strasserovo pojavljivanje pred 

sudom obilježilo je njegovo 

izjašnjavanje nevinim. U verziji 

koju su Strasser i njegov advokat 

Thomas Kralik ponudili 

sudu mnogo je brizantnih detalja. 

Po njima, Strasser je već 

između 2000. i 2004. stajao 

pod prismotrom tajnih službi. 

„Već 2002. posumnjao sam da 

mi se jedna strana tajna služba 

pokušava približiti preko 

moje žene“, izjavio je Strasser 

na sudu. Iz toga razloga su britanski 

novinari prema Strasserovoj 

verziji ustvari nasjeli na 

njegovu zamku. Strasser se tako 

„namjerno“ upustio u pregovore 

s novinarima. „Trebao sam 

dokaze. Pretpostavljao sam da 

su u pitanju američki agenti“, 

rekao je Strasser i dodao da se 

za pomoć nije mogao obratiti 

Saveznoj službi za zaštitu ustavnog 

poretka (BVT) jer su ga 

prilikom ranijih upozorenja na 

djelovanje tajnih službi „gotovo 

ismijali“. 

Do deset godina 

Ukoliko mu se dokaže krivica, 

Strasser bi mogao služiti kaznu 

od jedne do deset godina. 

Državna tužiteljica Alexandra 

Maruna objašnjava Strasserovo 

ponašanje ovako: „Strasser 

je obećavao sve kako bi izašao 

u susret željama klijenata“. Po 

ocjenama političkih analitičara 

i novinara ovaj proces Ernstu 

Strasseru proces je cijelom političkom 

sistemu Austrije. Tako 

dnevnik „Die Presse“ piše da je 

krunski video dokaz „arogancije, 

samovolje, nadmenosti i 

beskrupuloznosti“. 

Sanader, koji je bio na čelu hrvatske vlade od 2003. do 

2009., osuđen je na 10 godina zatvora zbog primanja mita. 

roku od 15 dana, a u presudi 

je utvrđeno kako je Sanader 

utjecao na brzo širenje Hypo 

banke u Hrvatskoj, ali i pogodovao 

MOL-u kako bi preuzeo 

upravljačka mjesta u hrvatskoj 

Ini. „Nesporna je činjenica da 

je Hypo banka 1994. bila pot- 

zVg 

puno anonimna u RH, a potom 

doživjela strelovit uspon“, 

wikimedia, 

izjavio je sudac Ivan Turudić, 

predsjednik Županijskog suda. Fotos:

Antikorupcijska 

komisija i za Beč 

Plavi kritikuju „Skylinkdebakl“ 

i rastuće troškove 

za izgradnju Glavne železničke 

stanice. 

„Bečki SPÖ, kao i njihov jedva 

primetni koalicioni partner, 

očigledno posmatraju grad 

kao samouslužnu radnju“, izjavio 

je za medije šef kluba FPÖa 

Johann Gudenus. „Najnoviji 

primer za to su poslovi oko 

Glavne železničke stanice u 

Beču, za koju se bez problema 

novac poreznih obveznika 

oberučke bacao kroz prozor“, 

rekao je Gudenus. Takođe je i 

„Causa Stadthallenbad“ („Slučaj 

gradskog bazena“), prema 

mišljenju šefa kluba FPÖ-a, 

potpuni promašaj. „Polako ali 

sigurno bečka crveno-zelena 

Meine, deine, 

unsere Welt 

Nachbarschaftsfest 

Vielfalt & 

Brauchtum 

Generationenaustausch 

Hofsingen 

Kino & 

Diskussion 

Nudeldankfest 

Begegnungsnachmittag 

Peace 

Peers 

koalicija od glavnog grada pravi 

vic kojem se smeje cela Evropa“, 

žali se Gudenus. Bečki 

FPÖ je šokiran: svaki korisnik 

aerodroma koji kroči na terminal 

bečkog aerodroma za odlazne 

i dolazne letove mora da 

pripazi da se u hodu ne saplete 

na podne obloge koje se od 

skoro za tlo pričvršćuju lepljivim 

trakama – i pored toga što 

je izrada ovog „diletantskog 

građevinskog posla“ izvorne 

troškove prerasla dva puta. 

Građevinarstvo 

i nepotizam 

„Bečki SPÖ je u prestonici 

očigledno uspostavio mafijašku 

spregu između građevinske 

branše i nepotizma kako bi 

se bogatio na novcu Bečlija i 

Siedlungsfest 

Spieleabend 

Interreligiöses 

Fußballturnier 

Generationencafé 

Solarkochen 

Gemeinsam 

Gartln 

Šef kluba FPÖ-a Johann Gudenus optužuje bečku vlast 

za nepravilnosti u ophođenju novcem za projekte grada. 

Bečlijki“, požalio se Gudenus 

i obećao da Slobodnjaci neće 

dugo skrštenih ruku posmatrati 

šta se čini. „Bečki FPÖ pokrenuće 

sva sva raspoloživa parlamentarna 

i vanparlamentarna 

sredstva kako bi se ovakvom 

Für ein besseres Zusammenleben in der Steiermark: 

Die kleinen Schritte zählen. 

MieterInnen- 

Beirat 

Menschenrechtspfad 

Willkommen, 

Nachbar! 

Steiermark. Wir halten zusammen. 

ponašanju stalo na put“, izjavio 

je šef kluba bečkog FPÖ-a i dodao 

da postoje i indicije u vezi 

sa ilegalnim partijskim finansiranjem: 

„Stroga parlamentarna 

kontrola može doneti red u ovo 

sumnjivo stanje.“ 

Sie haben die Idee. 

Wir unterstützen Sie 

bei der Umsetzung. 

� Beratung 

� Planung 

� Förderung bis zu EUR 1.000 

Mehr Information: 

www.zusammenlebengestalten.at 

info@zusammenlebengestalten.at 

0316/836287 

Einreichfrist für Ihre Idee: 

28. Februar 2013

dONJA AuSTRIJA 

25 miliona za 

parking mesta 

Donja Austrija će u naredne 

tri godine otvoriti 

3.730 dodatnih „Parkand-Ride“ 

mesta za pendlere 

iz ove pokrajine. 

Ulaganje u ovaj projekat 

iznosiće 25 miliona evra, 

izjavili su za medije pokrajinski 

poglavar Erwin Pröll 

i pokrajinski ministar Karl 

Wilfing. Ovim paketom 

mera reaguje se na novonastalu 

situaciju koju su prouzrokovala 

izmenjena pravila 

naplate parkiranja u Beču, 

obrazložio je poglavar Pröll. 

Okolo 250.000 pendlera 

(osoba koje svakodnevno na 

putu do posla prelaze duže 

razdaljine, prim. ur.) i uče- 

24 KOSMO 

nika putuje između Donje 

Austrije i Beča. Pored toga, 

u poslednjih nekoliko nedelja 

svojim zahtevima oglašavaju 

se i bečki preduzetnici 

za koje naplata parking 

mesta predstavlja dodatno 

opterećenje. „U našem slučaju 

je to osetno: nova pravila 

naplate parkiranja štete 

Beču kao sedištu preduzeća, 

što predstavlja veliku šansu 

za Donju Austriju kao mesto 

biznisa.“ 

Prezentovani paket mera 

podeljen je na kratkoročne 

mere, u okviru kojih će 

nastati dodatnih 1.730 parking 

mesta, kao i nadgrađujuće 

mere koje će biti sprovedene 

do 2015. godine, a 

Poglavar Pröll u 

poseti Berlinu 

Pokrajinski poglavar Donje 

Austrije Erwin Pröll 

susreo se sa Merkelovom, 

Schäubleom i Lammertom 

i razgovarao o budućoj regionalnoj 

saradnji. 

Buduća politika EU za regionalni 

razvoj bila je određujuća 

tema brojnih susreta 

pokrajinskog poglavara 

Dr. Erwina Prölla za vreme 

njegove dvodnevne posete 

nemačkoj prestonici Berlinu. 

Tom prilikom je Pröll, 

kao prvi poglavar jedne austrijske 

pokrajine, primljen 

i od strane savezne kancelarke 

Dr. Angele Merkel. 

Pored toga, održani su radni 

sastanci i sa ministrom 

finansija Dr. Wolfgangom 

Schäubleom, predsednikom 

saveznog parlamenta Dr. 

Norbertom Lammertom 

i šefom kabineta savezne 

kancelarke Dr. Ronaldom 

Pofallom. „Razgovori su 

nas još jednom odveli korak 

napred u zajedničkom naporu 

da i u sledećem ciklusu 

raspodele pomoći sredstva 

dobiju i nerazvijeniji, potrebitiji 

regioni. Svi učesnici 

razgovora pokazali su razumevanje 

za želje i potrebe 

Donje Austrije i drugih regiona. 

Jer se još uvek radi o 

tome da se sredstvima za regionalni 

razvoj ublaže razlike 

i dispariteti koji postoje 

između različitih regiona, ili 

barem da se ne uvećavaju“, 

izjavio je Pröll. 

Poglavar DA Erwin Pröll (d.) i pokrajinski ministar Karl 

Wilfing: 3.730 dodatnih parking mesta do 2016. 

u okviru kojih će nastati još 

2.000 mesta. Na ovaj način 

dobiće se dodatna parking 

mesta u opštinama Purkersdorf, 

Unterpurkersdorf, 

Tullnerbach-Pressbaum, 

Rekawinkel, Deutsch-Wagram, 

Gänserndorf, Gerasdorf, 

St. Andrä-Wördern, 

Erwin Pröll je prvi poglavar jedne austrijske pokrajine koji 

se zvanično susreo sa kancelarkom Angelom Merkel. 

Povod za Pröllovu posetu 

bio je prijem ambasade Republike 

Austrije u Berlinu 

koji se tradicionalno održava 

svake godine u predvečerje 

Nacionalnog praznika 

Austrije 26. oktobra. Ove 

godine je domaćin prijema 

bila Donja Austrija koja 

je iskoristila priliku da se 

Korneuburg, Mödling, 

Ebreichsdorf, Gumpoldskirchen 

i Baden, a uz to 

još naknadnih 600 parking 

mesta pored železničke 

stanice Tullnerfeld i 300 u 

Straßhofu. „Ova nova mesta 

moćiće se koristiti još ove 

godine“, rekao je Pröll. 

predstavi kao turistička destinacija 

i mesto za uživanje. 

Tom prilikom Pröll je naglasio 

razvoj i postignuća Donje 

Aus trije iz nedavne prošlosti. 

Više informacija na: 

www.integrationsstelle-ooe.at 

Inicijativa: 

www.sozial-landesrat.at 

Fotos: zVg

Svim svojim čitateljkama i čitaocima zahvaljujemo se 

na povjerenju, a našim partnerima na saradnji. Svima želimo 

sretne predstojeće praznike i puno uspjeha u Novoj godini! 

Wir bedanken uns für die vertrauensvolle Zusammenarbeit 

und wünschen Ihnen frohe und besinnliche Festtage sowie 

Gesundheit, Glück und Erfolg für das kommende Jahr! 

www.kosmo.at

pOlITIKA 



„Već osam 

godina 

u regionu“ 

pORR. Građevinski koncern Porr AG jedanje 

od najvećih u toj branši. Sa direktorom 

Porr Bau GmbH Walterom Reckerzüglom 

razgovarali smo, između ostalog, o poslovima 

u Jugoistočnoj Evropi. 

KOSMO: Kako se kriza 

ispoljava na građevinarsku 

branšu? 

Walter Reckerzügl: Osjećamo 

posljedice ekonomske krize 

– posebno mnogo se štedi 

u Istočnoj Evropi. Države štede, 

a i privatni projekti se po- 

„Osećamo posledice ekonomske krize – posebno 

mnogo se štedi u Istočnoj Evropi.“ 

vlače. Mi smo za ovu situaciju 

dobro pripremljeni, posebno 

na našim primarnim tržištima 

u Austriji, Njemačkoj, 

Švicarskoj, Poljskoj i Češkoj. 

U posljednjih dvije godine 

je naš obrt, srećom, relativno 

konstantan. 

KOSMO: Jugoistočna Evropa 

je region kojem je potreban 

razvoj. Kako se Porr pozicionira 

na ovom tržištu? 

WR: U Jugoistočnoj Evropi 

prisutni smo već osam godina. 

Tamo je najveća razvojna potreba 

u oblasti infrastrukture. 

Mi posjedujemo iskustvo i 

„know how“ i želimo ih tamo 

prenijeti. 

KOSMO: Strabag je uspeo 

da se u nekoliko posljednjih 

godina dobro pozicionira u 

Jugoistočnoj Evropi. Koje 

niše su još otvorene za Porr? 

WR: Porr je upravo završio s 

poslom saniranja autoputa E 

75 u Beogradu, ali naša najjača 

ekspertiza leži u oblasti velikih 

inženjerskih zahvata i betonskih 

konstrukcija, kao i zaštite 

životne sredine. Također smo 

u Srbiji izgradili dvije deponije. 

KOSMO: Za doček Nove 

2012. godine otvoren je beogradski 

most preko Save 

koji je sagradio Porr, a koji 

se računa u veoma zahtjevne 

tehničke projekte. 

WR: U pitanju je jedan od 

najvećih mostova na svijetu 

s jednim asimetričnim pilonom 

(stubom, prim. red.), 

postavljenim na špicu riječnog 

ostrva Ade Ciganlije. U 

pitanju je pravo majstorstvo, 

jer je temelj pilona zahtijevao 

postavljanje 113 šipova. 

Ukoliko ikada dođe do zemljotresa 

u Beogradu, čovjek 

može mirne duše građanima 

poručiti da odu na ovaj most 

– to je najsigurniji objekat u 

Beogradu! 

„U regionu Jugoistočne Evrope želimo da se fokusiramo 

na projekte zaštite životne sredine.“ 

KOSMO: Jeste li imali ikakvih 

problema pri gradnji? 

WR: Problema je bilo, ali su svi 

oni, srećom, riješeni veoma pragmatično 

i kolegijalno. 

KOSMO: Porr je također 

nedavno okončao projekat u 

Srbiji na obnovi željezničke 

mreže. Planirate li neke slične 

projekte? 

WR: Željeznica je za nas veoma 

bitna, zato što u cijelom 

regionu ima ogromne potrebe 

za poboljšanjem ovog sektora. 

2007. smo završili dva velika 

željeznička projekta u Bosni i 

Hercegovini, a 2009. u Srbiji. 

Pored toga, u ovom regionu 

„Naš most u Beogradu je najsigurniji 

objekat u tom gradu“, tvrdi Reckerzügl. 

želimo da se dodatno fokusiramo 

na projekte iz oblasti životne 

sredine, tretmana vode, 

upravljenja otpadom i prerade 

otpadnih voda. 

KOSMO: Koju ulogu igraju 

vaši zaposleni koji su poreklom 

iz Jugoistočne Evrope? 

WR: Kod nas rade ljudi s migrantskim 

poreklom, posebno 

na kancelarijskim poslovima. 

Oni nam pomažu da razvijemo 

poslove u saradnji s partnerima 

u regionu. 

KOSMO: U kojim oblastima 

obrazujete mlade? 

WR: Pretežno u tehničkim 

branšama i malo manje u trgovačkoj 

struci. Izuzetno smo ponosni 

na naše centre za obuku, 

a takođe smo za naš angažman 

u ovoj oblasti nagrađeni od 

strane Ministarstva privrede. 

Lesen Sie diesen Beitrag in der auf 

deutschsprachigen Deutsch unter www.kosmo.at Beilage! 

„Mi posedujemo iskustvo i ’know how’, a želimo 

da ih prenesemo Jugoistočnoj Evropi.“

ezahlte Anzeige 

Mein Herrl ist 

dressiert: Er räumt 

hinter mir auf. 

Wau! Da haben 

die Ordnungsberater 

ganze 

Arbeit geleistet. 

OrdnungsberaterInnen für mehr Lebensqualität. WIENER WOHNEN. Immer besser. 

Durchs Reden kommen d´Leut zam. 

Während sich die große Mehrheit der Gemeindebau-BewohnerInnen an 

die Spielregeln hält, gibt es leider immer wieder auch „Fouls“ wie Lärmbelästigungen 

oder Sachbeschädigungen. Deshalb kümmern sich unsere 

OrdnungsberaterInnen um die Einhaltung von Sauberkeit und Ordnung. 

www.wienerwohnen.at Immer für Sie da 05 75 75 75 

UNIQUE

BuSINESS 

Država 

Piše: Milan Ilić 

kao 

MARKETING. poslovni svet odavno je razvio 

i razvija robne marke (brendove), oznake 

kvaliteta i porekla određenih proizvoda. 

Međutim i cele države možemo da promatramo 

kao manje ili više prestižne marke. 

Kakav je status Austrije na međunarodnim 

rang listama brendiranih država? 

28 KOSMO 

Nedavno sam na jugu Srbije, 

od jednog individualnog 

poljoprivrednog 

proizvođača, čuo: „Moram 

da brendiram svoju rakiju!“ 

Ovaj seljak nije završio ekonomski 

fakultet, ali i njemu 

je danas jasno da bi s definisanom, 

lako prepoznatljivom 

oznakom kvaliteta i porekla 

svojeg alkoholnog pića, iza 

koje stoje određene, od ku- 

paca očekivane vrednosti ove 

vrste proizvoda, mogao da se 

razlikuje od konkurencije i 

postigne veću zaradu. 

Legitimacija 

željenih vrednosti 

U savremenom društvu, kojim 

dominira marketing (pogledajte 

samo šta je u svetu uradio 

Red Bull!), politika marke 

proizvoda ima važnu ulogu i 

Fotos: iStockphoto, zVg

end 

za potrošača i za proizvođača. 

Marka proizvoda („brend“, od 

engleskog brand, reči koja je 

originalno označavala žig) daje 

određena jamstva kvaliteta, 

ponekad i prestiž. Nabavljanjem 

određenih marki, kupac 

sebi zapravo kupuje viši status. 

Primera za ovo je mnogo, od, 

recimo, ženskih cipela Louboutin, 

Armanijevih odela, 

satova Rolex, tašni Louis Vu- 

itton, automobila Ferrari itd. 

One nisu jedine ni u svojoj grani 

– na primer kod automobila 

prestižan imidž imaju takođe 

Porsche i Rolls-Royce, kao i 

više drugih marki – ali svaka od 

njih ima nekakav nadprosečan 

imidž i povezujemo je s određenim 

vrednostima. S druge 

strane, proizvođaču marka 

olakšava pozicionisanje određenog 

proizvoda ili serije pro- 

izvoda na tržištu, te mu olakšava 

propagandu i distribuciju. 

Kod kupaca stvorena lojalnost 

prema marki proizvoda štiti 

proizvođača od konkurencije, 

navodi kupca na opetovane 

kupovine, pri čemu je spreman 

da za proizvod s markom plati 

i znatno više nego za bezimeni 

proizvod, onaj koji je bez (poznate) 

marke. Logično, zato su 

proizvodi s markom permanentno 

skuplji od identičnih 

ili veoma sličnih bez marke. 

Samo propaganda 

ne pomaže 

I cele države mogu da budu 

„brend“, ne samo kao turistički 

ciljevi, dosetio se 1998. Simon 

Anholt. Ovaj britanski marketinški 

stručnjak, danas savetnik 

više država, artikulisao je prvi 

ideju da i reputacija pojedinih 

zemalja može da se meri, izgrađuje 

i da se njome upravlja. 

Iako je naučna teorija „nacionalnog 

brendiranja“ još u 

začecima, mnoge države već 

odvajaju resurse upravo za 

ovakve projekte. Cilj im je da 

unaprede svoju poziciju na 

globalnom tržištu, znajući 

da bi eventualno poboljšanje 

ovakve opšte reputacije rezultiralo 

značajnim povećanjem 

turističkog interesa, kao i interesa 

investitora, da bi privuklo 

talentovanu i kreativnu radnu 

TRKA. 

Sve ozbiljne 

države aktivno 

rade na svom 

nacionalnom 

brendiranju. 

snagu, te povećalo kulturni i 

politički uticaj države u svetu. 

Mnoge države aktivno rade na 

svojem nacionalnom brendiranju, 

težeći da se bolje pozicioniraju 

na globalnom tržištu, 

kao rasadnici kreativnih ideja, 

centri kulture, ekološke oaze i 

slično. Primeri za to su „Cool 

Britannia“ (kampanja kojom 

I države mogu da budu „brend“, i ne samo kao turistički ciljevi, 

dosetio se 1998. marketinški stručnjak Simon Anholt. 

se Britanija želela pokazati kao 

centar muzike, filma, mode, 

medija i dizajna), zatim „Land 

der Ideen“ („Zemlja ideja“), 

kojom je Nemačka podsećala 

da je država inovativnosti 

i želje za istraživanjem, kao i 

neke druge kampanje. Simon 

Anholt, međutim, nije zadovoljan 

ovakvim razvojem događaja. 

On smatra da je bitnije 

šta države čine, nego kako se 

propagiraju u ovom smislu. 

Kaže da u skoro dve decenije 

bavljenja ovom problematikom 

još nije naišao na situaciju 

u kojoj je država isključivo 

Nabavljanjem određenih robnih marki 

kupac sebi zapravo kupuje viši status. 

KOSMO 29

BuSINESS 

Austrija treba da se potrudi da je ljudi u drugim delovima sveta shvataju 

i izvan klišea o alpskoj državi sa odličnom klasičnom muzikom. 

marketinškom akcijom, ma 

koliko obimnom i atraktivno 

zamišljenom medijskom 

kampanjom, poboljšala opštu 

sliku koju drugi imaju o 

njoj. Gradovi i zemlje se ne 

prosuđuju po tome šta pričaju, 

nego prema tome šta 

mogu da urade za čovečanstvo, 

za planet, za svoje susede 

i za obične ljude u drugim 

državama, uveren je Anholt. 

Konkurentski 

identitet Austrije 

Rang-lista nacija kao brendova 

obuhvata danas 50 država, 

između ostalog Kanadu, 

SAD, Meksiko, Brazil i 

Austriju. Broj zemalja koje se 

promatraju postepeno raste. 

Anholt za Austriju, koja je na 

rang-listi Nation Brands Indexa 

poslednjih godina stalno 

bila oko 13. mesta (osim 

prvih deset sa rang-liste u 

prilogu, od Austrije su tradicionalno 

bili bolji Holandija, 

neko vreme i sada ekonomski 

posrnula Španija), 

kaže da ima pozitivan, ali ne 

preterano jak međunarodni 

profil. Austrija je zemlja o 

kojoj ljudi u drugim zemljama 

većinom imaju pozitivne 

ANhOlT: 

Austriji je potrebanmoderniji 

i markantniji 

profil. 

30 KOSMO 

stavove, ali i o kojoj retko 

kada išta posebno misle. Ovo 

može da bude problem u budućoj 

konkurentnosti države 

u međunarodnoj trgovini, 

turizmu, kulturnim i političkim 

odnosima. Ukratko, Anholt 

smatra da profil Austrije 

mora da bude markantniji, 

moderniji, potpuniji i relevantniji 

za interese većeg broja 

ljudi drugde u svetu. Austrija 

bi trebala da se potrudi 

da je ljudi u drugim delovima 

sveta shvataju i izvan klišea 

o alpskoj državi sa odličnom 

klasičnom muzikom. Austrija 

nije indiferentna prema 

ovome, njeno Savezno ministarstvo 

za privredu, porodicu 

i sport radi sistematski na 

„austrijskom identitetu“. U 

ministarstvu kažu kako prvo 

mora da se utvrdi gde Austrija 

želi da bude, u kojem smeru 

da se razvija, te da je odgovor 

na ovo pitanje temelj 

za promišljanje i provođenje 

konkretnih mera za poboljšanje 

imidža Austrije. Simon 

Anholt, koji je već u nekoliko 

navrata boravio u Austriji 

zbog ovog projekta, te tu 

razgovarao sa brojnim predstavnicima 

različitih društvenih 

grupa, uradiće konačan 

izveštaj u proleće 2013., u 

kojem će biti predlozi budućih 

mera za pojačanje onoga 

što u navedenom austirjskom 

ministarstvu nazivaju „konkurentskim 

identitetom nacionalne 

marke Austrije“. 

Simon Anholt je, u saradnji sa 

GfK, poznatom, globalnom 

firmom za tržišna i druga 

društvena istraživanja, osmislio 

„Anholt-GfK Roper Nation 

Branding Index“. Njime 

se rangiraju države prema 

„imidžu brenda“, kombinacijom 

šest dimenzija: 

– Izvoz: imidž u javnosti u 

pogledu proizvoda i usluga 

svake promatrane države; 

– Vlast: javno mnenje u pogledu 

kompetentnosti nacionalne 

vlade, njenog poštenja 

i posvećenosti globalnim 

pitanjima prava, demokratije, 

siromaštava i zaštite životne 

okoline; 

– Kultura i nasleđe: globalna 

percepcija određene države 

u aspektima kulture, uključujući 

film, muziku, likovne 

umetnosti, literaturu i sport; 

– Ljudi: reputacija naroda 

sa stajališta kompetentnosti, 

obrazovanja, otvorenosti, 

prijaznosti i drugih kvaliteta, 

kao i percipiran nivo neprijateljstva 

i diskriminacije; 

– Turizam: nivo interesa za 

posetom promatranoj zemlji 

i privlačnost njenih prirodnih 

i ljudskom rukom izgrađenih 

atrakcija; 

– Investicije i imigracija: moć 

određene zemlje u privlačenju 

ljudi da u njoj žive, rade ili studiraju 

i utvrđivanje kako ljudi 

shvataju ekonomsku i društvenu 

situaciju promatrane zemlje. 

Balkanski pokušaji 

Nacionalni brendovi zemalja 

nastalih raspadom bivše Jugoslavije 

još uvek su veoma 

nerazvijeni. Njihov ugled 

poljuljan je ratom i velikim 

stepenom korupcije. Najveći 

napredak u brendiranju 

postigle su dosada Slovenija 

i Hrvatska. Hrvatska 

svoje brendiranje uglavnom 

ostvaruje putem promocije 

ogromnog turističkog 

potencijala. Na austrijskom 

ORF-u, ali recimo i na 

CNN-u već nekoliko godina 

vrte se hrvatski turistički 

spotovi s porukom „Mediterranean 

As It Once Was“. 

Prednosti oglašavanja turističkih 

ponuda na CNN-u i 

podizanja vlastitog rejtinga 

prepoznale su dosada i Makedonija, 

Crna Gora i Bosna 

i Hercegovina. Ipak, osim 

turističke ponude za bolji 

rejting balkanskih zemalja 

biće potrebne značajnije 

strane investicije. 

Anholt-GfK Roper Nation Brands 2012. 

(vodećih 10 od ukupno 50 analiziranih država) 

Rang 2012 

1. 

2. 

3. 

4. 

5. 

6. 

7. 

8. 

9. 

10. 

Rang 2011 

1. 

2. 

3. 

4. 

6. 

5. 

7. 

9. 

8. 

10. 

13. MESTO. 

Tradicionalno 

mesto Austrije 

na rang listama 

zemalja. 

Balkanske zemlje svoj brending orijentišu 

na promociju turističke ponude. 

Država 

SAd 

Nemačka 

velika Britanija 

Francuska 

Kanada 

Japan 

Italija 

Švajcarska 

Australija 

Švedska

www.bmf.gv.at 

Ministarka finansija Fekter smatra da je predloženo povećanje 

paušala za pendlere nepotrebno opterećenje budžeta. 

100 miliona za pendlere 

Ministarka finansija Maria 

Fekter (ÖVP) smatra da je 

planirano povećanje paušala 

za pendlere (vozare, dnevne 

putnike) samo predizborni 

manevar. 

Ministarkina procena direktno 

je u suprotnosti sa stavovima 

sopstvene partije koja se 

takođe založila za ovu meru. 

Planirano povećanje paušala 

za ljude koji dnevno prelaze 

veće distance kako bi stigli do 

posla koštaće državni budžet 

oko 100 miliona evra godišnje. 

„Založiti se za ovo samo zbog 

predizbornih, taktičkih obzira 

zaista nije pametno“, izjavila 

je Fekter krajem novembra na 

velikom Poreskom skupu u organizaciji 

die Österreichische 

Gesellschaft der Wirtschaftstreuhänder 

(ÖGWT). 

Alle spendenbegünstigten Organisationen und weitere Informationen 

fi nden Sie unter www.bmf.gv.at/spendenservice 

sowie unter www.facebook.com/fi nanzministerium 

Iako je došlo do definitivnog oporavka industrijske branše, 

napetost na tržištu rada biće prisutna i u 2013. 

Oporavak industrije 

Nakon nekoliko meseci 

regresije u domaćoj industrijskoj 

proizvodnji, Bank 

Austria tvrdi da je kriza prevaziđena. 

Mesečne analize stanja ekonomije, 

tvrde stručnjaci Bank 

Austrie, pokazuju znake značajnog 

oporavka, pa se već krajem 

godine očekuje ponovno 

beleženje rasta industrijske pro- 

Spenden 

I N F O R M AT I O N 

absetzen 

A U S E R S T E R H A N D 

izvodnje. Ovo poboljšanje još 

uvek se ne odražava na tržište 

rada, jer su ljudi iz ove branše 

nastavili da gube radna mesta i 

u novembru. Trenutno je u granama 

industrijske proizvodnje 

zaposleno oko 583.000 osoba, 

što je za 1,6% više nego protekle 

godine. Inače, u idućoj 

godini očekuje se blagi porast 

nezaposlenosti – sa 7,0% 2012. 

na 7,3% u 2013. godini. 

Für jede Spende gibt’s zwei Lächeln. 

Erst beim Empfänger, dann beim Spender. 

Ein Service des Finanzministeriums. 

Entgeltliche Einschaltung 

Ihre Spende macht zweimal glücklich! Den Empfänger durch die 

dringend benötigte Hilfe – und Sie als Spenderin oder Spender mit dem 

schönen Gefühl, etwas Gutes getan zu haben. Ihr gutes Gefühl wollen 

wir noch verstärken: durch die steuerliche Absetzbarkeit Ihrer Spende 

bei der Arbeitnehmer/innenveranlagung für 2012! So zaubern Sie mit 

jeder Spende ein Lächeln in zwei Gesichter.

BuSINESS 

INOvACIJE. privredna 

agencija Beča 

(Wirtschaftsagentur 

Wien) i njen direktor 

Gerhard Hirczi utjelovljuju 

inovativni 

duh prijestolnice. 



„Mi smo tu da Beč ojačamo kao privrednu lokaciju“, objasnio 

je Hirczi funkciju Bečke privredne agencije. 

KOSMO: Šta simbolizira 

Privredna agencija Beč? 

Gerhard Hirczi: Mi 

smo tu da za privrednike uradimo 

dobre i korisne stvari, a 

time i jačamo Beč kao privrednu 

lokaciju. U zadnjih 30 godina 

naš opis posla se mijenjao 

i prilagođavao potrebama preduzeća. 

Kod nas se preduzeća 

podstiču, mi ih savjetujemo 

i podržavamo u nakani da 

pronađu dobro mjesto poslovanja. 

Od 1982. izdvojili smo 

633 miliona eura subvencija 

i podržali 21.500 projekata. 

Time smo stvorili i osigurali 

100.000 radnih mjesta. 

32 KOSMO 

Beč je u 

vrhu 

rang lista 

KOSMO: Kako su se promijenile 

potrebe poduzetnika u 

posljednjih 30 godina? 

GH: Na početku je bilo bitno 

poduzetnicima osigurati 

osnovne uvjete za rad. Danas 

uglavnom subvencioniramo 

inovacije. To može biti, recimo, 

razvitak vatrogasnog robota, 

neka dobra poslovna ideja ili 

nova metoda proizvodnje. 85% 

naših subvencija odnosi se na 

inovacije, jer one su potrebne 

u međunarodnoj konkurenciji. 

KOSMO: Kada govorimo o 

međunarodnoj konkurenciji, 

UN su Beču nedavno do- 

„Migrantska preduzeća čine 

četvrtinu profita u Beču.“ 

dijelile prvo mjesto u pogledu 

blagostanja i perspektive 

života. Šta to znači za ovdašnju 

privredu? 

GH: Ova studija potvrđuje da 

je blagostanje u Beču rasproređeno 

ravnomjernije nego u 

drugim metropolama. I upravo 

to Beč čini ekonomski uspješnim 

i posebno stabilnim. I mi 

pokušavamo našim svakodnevnim 

radom da damo doprinos 

ovome blagostanju. 

KOSMO: Trenutno sponzorirate 

elektro-mobilnost u 

gradu. Vaš važan segment poslovanja 

su i nekretnine. 

GH: Subvencijama u okviru 

elektro-mobilnosti želimo 

dati podsticaje za dalji razvitak 

ovog sektora. U oblasti 

nekretnina preuzimamo 

primat izgradnjom modernih 

objekata. Nedavno smo 

na lokaciji Seestadt Aspern 

izgradili tehnološki centar 

„aspern IQ“ koji predstavlja 

aktivni energetski objekat, 

što znači da objekat proizvodi 

više energije nego što je troši. 

KOSMO: Koje inovacije još 

subvencionirate? 

GH: Privredna agencija Beč 

sastoji se iz tri dijela: sama 

Privredna agencija kao tvrtka 

majka kao i „departure“ i ZIT 

kao tvrtke kćerke. „departure“ 

podržava ciljano kreativce 

u njihovim poslovnim zamislima. 

ZIT je tehnološka 

agencija i u svome portfoliju 

prednost daje nauci, razvoju 

i inovacijama. Posebno subvencioniramo 

one oblasti koje 

Beč stavljaju u vrh međunarodnih 

privrednih statistika: 

informacijske i komunikacijske 

tehnologije, life sciences, 

novi mediji itd. 

KOSMO: Kakvu ulogu u 

svemu igra i raznolikost 

bečke privrede? 

GH: Migrantska preduzeća 

sve su važnija za bečku 

privredu. Danas se u njima 

stvori jedna četvrtina profita 

bečke privrede. Kako bi 

doseljenike optimalno podržali, 

osnovali smo Mingo 

Migrant Enterprises. Ovdje 

poduzetnici mogu dobiti 

informacije i na bosanskom, 

hrvatskom i srpskom jeziku. 

Lesen Sie diesen Beitrag in der auf 

deutschsprachigen Deutsch unter www.kosmo.at Beilage! 

85% 

subvencija 

Agencije 

usmjereno je 

na inovacije.

Austrijska industrija organizacije događaja veliki je 

izvor prihoda za privredu i stvara brojna radna mesta. 

Milijarde slatkih razloga 

Organizovanje događaja je 

2010. godine donelo Austriji 

7,3 milijardi evra. 

Dodatna vrednost koju je 

2010. austrijskoj ekonomiji 

donela tzv. „event-branša“, 

industrijska grana koja se bavi 

organizacijom različitih događaja, 

iznosila je oko 2,84% 

ukupne novostvorene vrednosti. 

Ova izdavanja obezbe- 

Gde je austrijsko zlato? 

224,4 tone austrijskog 

zlata nalaze se u Velikoj 

Britaniji, dok su ukupne 

rezerve Nacionalne banke 

280 tona. 

Nakon Savezne nemačke 

banke, sada je i Nacionalna 

austrijska banka zvanično 

saopštila gde leže njene zlat- 

dila su iste godine 105.129 

radnih mesta (88.661 radnih 

mesta sa punim radnim vremenom), 

a državi 2,4 milijarde 

evra kroz poreze i socijalna 

davanja. Ovo je rezultat 

istraživanja koje je za potrebe 

„Eventneta“, interesne grupe 

privrednika koji se bave organizacijom 

događaja u Privrednoj 

komori Austrije, izradio 

institut IHS. 

ne rezerve. 224,4 tona (oko 

80%) nalazi se u Velikoj 

Britaniji, 6,9 tona (oko 3%) 

u Švajcarskoj i oko 48,7% 

(oko 17%) u Austriji. Prema 

saopštenju Nacionalne banke, 

izbor zemlje za čuvanje 

zlatnih rezervi u mnogome 

određuje njena blizina i mogućnost 

brzog pristupa zali- 

Bal BKS 

privrednika 

23. februara 2013. u Kursalon 

Wien (Johannesgasse 

33, 1010 Wien) održava se 

„Wirtschaftsball der BKS- 

Community“. 

Bečka balska sezona se polako 

bliži, pa tako i bal naših privrednika. 

Organizator manifestacije, 

„WienerInnen Unternehmen 

Zukunft“ (WUZ) 

i ovaj put planira zabavno 

veče koje će svim prisutnim 

privrednicima omogućiti da 

u opuštenoj atmosferi prošire 

poznanstva i ostvare nove 

kontakte u poslovnom svetu. 

Profitirajte od prezentacije 

svoje firme na licu mesta, upoznajte 

potencijalne poslovne 

partnere i eventualnu konkurenciju. 

Svojim učešćem na 

balu pokazaćete da Vam je u 

hama u slučaju krize. 2007. 

godine zlatne rezerve Austrije 

procenjuju se na oko 

280 tona. 

U trgovini zlatom, Nacionalna 

banka Austrije je u 

poslednjih deset godina zaradila 

oko 300 miliona evra 

i ni u jednom slučaju nije zabeležila 

gubitak. Velika Britanija 

i Švajcarska su, inače, 

najvažnije zemlje sveta za 

trgovinu zlatom. 

I ove balske sezone: bal 

preduzetnika BKS zajednice 

cilju da i dalje budete uspešni 

i prepoznatljivi u svom poslu. 

Pored toga, ova aktivnost 

otvara prostor za reklamu na 

pravom mestu, pred pravom 

publikom, i predstavlja dugoročnu 

korist za Vaše preduzeće. 

Više informacija o balu, 

rezervacija i kupovina karata 

na www.wuz.or.at 

Austrijske zalihe zlata iznose 

oko 280 tona. 

Das letzte Hemd 

ist weg. 

Inserat_168x64.indd 1 30.11.2012 15:20:33 

KOSMO 33

BuSINESS 

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG 

Gotovo 330.000 Austrijanaca trenutno je bez posla. Kao 

i uvek, najpogođenije su osobe sa nižim kvalifikacijama. 

Rast nezaposlenosti 

U oktobru je u Austriji registrovano 

249.912 nezaposlenih, 

a porastao je i broj 

osoba na doškolovanju. 

Prema podacima Ministarstva 

za socijalna pitanja, broj nezaposlenih 

porastao je za 6,3% 

ili za 14.906 osoba u odnosu 

na isti mesec protekle godine. 

Istovremeno je broj lica koja 

Novosti 

34 KOSMO 

pohađaju obrazovanje za prekvalifikaciju 

porastao za 11,5%, 

tj. za 7.520 osoba i popeo se na 

72.893. Prema ovoj računici, 

skoro 330.000 Austrijanaca se 

trenutno nalazi bez posla. Porast 

nezaposlenosti pogodio je 

pre svega osobe sa niskim kvalifikacijama. 

46,3% svih nezaposlenih 

imaju završeno samo 

obavezno obrazovanje. 

Brže i povoljnije do gotovine 

Saradnja između Western 

Uniona i Raiffeisena omogućava 

svim klijentima Raiffeisen 

Bank trenutno slanje novca 

u bilo koji kraj sveta. 

Za transfere novca u Bosnu i 

Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku, 

na Kosovo, u Makedoniju, 

Srbiju i Tursku trenutno važi 

sledeća ponuda: svi zahtevi do 

300 evra koštaju samo 6,00 evra 

(za sume od 300,01 evro i više 

plaća se 2% od iznosa transfera). 

I to se sve može obaviti jednostavno 

i bez muke: jedini preduslov 

je da imate otvoren račun 

kod Raiffeisen Bankengruppe 

NÖ-Wien ili Burgenland, kao 

i pristup ELBA-sistemu za 

elektronsko bankarstvo. Slanje 

novca izvršava se u nekoliko 

jednostavnih koraka. Na stranici 

ELBA sistema odaberite 

kategoriju „Zahlungsverkehr“, a 

zatim opciju „Western Union“. 

Ako želite da otvorite nalog za 

novu transakciju, jednostavno 

upišite u formular sve neophodne 

podatke (ime primaoca, 

zemlju, iznos itd.). Nakon toga 

nalog morate odobriti unošenjem 

TAN ili cardTAN koda 

ili putem elektronskog potpisa. 

Već tada možete primaocu novca 

poslati informaciju koja mu 

je potrebna za podizanje novca. 

www.westernunion.at 

Štamparije rade punom parom, a od maja 2013. nove, 

bezbednosno poboljšane novčanice evra izlaze na tržište. 

dolazi evro 2.0 

Jedanaest godina nakon 

uvođenja evra, najavljena je 

nova generacija ove valute. 

Prema informacijama koje 

dolaze iz Evropske centralne 

banke (EZB), u periodu od 

sledećih nekoliko godina na tržište 

će postepeno ulaziti nova 

generacija novčanica evra koje 

će, pre svega, imati poboljšana 

Johann Gudenus iz FPÖ kritikuje finansijsku politku gradske 

ministrice Renate Brauner i traži njenu smenu. 

Nezaposlenost u 

Beču stalno raste 

Prema navodima FPÖ-a, u 

oktobru je 108.439 Bečlija 

bilo bez posla, što je povećanje 

od 9,7% u odnosu na 

prošlu godinu. 

„Ništa ne pomaže što ministrica 

finansija Beča Ranate Brauner 

i bečki AMS predstavljaju 

29.944 nezaposlenih kao osobe 

koje se nalaze na dodatnom 

sigurnosna svojstva, tj. zaštitu 

od falsifikata. Glasnogovornik 

EZB-a je tim povodom pojasnio: 

„Već duže vreme radimo 

na novim novčanicama i uskoro 

ćemo o tome dati detaljnije 

informacije.“ Očekuje se da će 

u maju 2013. u opticaj prvo ući 

novčanica od pet evra, a da će 

zatim u godišnjem ritmu slediti 

novčanice većih vrednosti. 

obrazovanju, što je u poređenju 

sa prošlom godinom plus 

od 25,3%“, izjavio je šef kluba 

FPÖ-a Johann Gudenus koji 

je naveo i to da je za pet godina 

odgovorna gradska ministrica 

za finansije utrostručila zaduženost 

grada. Šef kluba zato 

zahteva povlačenje Brauner, jer 

u protivnom „grad neće moći 

izdržati“ takvu ministricu. 


Prosečni Austrijanac još 

uvek nema razloga za žalbu. 

Šesta evropska 

kupovna sila 

Istraživanje kupovne moći 

42 evropske zemlje pozicionira 

Austriju na šesto mesto. 

Studija je sprovedena od strane 

najvećeg nemačkog instituta 

za istraživanje tržišta GfK 

(Gesellschaft für Konsumforschung). 

Na vrhu zemalja 

po kupovnoj moći nalazi se 

Liechtenstein, sa 56.978 evra 

po glavi, slede Norveška 

(32.037 evra po glavi), Švajcarska 

(31.666 evra), Luxemburg 

(28.924 evra), Danska (22.040 

evra) i Austrija (20.613 evra). 

Prosek je 12.802 evra, a zemlja 

čiji stanovnici imaju najmanju 

kupovnu moć je Moldavija, 

sa 1.257 evra, slede zatim Belorusija 

(1.553 evra) i Kosovo 

(1.906 evra). 

Berlin gubi strpljenje: moguća taksa za otpatke koja bi 

bila namenska. Njom bi se pokrivali troškovi čišćenja. 

Berlinski porez na brzu hranu 

Kafa „za poneti“ i pizza „s 

nogu“: konzumacija brze 

hrane ostavlja đubre iza sebe. 

Prema navodima dnevnika 

„Berliner Morgenpost“, berlinski 

gradski oci razmatraju inicijativu 

SPD-a za uvođenjem dodatnog 

komunalnog poreza na 

ambalažu brze hrane, pre svega 

na papirne čaše, kutije pizze i 

plastičan pribor za jelo. Dakle, 

na sve ono što nakon brzinskog 

podmirivanja potreba završava 

na ulici ili u smeću. Predviđeni 

porez bio bi namenski i njime 

bi se pokrivali troškovi čišćenja, 

a mere bi obuhvatale i popuste 

za građane koji npr. na štand za 

kafu ponesu svoj termos. 

Nedavno istraživanje potrvrđuje: kuvanje je ne samo zdravije, 

već i finansijski povoljnije od kupovine gotovih jela. 

Štedi budžet i zdravlje 

Polugotova jela iz frižidera 

u supermarketu skuplja su i 

manje zdrava od kuvanih jela. 

Ovo je rezultat aktuelnog 

ispitivanja Radničke komore 

Gornje Austrije. Pored toga 

što većina polugotovih jela sadrže 

veće od potrebnih količina 

šećera, soli i masti, studija 

pokazuje da se svojeručno 

pripremanje hrane, u sopstvenoj 

kuhinji, finansijski više 

isplati, pa čak i onda kada se 

priprema samo jedna porcija. 

Za potrebe ovog ispitivanja, 

skuvano je deset popularnih 

jela koja se mogu naći u svakoj 

austrijskoj prodavnici. 

Saradnici Radničke komore 

kao najveće prednosti pripremljenih 

jela iz supermar- 

Über 120.000 Unternehmerinnen und Unternehmer 

sorgen dafür, dass stets alles Wichtige verfügbar ist. 

Und übrigens: 

Wiens Betriebe bilden jährlich rund 14.000 Lehrlinge aus. 

keta naveli su porcionisanost 

(unapred određenu količinu), 

kao i uštedu vremena. Testiranje 

je, međutim, pokazalo 

da je kod kuće pripremljena 

hrana jeftinija od kupljenih 

polugotovih ekvivalenata. Na 

primer, porcija polugotovog 

pilava sa piletinom u prodavnici 

košta 3,49 evra, dok cena 

samih namirnica košta 1,76 

evra. U slučaju faširanih šnicli 

sa krompir-pireom i povrćem, 

ovo jelo u supermarketu košta 

4,49 evra, dok sastojci za njega 

koštaju samo 1,90 evra. 

Uz sve to, porcije za decu su 

prevelike, kažu iz Radničke 

komore, a industrijski pripremljena 

jela sadrže i aditive 

koji mogu škoditi ljudima 

koji pate od alergija. 

Inserat_168x64.indd 2 30.11.2012 15:20:34 

KOSMO 35

KARIJERA 

Intervju: Vera Marjanović 

Fotografije: Radule Božinović 

KARIJERA. uspjeh ne dolazi lako i preko 

noći. U termelje svoje firme Esad Miskić 

je ugradio puno rada, upornosti i poslovnosti. 

Zato danas uživa povjerenje i ugled 

kod svojih partnera i saradnika. 

za magazin KOSMO 

Esad Miskić, vlasnik firme 

„MDE“ koja zavisno 

od potreba i sezone u prosjeku 

upošljava dvadesetak 

radnika za poslove unutrašnje 

gradnje (Innenausbau), 

objašnjava: „Moja firma će 

uskoro proslaviti deseti rođendan. 

Kad podvučem crtu, 

kako se to obično kod jubileja 

čini, veoma sam zadovoljan 

onim što vidim iza sebe. 

Firmu sam gradio sa puno 

opreza, poštujući saradnike i 

36 KOSMO 

Bračni par Esad i Elvedina 

Miskić na čelu 

su uspješnog bečkog 

građevinskog preduzeća 

„MDE“. 

Piše: Vera Marjanović 


porijeklo ne 

određuje uspjeh 

partnere, pridržavajući se zakona 

i propisa, a prije svega, 

radeći kvalitetno“. 

Esad Miskić (45) potiče iz Bihaća, 

gdje je završio srednju 

građevinsku školu. Međutim, 

u želji da se podigne na viši poslovni 

nivo ili u višu ligu, kako 

to u šali kaže, on je radio na 

sopstvenom stručnom usavršavanju. 

Danas nosi titulu „Baumeister“, 

a specijalizovan je za 

postavljanje unutrašnjih zidova 

u objektima (Trockenbau). 

„Srednja škola mi je dala 

određeno teorijsko znanje 

koje sam mogao primijeniti 

u poslu dok sam radio u tuđim 

firmama. Koristilo mi 

je to da bolje razumijem i 

savladam izazove. Kad sam 

postao samostalan, znao 

sam već da je na tržištu teško 

opstati i da nema improvizacije. 

Doškolovao sam se, 

dobio zvanje Baumeistera, 

a kad god se ukaže prilika, 

pohađam stručne seminare. 

Idem u korak s vremenom, 

koristim u poslu nove materijale 

i sve ono što može 

doprinijeti kvalitetu“, ističe 

gospodin Miskić, koji i svoje 

radnike redovno vodi u edukativne 

posjete partnerskim 

firmama, kako bi se na licu 

mjesta upoznali sa tehnologijom 

i proizvodnjom materijala 

sa kojima rade. 

Firma „MDE“ radi na velikim 

projektima, zahvaljujući 

ugledu koji je stekla među 

arhitektama, vlasnicima nekretnina 

itd. Do tog poslovnog 

nivoa došlo se korak po 

korak, a „ić“ na kraju prezimena 

nije bilo prepreka za 

Esada Miskića. 

„Kolege iz branše sa naših 

prostora govorili su mi da 

su Austrijanci nepovjerljivi 

prema strancima i da će me 

AMBICIJA. 

Esad: „pohađam 

stručne 

seminare kad 

god mogu.“

porijeklo sputavati u poslu. 

Međutim, ja nisam imao loših 

iskustava, ni privatno ni 

poslovno. Uvijek je važan 

prvi dojam, a ja znam da 

drugu priliku za prvi dojam 

ne mogu dobiti. Zato, zajedno 

sa svojim saradnicima, 

ulažem sve svoje znanje, poštujući 

rokove i standarde. 

To mi donosi preporuke za 

dalje projekte i problema 

nema“, ističe ovaj vrijedni i 

mudri čovjek. 

Među zaposlenima u firmi 

„MDE“ najviše je ljudi sa 

prostora bivše Jugoslavije, 

ali ima i Austrijanaca i drugih. 

Veliko povjerenje šefa 

uživa i mladi Rumun, koji u 

Beču trenutno završava građevinski 

fakultet. 

„Nema kod nas podjela bilo 

kakve vrste. Važan je kvalitet 

u radu i uzajamno poštovanje. 

Tačno je da imam 

najviše radnika sa naših prostora, 

jer smo mi po mentalitetu 

svi slični, ali i sa svima 

ostalima dobro funkcionišem. 

Kod mene ljudi rade 

dugi niz godina i sa njima 

se i privatno dobro razumijem, 

što je temelj uspješne 

saradnje“, s ponosom priča 

gospodin Miskić, dodajući 

da administrativne poslove 

u firmi obavlja njegova supruga 

Elvedina (38). 

Sređeni porodični život je 

u velikoj mjeri osnov za poslovne 

uspjehe. Kod bračnog 

para Miskić vlada ljubav, 

uzajamno poštovanje i razumijevanje. 

Zajedno su prošli 

mnoge prepreke, zajedno su 

se borili za mjesto pod suncem 

i danas zajedno uživaju 

u plodovima svog rada. 

„Nije uvijek lako raditi sa 

mužem, ali mi poznajemo 

jedno drugo i znamo kako 

da se postavimo ako se pojavi 

bura. Ja imam povjerenja 

u njegove odluke jer nikad 

nije napravio pogrešan korak. 

On, sa druge strane, zna 

da se može osloniti na mene 

i da sam uvijek na njegovoj 

strani. Kćerka Ena (16) i 

„prošli smo teške dane i sretni smo što su naša djeca 

toga pošteđena, ali nikad ne zaboravljamo kako je bilo.“ 

„Kod mene ljudi rade dugi niz godina i sa njima se i privatno 

dobro razumijem. To je temelj uspješne saradnje.“ 

„Kolege su me upozoravale da su Austrijanci nepovjerljivi 

prema strancima. Ja nisam imao loših iskustava.“ 

sin Denis (10) centar su 

našeg svijeta, a vaspitavamo 

ih tako da znaju koliko danas 

znače znanje, trud i rad. 

Suprug i ja smo prošli teške 

dane i sretni smo što su naša 

djeca toga pošteđena, ali nikad 

ne zaboravljamo kako je 

bilo“, odmjereno priča Elvedina, 

a suprug potvrđuje 

njene riječi. 

Početak života u Austriji za 

Miskiće je bio težak, čak traumatičan. 

Došli su u najgore 

vrijeme, na samom početku 

devedesetih – on iz Bihaća, 

a ona iz Hrvatske. 

Bijeg od rata 

„Imala sam samo 17 godina 

kad sam, bježeći od rata, 

došla u Beč. Sa završenim 

frizerskim zanatom, ali bez 

znanja jezika i bez prijatelja, 

bila sam potpuno zbunjena, 

iako su mi ovdje već dugo 

živjeli roditelji. Dobila sam 

posao, nastojala sam da se 

uklopim u novu sredinu, ali 

sam samo maštala da se vra- 

POČETAK. 

Elvedina: „Neznanje 

jezika 

bio je naš najveći 

problem.“ 

tim u Dubrovnik, gdje sam 

se najbolje osjećala“, sa puno 

sjete u glasu se prisjeća ova 

rođena Sarajka. 

Esadova priča je slična. Imao 

je samo 24 godine kad se sasvim 

slučajno, kako ističe, 

nastanio u Beču. I on je maštao 

o povratku kući. 

„Poznanici su mi tokom jedne 

kratke posjete Beču ponudili 

da ostanem i da malo 

radim. Prihvatio sam to, 

mada nisam znao njemački, 

nisam imao radne navike, a 

posebno nisam bio pripremljen 

za teški fizički rad. 

Nisam imao odgovarajući 

stan, nisam imao radnu dozvolu, 

a ni želju da ostatak 

života provedem daleko od 

kuće. Nažalost, kratko nakon 

mog dolaska se zaratilo 

i ja nisam imao gdje da se 

vratim. Morao sam naprijed 

po svaku cijenu, a bilo mi je 

teško“, o svom bečkom početku 

kazuje gospodin Miskić, 

zajedno sa suprugom 

naglašavajući da je sreća što 

su se sreli u to vrijeme i bili 

podrška jedno drugom. 

Nepoznavanje njemačkog 

jezika ovaj bračni par navodi 

kao svoj, sasvim sigurno, 

najveći početni problem. 

„Sa ljudima treba razgovarati, 

predstaviti se na pravi 

način i osvojiti njihovo 

povjerenje. Razgovorom se 

ruše barijere i osvajaju se 

novi prostori. Zato nam je 

oboma učenje jezika bilo 

prioritet. Ja sam, pored 

svih svojih obaveza, prošle 

godine odvojio vrijeme da 

na WiFi pohađam dodatne 

kurseve njemačkog, što mi 

puno pomaže u poslu“, zaključio 

je Esad Miskić svoju 

priču o uspjehu. 

KOSMO 37

KARIJERA 

prepoznati 

svačiji talenat 

Četrnastogodišnjacima u Austriji softver 

„Talente-Scan“ omogućava da se 

lakše odluče za budući poziv. 

„Talente-Scan Berufsbildung“ je projekat 

Bečkog pedagoškog saveta (Wiener 

Stadtschulrat) i Privredne komore Beča. 

Prema rečima predsednice Privredne komore 

Beč, ovaj kompjuterski test „daje mogućnost 

da se prepoznaju lične sposobnosti 

i veštine u odnosu na zahteve koje privreda 

postavlja pred radnu snagu budućnosti“. 

Pilot projekt „Talente-Scan“ zaživeo je u 22 

bečke škole, a u njemu je uzelo učešča oko 

2.000 učenika osmih razreda. Ovaj kompjuterski 

test će inače od iduće godine ući 

u obavezne nastavne programe. „Učenici 

učestvuju anonimno u ovom testiranju“, 

Test „Talente-Scan“ pomaže učenicima 

da se odluče za buduću karijeru. 

objašnjava Susanne Schöberl iz Bečkog pedagoškog 

saveta, „umesto imena, svakom 

učeniku se dodeljuje broj, a urađeni testovi 

prosleđuju se Privrednoj komori Beča 

na ocenjivanje. Mi zatim dobijamo nazad 

ocene, uparujemo brojeve i imena i saopštavamo 

učenicima njihove rezultate.“ „Talente-Scan“, 

pri tom, nije nikakav naučni 

test, već pomoćno sredstvo za orijentaciju 

u budućem profesionalnom životu. Radi se 

o tome da se dobije slika o znanjima, sklonostima 

i kompetencijama ispitanika i da 

se ona uporedi sa potrebama industrije. Na 

taj način mladi mogu realno proceniti koliko 

su kompetencije kojima raspolažu zaista 

podesne za obavljanje njihovog idealnog 

poziva. Glavne oblasti testiranja su: račun i 

osećaj za brojeve, nemački, sa pravopisom i 

gramatikom, razumevanje tekstova, engleski, 

logika, tehničko razumevanje, koncentracija 

i dar zapažanja. 

38 KOSMO 

Sve je manje 

migranata na zanatu 

U austrijskim 

srednjim 

stručnim školamatrenutno 

tek 9,4% 

redovnih učenika 

ima imigrantsko poreklo. 

Izveštaj „Lehrlingsausbildung im 

Überblick 2012“ pokazuje da je procenat 

migrantske dece veći u opšteobrazovnim 

višim (AHS) školama 

(14,2%)i višim stručnim školama 

(BHS) (12%). 

E-Learning ispod 

OECd proseka 

Elektronsko 

učenje u Austriji 

kaska za 

svetskim standardima. 

Skoro polovina (47%) korisnika 

interneta u zemljama OECD-a navodi 

da ovaj medij koristi za formalno 

obrazovanje, u nekim zemljama 

ovaj procenat je preko 70% (Finska, 

Island, Luxemburg, Portugal). U Austriji 

je to tek 36% korisnika. Austrija 

je iznad OECD proseka po broju 

škola priključenih na internet (97% 

– prosek je 93%). 

Većina studenata za 

upis bez ograničenja 

Nedavno 

o b j a v l j e n i 

rezultati obimne 

ankete 

pokazuju da 

su studenti 

protiv uvođenja upisnih ograničenja. 

Anketa je urađena po narudžbini 

ÖH (Österreichische HochschülerInnenschaft). 

Rezultati: 73% ispitanih 

su za upis bez ograničenja, i 

to 50% protiv bilo kakvog, dok je 

23% njih za zadržavanje ograničenja 

na umetničkim, pedagoškim i 

višim školama. 

SPÖ: obrazovati 

buduće glasače 

Kako brojna istraživanja pokazuju 

(npr. aktuelna studija OECD-a), rano 

političko obrazovanje povećava učešće 

građana u demokratiji. 

Predsednica Parlamenta Barbara Prammer 

i ministarka obrazovanja Claudia Schmied , 

obe iz redova SPÖ-a, založile su se za veću 

prisutnost političkog obrazovanja u nastavnim 

programima. Pored toga, uvele bi 

se i obavezne posete Parlamentu, redovni 

izbori za školske predstavnike, kao i stalne 

posete političara austrijskim školama. 

Redovne posete Parlamentu možda 

će ući u obavezan nastavni program. 

Master sve više 

arena za dečake 

Iako se za upis na studije odlučuje sve 

više devojaka, one u proseku i ranije napuštaju 

sutdije – već nakon bachelora. 

Ženski pol je sa zastupljenošću od 

59% u većini kad je u pitanju upis na 

univerzitete i više škole. Takođe, statistike 

potvrđuju podelu na „ženske“ 

i „muške“ studije (npr. 82% studenata 

zdravstvenih nauka su žene, oko 80% 

tehničkih studija muškarci). Dok 77% 

devojaka nastavi studije nakon bachelora, 

a ovaj trend je u padu, to čini 87% 

njihovih muških kolega. 

Na univerzitetima ima više devojaka, 

ali one i ranije napuštaju studije. 



Mladi Austrijanci najviše bi želeli da buduće radno mesto 

nađu u Red Bullu, Raiffeisenu, Applu ili IBM-u. 

Red Bull i IBM na vrhu 

Institut Trendence objavio 

listu 100 omiljenih austrijskih 

poslodavaca. 

Trendence (www.trendence. 

com) je jedan od najpoznatijih 

evropskih instituta za tržišna 

istraživanja, naročito za 

rangiranje poslodavaca. Svake 

godine ova organizacija sa sedištem 

u Berlinu objavljuje re- 

zultate obimnih anketa – top 

liste omiljenih 100 poslodavaca. 

Prema nedavno objavljenom 

istraživanju urađenom 

na uzorku od 8.000 ispitanika, 

omiljeni austrijski poslodavci 

su Red Bull, Raiffeisen 

Zentralbank, Apple, BMW 

i L’Oréal, dok su prvih pet 

IT kompanija: IBM, Google, 

Apple, Fraunhofer i Microsoft. 

Obavezan 

test nemačkog 

Glasnogovornik za omladinu 

FPÖ-a Dominik 

Nepp izrazio je bojazan da 

će nemački postati drugi 

jezik u bečkim obaveznim 

školama. 

Nepp apeluje na bečki SPÖ 

da događaje „više ne posmatra 

pasivno.“ Prema bečkom 

FPÖ-u, mnogi od 80% učenika 

kojima nemački nije 

maternji, a koji nemački jedva 

govore i do kojih pedagozi 

ne uspevaju da dopru, 

usporavaju druge učenike 

u nastavi. „Mnogo učitelja 

je očajno, obrazovni nivou 

se stalno srozava, što potvrđuju 

i svi međunarodni 

testovi“, izjavio je za medije 

Nepp. Bečki FPÖ protiv 

ovakvog trenda traži još je- 

„Nicht verschenken, 

sondern verdienen“ 

Die derzeitigen Kriterien für den Erhalt der österreichischen 

Staatsbürgerschaft richten sich im Wesentlichen nach einer 

reinen Zeitdauer. 

Das Integrationsstaatssekretariat 

hat nun – auf 

Basis eines weiteren 

Vorschlages des 20-Punkte- 

Maßnahmenkatalogs des 

unabhängigen Expertenrats 

unter der Leitung von Heinz 

Fassmann – neue Kriterien 

für eine "Staatsbürgerschaft 

durch Leistung" erstellt: 

Künftig soll sich die Vergabe 

der Staatsbürgerschaft 

nicht mehr nach der bloßen 

Zeitdauer richten, sondern 

nach dem Fortschritt der 

Integration. 

Mit einem dreiteiligen 

System: Wer ausgezeichnet 

integriert ist, soll die 

Staatsbürgerschaft nach 

sechs Jahren bekommen. 

Wer ausreichend integriert 

ist, nach zehn Jahren. 

Nach sechs Jahren soll jeder 

Anspruch auf die Staatsbürgerschaft 

haben, der: sechs 

Jahre regelmäßig einer Arbeit 

nachgeht, Steuern und 

Abgaben zahlt, ohne Sozialhilfeleistungen 

in Anspruch 

genommen zu haben, und 

über Deutschkenntnisse 

auf Maturaniveau (B2- 

Level, Maturaniveau erste 

lebende Fremdsprache) 

verfügt sowie drei Jahre 

lang ehren amtlich bei einer 

Freiwilligen organisation 

mit Tätigkeitsbereich in 

Österreich engagiert ist 

(freiwillige Feuerwehr, Rotes 

Kreuz, Samariter etc.). 

Nach zehn Jahren Anspruch 

haben soll, wer 

folgende vier Kriterien erfüllt: 

Unbescholtenheit, 

Selbst erhaltungsfähigkeit, 

Neophodni su dodatni časovi 

nemačkog, tvrdi Nepp 

dan jezički test pre prelaska 

u srednje škole. „Deca koja 

poseduju slabo znanje nemačkog 

jezika, moraju preko 

letnjih meseci pohađati 

obavezne kurseve nemačkog 

jezika. U slučaju da se ovi 

kursevi ne završe uspešno, ti 

đaci će morati da nadoknade 

ovaj propust na jednogodišnjem 

posebnom kursu za nemački“, 

rekao je Nepp. 

Sprach kenntnis auf Mittelschulniveau 

und erfolgreicherStaatsbürgerschaftstest 

(diese Kriterien gelten 

auch für den Anspruch ab 

sechs Jahre). Wer diese Kriterien 

nicht erfüllt, soll keinen 

Anspruch haben. Ausgenommen 

sollen lediglich 

Menschen mit Behinderung 

sein, wenn sie physisch nicht 

in der Lage sind, die Sprache 

zu lernen oder für eigenen 

Unterhalt zu sorgen. 

In Zukunft sollen ausgezeichnet Integrierte bereits 

nach sechs Jahren eingebürgert werden. 

KOSMO 39

REPORTAŽA 

Piše: Petar Rosandić 

Ludiza 


40 

igrom 

KOSMO

Alexander Pfeiffer sa Sveučilišta u 

Kremsu: „Živimo u tzv. 2.0 vremenu.“ 

Simulacije vožnje, letenja i utrkivanja 

dižu adrenalin među igračima. 

Denis Džajić: „Često noćima nisam 

spavao zbog svoje omiljene igrice.“ 

Bečki sajam Gamecity okupio je ove 

jeseni tisuće ljubitelja videoigara. 

Vožnja biciklom kroz virtualni svijet jedan 

je od brojnih oblika gaminga. 

GAMERI. Najveći sajam za videoigre u Austriji 

pod nazivom „Gamecity“ okupio je u 

bečkom Rathausu ove jeseni tisuće ljubitelja 

računalnih igrica. KOSMO je posjetio sajam 

i razgovarao s gamerima i znanstvenicima o 

tom sve popularnijem obliku zabave. 

udanašnjem vremenu 

stalnog tehničkog napretka, 

u kojem redovito 

postajemo svjedoci 

novih tehnoloških i digitalnih 

dostignuća, sve važniju 

društvenu ulogu zauzimaju 

računala. Na njima se sve 

više odvija naš privatan, ali 

i poslovni život, pa je danas 

jedno moderno kućanstvo 

gotovo nezamislivo bez računala, 

priključka na internet, 

e-mail adrese, facebook 

profila… 

Među brojnim tehnološkim 

fenomenima koji se pojavljuju 

u našoj digitalnoj današnjici, 

jedan od zanimljivijih 

aspekata novomedijske 

pismenosti je i gaming, odnosno 

igranje računalnih 

igara. Sudeći prema globalnim 

pokazateljima potražnje 

za videoigrama, gaming 

je tijekom proteklih 

desetljeća osvojio sve slojeve 

društva, a igranje računalnih 

igara postalo je jedan od 

najpopularnijih oblika zabave 

u svijetu. 

Da popularnost videoigara 

nimalo ne gubi na svojem 

društvenom značaju, a da 

zanimanje različitih znanosti 

za taj fenomen sve 

više raste, uvjerili smo se na 

bečkom „Gamecityju“, najvećem 

austrijskom sajmu za 

gaming koji je održan početkom 

listopada u bečkome 

Rathausu. Tamo se, naime, 

nisu okupili samo strastveni 

igrači videoigara, glavni 

čimbenici industrije poput 

Sonyja, Microsofta ili Nin- 

tenda, nego i znanstvenici 

koji – s gledišta različitih 

disciplina poput psihologije, 

sociologije i pedagogije – 

proučavaju taj fenomen današnjice. 

Iako se one danas 

igraju diljem cijeloga svijeta, 

a sve više na vidjelo izlaze 

njihove pozitivne i korisne 

strane, poglavito su se računalne 

igre u medijima ipak 

dosad pronalazile u negativnom 

kontekstu, i to ponajviše 

kad je riječ o ovisnosti, 

kao i nasilju među djecom i 

mladima. Svojedobno su se 

čak spominjale i kao jedan 

od mogućih uzroka različitih 

zala, među ostalim i u 

kontekstu tragedije u školi 

u njemačkome Erfurtu, gdje 

se 2002. dogodilo krvoproliće 

u režiji 19-godišnjeg 

učenika Roberta Steinhäusera. 

Tada 19-godišnji Steinhäuser, 

koji je u svom ubilačkom 

pohodu usmrtio 17 

osoba, bio je, kako se nakon 

pokolja ispostavilo, igrač 

pucačkih igrica. 

„Živimo u takozvanom 

2.0 vremenu, u dobu orijentiranom 

prema zabavi, 

a kod samih igrača pritom 

svjedočimo sasvim raznovrsnim 

iskustvima. Stoga 

je bitno uvijek interdisciplinarno 

razmatrati ovaj 

fenomen, i to bez sklonosti 

prema predrasudima i stereotipima“, 

rekao je za KO- 

SMO Alexander Pfeiffer, 

voditelj studija za istraživanje 

videoigara na Sveučilištu 

u Kremsu. Pfeiffer, koji godinama 

istražuje pozitivne 

56 MIlIJARdI dOlARA. Toliku su dobit 

2011. ostvarili svjetski proizvođači igara. 

KOSMO 41

REPORTAŽA 

INTERvJu 

Christoph ZENK, 

glasnogovornik 

Austrijskog e-sport 

saveza 

“U Koreji se igra 

i do besvijesti” 

Među gamerima postoji i uzak 

krug ljudi koji je uspio profesionalizirati, 

pa čak i unovčiti svoju ljubav 

prema videoigrama. Oni sami 

sebe nazivaju „e-sportašima”, a na 

bečkom Gamecityju dobili smo 

priliku razgovarati s Christophom 

Zenkom, bivšim e-sport profesionalcem 

i današnjim glasnogovornikom 

Austrijskog e-sport saveza. 

KOSMO: Kako je elektronski 

sport danas organiziran u svijetu 

i u Austriji? 

Christoph Zenk: Postoje nacionalni 

savezi i prvenstva, ali i međunarodne 

federacije koje organiziraju 

natjecanja poput Europskog 

i Svjetskog prvenstva. Danas je 

sve to vrlo dobro organizirano, a i 

Austrija šalje svoje predstavnike na 

međunarodna prvenstva. 

KOSMO: Uspijevaju li e-sportaši 

živjeti od svojih igračkih 

sposobnosti? 

Christoph Zenk: Riječ je o vrlo 

malom broju ljudi koji financiraju 

svoj život isključivo iz igračkih 

prihoda. Kad je riječ o najboljima, 

dominiraju igrači iz Južne Koreje, 

gdje gaming ima sličan status i popularnost 

poput nogometa u Europi. 

Dok sam još sam bio aktivan, 

igrao sam tamo pred 40.000 gledatelja 

na stadionu. Ljudi u Europi 

ne mogu dokučiti hajku koja tamo 

vlada oko videoigara. 

KOSMO: Kako gledate na aspekt 

ovisnosti o igrama? 

Christoph Zenk: Mi naše treninge 

održavamo tako da igramo 2–3 

sata, onda imamo pauze, razgovore 

o strategiji i daljnjoj taktici. Pauza, 

predah i zdrav odnos prema igri 

su važni i na profesionalnoj razini. 

U Koreji je nešto drugačije. Tamo 

neki igraju čak i do besvijesti. 

43 

KOSMO 

Nintendo je velika ljubav Rudolfa Breisacha 

(80), umirovljenika čiji je glavni hobi gaming. 

i negativne strane gaminga, 

smatra da je ovisnost o igrama 

ustvari mnogo manji problem 

nego što prikazuju mediji. 

„Postoje znanstvena istraživanja 

koja pokazuju da u prosjeku 

samo 1,5 % igrača ima 

ekscesivno igračko ponašanje 

i gubitak samokontrole. Mi o 

ovisnosti govorimo tek onda 

kad netko mjesecima vrijeme 

provodi pred ekranom, a 

cijeli svoj život već dulje vrijeme 

orijentira prema videoigri. 

Roditeljima, čija djeca 

za vrijeme ljetnog odmora ili 

tijekom jednog perioda nešto 

više igraju nego inače, mogu 

reći da zbog toga ne trebaju 

biti zabrinuti“, kaže Pfeiffer. 

„Kada netko, doduše, kani 

pet minuta provesti pred 

ekranom, a onda od pet minuta 

u konačnici postane šest 

ili više sati, to su već prvi indikatori 

za ovisnost ili razvijanje 

ovisnosti“, dodaje ovaj 

sveučilišni profesor. 

Ta situacija dobro je poznata 

Denisu Džajiću, 23-godišnjaku 

koji je dobar dio svog vremena 

provodio pred ekranom 

igrajući „World of Warcraft“, 

jednu od najpopularnijih višekorisničkih 

mrežnih igra 

na svijetu. „U igri svatko ima 

svog virtualnog lika, a cilj je 

s tom figurom napredovati 

kroz virtualni svijet. Igra me 

oduševila, a i toliko sam se 

uživio u cijelu priču, da sam se 

samo nerado odvajao od ekrana. 

Često nisam spavao, a jednom 

sam proveo čak 13 sati 

bez prestanka za računalom“, 

priznaje nam Denis koji se u 

to vrijeme više družio s ekranom 

nego s djevojkom. „U 

konačnici mi je ona rekla: ili 

ja ili „World of Warcraft“. Tek 

tada, kad je već zaškripilo u 

mom privatnom životu, shvatio 

sam da nemam više zdrav 

i razuman odnos prema igri. 

Ona je postala središte mog 

života. Srećom, osvijestio sam 

na kraju da mi je djevojka ipak 

važnija od igre i uspio sam se 

opet vratiti u normalni svijet, 

a i očuvati svoju vezu“, kaže 

Denis dodajući kako „nikome 

ne bi preporučio World 

of Warcraft“. „Prema mojem 

iskustvu, šansa je velika da 

vrlo brzo postanete ovisni, 

mnogo veća nego kod drugih 

igara“, zaključuje Džajić. 

Na sajmu smo imali prigodu 

razgovarati s mnogim ljubiteljima 

igara, a u potrazi za „tipičnim 

gamerom“ došli smo 

do zaključka da smo susreli 

ljude sa sasvim različitim profilima, 

te da je gotovo nemoguće 

opisati tipičnog igrača 

računalnih igara. Tako smo, 

Videoigre: Između stvarnosti i fikcije 

Igre potiču asocijativno mišljenje i misaone procese 

pozitivni utjecaji 

videoigara na djecu 

– potiču misaone procese 

– potiču asocijativno 

mišljenje 

– pospješuju 

koordinaciju pokreta 

– oslobađaju emocije 

– mogu biti korisna 

pomagala u učenju 

– podupiru intuiciju 

i hipotetično mišljenje 

U Austriji se mjesečno izdaje i časopis za ljubitelje 

videoigara, a izlazi osam puta godišnje. 

osim mnogih gamera u tridesetim 

i četrdesetim godinama 

života, susreli čak i umirovljenike 

poput 80-godišnjaka 

Rudolfa Breisacha, velikog 

ljubitelja konzole Nintendo 

Wii. Posebnost te konzole je 

što je osjetljiva na dodir, putem 

bežičnog upravljača bilježi 

svaki pokret u prostoru, a 

informacije direktno prenosi 

u konzolu i time nudi jedan 

sasvim drugačiji doživljaj igre. 

„Kada od pet minuta pred ekranom postane 

šest sati, onda je to zabrinjavajuće.“ 

„Još dok sam radio počeo sam 

s igranjem, a sada u mirovini 

imam još više vremena za igre. 

Uživam u sportskim igrama, 

a ova konzola mi omogućuje 

da budem aktivan pred ekranom. 

Rado igram i s unucima 

pa svi zajedno uživamo u 

tome“, kaže Breisach. „Danas 

postoje različite vrste igrača. 

Imate mnogo onih koji su u 

prošlom stoljeću odrasli na 

Amigama, Game Boyjima i 

starijim verzijama konzola. 

Rizici i opasnosti 

videoigara 

– veličanje virtualnih idola 

– videoigra kao središte 

života (sve ostalo 

postaje nebitno) 

– razlikovanje stvarnosti 

i fikcije 

– opasnost od kontakta s 

pedofilima i zlonamjernim 

ljudima u online igrama

virtualne utrke postale su 

pravi adrenalinski mamac. 


To su danas ljudi sa 30, 40 godina, 

a s druge strane je, pak, 

sasvim nova generacija mladih 

gamera“, objašnjava nam profesor 

Pfeiffer. Na Sveučilištu 

u Kremsu znanstvenici poput 

Pfeiffera godinama budno 

prate i istražuju područje videoigara, 

a i sami, kako su nam 

otkrili, upravo rade na pokušaju 

kreacije videoigre koja bi se 

koristila u nastavi. „Iako postoje 

već raznovrsni pilot-projekti, 

držim da je to zanimljivo 

područje za sve nas, počevši od 

samih nastavnika, proizvođa- 

Nogometne simulacije vrlo su obljubljene 

među mlađim, ali i starijim igračima. 

ča igara pa do samih učenika. 

Novo vrijeme donosi nove izazove“, 

zaključuje Pfeiffer. 

Osim što je okupio različite 

ljude, počevši od znatiželjnih 

fanova do znanstvenika, bečki 

sajam Gamecity bogato je oslikao 

i šarolikost u ponudi samih 

igara. Sudeći prema tamo predstavljenom 

obilju različitih 

igara i igračkih konzola, današnji 

gaming kao da ne poznaje 

granice, pa se i naš reporterski 

tim mogao okušati u različitim 

simulacijama letenja i vožnje, 

akcijskim i horor igrama pa sve 

I Spiderman se pojavio u Rathausu, kao i 

mnoge druge figure iz virtualnog svijeta. 

do onih sportskih i pucačkih 

igara. No, kao i u mnogim drugim 

stvarima koje nam priređuju 

zabavu, i u gamingu treba 

uživati s određenom mjerom. 

Osvoji najnoviju FIFu 2013 

Naš reporter dva dana se 

družio s gamerima. 

Slijedeći tu devizu, prihvatili 

smo status “Game over” kao 

kraj naše igre i odoljeli tome da 

stisnemo “Play again” te započnemo 

igru iznova. 

NAGRADNA NAGRADNA 

IGRA IGRA 

U suradnji s Electronim Artsom, poznatim izdavačem 

sportskih videoigara, čitateljima darujemo 

dva primjerka najnovije “Fife 2013.”, najprodavanije 

nogometne igre za računala. Pošaljite nam e-mail s predmetom 

“FIFA 2013” na adresu gewinnspiel@kosmo.at. 

Osim vaših kontakt podataka, u e-mailu obavezno navedite 

koristite li za igranje PC, X-Box ili Playstation 3. 

Preseljenje: ne zaboravite da 

prijavite radio i TV aparate 

Preseljenje: stotine stvari na koje čovek mora da misli. 

Kupovina nameštaja, organizacija ekipe za selidbu, 

odjava i prijava struje: puno toga treba uraditi. Iako 

nije na vrhu liste prioriteta, radio i TV aparati se takođe 

moraju prijaviti. 

Ovo se ipak može obaviti 

brzo i bez većeg gubitka 

vremena: ako se selite, 

obavestite o toj promeni 

GIS Gebühren Info Service: 

jednostavno ih pismeno 

obavestite kako glasi Vaša 

nova adresa. Potrebne formulare 

pronaćićete u kancelarijama 

svih austrijskih 

opština, u uredima bečkih 

opštinskih službi i servisa 

za građane, kao i u filijalama 

Raiffeisenbank. Pored 

toga, promenu adrese 

možete javiti GIS-u i preko 

interneta na www.gis.at. 

Ukoliko se selite na lokaci- 

ju na kojoj je već prijavljen 

radio ili TV aparat, tada 

jednostavno odjavite Vaše 

aparate sa stare adrese i 

GIS-u dostavite korisnički 

broj (tzv. Teilnehmernummer) 

nove lokacije. 

Pažnja: pretplata u Vašem 

starom stanu ističe tek krajem 

onog meseca u kojem 

je odjava stare lokacije 

dospela u GIS. Na primer: 

ako ste odjavili pretplatu 

10. decembra, ona važi do 

31. decembra. I ako se po 

prvi put selite u novi stan, 

onda jednostavno upotrebite 

prijavni formular. 

GIS kontakt: 

Internet: www.gis.at 

E-Mail: 

kundenservice@gis.at 

faks: 05 0200 300 

Hotline: 0810 00 10 80 

(pon. – pet. 8.00 – 21.00 

sat, sub. 9.00 – 17.00 sati) 

Pismeno: GIS Gebühren 

Info Service, Postfach 

1000, 1051 Wien 

Ako se selite, 

obavestite o toj 

promeni GIS 

Gebühren Info 

Service i saopštite 

novu adresu.

cover 


Fotografije: iStockphoto, Brandon Mendoza 

Biće skoro 

propast 

sveta... 

44 

KOSMO 

Fotos: iStockphoto

•Planinu Pic de Bugarach 

u Francuskoj 

okupiralo je 22.000 

New Age vernika koji 

čekaju smak sveta. 

•Četiri američka 

milijardera kupila 

su podzemna skloništa 

u Kansasu da 

prežive kraj sveta. 

•Kalendar Maja za 

2012. konstatuje 

prelazak iz 13. u 

naredni, 14. ciklus, 

takozvani „baktun“. 

•Asteroid 2011 

AG5 prečnika 140 m 

treba da prođe tik 

kraj Zemlje 5. februara 

2040. godine. 

•Prema predviđanjima 

čuvenog proroka 

Nostradamusa, poslednji, 

treći svetski 

rat počeće 2012. 

KOSMO 45

cover 

SENZACIJA. Ako ste planirali da dane uoči 

najavljene apokalipse provedete u zabranjenim 

aktivnostima, zaboravite na to. Osvanuće 

22. decembar, a vas će dočekati posledice 

lakovernosti zbog kojih ćete možda 

zaista poželeti da se smak sveta dogodio. 

Priča o smaku sveta krenula 

je nakon što je 

saopšteno da se 21. decembra 

2012. završava kalendar 

drevnog naroda Maja 

i zatvara veliki civilizacijski 

krug, što vodi nestanku naše 

civilizacije. Taj datum se 

podudara sa astronomskom 

pojavom koja se dešava jednom 

u 5.200 godina, kada 

će se linija Sunčevog sistema 

izjednačiti sa linijom Mlečnog 

puta. Informacija da se 

približava sudnji dan kao 

požar se proširila svetom, a 

mnogi su joj dodavali neko 

svoje tumačenje i smišljali 

scenario za kraj. Najavljena 

kataklizma izazvala je paniku 

među ljudima na svim 

meridijanima, pa su počeli 

da smišljaju kako će dočekati 

dan D. U meksičke oblasti 

koje su postojbina Maja 

polovinom decembra će se 

uputiti oko 55 miliona ljudi. 

Meksikanci zadovoljno 

trljaju ruke i pripremaju se 

za invaziju turista. Na brdu 

Pic de Bugarach na jugu 

Francuske naselilo se oko 

22.000 pripadnika New 

Age pokreta, ubeđenih da 

46 KOSMO 

ih tu čeka spasenje nalik na 

radnju romana „Put u središte 

zemlje“ Julesa Vernea. 

Videvši da ka brdu kreće sve 

više vernika u belim haljinama 

čije prisustvo uznemirava 

lokalno stanovništvio, 

francuske vlasti su zabranile 

njihovo okupljanja i aktivnosti. 

Obični ljudi u celom 

svetu, uplašeni za porodice, 

kupuju rezerve hrane, 

flaširanu vodu, opremu za 

kampovanje i sve što bi im 

moglo pomoći da prežive u 

vanrednim okolnostima. 

Zastrašujući 

scenariji apokalipse 

Koristeći neznanje i lakovernost 

obrazovno inferiornih 

slojeva društva koji 

čine većinu čovečanstva, iz 

određenih centara moći se 

povremeno plasiraju najave 

globalnog horora. Vođeni 

strahom, ljudi počinju da 

reaguju iracionalno, zaboravljajući 

na svoje akutne 

probleme. A ima li šta strašnije 

od pomisli da će u jednom 

času nestati nas, naših 

porodica i prijatelja i svega 

onoga što znači život? 

21.12.2012. Ovog dana linija Sunčevog sistema i Mlečnog 

puta će se izjednačiti, što se događa svakih 5.200 godina. 

Naučnici su u Gvatemali pronašli kalendare drevnih Maja iz IX 

veka koji našem svetu predviđaju još puno novih milenijuma. 

Vasiona je nedovoljno 

istražena, pa je samim tim 

nepresušna inspiracija za 

priče o paralelnim svetovima 

i opasnostima koje 

nama Zemljanima prete iz 

tog prostranstva. Nepoznata 

planeta, koja se trenutno 

krije negde iza Sunca, iznenada 

će se pojaviti, zaleteti u 

Zemlju i to će biti kraj. Jednako 

se priča o kometama, 

meteorima i asteroidima, 

zavisno od mašte scenariste. 

Nestanak ili poremećaj magnetnih 

polova na Zemlji 

izazvaće haos koji će ličiti na 

onaj kad se u mikrotalasnoj 

pećnici peku kokice. Dži- 

novski cunamiji biće jedna 

od posledica koje će uništiti 

svet. Svinjski, ptičji i ko 

zna kakvi još gripovi dobili 

su predznak pandemije, a 

ima i drugih bolesti koje se 

tretiraju na isti način. To 

je verovatno bila inspiracija 

zloslutnicama da najave 

BAKtuN. 

Kalendar Maja 

sastoji se iz ciklusa 

(baktuna) 

od 394 godine. 

Fotos: Brandon Mendoza, wikimedia

Četiri američka milijardera 

sagradili su 

stanove u Kansasu, u 

podzemnom skloništu 

na 53 m ispod površine 

zemlje. tu će moći da 

prežive smak sveta. 

NOVI KAlENDAr 

Arheolozi su ove godine u maju, 

istražujući jednu od piramida u Xultunu, 

otkrili astronomske tablice, 

uključujući i četiri duga broja koja 

predstavljaju ciklus od 2,5 miliona 

dana. Xultun je prvo mesto u svetu 

gde su pronađeni zapisi ovih ciklusa 

povezani matematički, a predstavljaju 

kalendar koji ide više od 7.000 

godina u budućnost. 

pojavu virusa koji će pokositi 

ljudsku populaciju. O 

sudbini životinja se ništa ne 

priča. Katastrofe izazvane 

nuklearnim dejstvima nisu 

nepoznate ljudima, pa se 

koriste i kao pretnja za potpuno 

uništenje živog sveta 

na planeti. Politička previranja 

u svetu dodatno daju 

verodostojnost toj tezi. U 

manipulaciji masama često 

prednjače neke verske zajednice. 

Poruke tipa – ako se ne 

pridržavate naznačenih normi 

razmišljanja i ponašanja, 

kao kazna će doći sudnji čas. 

Time se na vernike prebacuje 

odgovornost za sopstveni, 

ali i opstanak šire društvene 

zajednice. Ljudi se prema 

sopstvenoj okolini odnose 

sa nemarom, što izaziva 

brojne promene u prirodi. 

Zato su se ekolozi dosetili i 

klimatske promene označili 

kao uzrok za apokalipsu. 

Vulkani su oduvek izazivali 

strah zbog užarene lave 

koju, poput strašnog zmaja, 

izbacuju iz središta zemlje. 

Erupcija supervulkana koji 

leži ispod nacionalnog parka 

Yellowstone u SAD, mogla 

bi da izazove lančanu 

reakciju kobnu za sudbinu 

sveta, tvrde neki seizmolozi. 

Biolozi pretnju opstanku 

vide u jednoj vrsti algi koja 

nastanjuje vlažne površine, 

reke, jezera i okeane. Kada 

ne mogu da za život koriste 

vodu iz koje se fotosintezom 

stvara kiseonik i vodonik, 

one koriste so i stvaraju 

smrtonosni hlor koji šalju u 

atmosferu. 

Preživećemo! 

Arheološko nalazište Xultun 

u Gvatemali potiče iz 

ranog 9. veka, a otkriveno je 

1912. Arheolozi su ove godine 

u maju, istražujući jednu 

od piramida u Xultunu, 

otkrili astronomske tablice, 

uključujući i četiri duga broja 

koja predstavljaju ciklus 

od 2,5 miliona dana. Na 

jednom zidu se može videti 

mnogo tabela sa crnim 

simbolima, koji pokazuju 

astronomske cikluse Marsa, 

Venere i Meseca. Xultun je 

prvo mesto u svetu gde su 

pronađeni zapisi ovih ciklusa 

povezani matematički, a 

predstavljaju kalendar koji 

ide više od 7.000 godina 

u budućnost. Stručnjaci 

su saopštili da se kalendar 

Maja sastoji iz baktuna – 

perioda od 394 godine, a 

21.12.2012. se iz 13. prelazi 

u 14. baktun. Dakle, kažu 

arheolozi, na osnovu najnovijih 

istraživanja može se zaključiti 

da će svet u ovakvom 

obliku postojati najmanje 

još sedam milenijuma. 

„Ne možemo 

govoriti o kraju!“ 

Prof. Dr. Martina 

Kaller-Dietrich redovni 

je profesor na 

bečkom i gostujući na više 

svetskih univerziteta. Član je 

Austrijske akademije nauka 

i umetnosti i slovi za jednog 

od najvećih svetskih poznavalaca 

istorije i kulture Maja. 

U intervjuu za KOSMO razjasnila 

je nedoumice oko 

najavljenog smaka sveta. 

KOSMO: Da li je istina da 

se kalendar Maja završava 

21.12.2012.? 

M.K-D.: Svako mezoameričko 

kalendarsko računanje ide ciklično, 

a to znači da se ne može 

govoriti o kraju. Po kalendaru 

poznatom pod imenom Codex 

Dresdenis, koji se sastoji iz četiri 

samostalna, ali međusobno 

povezana ciklusa, 21.12.2012. 

prelazimo iz 13. u 14. „baktun“, 

a to nije kraj. 

KOSMO: Da li se u kalendaru 

Maja zaista može naći najava 

smaka sveta? 

M.K-D.: Može samo ako se iz 

kalendara tumači apokalipsa 

po Jovanu. Upravo to se pojavilo 

tokom kolonijalnog razdoblja 

između 16. i 19. veka. 

KOSMO: Da li su Maje 

predvidele neka dešavanja u 

svetu i koja? 

M.K-D.: Ne, koliko je meni 

poznato. Postoji samo jedan, 

relativno novi New Age fenomen, 

koji kroz proročanstva Indijanaca 

pokušava da predviđa 

budućnost. 

KOSMO: Da li su Maje 

predvideli pojave u kosmosu 

koje su uticale ili će uticati na 

Zemlju? 

M.K-D.: Ne. 

KOSMO: Koliko su Maje 

bili dalekovidi? 

M.K-D.: Nisu oni bili vidoviti, 

ali su bili izvrsni astronomi 

koji su znali da uoče i protumače 

ponavljajuće događaje 

među nebeskim telima i da ih 

samim tim predvide. To im je 

takođe davalo moć. 

KOSMO: Kako je nestala civilizacija 

Maja? 

M.K-D.: Postoje mnoga tumačenja, 

ali najjednostavnije je da 

Maje nisu nestali. U svakom 

slučaju, danas su u Gvatemali 

priznata 22 jezika Maja, dok 

ih je u Meksiku i Hondurasu 

manje. Period klasične vrhovne 

moći i vlasti Maja je prošao, a 

razlozi se različito tumače. Jasno 

je da je prosperitet naroda 

doveo do prenaseljenosti, a kraljevi 

Maja su dostigli prirodnu 

granicu svoje ekspanzije. To 

potvrđuje Jared Diamond u 

svojoj knjizi „Collapse. How 

Societies Choose to Fail or 

Succeed“, Viking: New York 

2005, 157–178. 

Prof. Dr. Martina Kaller-Dietrich: „Maje nisu bili vidoviti, ali su bili 

izvrsni astronomi koji su znali da uoče i protumače KOSMOdogađaje.“ 00

cover 

Astronom o 

smaku sveta 

Da li pretnje našoj civilizaciji 

dolaze iz vasione, 

KOSMO je pitao Dr. 

Floriana Freistettera, poznatog 

astronoma i književnog autora. 

KOSMO: Da li će 

21.12.2012. doći do smaka 

sveta? 

F.F.: Ne, neće svet nestati. Sve 

te priče o navodnom kraju su 

lako dokazive besmislice. 

KOSMO: Jeste li proučavali 

kalendar Maja i koliko mu se 

može verovati? 

F.F.: To je samo kalendar, pa 

pitanje o verodostojnosti u 

ovoj priči nema smisla. Taj 

kalendar broji dane, kao i naš. 

Kalendar se ne bavi proročanstvima, 

niti se može završiti. Ta 

priča o smaku sveta ne dolazi 

od Maja, niti postoji njihovo 

proročanstvo za 2012. godinu. 

Priče o navodnom kraju sveta i 

o drugim sličnim događajuma 

zasnivaju se na tvrdnjama zapadnih 

ezoterika iz perioda od 

1970. do 1980. godine. 

KOSMO: Često se može 

čuti da će neko nebesko 

telo udariti u Zemlju. Koliko 

je to realno? 

F.F.: Ako je asteroid poznat, 

može se predvideti da li će udariti 

Zemlju ili ne. Od poznatih, 

dakle, 2012. nijedan neće dovesti 

u opasnost našu planetu, 

a ni kasnije. Jednostavno, 

nema poznatog asteroida 

koji se može 

sudariti sa Zemljom, 

a mogućnost da se 

to dogodi sa nekim 

nepoznatim manja je 

od 5%. Zahvaljujući 

sve boljim teleskopima, 

bio bi otkriven 

nekoliko godina, pa 

„Priče o kraju sveta 

su besmislice!“ 

48 

KOSMO 

čak i decenija ranije. Tako nešto 

je izuzetno retko i u proseku 

se dešava na svakih 100 

miliona godina. Poslednji put 

je do sudara došlo pre 65 miliona 

godina, kad su izumrli 

dinosaurusi. 

KOSMO: Zašto se pojedini 

„naučnici“ pozivaju na 

NASA, govoreći da nam iz 

kosmosa preti opasnost? 

F.F.: Na NASA se može pozvati 

svaki pojedinac, ali takvi 

navodi nisu tačni. Od kako 

postoje, ljudi se bave predviđanjem 

katastrofa i iznošenjem 

besmislica, sa ciljem da sebi 

daju značaj. Na taj način zarađuju 

novac i postaju zanimljivi. 

KOSMO: Kako da se ljudi 

zaštite od straha pred navodnim 

pretnjama iz kosmosa? 

F.F.: Protiv straha pomaže 

samo znanje. Kada imate prave 

informacije, ne možete upasti 

u mrežu tobožnjih proroka 

koji predviđaju smak sveta i 

stvaraju paniku. Savetujem ljudima 

da čitaju knjige o astronimiji, 

da posete planetarijum ili 

javnu opservatoriju i da posećuju 

predavanja o astronimiji. 

Oni koji ništa ne 

znaju, sve veruju, 

a oni koji 

imaju znanje, 

nemaju strah. 

AStErOID 2011 AG5. Ovaj „kamičak“ prečnika 140 m trebalo 

bi da prozuji tik pored Zemlje 5. februara 2040. 

Napredna civilizacija 

Maja Indijanaca 

Maje su naseljavali područja 

poluostrva Yucatan u Meksiku, 

oblasti u Hondurasu, 

Salvadoru, Belizeu i Gvatemali 

od 2000. godine pre 

nove ere, pa sve do pada i 

asimilacije u vreme španske 

kolonizacije u 15. veku. 

Njihova dostignuća u matematici, 

astronomiji, građevinarstvu 

i umetnosti i danas 

izazivaju nevericu, pa se 

smatraju najrazvijenijom civilizacijom 

Novog sveta. Na 

osnovu posmatranja neba i 

računanja, napravili su precizni 

solarni kalendar, logično 

predviđajući datume 

i događaje. Pismo Maja je 

kombinacija fonetskih simbola 

i ideografa, a pisali su 

na kori smokvinog drveta, 

na vlaknima agave ili jelenskoj 

koži koju su savijali u 

obliku harmonike. Gradovi 

Maja bili su organizovani, sa 

urbanim centrom i javnim 

strukturama, a stanovništvo 

je imalo jasno definisana zanimanja 

i društvene uloge. 

Opasnost 

u najavi 

Odahnuli smo jer 

ćemo preživeti 

21.12.2012. Međutim, 

nova opasnost 

najavljena je za 5. 

februar 2040. Naime, 

asteroid 2011 AG5, 

prečnika 140 metara, 

treba da prođe tik pored 

Zemlje. Ako skrene sa svoje 

putanje, a mogućnost za 

to je 1:625, udariće u našu 

planetu i prouzrokovati milione 

žrtava. Da bi priča dobila 

na težini, astronomi već 

planiraju metode za sprečavanje 

tragedije. S vremenom 

će se ova opasnost naduvavati, 

strah će rasti, a pojaviće 

se i nove pretnje za opstanak 

planete. 

Nostradamusovo 

proročanstvo 

Michel de Nostredame 

(1503.–1566.), apotekar, 

lekar i astrolog, bavio se 

kroz poeziju budućnošću 

planete. Analitičari njegovog 

stvaralaštva tvrde da su 

prepoznali najavu dramatičnih 

klimatskih promena 

na Zemlji u periodu između 

2003. i 2022. godine. Svoja 

proročanstva Nostradamus 

je objavljivao koristeći se stihovima 

pisanim dvosmislenim, 

zagonetnim i mračnim 

jezikom. 

U bližoj budućnosti „video“ 

je brojne kosmičke aktivnosti 

koje će imati katastrofalne, 

ali kasnije isceljujuće 

posledice za našu civilizaciju. 

Paklene vrućine, poplave, 

žeđ i glad, kao i geografske 

promene, Nostradamus je 

najavio za različite oblasti 

na Zemlji. On je u godini iz 

koje izlazimo predvideo treći 

i poslednji svetski rat. 

Fotos: wikimeida, zVg


Fast Food 

zaglupljuje? 

Tri glavne komponente 

brze hrane su masti, 

nezdravi ugljeni hidrati i 

intenzivni ukus. 

Ova zapaljiva kombinacija nije 

samo fatalna za figuru, ona, 

tvrde neki naučnici, šteti normalnom 

funkcionisanju mozga. 

Tako su psiholozi iz Velike 

Britanije pokušali da uspostave 

vezu između prehrambenih 

navika i razvoja inteligencije 

na uzorku od 4.000 ispitanika 

– škotskih dečaka i devojčica 

starih između dve i pet godina. 

Studija je pokazala da deca iz 

porodica sa nižim primanjima 

jedu više brze hrane, kao što 

su pizza, hamburgeri, čips i sl. 

i da istovremeno na testovima 

inteligencije beleže niže rezultate 

(demonstriraju niži IQ) 

od dece iz porodica sa boljim 

primanjima koja više jedu sveže 

pripremljene obroke i u ishrani 

koriste puno voća i povrća. 

Do sličnog rezultata došli su i 

naučnici iz Australije u studiji 

objavljenoj avgusta 2012. Ispostavlja 

se da nezdrava ishrana 

dovodi do promena u mozgu, 

tj. smanjenja određenih njegovih 

regiona. Antonio Convit iz 

Fast i Slow Food biće posebna tema u 

narednom broju magazina KOSMO. 

Nezdrava ishrana i loše prehrambene navike štetno utiču 

na inteligenciju, sve glasnije upozoravaju naučnici. 

instituta Nathan Kline za psihijatrijska 

istraživanja iz New 

Yorka utvrdio je da su centri za 

apetit i zadovoljenje apetita u 

velikom mozgu ljudi koji imaju 

problema sa težinom manji 

i da to utiče ne samo na osećaj 

gladi, već i na proces donoše- 

nja odluka. Štetnim posledicama 

fast fooda i promocijom 

sveže pripremljene, balansirane 

i zdrave hrane KOSMO će 

se detaljnije baviti u narednim 

brojevima magazina u kojima 

će posebni prilozi biti posvećeni 

baš ovoj temi. 

Ljubav nema granica 

Otvorite srce, ostavite predrasude pred vratima i spremite 

se na mogućnost da ćete možda susresti nekog. 

Posjetite yubox.eu portal i 

pronađite svoju srodnu dušu 

koja će vam promijeniti život! 

Ljubav nema granica. 

Koliko smo puta čuli tu izreku, 

pomislili da je istinita, no 

jesmo li se zaista ponašali u 

skladu s njom? Ljubav se događa 

ljudima svih nacionalnosti, 

rasa, vjera, političkih 

uvjerenja i materijalnog statusa. 

Kad vidimo onu osobu 

od koje osjetimo leptiriće u 

trbuhu, ne pitamo mnogo 

tko je i što je. Samo nas zanima 

hoće li biti s nama, u našoj 

blizini i u našem zagrljaju. 

Vrijeme je da se zaista uvjerimo, 

je li ljubav najvažnija 

stvar u našim životima? Jesmo 

li spremni odbaciti sve 

svoje predrasude i loša iskustva 

te se upustiti u pravu 

emotivnu pustolovinu. 

Ako ste naišli na ovaj tekst, 

znači da tražite ljubav. Na 

dobrom ste mjestu. 

Ovdje vas možda čeka djevojka 

prekrasnog osmijeha i 

sanjivih očiju koja će vas očarati 

svojom vedrinom i otvorenošću. 

Ili ćete ovdje naći 

onog visokog, snažnog i tajanstvenog 

stranca o kojem 

toliko sanjate kad ste sami. 

A možda jednostavno nađete 

nekog tko će vam uljepšati 

svaki dan, zbog koga ćete se 

buditi s osmijehom na licu i 

veseliti se svakoj novoj poruci. 

Posebnosti našeg portala 

su: višejezičnost (engleski, 

njemački, hrvatski, srpski, 

slovenski i ruski), efikasno 

pretraživanje, besplatna prijava 

i pregledavanje profila, 

brojne informacije o potencijalnim 

partnerima, tajnost 

podataka (slika je prikrivena 

za sve, a otvorena je samo 

pojedinačnim oslobađanjem). 

Posjetite yubox.eu do 21.12. 

i postanite naš premium član 

potpuno besplatno. 

Budite spremni na nov početak, 

budite spremni na 

ljubav! 

Posjetite internet portal yubox.eu i pronađite 

svoju srodnu dušu koja će vam promijeniti život! 

KOSMO 49

Sie entscheiden, wann Sie genug haben. 

Beratung & 

Unterstützung 

0-24 Uhr 

Bei Gewalt gegen 

Frauen & Mädchen 

ab 14 Jahren

Praznični KOSMO 

kalendar 

SEZONA DARIVANJA. Izaberite svoj omiljeni 

poklon, pošaljite nam e-mail s rednim brojem, 

nazivom artikla i Vašim imenom i adresom 

na gewinnspiel@kosmo.at, i uz malo 

sreće uživajte u prazničnim darovima! 

KOSMO KOSMO KOSMO Vam Vam 

poklanja poklanja poklanja nagrade nagrade nagrade 

u vrijednosti vrijednosti vrijednosti 

od preko preko preko 5.000 5.000 8.000 

evra! 

evra! eura! 

KOSMO 51 

bdesignhot.com

lIFEStylE X-MASS 

1. 2. 3. 

HEINDl: ČOKOlADNI PrAZNICI 

KOSMOS VErlAG: BOžIćNA KuHINJA FlEurOP 

Pet poklon paketa (1 x Adventskalen- 3 x 2 knjige: „Bald ist Weihnachten“ Pet poklon bonova od 50,00 evra. 

der, 1 x Wiener Nougat i Familiengutschein i „Wünsch dir was! – Geschenke aus der Pošaljite Božićni poklon za pamćenje: 

za SchokoMuseum). www.heindl.co.at Weihnachtsküche “ Regine Stroner. cvetna pažnja „Fleurop“. www.fleurop.at 

4. 5. 6. 

5 X „DIE SIMS 3 PluS JAHrESZEItEN“ GIllEttE uND MAX FACtOr ZA DAME DEICHMANN – ZA SrEćNE DOBItNIKE 

Ko bar jedanput nije sanjao o tome Pet poklon paketa (Max Factor Fa- Pet poklon bonova od 50 evra za ku- 

da bude superstar? Igrica je „Erweiterungscefinity Foundation, Max Factor Mascara, povinu najfinijih odevnih artikala u trgovipaket“ 

i dolazi iz kuće Electronic Arts. Gillette Venus i gel za brijanje). 

ni Deichmann. www.deichmann.com 

signhot.com 

JEAN PAul GAultIEr – KOKOrICO Dr. OEtKEr – PrEDBOžIćNE rADOStI 

7. Pet poklon parfema za muškarce 8. Pet poklon paketa koji sadrže sve što 9. 

marke Jean Paul Gaultier KOKORICO. 

www.jeanpaulgaultier.com 

52 KOSMO 

vam je potrebno za pravljenje Božićih kolača 

i drugih peciva + „Nostalgiedose“. 

10. 11. 12. 

CrOCS COBBlEr ANKlE BOOt 

DISNEy FIlMSKO ZADOVOlJStVO 

Poklanjamo tri para čizmi: muš- Tri DVD-a sa animiranim filmom 

ke, ženske i dečije. Crocs omogućava „Ralph Reichts“ iz čarobne Disneyjeve ra- 

komforan izlazak u zimske uslove. dionice snova. Pravo zimsko zadovoljstvo. 

HENNESSy FINE DE COGNAC 

Za pet srećnih dobitnika po jedna flaša 

ovog aromatičnog, dragocenog i plemenitog 

pića. www.moet-hennessy.at 

HASBrO DruštVENE IGrE 

Deset kompleta Monopoly Billionaire 

za srećne osvajače. Postanite milijarder 

preko praznika! Makar i u igri. 

Fotos: zVg

13. 14. 15. 

KOSMO PrEtPlAtA 

OrION – ZA VrućI BOžIć 

Za pet čitalaca specijalna na- Razmišljate o erotskom Božiću? 

grada: godišnja pretplata vašeg omilje- Orion poklanja pet poklon bonova od 50 

nog magazina KOSMO. 

evra. Erotisch shoppen... www.orion.at 

16. 17. 18. 

OlAZ – ZA NEGu KOžE 

MEDICArE – SAlON ZA lEPOtu 

Olaz dnevna i noćna krema za 

Za večnu lepotu, pet poklon bo- 

osetljivu kožu, plus Olaz piling za lice. 5 x 1 nova u vriednosti od 50 evra. Ne oklevajte. 

poklon paket za srećne čitaoce. 

wien.medicare-group.eu 

ÖAMtC: PrAKtIČAN POKlON 

Najveći auto-moto klub u Austriji 

poklanja petoro čitatelja tečaj za 

sigurnost u saobraćaju. 

JEAN PAul GAultIEr – ZA DAME 

Uđite u novu godinu sa pravim 

mirisom: pet puta Jean Paul Gaultier Classique. 

www.jeanpaulgaultier.com 

APSOlutNO – ABSOlut VODKA 

Za pet čitalaca: Vodka 

Absolut Unique Limited Edition. Najbolje 

piće za praznično zagrevanje. 

MIlFOrD – tOPlI užItAK 

VEuVE ClICquOt 

JEllO žENSKE tAšNE I ČIZME 

Kompanija Milford poklanja Svetski poznata šampanjska 

Kompanija Jello poklanja tri 

vernim čitaocima pet godišnjih zaliha marka Veuve Clicquot poklanja pet luk- ženske tašne i tri para čizama. 

čajeva. www.milford.at 

suznih posuda za hlađenje šampanjca. www.jelloshoecompany.com 

19. 20. 21. 

22. 23. 

PrIOrIty CONCEPt StOrE 

Pet poklon bonova od 50 evra 

za shopping u raskošnoj Priority Concept 

Store. www.priorityconceptstore.com 

24. OGrlICA 

StEPHEN 

WEBStEr 

Trendy ogrlica od 

srebra s velikim kamenom 

od žada na 

dugom lančiću. 

Cena: 630 evra. 

KOSMO 53 

bdesignhot.com

tEHNIKA 

54 KOSMO 

rukovanje 

i prikaz 

Galaxy SIII je s dimenzijama 136.6 x 70.6 x 8.6 

mm te 133 grama veći i teži od iPhonea (123.8 

x 58.6 x 7.6 mm, 112 g), a Appleova uzdanica 

je i nešto tanja. Oba uređaja imaju svoj 

prepoznatljiv izgled i dizajn, no ipak iPhone 

je taj kojim je lakše upravljati jednom rukom. 

Tome djelomično možemo zahvaliti displayu, 

koji se povećao samo u dužinu, no ne i u širinu 

– iPhone ostaje vjeran 4-inčnom displayu 

(640x1136 pixela), dok Galaxy i dalje vjeruje u 

svoj 4,8-inčni display (720x1280 pixela). 

Dok iPhone dolazi samo u crnoj i 

bijeloj boji, Galaxy tom popisu 

dodaje i efektnu titanium sivu. 

iPhone 5 

Dimenzije 123,8 x 58,6 x 7,6 

težina 112 g 

Display 4' retina 

rezolucija 8 megapiksela 

Procesor Apple A6 

OS iOS 6 

Maks. vrijeme razgovora 480 min 

Cijena 

Internet 

Oba uređaja podržavaju LTE tehnologiju, 

pa su po tom pitanju izjednačena. No, 

Galaxy SIII ima NFC sustav (standardizirana 

bežična, beskontaktna tehnologija, 

kratkog dometa koja je napravljena za 

intuitivnu, jednostavnu i sigurnu komunikaciju 

između dva elektronička uređaja), 

dok iPhone po tom pitanju zaostaje. 

iPhone ipak nudi passport funkciju kao 

zamjenu za NFC. Oba uređaja podržavaju 

HSDPA, HSPU i WiFi. 

€ 679,- (16GB), € 779,- (32GB), 

€ 889,- (64GB); t-Mobile 

Sudarti 

Brzina 

Iako možda na papiru Galaxy SIII izgleda 

nadmoćnije, performanse iPhonea 5 

su zaista impresivne zahvaljujući novom 

A6-Chip Dual Core procesoru. Svakodnevne 

funkcije poput pokretanja uređaja 

i otvaranja karti pokazuju kako je iPhone 

zaista brži. Svejedno, u upotrebi kamere 

oba su uređaja vrlo uspješna i brza, a jedino 

gdje Galaxyjev četverotakni procesor 

dolazi do izražaja jest igranje 3D igrica. 

BOrBA. Dva najbolja, 

najisplativija, najprodavanijasmartphonea, 

ali ipak – 

koji je bolji? KOSMO 

vas vodi kroz testiranje: 

u lijevom kutu 

iPhone 5! u desnom 

Samsung Galaxy 

SIII! lEt’ GEt rEADy 

tO ruMBlE! 

Fotos: Drago Palavra, iStockphoto Redaktion: Sanja Vlahović-Zajić *Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP).

tana 

AND tHE WINNEr IS, 

presuđuje naša novinarka 

Sanja Vlahović 

Zajić: iPhone 5. 

KOSMOVA „SuDSKA PrESuDA“ 

Naša novinarka Sanja Vlahović-Zajić 

sažela je najbitnije stavke i donijela odluku: 

Galaxy SIII ima odličan OS, iako malo 

kompliciran za početnike, koji se s njime 

još nisu imali prilike sresti. iPhoneov OS je 

vrlo sažet i precizan, iznimno lagan za korištenje. 

Iako Galaxy SIII izgleda vrlo moćno, 

pogotovo s velikim displayom, nepraktičan 

je za držanje i upravljanje 

jednom rukom. I ovdje iPhone 

odnosi pobjedu – uređaj koji 

je dizajniran da bude vrlo 

praktičan i iznimno lagan za 

korištenje, od samog dizajna 

pa do operacijskog sustava. Mana mu 

je vrlo visoka cijena. Iako se čini kako je 

Galaxy SIII jači na papiru, iPhone je taj koji 

na kraju odnosi pobjedu, što će pokazati i 

brojke na kraju godine. 

Oprema i 

software 

Galaxy SIII ima micro USB priključak, dok se 

iPhone može hvaliti svojim novim „lightening“ 

kablom. Također, Galaxy SIII ima promjenjivu 

bateriju, dok iPhone nema. iPhone zato nudi 

tri varijante interne memorije – 16, 32 i 64 GB, 

dok Galaxy nudi najviše 32 GB. Zato Galaxy 

nudi micro-SD karticu koju iPhone nema. Još 

nešto što iPhone 5 ne nudi i još jedna novost 

– dvije najčešće korištene aplikacije, Google 

Maps Navigation i Youtube, možete naći samo 

na Galaxy SIII jer ih Apple operacijski sustav 

više ne nudi na ovom uređaju. 

Samsung Galaxy SIII 

Dimenzije 136,6 x 70,6 x 8,6 

težina 133 g 

Display 4,8" AMOlED 

rezolucija 8 megapiksela 

Procesor 1.4 GHz 

OS Android 4.0 

Maks. vrijeme razgovora 1300 min. 

Interna memorija 16 GB 

Cijena: € 549, - (t-Mobile) 

Izdržljivost 

Na stand-by modusu Galaxy SIII 

može izdržati i do 790 sati, dok je za 

vrijeme razgovora granica 21 sat i 40 

minuta. S druge strane, iPhone nudi 

samo 225 sati u stand- by varijanti i 

maksimalno osam sati razgovora. 

Multimedija 

Oba telefona fotografiraju s osam 

megapiksela i rotiraju videozapise u HD 

(1920x1080 piksela). iPhone kameru 

između ostalog štite kristali safira (čuvaju 

leću kamere), a sam uređaj se može 

pohvaliti autofokusom i LED blicom. 

Fotografije u 28 megapiksela odišu kvalitetom. 

S druge strane Galaxy SIII nudi i 

sekundarnu kameru od 1,9 megapiksela i 

ravnopravno stoji uz bok iPhoneu. 

KOSMO 55

tEHNIKA 

ugođaj kao 

u kinu 

a kućno kino su Vam po- 

KućNI KINO. ljubitelj ste filmova, volite ići 

u kino, ali tamo nemate komfor kakav biste 

htjeli? Da to više ne bi bio slučaj, KOSMO je 

za Vas napravio dva koncepta kućnog kina, 

jeftiniji i skuplji. Vama preostaje samo provjeriti 

kućni budžet i – ispeći kokice! 

56 KOSMO 

Duge zimske noći 

su odlična prilika 

za filmsko uživanje. 

KOSMO Vam 

daje predloge za 

kućni kino. 

Ztrebni : projektor, platno, 

DVD uređaj, AV receiver 

i zvučnici, kablovi i držač projektora. 

Prije potrage postavili 

smo si određene ciljeve – kakve 

uvjete moraju ispunjavati uređaji 

koje ćemo kupiti i odmah 

na početku suzili izbor na najbolje 

u oba slučaja. 

Krenimo redom. 

Projektor: 

Postoji više vrsta projektora: 

LCD, LED i DPL projektori. 

Kada već dajete povelik iznos 

novca, svakako izaberite najbolje. 

U ovom slučaju je to DPL 

projektor. Koristeći ovakav 

projektor moći ćete nesmetano 

i potpuno uživati u savršenoj 

rezoluciji, budući da vam omogućava 

prikaz do najmanjih detalja. 

Također, željeli smo projektor 

s najmanje 2.000 ANSI 

(lumen) za obje verzije. ANSI 

je mjerna jedinica za količinu 

izlaznog svijetla. Pojednostavljeno 

– Vaš je prostor odlučujući 

faktor o tome koliko lumena 

Vaš projektor treba. Za kućno 

kino potreban je projektor od 

najmanje 1.000 ANSI, no mi 

se nismo željeli zadovoljiti dovoljnim. 

U obzir također nisu 

dolazili niti projektori koji prociraju 

sliku u rezoluciji manjoj 

od 1.200 x 800 HD. 

Platno 

Platna zaista ima mnogo, od 

minijaturnih, do onih glomaznih. 

Kako smo se vodili činjenicom 

da se na platnima u kinu 

slika proicira u 16:9 formatu, 

jer je upravo taj format najugodniji 

oku, platna koja smo 

odabrali upravo su tog formata, 

ali različitih dimenzija. Dimenzije 

pak ovise o tome koliko 

mjesta imate za kućno kino. 

DVD, zvučnici i reciever 

Kada bismo ove tri komponente 

kupovali odvojeno koštale 

bi nas gotovo dvostruko 

skuplje. Zato smo se odlučili 

za verziju koja je prihvatljiva 

i kvalitetom i cijenom. Odabrali 

smo paket kućnog kina, 

koje se može spojiti i na TV i 

na računalo. 

Držač projektora 

U principu držači projektora 

potrebni su vam jedino ako 

želite biti što komforniji. Iako 

ga možete držati na stolu, 

praktičnije ih je držati na držaču 

na zidu ili stropu. Obratite 

pozornost koliki teret 

može podnjeti, te za koliko se 

stupnjeva može okretati. 

*Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP). Fotos: iStockphoto, zVg Redaktion: Sanja Vlahović-Zajić

BuDGEt KONCEPt 

1. Zvučnici i reciever + DVD – lG DH6420P 

Set od dva standardna, jednog centralnog zvučnika i 

dva za specijalne efekte, 1 subwoofer i DVD player. 

*Cijena: € 239,90 

(Mediamarkt) 

3. Platno trONJE 

Platno površine 

265x149 cm, 

formata 16:9, 

spuštanje na 

električni 

mehanizam. 

*Cijena: € 259,00 

(Conrad) 

5. HDMI kabel 

dužine 1,8 m. 

*Cijena: 19,90 (Niedermeyer) 

2. Projektor BENq W710St 

Projektor od vrlo dobrih 2500 

ANSI, lampa trajanja 6000 sati, 

odlične 1.280x800 HD rezolucije. 

Odličan spoj cijene i kvalitete. 

*Cijena: € 599,- (Conrad) 

4. Držač projektora VIVANCO 

Metalni držač, okreće se za 360°, 

a naginje do 20 °. 

*Cijena: 42,95 (Conrad) 

ZAKlJuČAK: Ako ćete precizno računati svaki euro, ali novac nikako 

ne želite baciti u vjetar, preporučamo Vam da pridodate još malo 

više i priuštite si dobro i kvalitetno kućno kino. Tržište je puno raznih 

ponuda, među njima ima i onih najjeftinijih – loših projektora 

slabe rezolucije, nekvalitetnih platna, slabih držača projektora, 

loše izvedenih DVD i zvučnih sistema. Koliko para, toliko muzike, 

no ovaj koncept je ipak jako dobar kompromis. 

luXuS KONCEPt 

1. Projektor BENq lW61St 

DLP projector rezolucije 1280x800 

HD, 2.000 ANSI, nevjerojatan kontrast 

od 80.000:1 i isto tako nevjerojatna lampa 

koja može potrajati i do 20.000 sati na 

programu uštede energije. Ima mogućnost 

proicirati 1,07 milijardi boja! 

*Cijena: € 2.099, - (Conrad) 

5. HDMI kabel 

Speaka dužine 5 m 

*Cijena: € 25,95 (Conrad) 

2. Zvučnici i receiver 

+ DVD SONy BDV-N890W 

Set se sastoji od DVD i Blueray playera, 

četiri magnetska zvučnika i jednog 

centralnog beskabelskog, subwoofera te 

3D surround sound sistema. 

*Cijena: € 599,- (Mediamarkt) 

3. Platno COMM-tEC CtSII M 120 

Platno dimenzija 300x169 cm, dijagonale 

345 cm, formata 16:9 , povlačenje 

rukom. 

*Cijena: € 799, - (Mediamarkt) 

4. Držač projektora HAMA 

Nosivost do 15 kg, mogućnost 

stavljanja na zid i strop, okretanje 

do 360°, a naginjanje do 30° 

*Cijena: € 109,95 (Conrad) 

ZAKlJuČAK: Ako prilikom izbora nećete gledati na cijenu, već 

samo kvalitetu, garantiramo Vam da ćete ovim proizvodima 

biti zadovoljni. Svaki pojedini proizvod predstavlja čisto savršenstvo 

u svojoj klasi. Ako ste perfekcionist koji pati na 

detalje, a pritom mu je i izvedba bitna, nećete pogriješiti. Jeste 

da je neophodno da raspolažete značajnijim sredstvima, 

ali u pitanju je oprema koja toliko i vredi. 

ukupna cijena: € 1.160,75 ukupna cijena: € 3.632,90 

KOSMO 57

trENDOVI 

4. 

u sjaju noci… 

lIFEStylE. Stižu novogodišnji 

praznici, 

a pošto su crna i 

zlatna boja u modi 

neka na nebu zasijaju 

zvezde, a vi zablistajte 

na zemlji. 

1. 

00 58 KOSMO 

5. 

6. 

- 

7. 

2. 

1. Zlatna jakna, JArlO *€ 114,95 (www.zalando.at), 

2. Gel krejon za oči, l´OrÉAl *€ 14,49 (Bipa), 

3. Maskara, HElENA ruBINStEIN *€ 35,90 (Douglas), 

4. lak za nokte u boji Sparkling Gold, BEyu *€ 8,50 (Douglas), 

5. Zlatne cipele, EVEN&ODD *€ 43,95,- (www.zalando.at), 

6. Clutch tašnica, I–Su Accessoires *€ 119,- (www.i-su.at), 

7. Kratka zlatna haljina, FrENCH CONNECtION *€ 234,95 (www.zalando.at), 

8. Zlatna duga haljina, lady A *€ 2.099,- (www.i-su.at), 

3. 

8. 


1. 

5. 

2. 

1. Kratka crna haljina, MINt&BErry *€ 69,95,- (www.zalando.at), 

2. ruž za usne topaze Extase, lANCÔME *€ 29,50 (Douglas), 

3. Krejon za oči, MAyBEllINE *€ 8,99 (Bipa), 

4. Clutch tašnica, H&M *€ 9,95 (H&M), 

5. Crne cipele, EVEN&ODD *€ 43,95 (www.zalando.at), 

6. lak za nokte Midnight Mistress, l´OrÉAl *€ 5,99 (Bipa), 

7. Crna duga haljina, lady A *€ 2.099,- (www.i-su.at), 

6. 

4. 

7. 

KOSMO 00 59 

3.

trENDOVI 

2. 

3. 

00 60 KOSMO 

1. 

4. 

5. 

1. Sako, H&M 

*€ 39,95 (H&M), 

2. Prsluk, H&M 

*€ 24,95 (H&M), 

3. Pantalone H&M 

*€ 34,95 (H&M), 

4. Elegantne cipele MAGNANNI 

*€ 279,95 (www.zalando.at), 

5. Parfem, ArMANI CODE ultIMAtE 

*€ 68,90, 50ml (Douglas), 

6. Crno komplet odelo, lord Bora 

*€ 799,- (www.i-su.at), 

7. Odelo, StrENESSE MEN 

*€ 499,95 (www.zalando.at), 

6. 

7. 


1. 

4. 

2. 

Kada zvezde 

zasijaju 

5. 

1. Prelepa Bondova nova devojka, 

glumica Berenice Marlohe u 

haljini OSCAr DE lA rENtA 

2. Fudbaler i trendsetter, 

David Beckham u 

elegantnom odelu D&G 

3. Pevačica i glumica, 

Jennifer Lopez u lANVIN haljini 

4. Glumac Gerard Butler u 

ArMANI odelu 

5. Voditeljka Sylvie van der Vaart 

u haljini dizajnerke rACHEl ZOE 

6. Glumica Nicole Richie u haljini 

dizajnera MAtHIEu MIrANO 

7. Model, Heidi Klum u zlatnoj 

haljini marke JulIEN MACDONAlD 

3. 

6. 

GlAMur. Pogledajte 

kako zvezde i zvezdice 

sjajne u svečanim 

prilikama i inspirišite 

se njihovim 

izgledom. 

Nemačka 

tV celebrity 

Heidi Klum u 

zvezdanom 

izdanju. 

KOSMO 00

ZDrAVlJE 

ZDrAVlJE 

DuVAN. Ovim tekstom se ne pruža alibi pušačima, 

niti se otvara polemika sa protivnicima 

pušenja. Cilj je da se činjenice vide i iz 

drugog ugla. Istine o duvanskoj industriji do 

dana današnjeg se čuvaju kao velika tajna. 

Da pušenje šteti zdravlju 

i da treba „baciti“ cigarete, 

tvrde stručnjaci u 

celom svetu i u pravu su, tu 

nema dvoumljenja. Međutim, 

retko ko govori o zabludama 

i namerno prećutanoj 

pozadini priče o duvanu. 

Istina o industrijskim cigaretama, 

tj. o njihovim sastojcima 

i tehnologiji proizvodnje, 

čuva se kao velika tajna. Na 

taj način se štite multinacionalne 

kompanije i njihov 

profit, kao i državni budžeti 

62 KOSMO 

koji se pune prodajom cigareta 

u celom svetu. Na sreću, 

danas je pristup informacijama 

jednostavniji, pa se može 

saznati i ono što se pažljivo 

skriva od očiju javnosti. 

Malo ko danas pominje da je 

do pre samo stotinak godina 

duvan smatran lekovitom 

biljkom i da je kao takav korišten 

za spravljanje medicinskih 

tinktura, kao oblog 

kod ujeda zmija (kad se isisa 

otrov) i insekata, kao sred- 

stvo protiv zubobolje, bola u 

želucu, crvenog vetra i mnogih 

drugih bolesti. Duvan je 

moćni prirodni pesticid, pa 

biljke koje su njime tretirane 

protiv štetočina nisu bile 

otrovne po ljudsko zdravlje. 

Naravno, oduvek je služio i 

za pušenje, a lula mira, koja 

se pominje kod Indijanaca, 

bila je napunjena duvanom i 

bila je nezamenljiva u tadaš- 

NEVErOVAtNO. 

Do pre stotinjak godina 

duvan je smatran 

lekovitom biljkom. 

Vrem 


istin 

njoj diplomatiji. 

No, negde nakon Drugog 

svetskog rata pušenje i duvan 

postaju označeni kao uzročnici 

najgorih bolesti na planeti 

– od kancerogenih oboljenja 

svih delova respiratornog trakta, 

pa do kardiovaskularnih 

bolesti i dr. Bez namere da to 

opovrgavamo, pokušaćemo 

da zavirimo iza spuštenih zavesa 

političkih, ekonomskih i 

Fotos: iStockphoto

e 

za u 

sponzorisanih naučnih igara. 

Upravo te zakulisane radnje 

stvaraju poligon za manipulacije 

sa ciljem da se uveća profit 

i zavisnost ljudi od cigareta, 

bez razmišljanja o posledicama 

po ljudsko zdravlje, o čemu 

se tako zdušno priča. 

šta je u cigaretama? 

Danas se u cigaretama može 

naći oko 600 hemijskih dodataka, 

koji su uglavnom 

kancerogeni toksini i izazivaju 

zavisnost, tvrde nezavisni 

naučnici. Aditivi u cigarete 

stižu putem prehrane i đubrenja 

zemljišta na kojem se 

uzgaja duvan, kao i kroz insekticide, 

pesticide i herbicide 

kojima se on prska. Ipak, 

najveća količina otrova u cigarete 

dolazi tokom procesa 

industrijske prerade duvana 

u fabrikama, pa se u dimu 

prilikom pušenja pojavljuju: 

– Benzen (kancerogen je i 

povezuje se sa nastankom 

leukemije); 

– Formaldehid (izaziva kancerogena, 

kožna i gastroenterološka 

oboljenja); 

– Amonijak (dodaje se za 

inteziviranje ukusa u cigaretama, 

oslobađa nikotin i 

otrovan je); 

– Aceton (koristi se za rastvaranje 

ostalih hemijskih 

dodataka i otrovan je). 

U Americi se hemijski aditivi 

cigaretama dodaju uz 

prećutno aminovanje FDA 

(krovno američko udruženje 

za kontrolu kvaliteta 

hrane i lekova), iako je 2009. 

zvanično donesen zakon kojim 

se propisuje šta se sme, 

tj. ne sme dodavati duvanu 

tokom prerade. Nažalost, 

taj akt nije obuhvatio sve 

hemikalije kojima se truje 

zemljište, one kojima se biljka 

duvan prihranjuje i prska, 

kao ni dodatke koji inteziviraju 

ukus cigareta. FDA je 

proizvođačima otvorio dodatan 

prostor za manipulacije 

stavljajući na cigarete sa 

oko 600 hemikalija oznaku 

MRTP ili „Modified Risik 

Tobacco Product“ (modifikovani 

rizik duvanskog proizvoda). 

Nezavisni stručnjaci 

tvrde da je to samo fraza 

bez realnog značaja. Međutim, 

ako je neko pomislio da 

je u drugim delovima sveta 

drugačije, tj. bolje nego u 

Americi, grdno se vara jer 

odluke i preporuke FDA su 

neprikosnovene i služe kao 

model pri odlučivanju u gotovo 

celom svetu. 

radijacija – neprijatelj 

broj 1 

Pogubne podatke o uzrocima 

i posledicama radijacije 

u svetu među prvima je 

objavio uvaženi i poznati 

internet portal Green Med 

Info. Javnost je bila šokirana 

informacijama o namernom 

prećutkivanju visokog ste- 

FDA je dozvolila nejasnu oznaku na cigaretama: MrtP 

„Modified risik tobacco Product“ sugerišući manji rizik. 

pena radijacije u listovima 

duvana, ali je ipak ocenjeno 

da se radi samo o senzacionalizmu. 

Pomenuti portal 

je, naime, otkrio strogo čuvanu 

tajnu o potpunom zagađenju 

biosfere, nastalom 

nakon eksplozije prve atomske 

bombe Trinity 1945. godine, 

ali i oko još dve hiljade 

eksplozija koje su vršene u 

eksperimentalne, u prvom 

redu vojne svrhe. Nažalost, 

o tome se ćuti jer se granica 

dozvoljene radijacije stalno 

podiže, pa sve prividno ostaje 

u zakonskim okvirima. 

Daleke 1964. godine je 

otkriveno da je glavni uzročnik 

radijacije u duvanu 

Polonijum 210, nusprodukt 

nastao raspadanjem Urana, 

koji je osnovno „gorivo“ 

gotovo svih nuklearnih eksplozija 

tokom poslednjih 

Najbolji medicinski i psihološki 

tretman, cena € 495,00. 

Zakazivanje termina u najkraćem 

roku, telefonom ili 

lično u našem Centru, Lugner 

City, Gablenzgasse 7/8, 

1150 Wien. Pomoć u svim 

pitanjima iz oblasti seksual- 

70 godina. Ako se zna činjenica 

da biljka duvan, kad se 

prihranjuje veštačkim đubrivom, 

mnogo intezivnije 

apsorbuje i zadržava radijaciju, 

jasno je zašto industrija 

nije zainteresovana za 

organski duvan. U Agenciji 

za zaštitu životne sredine 

(EPA) izračunato je da dugotrajna 

akumulacija radioaktivnih 

alfa čestica, koje u 

ljudski organizam pristižu 

pušenjem industrijskih cigareta, 

izaziva 120–138 smrti 

zbog raka pluća na uzorku 

od 1.000 regularnih pušača. 

Stručnjaci su zaključili da 

duvan sam po sebi ne može 

biti primarni uzročnik raka, 

nego je to radijacija. Međutim, 

to ne umanjuje odgovornost 

duvanske industrije 

jer oni znaju da se radijacija 

iz duvanskih listova uspešno 

UNGEWOLLT 

SCHWANGER? 

Prekid trudnoće 

UNGEWOLLT 

SCHWANGER? 

Tel: (01) 890 80 70, www.venusmed.at 

1150 Wien, Gablenzg. 7, Ärztezentrum Lugner City 

nosti: kontracepcija, vasektomija, 

operacije, seksualne 

Tel: (01) 890 80 70, www.venusmed.at 

terapije... 

1150 Wien, Gablenzg. 7, Ärztezentrum Lugner City 

www.venusmed.at 

KOSMO 63

ZDrAVlJE 

Kolumna 

Dr. Vesna BuDIć- 

SPASIć, lekar 

opšte medicine 

Porok sa katastrofalnim 

posledicama 

Čak i oni koji nikad nisu zapalili 

cigaretu, žrtve su nikotina i ostalih 

otrova koji se udisanjem unose 

u organizam, agresivno delujući 

na sva tkiva i oštećujući ćelije. 

Najviše stradaju, naravno, disajni 

organi, a zatim krvni sudovi. Dugotrajnim 

delovanjem duvanskog 

dima, pluća se pretvaraju u masu 

u kojoj se ne mogu prepoznati 

alveole, osnovne disajne jedinice. 

Njihovi zidovi propadaju i od 

malenih mehurića nastaju velike 

rupe (emfizem pluća). Posledice 

su smanjeni kapacitet pluća, 

otežano disanje i hronični kašalj. 

Pluća pušača su podložna infekcijama, 

a posebno su osetljiva na 

bakteriju Hämofilus koja, udružena 

sa duvanskim dimom, dovodi 

do hronične obstruktivne 

bolesti COPD (plućno gušenje). 

Iz pluća duvanski otrovi prelaze 

direktno u krvne sudove, nastavljajući 

put kroz celi organizam, a 

združeni sa holesterolom, izazivaju 

ateriosklerozu krvnih sudova 

i njihovo sužavanje. Posledica 

je smanjeni dotok kiseonika u 

tkiva i organe i njihovo lagano 

izumiranje. To se najbolje vidi na 

nogama i nožnim prstima jer nastaje 

tzv. pušačka noga, što često 

dovodi do gangrene i amputacije 

tog dela tela. Direktna posledica 

pušenja je i pojava Acne inversa 

(zapaljenje kožnih lojnih žlezda). 

Ove promene najšečće se javljaju 

u pazušnim jamama, na licu i 

vratu, a posebno na koži zadnjice. 

Te masivne promene sa progresivnim 

propadanjem i krvarenjem, 

dovode do ozbiljnih anemija. 

Pušači mnogo češće obolevaju od 

srčanih bolesti i moždanog udara, 

kao i od malignih bolesti. Avitaminoza 

i opšta pothranjenost 

strastvenih pušača nije retkost. 

64 KOSMO 

može otkloniti kiselinskim 

ispiranjem. To se ne čini 

jer proces ispiranja iz biljke 

uklanja i sve hemikalije koje 

izazivaju zavisnost. Podrazumeva 

se da „duvandžijama“ 

to nije u interesu, jer 

što je više zavisnika, više će 

se novca sliti u njihove kase. 

Hrabri naučnici 

Joe Vialls, poznati samostalni 

i nezavisni istraživač na polju 

međunarodnih vojnih operacija, 

izneo je u javnost niz 

informacija koje su uzdrmale, 

ali i naljutile lobi okupljen oko 

duvanske industrije. 

„Određene vlade znaju da 

su njihova dela iz prošlosti 

direktno prouzrokovala najveći 

broj slučajeva raka pluća 

i raka kože u današnjem svetu, 

pa zato preduzimaju sve 

mere da bi se krivica svalila 

na druge. Oni se ograđuju 

od finansijske odgovornosti 

i sve svaljuju na duvanski 

dim“, kaže Vialls. On ističe 

da Japan i Grčka imaju najveći 

broj odraslih pušača u 

svetu, ali najmanji broj stanovnika 

obolelih od raka 

pluća. Sa druge strane, Amerika, 

Australija, Rusija i neke 

zemlje u Južnom Pacifiku 

imaju najmanji broj odraslih 

pušača na svetu, ali i najveći 

broj obolelih od raka pluća. 

Ovaj istraživač dodaje da je 

bez priznanja odgovornosti 

teško dokazati njegove tvrdnje. 

„Jedina druga očigledna 

supstanca koju ljudi unose u 

svoja pluća, pored vazduha 

je, naravno, duvanski dim, 

tako da su inkriminisane 

vlade i te kako na to obratile 

pažnju“, tvrdi Joe Vialls. 

I profesor Gerhard N. 

Schrauzer sa univerziteta u 

Kaliforniji, predsednik Internacionalnog 

udruženja za 

bio- i nenorgansku hemiju, 

bavio se uticajem duvanskog 

dima na ljude. On je pred 

kongresnim komitetom 

SAD još 1982. godine pod 

zakletvom tvrdio da nikada 

niko nije uspeo da kod labo- 

Pušačka statistika u Austriji 

U Austriji puši 33% odraslog stanovništva 

Procenat redovnih pušača Početak pušenja 

33% 

ukupnog stanovništva 

38% 

muškaraca 

27% 

žena 

40% 

15 do 29 godina 

38% 

30 do 49 godina 

23% 

preko 50 godina 

Grafik: KOSMO © 

Izvor: APA/Krebshilfe/Spectra 

ratorijskih životinja izazove 

rak pluća kao posledicu udisanja 

dima cigarete. 

„Tvrdim da ne postoje naučni 

dokazi koji će opravdati 

navode da pušenje duvana 

izaziva rak. Oni koji šire 

takve tvrdnje uglavnom se 

oslanjaju na epidemiološka 

istraživanja koja ignorišu 

netačnost podataka. Rak je 

izuzetno kompleksna bolest 

koja je statistički povezana 

sa mnogo faktora. Najvažniji 

su jonizirajuća radijacija, 

npr. radonom ili EM 

radijacijom, izlaganje industrijskim 

kancerogenima, 

virusima i drugim biološkim 

agensima kroz hranu, stres 

i spoljne činioce“, napisao 

je poznati naučnik u tekstu 

koji je čak overio kod notara 

u San Diegu, kako niko ne 

MIStErIJA. 

Japan i Grčka imaju 

najviše pušača i 

najnižu stopu raka 

Kada je popušena prva cigareta 

(podaci potiču od 

redovnih pušača)? 

do 12. godine 

13–15 godine 




bez podataka 

Upitnik iz 2012., 

1.035 ispitanika 

9% 

40% 

37% 

6% 

2% 

6% 

bi u budućnosti mogao da 

iskrivi njegove reči. 

Organski duvan 

S obzirom da se uzgaja bez 

aditiva, radijacija u njegovim 

listovima je mnogostruko 

niža, pa je manja čak i od one 

u bananama. Upitaćete se, 

zašto se cigarete ne prave od 

njega? Jednostavno, ne donosi 

željenu zaradu jer je skuplji 

proces uzgajanja, a prinos 

nije toliko visok bez upotrebe 

hemije. Lanac onih koji 

zarađuju je dug, počev od poljoprivrednika, 

hemijske industrije, 

duvanske industrije, 

trgovaca, pa do farmakološke 

industrije koja proizvodi 

sredstva za odvikavanje od 

duvana. Dakle, novac i opet 

novac je pokretač, a ne borba 

za ljudsko zdravlje.

Protiv bronhitisa 

3. i 4. decembra održava se informativno 

veče za roditelje 

hronično bolesnih mališana. 

Ovaj besplatni događaj odvija 

se u prostorijama klinike 

Hypoxia Medical Center na 

adresi Julius Tandler Platz 5, 

1090 Wien. Namenjen je pre 

svega roditeljima dece koja u 

zimskim mesecima pate od 

hroničnih tegoba disajnih puteva: 

od infekcija, kašlja i kija- 

nja, bronhitisa i astme. Osim 

toga, predstavljena metoda 

preporučuje se za oporavak od 

upala pluća, kao i za sve one 

koji su skloni infekcijama disajnih 

puteva. U klinici Hypoxia 

inače se koristi hiperbarična 

komora čija terapijska upotreba 

kao dodatnog sredstava 

redukuje oslanjanje na lekove. 

Prijava učešća obavezna. Telefonski 

na 01 317 8238. Više informacija 

na www.hypoxia.at 

Dolazi zima, a sa njom sezona hroničnih zdravstvenih 

smetnji. Klinika Hypoxia organizuje informativno veče. 

Echinacin ® halbiert das 

Erkältungsrisiko 

Roter Sonnenhut - der pfl anzliche Turbo für 

Ihre Abwehrkräfte 

Die Schnupfen-Saison an 

einem Sandstrand unter 

Palmen verbringen – das 

ist leider nur wenigen 

von uns vergönnt. Für 

alle anderen heißt es jetzt: 

Immunsystem gegen 

Erkältungen stärken! 

Denn wenn rundherum 

alles hustet und schnieft, 

muss unser Immunsystem 

auf Hochtouren arbeiten, 

um uns gesund zu halten. 

Mehr Abwehrkraft in 

Grippezeiten! 

Eine Studienanalyse 

aus den USA zeigt, dass 

speziell Echinacin® von 

Madaus das Risiko, eine 

Erkältung zu bekommen, 

um 56 % reduzieren 

kann. Weiters kamen die 

Wissenschafter der Universität 

von Connecticut 

zu dem Schluss, dass die 

Einnahme von Echinacea 

die Dauer von Erkältungskrankheitenverkürzen 

kann. 

Ursprünglich wurde der 

Presssaft des roten Sonnenhutes 

nur in alkoholischer 

Lösung angeboten. 

Mittlerweile gibt 

es für jeden das richtige 

Produkt: neben den 

Echinacin® Tropfen auch 

den alkoholfreien Saft 

(für Kleinkinder ab 2 

Jahren), Lutschpastillen 

oder Tabletten. 

Rezeptfrei in Ihrer Apotheke! 

Stvarno prljavi novac 

Britanci su za ovogodišnji 

međunarodni Dan pranja 

ruku (15.10.) objavili nekoliko 

poučnih istraživanja. 

Naučnici sa univerziteta 

Queen Mary iz Londona 

istražili su nivo bakterijskog 

zagađenja na rukama, kreditnim 

karticama, novčanicama 

i mobilnim telefonima 

u Londonu, Birminghamu 

i Liverpoolu. Stanje čistoće 

Britanaca nije preterano laskavo: 

26% od 272 testiranih 

na rukama ima tragove fekalnog 

zagađenja, uključujući 

i opasnu bakteriju Ešerihija 

koli. Takođe, 11% ruku, 8% 

kartica i 6% novčanica pokazuju 

veliki stepen zagađenja 

– otprilike na nivou onog koji 

očekujete u prljavoj toaletnoj 

šolji. Fekalne materije takođe 

su pronađene i na svakom šestom 

mobilnom telefonu. 

Pranje ruku je još uvek za mnoge revolucionarni postupak. 

Zato su predmeti u opticaju katastrofalno prljavi. 

Echinacin® 

stärkt Ihre Abwehrkräfte 

um � 1,50 billiger 

Echinacin Tropfen 100 ml 

Echinacin Saft 100 ml 

Echinacin Capsetten 40 Stk. 

Echinacin Tabletten 50 Stk. 

Datum 

✃ 

GUTSCHEIN 

für 1 Echinacin-Produkt 

Gutschein gültig nur bei Kauf eines der angeführten Produkte innerhalb 

des angegebenen Zeitraumes. Gültig solange der Vorrat reicht. 

Weitere Gutscheine erhältlich unter www.madaus.at 

Ab sofort einlösbar in Ihrer Apotheke bis 15. 12. 2012. 

Hinweis für den Apotheker: Gutscheine bitte gesammelt bis spätestens 

31. 12. 2012 an Madaus GmbH, Prinz-Eugen-Str. 8, 1040 Wien, schicken. 

Stempel der Apotheke 

Über Wirkung und mögliche 

unerwünschte Wirkungen informieren 

Gebrauchsinformation, 

Arzt oder Apotheker. 

KOSMO 65

KuHINJA 

Božićno 

66 KOSMO 

kulinarsko 

putovanje 

SPECIJAlItEtI. Na 

pragu smo najljepšeg 

i najsvečanijeg 

dijela 

godine. Po tradiciji, 

Božić i 

Novu godinu 

slavićemo uz 

obavezno bogatu 

i naročito 

svečanu 

trpezu. 

PrEPOruČuJEMO 

„Bald ist Weihnachten“ i 

„Wünsch dir was! “, 

regine Stroner 

Kulinarski vodiči kroz praznične dane sa 

puno ideja za Božićne poklone. Naručite 

obe knjige na www.kosmos.de 

Fotos: Martina Gˆrlach/Kosmos Verlag, Suchard

Ako želite da ukućane i 

goste tokom nastupajućih 

praznika obradujete nečim 

drugačijim i originalnim, 

krenite u upoznavanje tradicije 

drugih naroda. Pripremite 

provjerene internacionalne 

specijalitete jer vaša 

slavljenička trpeza zaslužuje 

najbolje. KOSMO vas vodi 

u kulinarsku avanturu, darujući 

vam neodoljive recepte. 

Krenimo! 

Ananas chutney sa čilijem i pistaćima 

Sastojci za 6 čaša od 350 ml: 1 ananas ca. 1200 g, 350 g 

sitnog crvenog luka, 4 kašike suncokretovog ili ulja od repice, 

75 g pistaća, 1 svježa čili papričica, 250 g smeđeg šećera, 

75 ml blagog sirćeta (od malina ili bijeli balzamiko), 1 

zvjezdica anisa, 6 karanfilića, 8 zrna pimenta, so, crni biber, 

1–2 kašika soka od limuna. Vrijeme pripreme: 25 minuta + 

30–40 minuta kuvanja. 

JESTE LI ZNALI... 

• Belvedere Vodka i 

(RED)TM kao partneri 

na tržište izlaze sa 

novim izdanjem Belvedere 

flaše 

• Kupci Belvedere RED 

uživaju u istoj prirodno blagoj 

Belvedere vodki iz originalne 

flaše 

• 50% profita od prodaje Belvedere 

RED ide u „Globalni fond 

za borbu protiv HIV, AIDS, 

tuberkuloze i malarije“ 

NAGrADNA IGrA 

Ekskluzivni „Last-Minute“ poklon: da 

li još uvek niste našli odgovarajući dar za 

zahtjevnog sladokusca? Čokolade kompanije 

Suchard „Finessa Cocos“ i „Finessa 

Mandel Honig“ očaraće čulo ukusa na neponovljiv 

način. Sa njima ne možete pogrešiti. 

Pošaljite nam email na: gewinnspiel@ 

kosmo.at (šifra: Suchard) do 1. januara 

2013. i osvojite jedan od 20 čokoladno rafiniranih 

poklon-paketa. www.suchard.at 

Goveđi file sa zelenom salsom 

Sastojci za 6–8 porcija: 1,5 kg krompira, 25 g putera, so, svježe 

mljeveni biber, muskatni oraščić, po 375 ml pavlake i mlijeka, 

1,2–1,5 kg goveđeg filea, ca. ¼ l maslinovog ulja, 3 veze peršuna, 3 

tvrdo kuvana jaja, 2 čena bijelog luka, 50 g prezli, 1 kašičica timijana, 

1 bio limun, 1 kg komorača, 150 g pomorandži, ½ kašićice 

iglica ruzmarina. Vrijeme pripreme: 1 sat + 160 minuta kuvanja. 

Priprema: 

Priprema: 

Krompir oljuštiti i isjeći na tanke kolutove. Posudu namaza- 

Odsjeći krajeve ananasa i oljuštiti koru. Plod rasjeći na četiri ti puterom i slagati krompir, začinjavajući ga solju, biberom i 

1. 

1. 

dijela, isjeći čvrsti dio, a onda svaku četvrtinu prepoloviti, pa muskatnim oraščićem. Sipati pavlaku i mlijeko, a preko staviti ko- 

isjeći na kriške debljine 1 cm. 

Oljušteni luk isjeći na osmine, pa 

2. ga na ulju, uz stalno miješanje, 

pržiti dok ne omekša. Isjeći pistaće, 

madiće putera. U rerni zagrijanoj na 200 °C 

peći 30 minuta, pa smanjiti na 80 °C i ostaviti 

u rerni da se zapeče. 

2. U goveđi file utrljati so i biber, pa na 3 

a čili papričicu očistiti od sjemenki i 

isitniti. 3. Ananas, pistaće, čili, šećer, sirće i 

začine dodati luku i na srednjoj vatri 

kašike maslinovog ulja propržiti sa svih strana. 

Peći u rerni 120 minuta na 80 °C. 

Za sos sitno isjeckati peršun, kuvana jaja 

3. i bijeli luk, pa sve to pomiješati sa prezla- 

kuvati 30–40 minuta, dok se masa 

ma, timijanom i rendanom korom limuna. 

ne sjedini. Chutney začiniti solju, 

crnim, svježe mljevenim biberom i 

sokom od limuna, pa sipati u vruće 

Dodavati maslinovo ulje dok se ne dobije gusti 

sos. 4. Komorač izrezati na štapiće, a pomoran- 

tegle, dobro zatvoriti i okrenuti na 

dže tanke kolutove, pa sve zajedno propržiti na 

poklopac da se hladi. Rok trajanja je 

2 kašike maslinovog ulja. Posoliti, pobiberiti i u 

5–6 sedmica u frižideru. 

dinstati 15 minuta. 

? 

KOSMO 67

KuHINJA 

Komentar 

Dejan PANJIČANIN, 

diplomirani 

somelijer 

Adriavinum, Beč 

Vinska čarolija 

Krauthaker Chardonnay Rosenberg 

2010, Kutjevo/Slavonija/Hrvatska 

„Vlado, ruke ti se pozlatile“, skoro 

istovremeno smo rekli ja i moj 

prijatelj Ivo kada smo uzeli prvi 

gutljaj ovoga predivnog vina. Vlado 

Krauthaker kreirao je u srcu 

Slavonije, u Kutjevu, Chardonnay 

s položaja Rosenberg. Vino prelijepe 

voćnosti koja podsjeća u nosu 

na zrele marelice, zelene jabuke, dinju 

i vaniliju. Na nepcu isti dojam 

ostavlja predivna punoća i zrelo 

voće. Iako odnjegovan u Barique 

bačvicama, ovaj Chardonnay ni u 

jedan trenutak ne ostavlja dojam 

da je pretežak. Što mnoga vina 

ovakve prerade nazalost znaju cesto 

biti.Moram priznat da sam zaljubljen 

u ovaj Chardonnay! 

roxanich teran re 2006, 

Kosinožići/Istra 

Projekt Mladena Rožanića. Njegovo 

je vino u potpunoj sukladnosti 

s prirodom bez mehaničkih i 

kemijskih aditiva. Pored toga, vina 

leže tri godine u drvenim bačvama 

i godinu u flaši. Tek tada Rožanić 

ih pušta u prodaju! Tako nastaju 

jedinstvena i nevjerovatna vina. 

Već pri otvaranju flaše i „šmrkanja“ 

korka osjećam moć i punoću 

ovoga vina. U nosu pekmez, 

prezrele šljive, rum, 

kokos i vanilija. Na 

nepcu eksplozija 

aroma od šumskog 

voća do šljive u 

rakiji, kupine i 

jagode. Punoća 

i nevjerovatna 

dužina prate 

prvi gutljaj. 

Dajte ovome 

vinu 

zraka prije 

nego 

ga servirate. 

68 KOSMO 

Čokoladne lizalice sa čilijem 

Sastojci: 

150 g mliječne čokolade, 200 g crne čokolade, malo 

čili praha, 1–2 kašike šećera u prahu, ca. 20 drvenih 

ili plastičnih štapića, po želji sjeckani lješnici ili krokant 

za ukrašavanje. Vrijeme pripreme: 25 minuta. 

Priprema: 

Čokoladu izlomiti na komadiće i u posudi zaro- 

1. njenoj u vruću vodu, na tihoj vatri je topiti do tečnog 

stanja. Začiniti je mljevenim čilijem i šećerom u prahu. 

Izliti čokoladu u kalup (može za led) da se stegne. Kad je 

2. polustvrdnuta, u svaki dio zabosti po jedan štapić. 

Staviti u frižider da se potpuno stvrdne. Izvaditi iz kalupa i svaki komad posebno 

3. zaviti u foliju. Tako mogu trajati 3–4 sedmice. 

Lizalice se mogu dodatno ukrasiti sjeckanim bademima, pistaćima ili lješnicima. 

Treba ih kratko okrenuti nad plamenom i uvaljati u ukrase. 

4. 

2. 

3. 

4. 

Božićni kolač na lješnjakom 

Sastojci za 4 male Stolle: 200 g lješnika, 100 g kandirane 

kore od limuna ili pomorandže, 50 g suvih brusnica, 75 g 

suvog grožđa, 4 cl ruma, 500 g brašna, 1 prašak za pecivo, 

125 g šećera, 1 vanilin šećer, rendana kora jednog bio – 

limuna, 250 g posnog sira Quark, 200 g mekanog putera, 

50 g putera, šećer u prahu za posipanje. Vrijeme pripreme: 

40 minuta + 30 minuta mirovanja + 45 minuta pečenja. 

Karamel krem začinjen cimetom 

1. 

Sastojci: 

1 šipka vanile, 1 l mlijeka, 500 g šećera, ¼ kašičice krupne 

morske soli, ¼ kašičice sode bikarbone, 5 šipki cimeta. 

Vrijeme pripreme: 10 minuta + 70 minuta kuvanja. 

Priprema: 

recept čitatelja 

Mirka Josića 

Šipku vanile oštrim nožem zasjeći po dužini i istrugati 

unutrašnji sadržaj. Zajedno sa svim ostalim sastojcima, 

staviti u široku šerpu. Što je gornji dio posude širi, krem će se prije 

zgusnuti. 

Masu zagrijati, pustiti da jednom provri, a onda na sasvim slaboj vatri kuvati 70–80 minuta. 

Nakon 30 minuta kuvanja izvaditi šipke vanile i cimeta. 

Masa će tokom kuvanja postati veoma tamna i na kraju će se blago stvrdnuti. Od veličine šerpe 

zavisi dužina kuvanja. U vruće tegle sipati krem, zatvoriti ih i ostaviti da se hlade. 

Karamel krem može trajati 5–6 mjeseci. Kad se otvori, čuvati ga u frižideru. Karamel mlijeko : 

U kipuće mlijeko umiješati 2–3 kašike krema. Dodajte malo ruma, ukrasite šlagom i cimetom. 

Priprema: 

Lješnike peći u tiganju, pa ih staviti u čistu krpu i trljanjem 

1. sasvim ukloniti ljuspe. Kad se ohlade, isjeckati ih. 

Kandiranu koru od limuna ili pomorandže fino isjeckati, pa u posudi izmiješati sa brusnicama i 

2. suvim grožđem. Preliti rumom, poklopiti i ostaviti 30 minuta. 

Brašno i prašak za pecivo staviti preko omekšalog voća, pa dodati šećer, vanilin šećer, koru od li- 

3. muna, Quark, sjeckane lješnike i mekani puter, sječen na komadiće. Miješati mikserom, a onda 

rukom dok se dobije glatko tijesto. 

Rernu zagrijati na 160 °C. Oblikovati 4 vekne i staviti ih na pleh obložen papirom za pečenje. 

Oko njih staviti ispresavijanu alu foliju da bi vekne bile razdvojene. Peći 45–50 minuta. 

4. Fotos: Drago Palavra, zVg

1HENNESSy FINE 

DE COGNAC 

Ovaj konjak u sebi 

zaista nosi alhemiju prirode. 

Svojom jedinstvenom profinjenošću 

i porijeklom objedinjuje 

četiri osnovna prirodna elementa: 

vodu, vazduh, svijetlo i 

zemlju. Njihova zajednička snaga 

donosi punu aromu i prepoznatljivi 

karakter voća u punoj čistoći. 

3BErGEr FEINStE CONFISErIE 

Odabrane božićne kreacije iz čarobne 

manufakture slatkiša Berger Feinste 

Confiserie, aranžirane u ljupkoj poklon kutiji. 

U kutiji vas čekaju: slatkiši sa kremom od 

tartufa i praline 60 g, „Nougat-Zimt-Mandeln“ 

50 g, i Božićna tabla od makadamije i 

oraha 40 g. Najbolji način da obradujete partnera, 

prijatelje i drage osobe. 

www.confiserie-berger.at 

KOSMO je testirao za vas 

od prije tri godine bečka 

ugostiteljska scena bogatija 

je za restoran „Gabel 

& Co.“. Klasična austrijska kuhinja 

i ručno rađena pasta na 

mediteranski način osnov su 

jelovnika koji se mijenja svakog 

mjeseca, a Beef Tatar je među 

gostima posebno popularan. 

Divljač pripremljena na različite 

načine, guska kad joj je sezona 

i sl., kao i razne poslastice, 

nose kreativni pečat vlasnika 

restorana, Vladana Rada Radovanovića 

i njegove supruge. 

KOSMO 

top proizvodi 

Odabrali smo najbolje za vas! 

Svedena elegancija i prijatni 

ambijent restorana, umjerene 

cijene i ljubazni personal, dodatni 

su razlozi za dobru posjetu 

zadovoljnih gostiju. 

Gospodin Radovanović se 

za austrijsku kuhinju odlučio 

zbog obilja njenih ukusa i veza 

sa kuhinjama drugih zemalja. 

Ovaj rođeni Bečlija, porijeklom 

iz Srbije, završio je Višu 

ugostiteljsku školu, a zanat je 

pekao u najpoznatijim bečkim 

restoranima. Da iver ne pada 

daleko od klade, pokazuju i 

Restaurant „Gabel & Co.“ 

Julius-Tandler-Platz 1 

1090 Wien, T: 01 317 03 16 

www.gabelco.at 

2KNACK & BACK JuBIlEJ 

Za svoj četrdesetogodišnji jubilej, 

Knack & Back donosi vam nešto sasvim 

novo: ukusni čokoladni keksi sa 

mekim čokolanim jezgrom. Jednostavno neodoljivo 

– i ne samo za čokoholike! Fantastični čokoladni 

san sa jezgrom koje se topi u ustima. Ovaj slatkiš 

može se jesti i hladan i topao (zagrejan 15 minuta u 

rerni na 180 stepeni – miriše zavodljivo). 

4VEuVE ClICquOt 

Svetski poznata šampanjska marka Veuve 

Clicquot izradila je istovremeno luksuznu 

i praktičnu posudu za hlađenje 

šampanjca. Nezaobilazan artikl za svečane Božićne 

i novogodišnje trenutke. Jer 

šampanjac ako nije hladan, nije 

ni šampanjac. Uživajte u čaši 

ohlađenog zadovoljstva. 

www.veuve-clicquot.com 

dvojica njegovih sinova koji se 

školuju za ugostitelje. 

KOSMO ocjenjuje... 

Restoran „Gabel & Co.“ 

osvojio je maksimalan broj 

pregača – četiri. 

Usluga: 

Ambijent: 

Cijene i kvalitet: 

KOSMO 69

stars 

sarajevska glumica sa 

svjetskom karijerom 

Zana Marjanović nastavlja 

nizati uspjehe 

i poslije uloge u prvijencu 

angeline Jolie. 

70 KOsMO 

Intervju: Samira Poričanin-Petrešin 

Fotografije: Muhamed Mizić 

„Oslanjam 

se samo 

na rad!“ 

sUsrEt. sarajka 

Zana Marjanović 

(29) zvijezda je rediteljskog 

prvijenca 

angeline Jolie „U 

zemlji krvi i meda“. 

Ova uloga promijenila 

joj je život. 

sa Zanom Marjanović 

razgovarali smo nakon 

njegnog povratka iz 

Londona, gdje je prisutvovala 

premijeri filma „Broken“ 

u kojem igra sa sjajnim 

Timom Rothom. 

Rodni grad napustila je kada 

je imala osam godina. Živjela 

je u Ljubljani i New Yorku 

gdje je pohađala srednju 

umjetničku školu Fiorello La 

Guardia High School of Music 

i srednju muzičku školu. 

Nakon toga se vratila u Sarajevo 

gdje je nastavila obrazovanje 

i počela karijeru pozorišne 

i fillmske glumice. 

KOSMO: Vaš novi film je 

dobio sjajne kritike i čak 

devet nominacija British 

Independent Film Awards. 

Koliko Vam je važno što 

uloge koje ostvarujete nakon 

saradnje sa Angelinom 

Jolie nailaze na tako dobre 

ocjene publike i kritike? 

Zana Marjanović: U poslu

kojim se bavim uspjeh jednog 

projekta ne garantuje 

uspjeh narednog projekta. 

Vrlo je važno ne zanositi se 

uspjehom. Uspjeh je prolazan. 

Inspiracija je prolazna. 

Jedino na što se mogu osloniti 

je rad. Samim tim, naravno 

da me raduje svaki uspjeh, 

ali mnogo više novi posao. 

KOSMO: Šta se promijenilo 

od uloge u filmu Angeline 

Jolie? Da li je Vaš odnos 

sa prijateljima, kolegama, 

susjedima ostao isti? 

ZM: Uloga u filmu Angeline 

Jolie mi je pomogla da se 

predstavim cijelom svijetu 

i budem bogatija za jedno 

divno prijateljstvo i iskustvo 

učestvovanja u jako bitnom 

filmu za Bosnu i Hercegovinu, 

kao i za svijet. 

KOSMO: Da li ste se ikada 

sami uštinuli i pomislili 

da je sve san? 

ZM: Malo je tako dobro 

napisanih ženskih uloga, a 

s obzirom na činjenicu da se 

radi o filmu koji se bavi događajima 

iz naše bliske prošlosti, 

bila je to prilika da se 

iskažem kao umjetnik, ali i 

kao čovjek. Još kada film re- 

žira Angelina Jolie, naravno 

da sve djeluje kao da je san. 

KOSMO: Nerijetko govore 

da je ključ Vašeg uspjeha 

u tome što ste predani poslu 

i vrlo disciplinirani. Da 

li je to zbilja recept? 

ZM: Apsolutno. Talenat te 

privuče određenoj profesiji, 

a onda ga moraš nastaviti 

njegovati radom. 

KOSMO: Ko su vam najveći 

i najvažniji kritičari? 

ZM: Roditelji. 

KOSMO: Jednom ste izjavili 

da su vam odlasci na 

premijere, brojni stilisti i 

šminkeri kojima ste okru- 

ženi teži dio posla . Da li je 

još uvijek tako? 

ZM: Sve je to sastavni dio 

posla kojeg volim, a obzirom 

na brojne premijere u 

protekloj godini, mislim da 

mi se čak počinje sviđati. 

Čovjek se uvijek osjeća manje 

sigurno na nepoznatom 

terenu i to je prirodno. Međutim, 

čim počnete upoznavati 

novi teren i vremenom 

njime vladati, zavolite ga i 

uživate u njemu. 

KOSMO: S nekoliko kolega 

sa Akademije scenskih 

umjetnosti osnovali ste 

sada već čuveni „Magacin 

kabare“. Ovaj projekt u Sarajevu 

je postao svojevrsni 

brend. Da li ste ponosni na 

njegove rezultate? 

ZM: Veoma sam ponosna na 

„Magacin kabare“. U vremenu 

koje je veoma nepovoljno 

za umjetnost i umjetnike 

uspjeli smo napraviti brend. 

U pitanju je pozorište na neobičnom 

mjestu – u kafani. 

U njemu zajedno sa našom 

publikom pobjeđujemo 

probleme koji nas okružuju 

i podsjećamo se da se nismo 

zaboravili smijati, zabavljati 

i biti spontani. 

„Uloga u filmu angeline Jolie mi je pomogla 

da se predstavim cijelom svijetu...“ 

KOSMO: Puno pažnje posvećujete 

i klincima u okviru 

„Malog Magacin Kabarea“. 

Koliko Vam je bitno 

da i na taj način Sarajevo 

stvara neku novu pozorišnu 

i filmsku publiku, nove 

glumce, reditelje...? 

ZM: Ja bih prije rekla da 

je „Mali Magacin kabare“ 

mjesto koje pruža priliku i 

podstiče izražavanje dječije 

kreativnosti koja je, na moju 

veliku žalost, uglavnom zapostavljena 

u formalnom 

obrazovanju djece. Djeca 

istražuju svoju maštu i talente 

unutar raznih umjetničkih 

polja i na taj način 

vjerujem da će njihov (ali i 

naš) život biti obogaćen. 

„Talenat te privuče određenoj profesiji, a onda ga moraš 

nastaviti njegovati radom“, ocijenila je Zana Marjanović. 

KOSMO: Da li već imate u 

planu nove uloge? 

ZM: Trenutno sam se u 

potpunosti posvetila „Magacin 

kabareu“ i našem Novogodišnjem 

projektu koji 

pripremamo sa BHRT-om. 

Riječ je o dvosatnom televizijskom 

showu u kojem 

ćemo uz šale, ples i pjesmu 

ispratiti – malo i kritikovati 

– prošlu i s optimizmom 

dočekati Novu godinu. 

Sada poklonite i 

uzbudljivi adventski 

kalendar džinovskog 

formata sa 24 erotska 

iznenađenja! 

KOSMO: Kako provodite 

slobodno vrijeme? Da li 

često izlazite i gdje Vas ljudi 

mogu sresti? 

ZM: Caffe Club „Gogo“, 

gdje se svakog četvrtka i 

petka održava „Late Nite 

Show“ Magacin Kabarea 

je moje svakako omiljeno 

mjesto u gradu. Slobodno 

vrijeme za sada posvećujem 

poslu, ali nadam se skijanju 

na našim planinama uskoro. 

samo 

49,95 …Vam želi 

seksi Božić! 

Posetite jednu od 

najlepših 

specijalizovanih 

erotskih trgovina: 

1100 Wien 

1100 Wien 

Triester Str. 1b 

tel. 01 / 600 88 99 

pon.–pet. 10:00–19:00 časova 

sub. 10:00–18:00 časova 

1150 Wien 

Lugner City 

tel. 01 / 982 19 00 


sub. 9:00–18:00 časova 

1220 Wien 

Rautenweg 5 

tel. 01 / 743 79 90 


sub. 10:00–18:00 časova 

www.orion.at 

1211-045 

KOsMO 71 

AT_Anz_Kosmo_KW48_82x124.indd 1 22.11.12 09:53

stars 

72 

KOsMO 

HErO meseca 

Brooklyn BEcKHaM, 

davidov sin kupio poklone 

beskućnicima 

Najstariji, trinaestogodišnji Davidov 

sin Brooklyn rekao 

je svojim roditeljima da 

za Dan zahvalnosti ne 

želi nikakav poklon, 

osim da mu dozvole 

da on nešto pokloni 

beskućnicima. To mu 

je i omogućeno, te je 

sa telohraniteljima otišao 

u tržni centar i kupio 

poklone. Dugo je razmišljao 

šta bi im bilo najkorisnije, te 

je odlučio da to budu kutije 

prve pomoći. Dečak je zatim 

otišao na mesta gde beskućnici 

žive, pozdravio ih je zaželeo sve 

najbolje i poklonio svakom po 

pakovanje neophodnih stvari 

za prvu pomoć. Njemu se prvo 

humanitarno iskustvo veoma 

dopalo, pa je zamolio i svoju 

braću da učine to isto. 

ZErO meseca 

Pippa MiddlEtOn, 

blam s knjigom 

Iako je mislila da će njena 

knjiga „Celebrate“ izazvati 

veliku pažnu, ipak nije 

tako. Osim male prodaje, 

ona je u knjizi iznela i veoma 

glupe savete koji su 

postali predmet sprdnje 

na Twitteru. Evo nekih: 

„Najbolje je gledati zvezde 

kada je nebo vedro“, „Kad pripremate 

poklon skinite cenu 

sa njega“, „Ima nečeg vrlo 

britanskog u čaju“, „Možete 

raskomadati pile na komade 

koji se sastoje od bataka, 

karabataka, krilaca 

i grudi“, „Univerzalna 

je pojava kod ljudi da dočekaju 

prvi dan Nove godine“ 

itd. Na osnovu njenih saveta 

nastale su razne parodije na 

Twitteru, pa mislimo da je zaslužila 

da bude Zero meseca. 

Boris na jubileju „Indexa“ 

U sarajevskoj Skenderiji na velelepnom 

koncertu u čast 50 godina grupe 

„Indexi“ 23. novembra nastupio je 

i hrvatski pevač Boris Novković. 

Tom prilikom je izjavio: „Ovaj koncert 

za mene ima dodatnu težinu zbog činje- 

Marija polupala Breninu kafanu! 

„Sklon’te čaše i bokale...“ – i to pod 

obavezno kad slavi Marija Šerifović. 

Pop pevačica Jelena Tomašević na 

koncertu Jennifer Lopez u Istanbulu 

upoznala je zvezde serije Selmi Ergeç i 

Nur Fettahoğlu, koje su našoj publici 

poznate kao sultanije Hatidže i Mahidevran. 

Ona ih je pozvala da budu njeni gosti na 

koncertu u Beogradu. Iako je očekivala 

da uživo upozna svoju omiljenu pevačicu 

Jennifer Lopez u tome nije uspela. 

Inače, Jelenina domaćica u Istanbulu je 

bila pevačica Emina Jahović. 

nice da je moj pokojni otac Đorđe u jednom 

periodu bio član „Indexa“. Veselim 

se sto sam vidio staru ekipu, odnosno 

one koji su još među nama, a i da se vidim 

sa sarajevskom publikom. ’Indexi’ 

su bili spoj entuzijazma i profesionalizma, 

što je danas veoma teško naći.“ 

Marija Šerifović proslavila je svoj 28. 

rođendan burno, onako „muški“. 

Ona se toliko napila da je u restoranu 

„Talas“ na zemuskom keju razbijala sve 

što joj je dolazilo pod ruku. Kako kaže 

naš izvor, žurka je bila odlična, bilo je 

puno poznatih. Nastupala je i trbušna 

plesačica iz Bugarske. A od poznatih viđeni 

su: Zorica Brunclik, Zlata Petrović, 

Đani, Saša Milošević Mare, koji je došao 

sa Ksenijom Milošević, što je podgrejalo 

priču da su zajedno. Vlasnici restorana 

Brena i Boba nisu bili prisutni. Šta će reći 

Mariji kada saznaju za razbijanje, čuće se. 

Jelena upoznala „sulejmanke“ 

Fotos: Getty Images, zVg 

Jelena Tomašević upoznala je u Istanbulu 

zvezde poznate i omiljene turske tV serije.

Željko Bebek izdao novi singl 

Bebekov singl zove se „Kaldrma“ 

i najavljuje novi album 

koji će se zvatu: „Kad poljubac 

pomešaš sa vinom“. 

Bebek se najbolje oseća u ulozi 

pevača i to ne krije, srećan je 

što ga publika još uvek voli. A 

Producenti nekoliko studija širom 

Evrope u kojima je Toše Proeski za života 

počeo snimanje, skupili su šest do 

sada neobjavljenih pesama koje će izaći 

sledeće godine kao poseban album. 

Slaven Risteski, zet rano preminulog 

pevača, i engleski producent Andy 

Wright stoje iza ovog projekta. „Nekoliko 

ljudi koji su čuli demo-verzije 

pesama oduševljeni. Planiramo da sledeće 

godine objavimo album na kojem 

će se pored ove tri pesme naći još 

dve koje su ostale iza njega u Švedskoj 

i jedna u Irskoj“, Rekao je Risteski. 

o odlasku iz „Dugmeta“ za hrvatski 

portal hot.hr, je izjavio: 

„Moram reći da sam htio otići 

iz benda, ali nisam razmišljao 

kako će poslije biti. U važnim 

stvarima se Goran i ja nismo 

slagali. Kasnije se pokazalo da 

sam trebao bolje razmisliti, ali 

Nataša je obzirna govečnu prijateljica karijeru. i kada 

na svoj rođendan zove goste. 

Nove Tošetove pesme 

Lepa Tuzlanka Amra Čerkezović 

Ova srednjoškolka iz Tuzle 

osvanula je na decembarskoj 

naslovnoj strani 

prestižnog časopisa za 

rusko tržište „Harper’s 

Bazaar “. 

Kako saznajemo, manekenka 

trenutno boravi u 

Milanu, a editorijal je snimila 

pre nekoliko sedmica u Parizu. 

U fotografiji koja se nalazi na 

naslovnici, bh. lepotica pozira 

šta je, tu je. Rezultat svega 

je divna solo karijera, 

pa se odlazak iz „Bijelog 

dugmeta“ pokazao kao 

dobro rješenje.“ Zdravlje i 

dobra genetika, dodao je 

na kraju, važne su za du- 

u „otkačenom“ stilu sa jabukom 

u ruci. Jarki tonovi preovlađuju, 

a nakit čini da izgleda 

prelepo u Givenchyjevoj haljini. 

Fotografije je radila Natalia 

Alaverdian, dok je za stajling 

bio zadužen Kirill Zapylikhin. 

Na nekima od fotografija Amra 

pozira sa rekvizitima kao što su 

ribe i rakovi. Tuzlanka uskoro 

odlazi u London gde je očekuje 

snimanje kampanje za novi 

parfem „Pull & Bear“. 

Rekla – kazala 

OLJA 

CRNOGORAC 

Voditeljki emisije 

„Skandalozno“ u 

poslednje vreme sve 

više razmišlja o deci. 

Izgleda da je ovoj 

starleti proradio 

majčinski instinkt. 

KSENIJA PAJČIN 

Nepoznati napadači 

ponovo su oskrnavili 

grob Ksenije 

Pajčin. Čekićem su 

razbili spomenik 

koji je očajna porodica 

tek nedavno 

rekonstruisala. 

DINO ŠARAN 

Bend „Letu štuke“ 

se uveliko priprema 

za koncert 7. 

decembra u Sarajevu. 

Članovi benda 

vredno rade na novom 

singlu koji će 

premijerno izvesti 

na nastupu. 

ANA NIKOLIĆ 

Ana Nikolić ima novi 

automobil za koji 

je izdvojila 60.000 

eura. Pevačica je uvećala 

svoj vozni park 

novim džipom bele 

boje. Kako kaže, vredi 

svaki evro. 

MILORAD MAN- 

DIĆ MANDA 

On je u jednom beogradskom 

restoranu 

viđen kako japanskim 

specijalitetima 

i svojom rukom hrani 

suprugu Anastasiju. 

Kakav papučar! 

NIKOLINA PIŠEK 

Posle prosidbe ide 

udaja. Eto baš to se 

dešava srećnoj voditeljki 

poreklom 

iz Hrvatske. Ona 

se udaje uskoro za 

srpskog biznismena 

Vidoja Ristovića. Javićemo 

kako je bilo. 

KOsMO 00 73

stars 

Kolumna 

Zoran 

RAdoJkovIć PILe 

Kroz 

klučaonicu 

Pušačka dozvola 

australijski naučnik Simon 

Chapman predlažio je da se 

u okviru kampanje borbe 

protiv pušenja uvedu dozvole za 

pušače koje bi bile obavezne prilikom 

svake kupovine cigareta, a za 

čije bi se izdavanje plaćala taksa. 

Reizdavanje bi zavisilo od poštovanja 

ograničenja o dozvoljenom 

broju cigareta. Zanimljiva ideja, 

šta kažete? Da li se neko od vas 

seća da su se cigarete nekada u Jugi 

prodavale na komad? Naravno, 

ne zbog zdravlja pušača, već zbog 

siromaštva u posleratnom periodu. 

E, po planu ovog naučnika za 

koju godinu će se kupovati samo 

onoliko cigareta za koliko imate 

plaćenu taksu. Ja sam za, a vi? To 

je najnoviji predlog kako bi se sma- 

Ostavite 

nikotin, dragi 

čitaoci! vodim 

vas sve na pivo! 

njilo pušenje 

kod namljađe 

populacije. 

Danas u 

Beču u svakoj 

osnovnoj školi deca puše. Ne svi, 

ali ima ih od trećeg razreda pa na 

dalje. Rekle su mi ćerke koje su 

uredno ponuđene cigaretom svaki 

dan. Kažu da ne pale, ali kako ja to 

mogu da znam? Tako je i u Srbiji, u 

Hrvatskoj u BiH. Roditelji nemaju 

uvid u dečije dnevne aktivnosti 

jer rade, a deca lako dolaze do cigareta. 

Evropa je uvela rigorozne 

zakone koji se poštuju, ali kako: 

pušači su kao opasne zveri zatvoreni 

u male staklene prostore. Nepušači 

ih gledaju u čudu: koja je to 

slila koja nekoga tera da se smrzava 

napolju i puši ili se guši u pušačkoj 

zoni? Ali ta sila je bolest zavisnosti 

od nikotina. Ako se ne možete da 

se odviknete sami, pomažu flasteri 

nikotina. Hajde da zalepimo po 

flaster! I da odemo na pivo. 


zoran.pile@kosmo.at 

više vesti na: 

www.kosmo.at 

74 

KOsMO 

rihanna u gostima kod 

Ellen deGeneres: Brad Pitt 

definitivno njen tip. 

Rihanni se više sviđa Brad Pitt 

Velika pop zvezda Rihanna 

je nedavno gostovala u 

emisiji Ellen DeGeneres. 

Pored ostalih pitanja, u igri „S 

kim bi radije?“ zamoljena je da 

odgovori ko joj se više dopada: 

George Clooney ili Brad Pitt. 

„Šokiran sam! Pogrešio sam 

u vaspitanju ćerke!“, izjavio je 

poznati pevač. 

Jon Bon Jovi je prvo zbog orkana 

Sandy otkazao evropsku 

turnju, a zatim se njegova ćerka 

Stephanie predozirala i završila 

prvo u bolnici, a zatim i u pritvoru, 

što ga je potpuno šokiralo. 

„U šoku sam. Ona je moja 

mezimica. Vaspitavao sam je da 

Na ovo teško pitanje mnoge 

žene ne bi znale odgovor. Njoj 

su u emisiji pokazane velike 

slike oba glumca. Ona se okrenula, 

pogledala, i bez imalo 

dvoumljenja rekla: „Malo razmislite 

o tome, pa onda pogledate 

Brada Pitta i pomislite: 

Ova pop zvezda, kako prenosi 

„Forbes“, najplaćeniji 

je zabavljač sa zarađenih 

57 miliona dolara prošle 

godine, ali plače satima 

zbog stvari koje je o sebi 

pročitala na internetu. 

Swift, čija fotografija krasi 

naslovnu stranu „Harper's 

Bazaara“, otkriva ovom listu 

da je njen ljubavni život postao 

meta tabloida, te da jako 

bude poštena, da pazi na sebe, 

a sada se plašim da sam negde 

pogrešio“, požalio se ovom 

izvoru muzičar. On neće nastupati 

dok ne reši porodične 

probleme. Ne valja kad nemaš 

dovoljno para za svoju decu, ne 

valja kad imaš mnogo, eto šta 

se događa, stalno turneje, lova, 

a deca se drogiraju. More, da se 

uda za našeg Balkanca, pa da 

vidiš šta je disciplina. 

'Dovraga, ko je taj pored njega?'“ 

Njena reakcija je oduševila 

publiku i izazvala salve smeha. 

Bila je iskrena i bez uvijanja 

se opredelila za jednog od dva 

lepotana. I mene da su pitali, 

ne bio bih u dilemi! Najviše 

volim Rihannu. 

Pevačica Taylor Swift 

plače po ceo dan 

pati zbog toga, plače i nervira 

se. Do duše, svoje suze može 

da briše novčanicama zarađenim 

nakon što je tugu iskoristila 

kao inspiraciju za svoje 

hitove. Pitam se, obzirom na 

lovu, koju ima šta joj je kog 

đavola trebalo i da počne da 

čita tabloide i vesti sa interneta? 

Ja bih samo pecao i 

jurio frajere po ceo dan (mislim 

ribe). Jeo skupe slatkiše, 

jagnjetinu, vozio Ferrari, i... 

ćerka Bon Jovia se „predozirala“ 

Bon Jovijeva ćerka 

završila predozirana 

u bolnici. 

Fotos: Getty Images, zVg, Drago Palavra 

Fotos: wikimedia

Jennifer lopez zapevala 

u Beogradu 

Svetski poznata pevačica i glumica 

Jennifer Lopez nastupila je u sklopu 

turneje „Dance Again“ u glavnom 

gradu Srbije. 

Doputovala je privatnim avionom u pratnji 

dečka, majke i blizanaca, Maxa i Eme. 

Njeni posebni zahtevi organizatorima bili 

su da od aerodroma do hotela ona i deca 

putuju različitim automobilima. Da sobe 

budu izuzetno svetle, te da njena deca 

budu smeštena na prvom spratu hotela 

i da u sobi imaju puno igračaka i video 

igrica. Hrana da bude prilagođena deci, a 

voće i povrće sveže i „Bio“. Šta je tražila od 

igračaka da obezbede njoj i njenom dečku 

nije nam poznato, čak se pitam i kako joj 

je mama reagovala, i sa kim je ona smeštena, 

sa decom ili sa njom i dečkom. 

De Niro i Jay-Z su se na rođendandanu 

Leonarda Di- 

Caprija posvađali. Povod 

ove svađe je što se poznati 

reper nije javio na telefon 

slavnom glumcu. 

Naime, Jay-Z je trebao da napiše 

pesmu za filmski festival „Tribeca“. 

Po dogovoru, De Niro 

ga je zvao danima da se dogovore 

oko pesme, a ovaj se nije 

Hollywoodski režiser Brad 

Bird planira da snimi film o 

naučniku Nikoli Tesli, a za 

glavnu ulogu planira da angažuje 

George Clooneya. 

Nataša je obzirna prijateljica i kada 

na svoj rođendan zove goste. 

George clooney 

igra nikolu teslu? 

Pisac scenarija za ovaj 

film je Damon Lindelof, 

koji je radio popularnu 

seriju „Lost“, kao 

i filmove „Prometej“, 

„Kauboji i vanzemaljci“, 

de Niro vs. Jay-Z 

Veliki uspeh Jennifer lopez 

na koncertu u Beogradu u 

sklopu „dance again“. 

javljao. Nakon šest telefonskih 

pokušaja Robert je odustao. E 

sada, obojica dolaze na proslavu 

rođendana i reper prilazi De 

Niru, no ovaj nije raspoložen 

za razgovor. Kako je objasnio 

jedan od prisutnih, glumac 

je reperu rekao da je nekulturan 

i nevaspitan, te da je 

osnovna kultura da se javiš 

nekom na telefon ko te 

zove šest puta. 

„Zvezdane staze“. Ideja scenarija 

se opisuje kao pandan filmu 

„Bliski susreti treće vrste“, 

a snimanje bi trebalo da počne 

sledeće godine. Reditelj Brad 

Bird za novi projekt preporučio 

se uspehom filma „Nemoguća 

misija: protokol duh“ 

koji je zaradio 700 miliona 

dolara. Sve mi se ovo dopada, 

osim što Clooney nekako ne 

liči na Nikolu Teslu. 

KOsMO flash 

JUSTIN BIEBER 

je raskinuo sa Selenom 

Gomez zbog 

ljubomore. On je poludeo 

kada se Selena 

ljubila na filmu, a ona 

je bila ljubomorna jer 

se stalno dopisuje sa 

obožavateljkama. 

ALExANDER 

SKARSGÅRD 

„Vampir Eric“ u seriji 

„Prava krv“ glavni je 

favorit za ulogu Tarzana 

u istoimenom 

filmu Davida Yatesa, a 

snimanje filma očekuje 

se sledećeg leta. 

BENICIO DEL 

TORO 

je u najužem izboru 

za ulogu kolumbijskog 

narko bosa 

Pabla Eskobara u 

romantičnom trileru 

„Paradise Lost“ 

(Izgubljeni raj), javljaju 

mediji. 

BRAD PITT 

Popularni glumac se 

iz hobija bavi dizajnom. 

Dizajnirao je 

kadu u obliku guze, 

kao i razne stolove, 

krevete i ormare, čak 

se oduševila i njegova 

supruga Angelina. 

MADONNA 

Popularna pevačica 

Madonna slikala se 

gola za reklamnu 

kampanju svog najnovijeg 

parfema 

„Truth Or Dare Naked“ 

koji ulazi u prodaju 

naredne godine. 

CHARLIE 

CHAPLIN 

Jedan od čuvenih 

cilindara i štapova 

koje je glumac nosio 

u filmovima „Mala 

skitnica“ i „Svetlost 

velegrada“ stavljeni 

su na javnu aukciju u 

Los Angelesu. 

KOsMO 00 75

scEna 

tri PitanJa 

Marko STIJAkovIć, 

predsednik 

Austrijsko–srpskog 

društva 

„Jačamo postojeće i 

gradimo nove mostove” 

KOSMO: Ko su izvođači programa? 

M.S.: S obzirom da u Austriji živi 

i stvara veliki broj srpskih umetnika, 

mi nastojimo da ih, zajedno 

sa njihovim kolegama iz drugih 

zemalja, uključimo u program, pa 

tako Svetosavski bal ima i multi– 

kulti karakter. Naravno, biće tu i 

muzičke zvezde iz Srbije. 

KOSMO: Šta za Austrijsko– 

srpsko društvo znači organizovanje 

bala? 

M.S.: Mi smo nastavili najstariju 

srpsku tradiciju u ovoj zemlji i to 

je velika odgovornost, ali i čast. 

Svetosavski bal je svedočanstvo 

istorije, prijateljstva i zajedničke 

kulture i mi ćemo te vrednosti i 

dalje razvijati. 

KOSMO: Koje obaveze ima 

ASD kao član organizacije 

PAN (Partner aller Nationen)? 

M.S.: Kao produžena ruka diplomatije, 

mi jačamo postojeće 

i gradimo nove mostove saradnje 

između Austrije i Srbije. 

Istovremeno, mi umrežavamo 

srpske organizacije i pojedince, 

jačajući procese integracije, a 

kultura je jedan od naših prioriteta 

u radu. 

76 KOsMO 

Naša novinarka 

Vera 

Marjanović 

i ove godine 

je odgovorna 

za umetnički 

program bala. 

Na prošlogodišnjem otvaranju 

zapevala je i Marija Šerifović. 

Luksuzni Parkhotel Schönbrunn 

otvara vrata posetiocima bala. 

alles Walzer! 

U organizaciji Austrijsko–srpskog 

društva 25. 

januara 2013. u Parkhotel 

Schönbrunn održaće se Svetosavski 

bal, čiji koreni sežu 

u prvu polovinu 19. veka. 

Balski program je kroz godine 

dobio ustaljenu formu: 

klasična muzika, gradska 

igra „Bojarka“ iz starog 

Beograda i plesna numera 

uz „Srpski kadril“ za 

ceremoniju otvaranja, 

a onda puno muzike 

za ples do kasno u 

noć. Kao i do sada, u 

programu je planirano 

iznenađenje večeri, a 

bogata tombola, izbor 

najboljeg plesnog para 

i niz drugih pratećih sadržaja 

zvuče obećavajuće. Omladina 

Austrijsko–srpskog društva u 

zasebnoj sali za svoje vršnjake 

priprema zabavu uz njima bliske 

muzičke ritmove. 

I na ovom Svetosavskom balu 

očekuju se brojne visokorangirane 

zvanice iz sveta politike, 

diplomatije, privrede i kulture, 

kako sa srpske, tako i sa 

austrijske strane, kao i visoki 

zvaničnici Srpske pravoslavne 

crkve. Biće to prilika da se prisutni 

podsete tradicionalnih 

kulturnih veza između Srbije 

i Austrije, što se ceremonijom 

otvaranja posebno naglašava. 

Naime, polovinom 19. veka 

dobar deo srpske intelektualne 

elite je boravio u Beču, gde su 

I ove godine igraće se do jutra, a 

program krije puno iznenađenja. 

sticali obrazovanje i navike koje 

su prenosili u Srbiju, jačajući 

građansko društvo. 

Istorijski spisi kazuju da je od 

1842. u Beču boravio knez Miloš 

Obrenović. On je bio pokrovitelj 

Slovenskih balova na 

kojima je okupljao svoje sunarodnike 

i njihove prijatelje drugih 

nacija. Tako je 28. januara 

1846. u Graziensaal, poznatoj 

pod imenom „Zur goldenen 

Birne“, na balu izveden „Srpski 

kadril“ koji je po kneževom 

nalogu komponovao Johann 

Strauss Sohn. Od kako je pre 

16 godina obnovljena tradicija 

održavanja srpskih balova u 

Beču, ta kompozicija je obavezni 

deo programa. 

Fotos: Drago Palavra


66. Hrvatski bal 

19. januara 2013. godine, s 

početkom u 20:30 časova, 

održaće se tradicionalni Hrvatski 

bal u raskošnim salama 

Parkhotel Schönbrunna. 

Ovogodišnji bal održava se 

pod sloganom „Hrvati meet 

Schönbrunn“ koji treba da 

naglasi pristupanje Hrvatske 

Evropskoj uniji 1. jula 2013., 

kao i Beč kao metropolu u 

kojoj se hrvatska zajednica, u 

otvorenoj i intenzivnoj razmeni, 

susreće sa drugim jezicima, 

narodima i uticajima. a goste 

očekuje bogat i raznovrsan 

program. Na otvaranju će biti 

predstavljen muzički projekt 

„Rhapsody in Danube Blue“, 

a kao glavni izvođači večeri 

najavljeni su Gibonni i Matija 

Dedić. Informacije i rezervacije 

karata: +43 (1) 504 63 54, 

mail: ured@hrvatskicentar.at 

Bal se održava u raskošnom 

Parkhotel Schönbrunnu. 

Zlatan Stipišić Gibonni pevaće 

gostima posle ponoći. 

Izvrsni muzičar Matija dedić 

ulepšaće Hrvatski bal. 

Prednovogodišnje zagrevanje 

u Pratergalerien. 

Estrada EVEnts: 

Seka Aleksić i Jovan Perišić 

Vruća bečka noć sa jednom 

od najtiražnijih i najpopularnijih 

neo-folk pevačica 

iz Srbije Svetlanom Sekom 

Aleksić. Cene karata od 15 

evra za studente, do 70 evra 

za VIP mesta. Informacije 

i rezervacije karata na +43 

(0)680 242 59 16. 

Nezaboravno novogodišnje 

veče: all inclusive za 65 evra. 

nOVa GOdina 

kuca „na vratima“! 

Nova godina pod pokroviteljstvom 

bečkog FPÖ-a, 

uz bogat muzički program: 

Aleksandru Bursać, Mikija 

Gajića, Živkicu Miletić i Radeta 

Nikolića Bikinjca. Informacije 

i rezervacije: 0699 

17 631 411 (Aca) i 0681 10 

287 706 (Maki). 

„Jednim klikom miša do 

kursa njemačkog jezika“ 

Online-ponuda www.sprachportal.at doseljenicima brzo i 

lahko pokazuje put do sljedećeg kursa njemačkog jezika i 

interaktivno priprema kandidate za jezičke ispite. 

Austrijski integraci oni fond 

(ÖIF) sada nudi novu online-uslugu 

za migrante: Cilj 

platforme „Sprachportal“ je 

olakšati učenje njemačkog 

jezika i doseljenicima ponuditi 

optimalnu uslugu u traženju 

odgovarajućeg kursa 

njemačkog jezika. Istovremeno 

ÖIF je pokrenuo i 

jezički hotline („Sprach- 

Hotline“). Na telefonskom 

broju 01/7151051-250 doseljenicima 

se pruža lično 

savjetovanje o odgovarajućim 

ponudama za učenje 

njemačkog jezika. 

Svi kursevi na jednom mjestu. 

Jezički portal ÖIF-a po 

prvi put objedinjuje vlastite 

kurseve njemačkog jezika 

kao i eksterne kurseve certificiranih 

instituta na jednom 

mjestu – i to za cijelu 

Austriju. Na Portalu se nalaze 

i objašnjenja ponuda 

kurseva ÖIF-a, a jednim klikom 

možete se i infomirati 

o terminima jezičkih ispita. 

Učiti njemački online 

Na platformi „Sprachportal“ 

ÖIF proširuje i svoju 

ponudu u pravcu elektronskog 

učenja (e-learning): u 

ponudi stoji i online-kurs 

na nivou A1. Interaktivno 

učenje predstavlja prema 

mišljenju stručnjaka optimalnu 

nadopunu redovnim 

kursevima njemačkog jezika. 

Online-kursevi za nivoe 

A2 i B1 su u pripremi. 

Spremni za ispit? Kao i 

u slučaju polaganja vozačkog 

ispita, na platformi 

„Sprachportal“ postoji mogućnost 

simulacije ispitne 

situacije u kojoj se u određenom 

vremenu moraju 

riješiti zadaci. 

Više usluge 

U isto vrijeme s platformom 

„Sprachportal“ ÖIF 

je pokrenuo i svoj jezički 

hotline („Sprach-Hotline“). 

Na telefonskom broju 

01/7151051-250 svi doseljenici 

mogu dobiti savjete 

o odgovarajućim kursevima 

njemačkog jezika. 

www.sprachportal.at 

Hotline: 

+43 (1) 715 10 51-250 

Austrijski integracioni fond pokrenuo je portal 

za sveobuhvatno učenje njemačkog jezika. 

KOsMO 77

scEna 

19.11.2011. 

„dovodimo 

MaJstOr Za ZVEZdE. Hajrudin rudi 

Mešanović se estradnim menadžerstvom 

uspešno bavi od 2002. Radio je sa najvećim 

estradnim profesionalcima, a od 2009.–2011. 

bio je generalni menadžer dragane Mirković. 

KOSMO: Kako si počeo 

da se baviš organizacijom 

koncerata? 

Hajrudin Rudi Mešanović: 

Organizacijom koncerata počeo 

sam da se bavim 2002. 

Počelo je vrlo spontano. Ja i 

moj brat smo vlasnici jednog 

fudbalskog kluba u Beču koji se 

zove „SV Donau“. Počeli smo 

da organizujemo žurke sa ide- 

78 KOsMO 

Poznati bečki estradni menadžer 

Hajrudin Rudi Mešanović 

(estrada events), 

vlasnik fudbalskog kluba 

„Sv donau“ i građevinske 

firme „MdA-Bau“, ekskluzivno 

za KOsMO. 

22.10.2011. 

jom da obezbedimo dodatan 

izvor prihoda, kako bi ojačali 

klub. I odatle je to krenulo, sa 

te sportske strane, a razvilo se 

dalje tako da su se sport i muzika, 

dve moje omiljene stvari za 

koje živim, ukrstile. 

KOSMO: Sada imaš agenciju 

Estrada Events? 

HRM: Da, u pitanju je mlada 

21.4.2012. 

acu lukasa!“ 

firma koja će 1. januara napuniti 

godinu dana, a koja je 

specijalizovana za organizaciju 

estradnih nastupa i angažovanje 

izvođača. Estradu Events 

vodim sa kolegom Slobodanom 

Lajićem. To je jaka i stabilna 

firma. 

KOSMO: Kakav je odziv publike 

na Vaše koncerte? 

HRM: Na svim našim koncertima 

poseta je bila takoreći 

maksimalna. To je ono što mi 

radimo, i radimo dobro. U ovoj 

vrsti posla je bio i biće uvek najvažniji 

marketing. 

KOSMO: Šta očekuje publiku 

u narednom periodu? 

HRM: Mi slušamo publiku, šta 

U februaru 2013. estrada events dovodi Acu Lukasa 

u Beč. obožavaoci – hvatajte red za karte! 

ona kaže. Pratimo, ne izmišljamo, 

ne mislimo da to mora da 

bude po nekom našem ukusu. 

Pokušavamo da pogodimo šta 

ljudi traže, šta je interesantno i 

aktuelno. 8. decembra nastupaju 

Seka Aleksić i Jovan Perišić. 

Eksluzivna informacija samo 

za čitaoce magazina KOSMO: 

u februaru, 16. ili 23. dolazi 

Aca Lukas. 9. marta, povodom 

Dana žena, održaće se koncert 

Tonija Cetinskog koji smo sada 

pomerili. A uz njega će, najverovatnije, 

nastupiti Zabranjeno 

pušenje i Alen Islamović. 

KOSMO: Koga bi voleo da 

dovedeš u Beč? 

HRM: Otkriću ti i tu tajnu. Mi 

smo tri cela meseca pregovarali 

sa suprugom Đorđa Balaševića. 

I posle ta duga tri meseca pregovaranja 

nismo uspeli da napravimo 

dogovor. Bilo mi jako 

žao što nisam taj posao doterao 

do kraja, ali se nadam da ću u 

skorašnje vreme uspeti da sa 

njom nađem zajednički jezik. 

Balašević ovih dana nastupa 

u Beču (intervju je vođen polovinom 

novembra, prim.ur.), 

ali je organizaciju radila firma 

koja nije iz Beča, a i sala prima 

samo oko 600 ljudi, pa su te 

karte davno rasprodate. To je 

dvorana koja je mala za Đorđa 

Balaševića. A osim Balaševića, 

od muzičara koje bih voleo da 

dovedem, a to do danas nisam 

uspeo, sigurno Riblju Čorbu. 

KOSMO: Najveća imena sa 

kojima si radio? 

HRM: Dino Merlin, Ceca, 

Halid Bešlić, Lepa Brena, Željko 

Joksimović, Parni Valjak, 

Dragana Mirković... 

KOSMO: Planovi za 2013.? 

HRM: Oliver Dragojević i Prljavo 

kazalište – u aprilu 2013. 

Fotos: Drago Palavra, zVg

„Otvaramo mesto 

za ozbiljniju publiku!“ 

Elvis Biberović Deen, dobro 

poznati organizator balkanskih 

muzičkih događaja u 

Beču, govori za KOSMO... 

Povod razgovora je otvaranje 

novog kluba koji će se zvati 

„Insomnia“ (Ottakringer 

Straße 50, 1170 Wien). 

KOSMO: Najavio si otvaranje 

novog kluba? 

Elvis Deen: Ja i moj poslovni 

partner preuzeli smo nekadašnji 

„Diamond“ i tu otvaramo 

novi klub. Otvaranje je zakazano 

za 5. decembar, nastupiće 

odlični pevač Boban Rajović. 

KOSMO: Zašto si klub nazvao 

„Insomnia“ (nesanica)? 

ED: Kod nas se ne spava, i to 

obećavamo našim gostima. 

KOSMO: Kako si došao na 

ideju da se upustiš u te vode? 

ED: Čini mi se da malo ozbiljniji 

ljudi koji žele u provod, u 

klub sa muzikom, ali ne na neki 

glasan koncert, dakle u veliku 

gužvu, nemaju gde da izađu. 

Kvalitetna muzika, dobro raspoloženje 

i pri tome nekakav 

komfor, eto to nudimo. Zato 

smo i preuredili klub da ima 

specijalan VIP deo u kojem će 

biti osam odvojenih separea sa 

mestom za deset osoba u svakom 

od njih. Mislim da je prošlo 

vreme koncerata i velikih 

diskoteka u kojima staje nekoliko 

hiljada ljudi. Gosti se bolje 

Designer-Brillen-Geschenkbox 

AB 

199 

statt 

349 

optische 

Gläser (Dpt 6/2) 

EURinkl. 

und Uhr 

UVP 

€20 GUTSCHEIN 

auf eine Geschenkbox, solange der Vorrat reicht 

„kod nas se ne spava, i to možemo da obećamo našim 

gostima“, kaže o klubu „Insomnia“ vlasnik elvis deen. 

osećaju u klubu, u nekom klupskom 

okruženju, a da slušaju 

veliku zvezdu. E, sad, u Beču su 

klubovi uglavnom malo manji, 

znači da primaju oko 300 ljudi, 

pa se ne isplati dovesti neku veliku 

zvezdu. Mi imamo mesta 

za oko 900 ljudi. 

KOSMO: Šta gosti mogu 

da očekuju? 

ED: Svakog petka ćemo imati 

gostovanje neke velike zvezde, 

svake subote gostujućeg 

DJ-a (uključujući i mog brata 

DJ Denisa Deena), jednom 

mesečno imaćemo „Veče prijatelja“. 

Želimo da privučemo 

malo ozbiljniju publiku. Nije 

da zapostavljamo mlade, ali nismo 

mesto za najmlađe, za one 

koji nemaju ni 18 godina. 

Designer-Sonnenbrillen 

€10 

-50% 

bis 

LUGNER CITY 

MAUSIMARKT 

www.sunglasses-outlet.at 

vom empfohlenen Verkaufspreis 

GUTSCHEIN 

auf eine Sonnenbrille ab EUR 50 Einkaufswert

KUltUra 

Prošetaj, pogledaj... 

Efterklang 

2.12., Arena 

ivo Papasov 

12.12., Konzerthaus 

trödlermarkt 2012 

16.12., Wiener Stadthalle 

die toten Hosen 

22.12., Wiener Stadthalle 

New York Ska Jazz ensemble 

23.12., Arena 

Tačka: razno 

Werkbundsiedlung Wien 1932 

do 13.1.13., Wien Museum 

1932. nastao je 

čuveni projekat 

Werkbundsiedlung: 

stambene uzor-zgrade 

precizno uređene 

spolja i iznutra za ljude 

budućnosti. 

reinhold Bilgeri & Band 

29.12., Konzerthaus 

„Rockprofessor“ 

Bilgeri – pevač, tekstopisac, 

autor scenarija 

i filmski režiser 

– stvarao je istoriju 

austrijskog popa 70ih, 

80-ih i 90-ih. 

Moneybrother 

12.12., Arena 

Velika zvezda švedske 

muzičke scene, 

Anders Wendin 

aka Moneybrother 

predstavlja svoj 

novi album „This Is 

Where Life Is“. 

www.arena.at 

erwin Wurm 

12.12.12.–17.2.13. Albertina 

Austrijski umetnik 

Erwin Wurm 

(1954.) izlaže radove 

u različitim tehnikama 

koji su jezgro 

njegovog novog, nedovršenog 

projekta. 

80 

KOsMO 

Max Ernst 

23.1. – 5.5.2013., Albertina 

„Pre nego zaroni, ronilac 

nikad ne zna šta će izneti 

na površinu.“ (Max Ernst) 

Muzej Albertina godinu 

počinje važnom izložbom: 

prvom austrijskom retrospektivom 

velikog umetnika 

Maxa Ernsta. Posetioci 

će moći da vide izbor od 

150 slika, kolaža, skulptura, 

reprezentativnih primera 

ilustrovanih knjiga i dokumenata 

koji daje dobar uvid 

u sve stvaralačke faze, teh- 

slash 

10.2.13., Gasometer 

Legendarni gitarista Slash 

priređuje feštu u Beču. 

Ko još ne zna za njega, dugokosog, 

kovrdžavog gitaristu 

sa cilindrom i naočarima za 

sunce? Nakon što je osvojio 

svet i prodao preko sto miliona 

albuma sa legendarnom 

američkom grupom Guns N’ 

Roses, Slash se vratio na scenu 

1994. godine sa grupom 

Snakepit, a zatim su usledila 

dva albuma njegovog novog 

Sowjetmoderne 

1955–1991 

8.11.–25.2., Architektur 

Zentrum Wien 

Izložba sovjetske moderne 

otkriva bogato i zapostavljeno 

nasleđe. 

U skladu sa svojim naslovnim 

motom: „Nepoznata 

istorija“, ova izložba se bavi 

do sada ne preterano obrađivanom 

temom – velikim 

arhitektonskim nasleđem u 

bivšim neruskim sovjetskim 

nike i inovativne postupke 

kroz koje je ovaj umetnik 

prolazio. Max Ernst je jedna 

najvažnijih stvaralačkih 

figura XX veka i stoji 

rame uz rame sa Matisseom, 

Picassom, Beckmannom, 

Kandinskym i Warholom. 

U istoriju umetnosti ušao 

je zabeležen kao rani predstavnik 

dadaizma, pionir 

nadrealizma i izuzetno produktivni 

inovator u novim 

tehnikama umetničkog 

oblikovanja, kao što je npr. 

kolaž. Retrospektiva prikazuje 

neumornog umetnika 

u stalnoj borbi za osvajanje 

slobode i kreativnosti. 

benda Velvet Revolver: Contraband 

iz 2005. i Libertad 

iz 2007. Slashov prvi solo 

album pojavio se konačno 

2010. godine, a njemu je 

usledio 2012. drugi, pod nazivom 

„Apocalyptic Love“. 

Magazin KOSMO i organizator 

koncerta poklanjaju 

srećnom dobitniku 1 x 2 

ulaznice za Slash feat. Myles 

Kennedy and The Conspirators. 

Pošaljite nam mejl 

na gewinnspiel@kosmo.at 

sa svim Vašim kontakt podacima 

i šifrom „Slash“ najkasnije 

do 10. januara 2013. 

Magazin KOSMO želi Vam 

nezaboravan koncert. 

republikama koje je nastajalo 

od sredine pedesetih 

do raspada Sovjetskog Saveza 

1991. Pažnja istraživača 

pri tom nije na Rusiji, već 

na arhitekturi Azerbejdžana, 

Jermenije, Gruzije, Kazahstana, 

Litvanije itd. I dok 

su konstruktivizam i staljinistička 

arhitektura epohe 

dobro poznate na Zapadu, 

sovjetska moderna druge polovine 

XX veka ostala je do 

danas praktično nepoznata. 

Istraživanje je pripremio tim 

stručnjaka Architekturzentruma, 

u saradnji sa lokalnim 

ekspertima i arhitektima. 

www.azw.at 

velika retrospektivna izložba originalnog 

i inovativnog Maxa ernsta. 

naGradna 

iGra 

Nezaobilazno muzičko veče: legendarni 

gitarista Slash svira u Beču. 

Izložba koja je falila: pregled sovjetske 

arhitektonske moderne.

Fotos: wikimedia, zVg 

Redaktion: Uroš Miloradović 

kino – najnoviji blockbusteri 

Hobbit 

Avantura, komedija 

Glumci: Martin Freeman, 

Richard Armitage, Ian Mc- 

Kellen, Andy Serkis 

Režija: Peter Jackson 

Na repertoaru od: 13.12. 

Najiščekivaniji film godine, 

„Hobbit“ je još jedno delo iz 

radionice snova Petera Jacksona. 

U pitanju je „prequel“ 

(prednastavak!) trilogije „Gospodar 

prstenova“ u kojem su 

prikazane avanture hobita Bilba 

Bagginsa (Beutlina) koje su 

ga dovele do moćnog prstena. 

Knjige 

Momentum 

roger Willemsen 

„Život se ne može produžiti, 

ali se može opevati“, poručuje 

autor. U svojoj novoj knjizi 

Willemsen prikazuje tok jednog 

života kroz momenate koji 

su ga obeležili. Trenuci intenzivnog 

zadovoljstva, upečatljive 

situacije i dijalozi, pogledi 

na prirodu ili umetničko delo, 

trenuci zaljubljenosti... „Momentum“ 

nije samo knjiga ličnih 

sećanja, već i uputstvo kako 

da prepoznate važne momente 

sopstvenog života. 

S. Fischer Verlag, 2012. 

django Unchained 

Western 

Glumci: Leonardo Di- 

Caprio, Christoph Waltz, 

Samuel L. Jackson 

Režija: Quentin Tarantino 

Na repertoaru od: 18.1.13. 

Novi film Qentina Tarantina u 

kojem zapaženiju ulogu tumači 

naše (austrijske) gore list, odlični 

Christoph Waltz. Django 

(Jamie Fox) je rob na američkom 

jugu kojeg otkupljuje 

lovac na ucenjene glave (Christoph 

Waltz) s namerom da od 

njega napravi pomoćnika. 

Graz, Alexanderplatz 

Barbara Marković 

„Graz, Alexanderplatz“ je književni 

projekt popisivanja ukupnog 

tekstualnog sadržaja tri 

trga u Grazu: Jakominiplatza, 

Griesplatza i Hauptplatza u 

periodu između novembra 

2011. i februara 2012. godine. 

Pčelica-prepisivačica i -popisivačica 

Marković je u svojim 

„zimskim šetnjama“ verno (i 

ručno) beležila sve postojeće 

reklamne tekstove, grafite, 

oglase, zidne psovke i delirične 

ispovesti na ova tri trga. 

Leykam, 2012. 

Frankenweenie 

Crtani film 

Glasovi: Winona Ryder, 

Catherine O'Hara and Martin 

Short 

Režija: Tim Burton 

Na repertoaru od: 24.1.13. 

Kada Victorovog psa ljubimca 

udari auto i on podlegne ranama, 

Victor odlučuje da ga oživi 

na jedini način koji je njemu 

poznat. Ali kada prikrpljeni 

frankenštajnski pas počne da 

seje strah po komšiluku, Victor 

ih mora ubediti da je u pitanju 

stvor dobrog srca. 

der neue obama 

christoph von Marschall 

Barack Obama na izborima 

2012. nije nastupio kao mesija, 

već kao predstavnik moći. Četiri 

godine na vlasti promenile 

su njegovu politiku. Za Obamin 

reizbor nisu zaslužni ni 

njegova harizma, ni govornički 

dar, već to što je uspeo da motiviše 

birače koji stoje na sredini 

političkog spektra. Marschall 

je već 2007. objavio knjigu posvećenu 

Obaminom životu, u 

novoj publikaciji on se nadovezuje 

na dosadašnji rad. 

Orell Fuessli, 2012. 

cd polica 

Swift Taylor 

Red 

seeed 

Seeed 

P!nk 

The Truth About Love 

Neil Young 

Psyhedelic Pill 

rihanna 

Unapologetic 

dVd polica 

romper stomper 

Surovi australijski 

film 

o bandi naci 

skinheda iz 

Melbourna. 

Glavna uloga: 

Russell Crow. 

igrice 

doom 3 

Radnja se odigrava 

na Marsu 

2145. Grupa 

vojnika se bori 

sa opakim bićima 

iz druge 

dimenzije. 

Prototype 2 

James Heller 

poseduje neobične 

moći i želi 

da osveti smrt 

porodice nastradale 

od „Blacklight“ 

virusa. 

kevin Smith – 

Arthaus Close-up 

Kolekcija urnebesnihfilmova: 

Clerks (Die 

Ladenhüter), 

Chasing Amy i 

Dogma. 

das Bourne Vermächtnis 

Četvrti nastavak 

uspešne 

Bourne franšize 

koji je dožveo 

odličan prijem 

kod bioskopske 

publike. 

KOsMO 81

KUltUra 

Info-ćoše 

Queer art retrospektiva 

do 3.2.13., Wien 

Veliku izložbu pod nazivom 

„Rosa Arbeit auf goldener 

Straße“ možete pogledati u galerijiAkademije 

likovnih 

umetnosti 

(Schillerpl. 3, 

1010 Wien). 

Kontrust 

25.1.13., Szene Wien 

Kontrust je sedmočlani austrijski 

crossover bend koji vernu publiku 

stiče i van granica zemlje. Njihov 

hit „Bomba“ 

imao je preko 

dva miliona 

klikova na 

YouTubeu. 

elisabeth 

u decembru, Raimund Theater 

Najuspešniji mjuzikl na nemačkom 

govornom području ponovo 

dolazi u Beč. Do sada je ovaj 

spektakl o životu 

kraljice 

Elizabete videlo 

oko 8,5 

miliona ljudi. 

Motörhead 

10.12., Ljubljana, Hala Tivoli 

Legendarni metal sastav zaobilazi 

Austriju, ali, ako je za utehu, 

svira u obližnjoj Ljubljani. Evropska 

turneja 

„The World 

Is Yours“ na 

koju su fanovi 

dugo čekali. 

Blumentopf 

21.12., WUK 

Nakon unapred rasprodate turneje 

u maju, fudbalskih reportaža 

sa Svetskog prvenstva na ARD-u, 

Blumentopf 

su u decembruponovo 

„on the 

road“. 

82 KOsMO 

dečiji teatar 

narrenschloss 

Pored škole glume na BKSu, 

interaktivni teatar Narrenschloss 

nudi i pomoć u školi. 

Školu glume Narrenschlossu 

organizuje pozorišna akademija 

„Papilon“, a od skoro je 

počeo i projekat „Nachhilfe 

im Schlauschloss“. Našoj 

deci je u austrijskom školstvu 

mnogo teže nego onima kojima 

je nemački maternji jezik. 

Još veći problem pri učenju 

i pisanju domaćih zadataka 

nastaje ako roditelji ne mogu 

22. silvesterpfad Wien 

31.12., Wiener Altstadt ujuro. Na desetak bina na- 

Dočekajte Novu godinu na 

bečkim ulicama, uz bogat i 

raznovrsan program. 

Već 23 godine zaredom 

gradska vlada organizuje 

bogat i besplatan novogodišnji 

doček za sve one koji 

ovu feštu radije slave na ulici. 

I ove godine očekuje vas 

pravi mega-party: između 

200.000 i 300.000 posetilaca 

iz zemlje i inostranstva 

moći će da uživaju u programu 

koji će trajati do dva sata 

Winterfest 

15.12., Brunnenpassage 

Velika žurka za ispraćaj stare, 

uspešne godine, sa prijateljima 

i obožavaocima. 

Završetak godine Brunnenpassage 

obeležava velikom 

zimskom proslavom. Prisutne 

očekuje bogat i zanimljiv 

program. Na početku večeri 

nastupa veliki Brunnenchor, 

sa repertoarom pesama iz 

celog sveta između kojih će 

se čuti Korali Johanna Sebastiana 

Bacha. Na kraju zvaničnog 

programa nastupiće 

da im pomognu, jer ni sami 

ne vladaju dovoljno dobro 

gradivom ili jezikom. Pomoć 

uz pristupačne cene se nudi iz 

svih predmeta na nemačkom 

jeziku, kao i za svu decu koja 

pohađaju „Volks-, Mittelschule“ 

i gimnaziju. 

Ako smatrate da će vam deca 

učvrstiti maternji jezik kroz 

glumu ili da im je potrebna pomoć 

pri učenju, više informacija 

možete dobiti na telefon 

0664 86 92 870. 

Narrenschloss 

Stadioncenter 1.OG 

Olympiaplatz 2 

1020 Wien 

www.narrenschloss.org 

stupiće oko 300 umetnika i 

izvođača, a žarišta žurki biće 

veliki trgovi: Rathausplatz, 

Freyung, Am Hof, Stephansplatz, 

Hoher Markt, Neuer 

Markt i Kärntner Straße. 

31. decembra staro jezgro 

Beča još jednom se pretvara u 

pravu party-zonu. Takozvani 

„Silvesterpfad“, novogodišnja 

staza, preseći će Beč 

uzduž i popreko. Velika 

gradska novogodišnja zabava 

privlači hiljade gostiju iz 

zemlje i inostranstva. 

www.wien-konkret.at 

cover-band koji će izvesti 

najveće hitove iz već petogodišnje 

istorije postojanja 

Brunnenchora, a publika se 

poziva na zajedničko gromoglasno 

pevanje, po volji, 

mogućnostima i želji. Na 

kraju večeri muziku će zavrteti 

ženski DJ kolektiv Brunnhilde. 

Ako do sada niste 

posetili Brunnenpassage, 

ovo je pravi trenutak da postanete 

njegov stalni posetilac 

i vatreni pristaša. 

KunstSozialRaum Brunnenpassage: 

Brunnengasse 71/ 

Yppenplatz, 1160 Wien 

Telefon: 01/890 60 41 

www.brunnenpassage.at 

dečija pozorišna akademija + pomoć 

u školi: Teatar Narrenschloss. 

Beč poziva sve zainteresovane na još 

jedan gradski Novogodišnji doček. 

Bogat program i puno muzike: Brunnenpassage 

obeležava kraj godine.

Pogledali smo za vas – novo na repertoaru 

life of Pi 

Schiffbruch mit Tiger 

Žanr: avantura, drama 

Režija: Ang Lee 

Glumci: Suraj Sharma, Irrfan 

Khan, Adil Hussain... 

Na repertoaru od: 26.12. 

Ocena: 

Radnja novog filma Ang Leeja 

je mršava dešavanjima i teško 

svariva: okvirnu priču koja se 

odigrava u sadašnjosti čini susret 

mladog, neiskusnog pisca 

koji još uvek traži autorski glas 

i Indijca Pi Patela koji mu pripoveda 

svoj život. Glavna priča 

je Pijeva pripovest o detinjstvu 

u Indiji, odrastanju u gradu 

Pondicherryju u kojem je nje- 

gov otac bio vlasnik zoološkog 

vrta, a zatim i opis brodoloma 

u kojem strada cela Pijeva porodica, 

a on ostaje da pluta na 

spasilačkom čamcu narednih 

227 dana u društvu bengalskog 

tigra. „Life of Pi“ je film koji je 

uspostavio nove standarde 3D 

kinematografije i njegova digitalizovana 

vizuelnost je raskošna 

do perverzije. Mane su mu, 

međutim, mnoge. Pored toga 

što se čini da plutanju glavnog 

junaka po okeanskom bespuću 

nikad neće doći kraj, najveća 

mana filma je izvesni Paul-Coelhovski 

senzibilitet koji obećava 

brzinsko pronalaženje smisla 

života kroz ređanje beskrajno 

banalnih klišea. Osim što se 

Migracija pod lupom 

„Migrations: Interdisciplinary 

Perspectives“, ur. Michi 

Messer, Renée Schroeder, 

Ruth Wodak, Springer Verlag, 

Wien, 2012 

Nedavno u Beču objavljena 

publikacija u sebi sadrži izlaganja 

sa simpozijuma „Migracija: 

interdisciplinarne perspektive“, 

održanog 2010. godine. Autori 

integraciju posmatraju kao interdisciplinarnu, 

kompleksnu 

disciplinu, pa se u knjizi/zborniku 

mogu pronaći tekstovi na 

različite teme: odnosi između 

imigrantima adolescentima, 

migracija, identitet i osećaj pripadnosti, 

migracijska istorija, 

mediji i integracija... U današ- 

Raskošan 3d, digitalizovani doživljaj o tome šta da radite 

ukoliko preživite brodolom na čamcu sa bengalskim tigrom. 

može optužiti za ljigavu religioznu 

manipulaciju, film je toliko 

pun zvučnih i vizuelnih manifestacija 

vode da je apsolutno 

Filmski pokloni za pamćenje! naGradna 

U saradnji sa distributerskom kućom 

poklanjamo vam dve majce, dva filmska 

postera i dve knjige. Pošaljite nam 

e-mail sa šifrom „Life of Pi“ i Vašim 

kontakt podacima na adresu gewinnspiel@kosmo.at 

najkasnije do 20.12. 

Želimo Vam puno sreće! 

njoj Evorpi i svetu, koncept 

migracije dobio je niz različitih 

značenja. Reakcije domicilnog 

stanovništva zavise od niza 

faktora: zemlje porekla imigranata, 

njihovog socijalnog 

statusa, pola, religije, kulture. 

U evropskim državama vode 

se debate o regulaciji boravišnih 

i radnih prava imigranata, 

mnoge političke opcije žive od 

„kampanje straha“, a kritični 

glasovi ređe se čuju. 

neophodno da pre utonuća u 

bioskopski mrak svratite do toaletnih 

prostorija. 

(Uroš Miloradović) 

naGradna 

iGra iGra 

Migracija kao predmet interdisciplinarnih 

istraživanja. 

ERFRISCHE DAS LEBEN 

AT_KOSMO oglas_Cockta plastenka 1,5L + 0,25 original + splash kozarec_168x64.indd 1 30/11/2012 08:59 

KOsMO 83

ZnanJE 

Kako nam 

je došao 

deda Mraz? 

Piše: Milan Ilić 

84 

KOsMO 

Fotos: WWF/Wikipedia, Karla Gachet/Panos /Greenpeace, Rodrigo Baléia,

santa claUs. U mnogim narodima su se 

odomaćili slični ili čak identični likovi iz bajki. 

Jedan od takvih koji je uspeo da nadživi 

mnoge generacije, režime, modne i druge 

društvene promene je deda Mraz. 

najranije sećanje koje 

imam na Deda Mraza 

je moj izlazak na scenu 

jedne sale čije je gledalište 

bilo puno većinom odraslih 

ljudi. Bilo je to u nekadašnjoj 

Titovoj Jugoslaviji. 

Imao sam oko šest godina. 

Na podijumu me je pozdravio 

po propisu obučen Deda 

Mraz. Odrecitovao sam jednu 

pesmicu, nakon koje sam 

dobio jak aplauz gledalaca, a 

Deda Mraz me je potapšao, 

pohvalio dubokim glasom 

i u ruke mi tutnuo vrećicu 

sa poklonima. Tada sam još 

bio uveren da mu je to šta 

radi jedino zanimanje, poziv 

kojem je posvetio život. 

Deda Mraz ima univerzalnu 

sposobnost da uveseljava 

decu, a starijima da izmami 

osmeh. Čak ni jednopartijski 

socijalizam nije imao 

ništa protiv Deda Mraza, 

naprotiv. Komunisti su obeshrabrivali 

slavljenje Boži- 

idEOlOGiJa. Komunisti 

su obeshrabrivali 

slavljenje 

Božića, pa im je 

deda Mraz bio dobrodošaonadomestak 

i alternativa. 

ća, pa im je Deda Mraz bio 

dobrodošao nadomestak, 

alternativa božićnom darivanju. 

I danas mnoge države 

sa hrišćanskim stanovništvom 

prave razliku između 

tradicionalnog Sv. Nikole i 

komercijalizovanog, „amerikanizovanog“ 

Deda Mraza. 

od hrišćanskog sveca 

do američkog veseljaka 

Deda Mraz, lik koji donosi poklone 

u domove i njima nagrađuje 

dobru decu, evoluirao je iz 

narodnih mitova i hrišćanske 

tradicije. Naučnici veruju da 

ovaj običaj korene ima u paganskoj 

mitologiji, u bogu koji 

bi za praznik deci pred jutro 

ostavljao poklone u njihovoj 

obući. Deca bi prethodne večeri 

napunile obuću senom za 

božje konje. Direktan „predak“ 

Deda Mraza je Nikola, episkop 

iz rane faze hrišćanstva, iz 4. 

stoleća. Delovao je u Miri, u 

današnjoj Turskoj. O njemu 

su ostale priče kako je davao 

poklone siromašnima i štitio 

putnike. Jedna od poznatijih 

legendi o Nikoli, koji je kasnije 

proglašen svetim, je kako je dao 

miraz za tri sestre, koje inače 

ne bi mogle da se udaju i morale 

bi da postanu prostitutke. 

Vremenom je Sv. Nikola postao 

mnogo gde slavljen. Danas je 

sintErKlaas. Od 

holandskog imena 

je nastao engleski 

santa claus. direktan 

„predak“ deda 

Mraza je Nikola, 

episkop iz iV veka. 

svetac-zaštitnik Amsterdama, 

Moskve, Liverpoola, Barija, 

bugarskog Burgasa, švajcarskog 

Fribourga i više drugih gradova 

u Evropi, Aziji i Americi. 

Od njegovog imena na holandskom 

(Sinterklaas) je kasnije 

nastao engleski naziv Santa 

Claus. Na slikama iz oko 1700. 

je prikazivan kao mršav, visok 

čovek, sa zelenom i plavom 

odorom. U hrišćanskoj verziji 

Sinterklaas ostavlja deci poklone 

6. decembra. 

današnji vizuelni imidž 

Nakon što su se Holanđani doselili 

u Ameriku i tamo osnovali 

„Novi Amsterdam“, naselje 

koje je kasnije preimenovano u 

New York, sa sobom su doneli 

i običaj darivanja Sinterklaasa. 

Popularnost je stekao zahvaljujući 

masovnoj štampi u 19. 

stoleću. Santa Claus (zapadni 

Deda Mraz) se tako vremenom 

osamostalio od religije, prestao 

da bude svetac, te postao sekularan 

lik. Jedan od prvih takvih 

prikaza je iz 1821., u ilustraciji 

nepoznatog umetnika za jednu 

američku knjižicu sa novogodišnjim 

poklonima. 

Tu je dedica koji dariva 

decu naslikan na krovu, 

sa sankama i severnim 

jelenom. Već godinu 

dana kasnije je američki 

pisac Clemens C. Moore 

(1779.–1863.) objavio 

pesmu „Poseta Sv. Nikole“ 

sa 56 stihova. U njoj je Nikolu 

opisao kako dolazi deci 

kroz dimnjak, sa svim atributima 

kakve je ubrzo 

posle dobio Deda 

Mraz kakvim ga i 

danas zamišljamo. Ova pesma 

je igrala veliku ulogu u „standardizaciji“ 

njegovog imidža: 

debeljuškast čikica sa sedom 

bradom i brkovima, ponekad 

i sa naočarima, koji nosi crven 

kaput sa belim krznenim okovratnikom 

i manšetama, širok 

kožni kaiš preko kaputa, široke 

crvene pantalone i visoke čizme 

od meke kože. Ovaj imidž 

je učvrstio skoro pola stoleća 

kasnije Thomas Nast (1840.– 

1902.), poznati američki karikaturista 

i ilustrator. Nast 

objavljuje svoje viđenje Santa 

Clausa na jednoj naslovnoj 

stranici nedeljnika „Harper’s“ 

godine 1869. Precizno naslikan 

prema opisu iz Mooreove 

poeme, na Nastovoj slici je to 

veseljak dobre volje. Nastova 

popularnost je nesumnjivo 

uticala na 

brzo širenje ovakve 

predodžbe 

Deda Mraza. 

Sličan imidž 

su utvrđivali 

i kasniji slavni 

američki 

KOsMO 85

ZnanJE 

Sundblom je od 1931. do 1964. pravio 

oglase za Coca-Colu sa deda Mrazom . 

ilustratori, kao što su Joseph C. 

Leyendecker (1874.–1951.), 

jedan od očeva modernog američkog 

dizajna štampe i Norman 

Rockwell (1894.–1978.), 

legendarni crtač američke 

stvarnosti sa prefinjenim humorom. 

Rockwell je Santa Clausa 

prvi put za naslovnu stranu 

nedeljnika „Saturday Evening 

Post“ naslikao 1916. i to ponavljao 

mnogo puta kasnije. 

00 KOsMO 

Coca-Cola ga 

nije izmislila 

Rockwellova generacija bio je 

i Harald Sundblom (1899.– 

1976.), koji je 1931. počeo da 

pravi oglasne ilustracije Santa 

Clausa za „Coca-Colu“. Sundblom 

je to činio i naredne 33 

godine, sve do 1964. Deda 

Mrazevi kakve danas srećemo 

su u pravilu onakvi kakvima ih 

je prikazao Sundblom. Verovat- 

PRoČITAJTe JoŠ... 

Gde stanuju deda Mraz i santa claus? 

Nerešeno pitanje boravišta Deda Mraza 

Harald Sundblom (1899.–1976.) je ilustrator i „glavni krivac“ 

za današnji vizualni identitet deda Mraza. 

Mit. Coca-Cola zapravo 

nije bila prva 

kompanija za proizvodnjubezalkoholnih 

pića koja se u 

oglašavanju poslužila 

likom Santa Clausa. 

Bila je to kompanija 

„White Rock“, proizvođač 

mineralne 

vode, koji je to činila 

još 1915. godine. 

Veliki Ustjug, nevelik, star, očuvan grad na severozapadu Rusije 

je kao mesto stanovanja Ruskog Deda Mraza definisao 

1998. tadašnji gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov. Ruskom 

Deda Mrazu u Velikom Ustjugu svake godine stiže par miliona 

pisama. U Jugoslaviji se posle Drugog svetskog rata govorilo 

da on živi u Sibiru, ali nakon raskola Tita i Staljina 1948. je 

jugoslovenski Deda Mraz premešten na Triglav. U zapadnoj 

tradiciji, Santa Claus živi negde oko Severnog pola. Prva poštanska 

služba za odgovaranje na dečiju 

poštu bila je u New Yorku 1912. 

Kanada ima poseban poštanski kod 

(HOH-OHO) za poštu namenjenu 

Santa Clausu, ali najviše pisama 

sa dečijim željama stiže na adresu u 

Finskoj, u mesto Rovaniemi. 

reklama kompanije „White rock“ iz 

1915. godine za mineralnu vodu. 

no zato je i proširena fama da je 

Deda Mraza izmislila „Coca- 

Cola“. To, naravno, nije tačno, 

ali ljudi su počeli da povezuju 

popularno bezalkoholno piće 

sa ovim likom, zato što se „Coca-Cola“ 

oglašavala Sundblomovim 

ilustracijama u mnogim 

poznatim, visokotiražnim 

američkim magazinima. Štaviše, 

„Coca-Cola“ nije bila prva 

kompanija za proizvodnju bezalkoholnih 

pića koja se u oglašavanju 

služila Santa Clausom. 

Bio je to „White Rock“, proizvođač 

mineralne vode, koji je 

to činio još 1915. Deda Mraz je 

još u 19. veku, a pogotovo u 20. 

veku i na druge načine korišten 

u ekonomsko-propagandne 

svrhe. Oko 1890. je počeo da se 

pojavljuje u američkim robnim 

kućama, kao lik za privlačenje 

kupaca. Na televiziji, mnogi 

su poznati glumci i zabavljači, 

kako muškog, tako i ženskog 

pola, obučeni kao kao Deda 

Mraz, oglašavali razne proizvode, 

od olovaka, preko cigareta i 

novčanika, do kamiona. Danas 

je očit trend da se u filmovima 

i drugim medijima parodira 

Deda Mraz, podseća Dandi 

D. Mackall u nedavno u SAD 

objavljenoj knjizi „Legenda o 

Sv. Nikoli: Priča o božićnom 

darivanju“. Tako je, recimo, 

na naslovnoj strani uglednog 

američkog magazina „The New 

Yorker“ ilustrovan Deda Mraz 

u vojnom, teško naoružanom 

helikopteru, sa poklonima vojnicima 

u Iraku. „Mnogi misle 

da su smešni ili mudri kad 

ismevaju Deda Mraza. Ništa 

više nije sveto“, sa žaljenjem 

konstatuje Robert Hoffman, 

kolekcionar stvari sa likom 

Deda Mraza i autor „Razglednice 

od Santa Clausa“, knjige sa 

slikama ovog lika od 19. stoleća 

do današnjih dana. 

Plava odora u 

staljinovom Kremlju 

Deda Mraz (Дед Мороз na ruskom) 

je s ovim imenom odavno 

ukorenjen i među Rusima 

i nekim drugim slovenskim 

narodima – nezavisno od američke 

popularne kulture. Za 

razliku od tajanstvenog Santa 

Clausa, Ded Moroz lično uručuje 

poklone. Ruski Deda Mraz 

nema sanke vučene irvasima. 

On ide peške, a prati ga unuka 

Sneguročka. Komunisti nisu 

voleli običaje hrišćanstva, ali 

u vreme Staljina se shvatilo da 

Deda Mraz donosi veću korist 

sovjetskoj deci nego što zbog 

svojih korena u veri šteti ateističkom 

režimu, pa je oživljen 

u SSSR-u od 1937. Međutim, 

Staljin je naredio da svaki Deda 

Mraz u palatama Kremlja mora 

da bude u plavoj odori, da ga se 

Ruski deda Mraz je bio plav, kako bi se 

razlikovao od kapitalističkog brata. 

ne brka sa američkim „bratom”, 

Santa Clausom. U nekadašnjoj 

Jugoslaviji je Deda Mraz (hrv. 

i bos: Djed Mraz; mak: Дедо 

Мраз, slov: Dedek Mraz) bio 

takođe omiljen. Posle raspada 

SFR Jugoslavije, u Hrvatskoj 

je Djed Mraz preimenovan u 

Djeda Božićnjaka.


Kraj godine u 

znaku umetnosti 

Umetnici značajno doprinose 

reputaciji pokrajine 

Donje Austrije kao zemlje 

kulture. Kako bi opravdala 

značaj umetnosti i visoki 

kvalitet rada brojnih 

stvaralaca, pokrajinska 

galerija ZEIT KUNST NIE- 

DERÖSTERREICH stavlja 

naglasak na brojne inovacije 

i novine. 

Cilj ZEIT KUNST NIE- 

DERÖSTERREICH je da 

pokaže prvoklasne predstavnike 

savremene umetničke 

scene i da ostvari 

dugoročan uticaj u polju 

prijema savremene austrijske 

umetnosti. Koncept 

galerije oslanja se 

na organizovanje monografskih 

izložbi, praćenih 

ambicioznim publikacijama 

o umetnicima koji 

žive u Donjoj Austriji ili 

su sa ovom pokrajinom 

usko povezani, a čiji radovi 

uživaju nadregionalni, 

odnosno međunarodni 

ugled. Posebnu pažnju 

dobijaju oni umetnici čiji 

radovi, usled dinamičnog, 

sa više strana usmeravanog 

razvoja u umetničkom 

i izlagačkom polju, nisu 

stekli zasluženu pažnju. 

Kako bi se doprinelo još 

višem kvalitetu umetničkog 

stvaranja, ZEIT KUNST 

NIEDERÖSTERREICH je 

otvorila dva nova galerijska 

prostora u središnjem 

području Donje Austrije: 

Pokrajinsku galeriju Krems 

i Pokrajinsku galeriju St. 

Pölten. Jedna galerija se 

nalazi u sekularizovanom 

dominikanskom manastiru 

u centru Kremsa, u 

čijem susednom krilu se 

nalazi i Gradski muzej, a 

druga u objektu sa „testerastim 

krovom“ koji je 

osmislio Hans Hollein, u 

Kulturbezirku St. Pölten, 

a koji od 2002. sa Pokrajinskim 

muzejom čini 

jednu celinu. Kraj izlagačke 

sezone 2012. obeležila 

je izložba Hansa Kupelwiesera 

pod nazivom 

„Reflections“. Izložba je 

otvorena 29. septembra u 

Pokrajinskoj galeriji u St. 

Pöltenu (Landesmuseum 

Niederösterreich, Kulturbezirk 

5, 3100 St. Pölten) 

i možete je pogledati do 

27. januara 2013. 

Velika samostalna izložba 

Hansa Kupelwiesera 

predstavlja publici nove, 

posebno za potrebe ove 

izložbe kreirane grupe 

radova, sučeljene sa izborom 

ranijih radova 

umetnika. Ovako odabran 

materijal daje dobar 

uvid u kreativan postupak 

umetnika i njegov tretman 

dvo- i trodimenzionalnosti, 

površine i plastike, 

kinetičnosti i virtuelnosti, 

arhitekture. „Ova retrospektiva 

komprimira vremenski 

i prostorno, predstavlja 

srž moje umetnosti 

opažanja. Postavljanje, 

ređanje objekata u izložbenoj 

sali odn. u katalogu 

omogućava novi dijalog 

između radova i objekata. 

Ono što u retrospektivi 

obuhvata više decenija, 

su, vremenski gledano, 

bljeskovi inspiracije“, prokomentarisao 

je Hans Kupelwieser 

svoju izložbu 

u Pokrajinskoj galeriji za 

savremenu umetnost St. 

Pölten.

aZOnOda 

Uroš 

MILoRAdovIć 

Slabovidi 

kutak 

deda Mraz – 

strani plaćenik 

Ove godine je „Roditeljski tribunal“ 

bio nedvosmislen u 

vezi sa opštim smernicama 

za dodelu novogodišnjih bonusa: 

poklone će dobijati samo ona 

deca koja budu dobro ocenjena 

od rejting agencija. Na mojoj sestri 

se iz aviona videlo da likuje i 

da je sigurna u pobedu, jer je, pod 

jedan, iz škole donosila samo najbolje 

ocene, a pod dva, temeljno 

planiranje i potpuno odsustvo 

karaktera učinili su je omiljenom 

kod „arbitražne komisije“. Naše 

glavne rejting agencije bile su deda 

Dimitrije-Mita, stric Radenko i 

strina Mileva, zvana „Lopov“. Rejting-Radenko 

nije predstavljao nikakvu 

opasnost. Njega sam držao 

u šaci od onda kad sam ga uhvatio 

da krišom puši marihuanu na deda 

Mitinoj slavi. Preko njega, računao 

sam, uspeću da izvršim pritisak i 

na Milevu koja je važila za najneprincipijelniju 

osobu u familiji, tj. 

osobu koja bi za pare ili neku drugu 

korist i crkvu ako treba, bez da 

trepne, poharala. Moja pokojna 

baka za Milevu je govorila da bi i 

iz sirotišta kasu iznela, samo kad 

bi znala da je neće ufanjati. Deda 

Mita me nije mnogo voleo. Kao 

duševan čovek, osećao je krivicu 

zbog toga što mu je sam pogled na 

mene izazivao izvesnu dozu gađenja. 

Gledajući me, umeo je iskreno 

da se zapanji: „Boga ti, Ilija (tako se 

zove tata), što je ovom detetu glava 

'vako ulubljena, a oči zejtinjave? 

I linja se…“ Bio sam siguran da će 

deda ipak dobro da me oceni, sve 

zbog tog osećaja krivice. Ukoliko, 

ipak, ispadnem gubitnik u ovoj 

partiji šaha proglasiću odluku nevažećom. 

Moji kapaciteti za durenje 

su viševekovni. 

00 KOsMO 

Pusta razbibriga 

istina se uvek isplati 

Dva tipa uđu u kockarnicu. 

Pošto se nisu mogli dogovoriti 

na koji broj da postave 

ulog, jednom sine ideja: 

„Koliko ti puta nedeljno 

imaš seks?“ 

„Pet puta.“ 

„OK, ja osam puta.“ 

Saberu brojeve i stave na 

broj 13. Kolo se okreće, 

okreće i na kraju se zaustavi 

na broju dva. 

Nakon mučne tišine jedan 

kaže: 

„Eto vidiš, a da smo rekli 

istinu, sada bi bili bogati.“ 

ćutljiva i pitoma 

Razgovaraju dva prijatelja. 

„Šta ti je rekla žena kad si se 

onako pijan vratio kući tek 

pred zoru?“ 

„Baš ništa! A ova dva zuba sam 

ionako nameravao da vadim!“ 

Povratnik 

Došao čovek kod doktora 

kad ono na vratima piše: 

„Prvi pregled 100 evra, a 

svaki sledeći 50 evra.“ 

Uđe on u ordinaciju. Kaže 

mu doktor: 

„Dobar dan.“ 

A on će: 

„Dobar dan doktore, evo 

mene opet!“ 

veličina je važna 

Pitali Cigu od čega najviše 

voli sok? 

„Od DVA litra!“ 

strani jezici 

Hvali se Mujo Hasi da ide u 

Ameriku, ali mu je problem 

što ne zna engleski. Kaže 

njemu Haso: 

„To ti je baram lako, govori 

polako i razdvajaj reči na 

slogove i nema problema.“ 

Stigao Mujo i sad bi rado 

do pošte da se javi kući, pa 

zaustavi jednog prolaznika i 

upita ga: 

„Mo-lim Vas, gdje se ov-dje 

u bli-zi-ni na-la-zi po-šta?“ 

Prolaznik mu fino objasni: 

„Dvi-je u-li-ce ra-vno, pa 

on-da skre-ne-te de-sno. A 

od ku-da ste vi ako smi-jem 

-zna-ti?“ 

„Ja sam iz Bo-sne, a vi?“ 

„Pa i ja sam iz Bo-sne.“ 

Na to će Mujo: 

„Pa što onda koji moj pričamo 

na engleskom?“ 

Klasika 

Kasno uveče u jednom bioskopu 

dva miša sa užitkom 

grickaju neku filmsku traku. 

Jedan miš upita ovog drugog: 

„Koji je ofo film?“ 

„Gospodar prstenova, i to 

drugi deo.“ 

„Hm, knjiga je bila bolja!“ 

Filmska karijera 

Pita tata Pericu: 

„Šta želiš da postaneš kad 

porasteš?“ 

„Želeo bih, na primer, da budem 

čistač bazena.“ 

„Čistač bazena? Samo to želiš 

da budeš?“, zapanjeno će otac. 

„Pa mogao bih da budem 

i vrtlar, vodoinstalater, raznosač 

pizza, Deda Mraz...“, 

odgovori Perica. 

Otac se zamisli, pa poviče: 

„Ženo! Perica pronašao one 

porniće!“ 

Parola: snađi se 

Žena u suzama ulazi u policij- 

Teletina bez kostima – gola, golcata... kuda ide ovaj svet? 

wikimedia 

(o.l.), Palavra Drago 


uros.miloradovic@kosmo.at Fotos:

Vic MEsEca 

vic meseca Jovane Stojanović 

(predlozi: vic@kosmo.at; nagrada: KOSMO pretplata) 

upuca jednu, priđe drugoj 

i upita je: „A šta tako lepa 

dama radi noćas sama?!“ 

YouTube predlog: 

Ugao gledanja 

Došla punačka devojka kod lekara, pa zabrinuto pita: 

„Doktore, molim Vas mi recite, za moje kilograme, koliko 

bi trebalo da sam ja otprilike visoka?“ 

„Pa tako negde oko četiri metra. “ 

„Eto, ja im kažem niska sam, a oni zapeli debela, pa debela!“ 

Zanimljiva geografija 

Pita Mujo: „Je li Fato, je l’ ti 

znaš gdje su Alpe?“ 

„Ne znam Mujo, ti si zadnji 

pospremao hodnik.“ 

Leskovački Spiderman 

sku stanicu i žali se dežurnom 

policajcu: 

„Moj muž je izašao da kupi 

grašak i još se nije vratio.“ 

„Pa napravite prženi krompir.“ 

Policijski račun 

Vidi policajac Pericu kako 

puši na ulici pa mu kaže: 

„Klinac, znaš da pušenje skraćuje 

život za polovinu? Koliko 

ti godina imaš?“ 

„Dvanaest!“, odgovori klinac. 

„Eto, da ne pušiš ima bi 24.“ 

Branilac struke 

Došli doktor i policajac na 

uviđaj nesreće gde je bilo dosta 

povređenih i mrtvih. Doktor 

pregleda: 

„Ovaj je mrtav. I ovaj je mrtav, 

A i ovaj mi se čini mrtav...“ 

Utom taj malo jaukne, podigne 

glavu i kaže: 

„Eeej, ja sam živ!“ 

Na to ga policajac tresne pendrekom 

po glavi: 

„Ma je l’?! Sad ti znaš bolje 

od doktora!“ 

Tačna procena 

Pitali Zagorca koliko on mora 

popiti da bi imao dva promila 

alkohola u krvi. Zagorac se 

malo zamislio, pa veli: 

„Pa jedno dva dana niš’!“ 

Karakter 

Hvali se pijanac svom ’kolegi’: 

„Za šest meseci će biti tačno 

pola godine kako ne pijem!“ 

ratni heroj 

Deda je pričao unuku kako 

je za vreme Drugog svetskog 

rata bio zarobljen, kako su ih 

Nemci postrojili i dali im sledeći 

uslov: 

„Ili ćemo vas j..... ili ćete biti 

streljani. Birajte!“ 

„I?“, pita unuk. 

„Mene su streljali!“, reče deda. 

Pitalica 

Znate li zašto mornarica prima 

više neplivača nego plivača? 

Zato što će duže braniti brod. 

sad je jasno 

Zašto se policajci ne kupaju? 

Pa čekaju da se na bojleru 

upali zeleno svetlo. 

Poklon razdora 

Jedne godine odlučio sam 

da kupim tašti parcelu na 

groblju kao poklon za Božić. 

Sledeća godine joj nisam 

kupio ništa. Kad me je pitala 

zašto, ja sam joj odgovorio: 

„Pa, još uvek niste iskoristili 

poklon koji sam vam kupio 

prošle godine!“ 

Od tada ne pričamo. 

crnogorski zen 

Sedi Crnogorac na kamenu. 

Prolazi pokraj njega neki čovek 

pa ga priupita: 

„Šta radiš, sediš i razmišljaš?“ 

Na to će Crnogorac: 

„Ma jok, samo sjedim.“ 

Poslovna ponuda 

Grupa dečaka, dobacujući se 

loptom, dolazi do staklarske 

radnje. Jedan od dečaka obrati 

se vlasniku: 

„Imamo za Vas jednu poslovnu 

ponudu. Budite sponzor 

našeg kluba, a mi ćemo Vam 

osigurati mnogo posla!“ 

Upucavanje 

Dođe čovek uveče u kafić, 

vidi dve zgodne cure kako 

sede za šankom. Malo zastane, 

zatim izvadi pištolj, 

Botanički vic 

Pričaju dvojica komšija: 

„Je li, komšija, što ne isečeš 

ovu tvoju krušku? Pogledaj 

kako se osušila, ne rađa, ma 

nikakva ti je.“ 

„A, ne mogu, za nju sam 

sentimentalno vezan.“ 

„Što?“ 

„Pa o nju mi se obesila tašta.“ 

„Au! Moram obavezno da ti 

uzmem pelcer.“ 

Pitalica 

Zašto internet neće nikad 

moći da zameni novine? 

Zato što internetom nikad 

nećeš moći da ubijaš muve! 

Mrav lažov 

Krenuli mravi u lov na slona. 

Pretraživali tako oni 

šumu i razdvojili se radi lakše 

potrage. Prva grupa nailazi 

na slona koji leži u hladu 

i ostavljaju mrava Milisava 

da čuva slona dok oni odu 

po pojačanje. Kad se mravi 

iskupiše, videše da slona 

nema. Napali oni Milisava: 

„Gde ti je slon, Milisave?“ 

„Pobegao mi!“ 

„Pitamo te još jednom: gde ti 

je slon!“ 

„Pa ne znam stvarno. Rekao 

sam vam, pobegao je.“ 

„Lažeš, more, Milisave, masni 

su ti zubi!“ 

iskreno 

Šta kaže Crnogorac u krevetu 

posle seksa? 

„Nikad ništa u životu nisam 

duže radio.“ 

naredio doktor 

Zašto plavuša maže zid kremom? 

Zato što joj je doktor rekao 

da mora da namaže mesto 

gde se udarila. 

Procena 

Ukrao čovek bure rakije, 

uhvatili ga posle deset dana i 

izveli pred sudiju. Pita sudija: 

„Jesi li ti pre deset dana ukrao 

bure rakije?“ 

„Jesam.“ 

„Policajac je našao prazno 

bure. Gde je rakija?“ 

„Popio“ 

„Pa nisi valjda za deset dana 

popio celo bure rakije?“ 

„I nisam. Popio sam pola...“ 

„A šta je onda s drugom polovinom?“ 

„Prod’o!“ 

„Pa gdje su onda pare?“ 

„Pa, popio!“ 

Zamenjene uloge 

Razgovaraju dva prijatelja, pa 

jedan pita: 

„Kako je u braku?“ 

„Ma nikako. Mislio sam da će 

mi žena kuhati kao majka, a 

ona pije kao otac.“ 

Junaštvo 

Priča stari Crnogorac svom 

malom unuku: 

„Ratovali mi protiv Turaka. 

Naletim ja u borbi na Turčina, 

isučem sablju pa mu otkinem 

desnu ruku, otkinem 

mu lijevu ruku, otkinem mu 

obje noge...“ 

„A glava, otkide li mu je?“ 

„A jok vala, to je već neko 

drugi otkin’o!“ 

ERFRISCHE DAS LEBEN 

KOsMO 89 

AT COCTA IN SLOGAN_ERFRISCHE DAS LEBEN_MARKICA 30/11/2012 08:58 

40x40.in

aZOnOda 

Horoskop 

decembar i januar 

strelac 

(23.11 - 21.12) 

Karakteristike 

Strelci su neizlečivi optimisti. 

Iskreni su do preterivanja 

i u stanju da kažu stvari koje 

mogu povrediti tuđa osećanja. 

Izuzetno su radoznali, 

uvek u potrazi za novim znanjima 

i iskustvima. Površnost 

i „linija manjeg otpora“ 

najveće su slabosti znaka. 

Posao 

Strelci su rođeni pedagozi, 

učitelji. Radoznali i otvorenog 

duha, dobri su naučnici, 

a njihov govornički 

dar i komunikativnost čini 

ih pogodnim za javne poslove 

i marketing. Privlače 

ih poslovi koji uključuju 

puno putovanja. 

Ljubav 

Nosioci ovog znaka su pretežno 

pouzdani, iskreni i 

konvencionalni partneri. 

Ako se osete izneverenima, 

mogu skliznuti u cinični 

promiskuitet. I pored toga 

što su odani, potreban im je 

osećaj slobode. 

Katie HOlMEs 

18.12.1963. 

ipak strelac! 

Iako se činilo da je Katie 

pobedila buntovničku 

prirodu svog 

znaka i pomirila 

se sa životom u 

senci Toma Cruiza, 

cura je, kao 

pravi Strelac, 

željna slobode 

pokupila krpe i 

napustila ga. 

Jarac 

(22.12 - 20.01) 

Karakteristike 

Jarac je najpouzdaniji i 

najozbiljniji horoskopski 

znak. To su jaki su karakteri, 

mirni, sračunati 

i izdržljivi. Jarci sebi i 

okolini postavljaju visoke 

ciljeve koje ostvaruju metodičnim 

radom. 

Posao 

Jarčevi su dobri u svim 

poslovima koji uključuju 

računanje i novac. Često 

su ekonomisti, finansijeri, 

bankari, investitori 

i menadžeri. Odlični su 

stratezi i planeri, sposobni 

da veoma uspešno 

organizuju ljude i posao. 

Ljubav 

Veoma izbirljivi u pogledu 

partnera, Jarčevi su 

poznati i po tome što se 

teško odlučuju za brak. 

Najčešće se ne razvode, 

a kao partneri su verni, 

mada veoma skloni napadima 

ljubomore. 

Marilyn MansOn 

5.1.1969. 

Zaljubljen u morbidnost 

Jarčevi znaju da 

budu veoma 

mračne ličnosti, 

što je neosporno 

u slučaju MarilynaMansona. 

Osim 

toga, on deli 

ozbiljnost i 

posvećenost 

ovog znaka. 

VOdOliJa (21.01. – 19.02.) 

POSAO: Imate odlične komunikacijske sposobnosti, 

a trenutno ste u izuzetno dobroj formi i sposobni 

da ubedite ljude u bilo šta. LJUBAV: Trenutnu situaciju 

pokušavate da rešite glavom, ali će vam srce biti 

bolji savetnik. ZDRAVLJE: Vozite oprezno. 

riBE (20.02. – 20.03.) 

POSAO:Uloženi napori polako će uroditi plodom, 

ali je moguće da nećete baš odmah uspeti da naplatite 

sav trud. LJUBAV:Moguć raskid ili konflikti u vezi. 

Ako želite da sprečite situaciju, smislite neki zajednički 

projekt sa partnerom. ZDRAVLJE: Dobro. 

OVan (21.03. – 20.04.) 

POSAO: Događaji i odluke iz ovog meseca imaće dugoročan 

uticaj na Vašu karijeru i mogu dovesti do značajnih 

promena. LJUBAV: Vaša veza će dostići nove 

dubine u razumevanju i intimnosti. ZDRAVLJE: 

Odličan mesec za odbacivanje loših navika. 

BiK (21.04. – 20.05.) 

POSAO: Spokojni ste u vezi sa karijerom, posao 

je postao stabilna rutina i ne nalazi se u centru vaših 

najvećih preokupacija. LJUBAV: Polovinom 

decembra čekaju Vas novi počeci u ovoj oblasti. 

ZDRAVLJE: Solidno, bez većih problema. 

BliZanci (21.05. – 21.06.) 

POSAO: Budući da ste se naradili, preporučljivo je da u 

decembru malo usporite tempo. Iako će postojati pritisak 

okoline, ne donosite velike odluke. LJUBAV: Moguće je 

obnavljanje veze iz prošlosti. ZDRAVLJE: Redovno vežbanje 

i ispravna ishrana treba da Vam postanu prioritet. 

raK (22.06. – 22.07.) 

POSAO: Ukoliko iščekujete vest o prijavi na posao ili 

promociji, ovo je možda mesec kada ćete dobiti dobre 

vesti. LJUBAV: Decembar će Vam doneti brojna slatka 

iznenađenja na polju romantike i ljubavi. ZDRAVLJE: 

Povoljan period za intervencije koje ste odlagali. 

laV (23.07. – 23.08.) 

POSAO: Možda se na prvi pogled čini da ste na poslovnom 

polju usporili. U pitanju je samo punjenje baterija 

za nove uspehe koji Vas čekaju. LJUBAV: Potrebna 

Vam je promena. Moguć susret na kratkom putovanju. 

ZDRAVLJE: Moguće infekcije i temperature. 

dEVica (24.08. – 23.09.) 

POSAO: Mogući nesporazumi na poslu, slučajevi 

kvarenja mašina, izgubljenih e-mailova, propuštenih 

sastanaka zbog loše prenetih informacija. LJUBAV: 

Decembar će Vam pružiti puno prilika za romantiku i 

nove susrete. ZDRAVLJE: Dobro. 

VaGa (24.09. – 23.10.) 

POSAO: Iako će početak meseca biti obeležen malom 

krizom, u pitanju je odličan mesec za napredovanje na 

poslu, rešavanje praktičnih pitanja, dobijanje povišice. 

LJUBAV: U svom ste elementu, što vrlo dobro primećuje 

i Vaša okolina. ZDRAVLJE: Više sporta. 

ŠkoRPIJA (24.10. – 22.11.) 

POSAO: Krajnje je vreme da se uozbiljite, prihvatite 

posao s više odgovornosti i bolje se organizujete. LJU- 

BAV: Vaš parter se žali da postajete emocionalno distancirani. 

Radite više na boljoj komunikaciji. 

ZDRAVLJE: Problemi sa koncentracijom. 

Fotos: Getty Images Ilustracije: Aleksandar Kostić

Zemo kolumnist 

Navali, narode – 

popust i na umiranje 

stig’o „vajnahtgeld“. 

Odma’ se svi nešto uzvrpoljili. 

Gledam Boru 

s punim kesama, ona njegova 

vuče neke kutije uvijene u roza 

celofan. A i kod mene, moram 

da priznam, sve živnulo. Ima i 

kolača u frižideru, pa skuplje žilete 

sam odma’ nabavio, o pivu 

da i ne pričam. Plaćam ga više 

od evra, i to u flaši. A mesecima 

sam ga tužno gledao u regalu 

„Merkura“. Kako je lepo da barem 

ovih mesec dana budemo 

ljudi. To što ćemo u januaru 

svi da plačemo, ko te pita, nije 

svaki dan „Vajnaht“ .Pa krenule 

i reklame. Kao bajagi, sve 

jeftinije, sve na akciji. Utrkuju 

se svi da nam što pre isprazne 

džepove. Listam reklame, čitam 

novine i zamislite na šta se 

nudi popust! Na ovu mrtvačku 

opremu! Jedna firma odozdo, 

je l’, nudi cenjenim zemljacima 

i rodbini novogodišnji popust 

na smrt. Rek’o ja više puta vama 

da je svet postao cirkus. E pa, 

dragi prijatelji, ako ovih dana 

rešite da umrete, eto vam firme 

da joj sad ne pominjem ime, 

nudi vam lep popust i još lepšu 

priliku. Još kako su sve to lepo 

nakitili, te sanduke, pa sve neka 

svila, pliš, venci, cveće k’o u Šenbrunu, 

luksuzne limuzine... 

Nema čekanja, mrcvarenja, 

milina jedna. Došlo mi je kad 

sam video svu tu lepotu, pravo 

da vam kažem, u isti čas da 

umrem. 

Kako se vremena menjaju ljudi 

moji. Da je ovakvih firmi i popusta 

bilo ranije, ne bi se ovaj 

naš mučeni narod napatio sa 

prenošenjem pokojnih baba 

i deda u tepisima vezanim za 

krovove kola. Bora neće da 

prizna, a svi to pričaju, da je i 

on pokojnu babu prevez’o u 

tepihu. Uspelo im to, pa kad su 

prešli granicu svratili da popiju 

po jednu zbog silnog stresa. 

Dok su sedeli i pili za pokoj 

duše, mafija ukrala mercedesa, 

a baba što im prepisala kompletno 

imanje završila sa sve tepihom 

negde u Dunavu. Sahranu 

i spomenik su ipak morali 

da organizuju, da narod ne po- 

Uživajte u „vajnahtu“ i pazite da ne završite 

u tepihu, i to nekom kineskom. 

sumnja. Šta ce, mućenici, nisu 

imala izbora kad su čuli kolika 

je cena da nose babu po zakonu. 

Eto sad, hvala Bogu, nama 

popusta, pa navali narode ako 

ti se umire za „Vajnaht“ – bez 

brige da ćeš završiti u tepihu. 

Nategnem pivo, ali ovog puta 

iz flaše, kad stižu i ovi moji sa 

kesama. Nakupovali one igrice, 

one fantazije, zbog kojih još ne 

znaju ni pertle da zavežu. Dreknem 

pa ih pitam: „Je l’ imate 

vi ocene da popravljate, o školi 

da mislite, a ne da me jede sram 

zbog vas i da dobijam pisma od 

direktora. Naučila vas vaša luda 

majka da samo trošite!“ Pogledaše 

me mrtvi hladni, pa mi 

kažu: „Ćuti tata i ne galami, da 

ne završiš i ti u tepihu, umesto u 

svili, plišu i crnoj limuzini!“ 

Nego, za svaki slučaj imajte i vi 

broj telefona od ove gospode, 

pa se dogovorite s njima unapred. 

Da vas, ako ne sopstvena 

deca, onda sigurno snaje i zetovi, 

ne strpaju u tepih. I to i neki 

jeftin kineski. Uživajte za „Vajnaht“ 

ako vam do tada ostane 

nešto para. Ja ću, verovatno, 

opet preći na ono moje od 50 

centi, u dozi. 

Škrabni Zemi svoje mišljenje: 

zemo.kolumnist@kosmo.at 

KOsMO 91 

Ilustracija: Aleksandar Kostić

AUTo-MoTo 

Mobitelom 

do cilja 

naViGaciJE. vozači sve češće koriste navigacijske 

aplikacije na mobitelima kako 

bi došli do zadanoga cilja, a broj aplikacija 

raste usporedo i s brojem korisnika. 

Austrijski autoklub ÖAMTC 

proveo je nedavno istraživanje 

navigacijskih uređaja i 

aplikacija za mobitele. 

Uspoređujući klasične uređaje 

s aplikacijama koje su 

zamišljene za smartphonove 

(pametne telefone), 

ÖAMTC dolazi do zaključka 

da aplikacije na mobitelima 

nimalo ne zaostaju iza 

klasičnih modela navigacije. 

Austrijski autoklub testirao 

Najštedljiviji Golf 

Njemački Volkswagen iduće 

godine planira na tržište plasirati 

najštedljiviji Golf svih 

vremena. 

Nakon što je na tržište već 

plasirao novu, sedmu verziju 

svojeg najuspješnijeg modela, 

Volkswagen je najavio da će u 

sklopu Golf sedmice izbaciti i 

nekoliko specijalnih verzija tog 

vozila. Među inima je i ona pod 

nazivom BlueMotion, koja će 

na 100 kilometara trošiti svega 

84 

KOsMO 

Umjesto klasičnog 

uređaja, sve više ljudi 

koristi navigacijske 

aplikacije na mobitelu. 

3,2 litara. Sudeći po spremniku 

u koji stane 50 litara, s njim će 

se – bez stajanja – moći prevaliti 

put od 1562 kilometara. 

Golf Bluemotion na 100 km 

trošit će samo 3,2 litara. 

je sveukupno dvanaest navigacijskih 

sustava, a najbolje 

ocjene dobili su četiri klasična 

navigacijska uređaja, 

kao i četvero aplikacija koje 

su putnika najbržim i najpraktičnijim 

putem dovele 

do cilja. „Svaki od testiranih 

sustava vas dovodi do 

cilja, ali postoje evidentne 

razlike. Jedan sustav to čini 

bržim putem, a drugi sporijim“, 

izjavio je tehničar 

ÖAMTC-a Steffan Kerbl. 

No, među svim prednostima 

navigacijskih aplikacija 

za pametne telefone, postoji 

i veliki nedostatak pri korištenju 

takvog sustava u inozemstvu. 

U mrežama drugih 

zemalja, naime, dolazi 

do dodatnih troškova zbog 

roaminga, čime navigiranje 

mobitelom postaje vrlo 

skupa usluga. Stoga je preporučljivo 

takve aplikacije 

koristiti isključivo u tuzemstvu. 

Jedan od nedostataka 

je i što za mobitele često 

treba kupiti dodatnu opremu 

poput držača mobitela i 

kabela za punjenje. 

Među testovima raznih 

aplikacija, najbolje ocjene 

dobili su navigacijski sustavi 

Google Maps, Navigon, 

TomTom i Garmin. Najlošije 

prošao Nokijin OVI 

Maps 2.0, koji je dobio samo 

ocjenu „dovoljan”, i to zbog 

biranja nezgdonih putova. 

Istodobno iz ÖAMTC-a 

ističu kako se broj aplikacija 

za pametne telefone na tržištu 

udvostručio u odnosu na 

2011. godinu, s time da je na 

tržištu sve manje novih klasičnih 

navigacijskih uređaja. 

Hibridi sve popularniji 

Prodaja hibridnih automobila 

doživjela je novi 

porast. 

To se može zaključiti prema 

priopćenju japanskog proizvođača 

Honda, u kojem je obznanjeno 

da je taj koncern diljem 

svijeta prodao više od milijun 

hibridnih automobila. Upravo 

je Honda poticala razvoj 

hibridnih automobila, a trenutno 

u svojem voznom parku 

ima osam različitih modela. 

Od Honde je uspješnija samo 

Toyota, koja je dosad sveukupno 

prodala čak četiri milijuna 

hibridnih vozila. 

toyota i Honda zadovoljni 

su prodajom hibrida. 


Nova MOKKA 

VRH. 

Sa inteligentnim pogonom na sva četiri točka. 

Već od € 17.990,– 

Za više informacija obratite se Vašoj Opel trgovini ili na www.opel.at 

Ukupna potrošnja u l / 100 km: 4,7 – 6,5; CO 2-emisije u g / km: 124 –153

AUTo-MoTo 

Intervju: Petar Rosandić 

Fotografije: Brandon Mendoza 

94 KOsMO 

Najmoćnija i najsnažnija 

verzija Opel astre pravi je 

izbor za ljubitelje sportskih 

automobila. 

Opelova 

jurilica 

Iza 20-inčnih alu naplataka kriju se kočnice 

proslavljenog proizvođača Brembo. 

dvolitreni turbo s četiri cilindra omogućava 

sprint od 0 do 100 km/h za šest sekundi.

tEst. Sandro Luković, velika nada austrijskog 

moto-sporta i vozač Formule Renault 

2.0, testirao je za nas najnoviju opel Astru 

oPC. Riječ je o najsnažnijoj verziji Astre, 

čije srce čini motor od 280 konjskih snaga. 

Kada nam se ukazala 

prilika testirati Opel 

Astru OPC, čiji motor 

sa 280 konjskih snaga predstavlja 

najsnažniju verziju 

tog modela, nismo se dugo 

dvoumili oko toga tko treba 

sjesti za njen volan. Znali 

smo da taj zadatak najbolje 

može obaviti Sandro Luković, 

profesionalni vozač Formule 

2 u sastavu francuskog 

Renaulta i jedna od najvećih 

nada ovdašnjeg moto-sporta. 

Ovaj mladi Bečlija podrijetlom 

iz Tuzle, naime, 

nije samo strastveni ljubitelj 

vrtoglavih brzina i opasnih 

zavoja, nego i pravi stručnjak 

kad je riječ o sportskim 

automobilima. Nakon što je 

bacio oko na vanjski izgled 

Astrine OPC verzije, koja 

mu se na prvi pogled odmah 

dobro dopala, mladi vozač 

sjeo je za volan kako bismo 

započeli testiranje. 

Već pri samom startu automobila 

zamijetili smo u zvuku 

motora duboki, snažni 

bas, koji je karakterističan za 

sportske automobile. „Našli 

su dobra rješenja za unutrašnji 

i vanjski izgled. Ovdje, 

u kokpitu, sviđa mi se baš 

280 Ks. 

„ovo je najbolji 

Opel koji sam 

ikada vozio“, 

kaže Sandro. 

ovaj metalni, sportski look, 

a i sjedala su u napravljena 

u istom duhu, baš su tvrda 

i sportska“, prokomentirao 

je Sandro, da bi već nedugo 

zatim nagazio papučicu za 

gas i krenuo u savladavanje 

prvih krivina i zavoja. Iako 

s vremenskim okolnostima 

nismo imali sreće, pa su ceste 

zbog kiše bile vlažne i 

nezgodno klizave, mladi tuzlanski 

kralj zavoja nije nimalo 

štedio niti sebe, a niti 

Opelovu novu jurilicu. 

Tako je u roku od samo 6,4 

sekundi ovaj auto došao od 

nule do stotke na brzinomjeru, 

a Sandro je vidno 

uživao u vožnji najmoćnije 

verzije Astre. „Vozno postolje 

je tvrdo i ima vrlo dobru 

stabilnost, što je ključno kod 

ovog tipa automobila. Gas je 

dobar, agresivan, kakav treba 

i biti, a snaga je u svakom 

slučaju tu“, rekao je Sandro 

hvaleći performanse ovog 

dvolitrenog turbo-benzinca. 

Stabilan u zavojima 

Njemu se vožnja najviše 

svidjela kada je na središnjoj 

konzoli stisnuo gumb 

„OPC“, a aktiviranjem tog 

modusa instrumenti u kokpitu 

ne dobiju samo crvenu 

boju, nego vozilo u vožnji 

postaje direktnije, još agresivnije 

i brže reagira na gas. 

Budući da smo pravi auto 

dali u prave ruke, Sandro 

je bez poteškoća savladavao 

i najkrivudavije ceste, 

najoštrije zavoje, a OPC se 

besprijekorno tijekom cijele 

opelov sportaš dokazao je u našem testu da se ne treba skrivati 

od konkurencije poput Focus ST-a, Renaulta Megana RS i drugih. 

vožnje držao zadate putanje. 

„Dobar je, ima vrlo solidnu 

vuču (trakciju) i pokazao 

se stabilnim i u malo žešćim 

zavojima. Čak i kad 

smo ga malo više isforsirali, 

lakoćom je došao i na 250 

km/h. Moram priznati da je 

u svakom slučaju jedan od 

zanimljivijih Opela koji sam 

vozio tijekom moje vozačke 

karijere”, rekao nam je Sandro. 

Pohvale su u testu dobile 

i vrhunske kočnice marke 

Brembo koje se, prema 

iskustvu našeg test vozača, 

„ne pregriju i kod najvećeg 

forsiranja“. „Kod sportskog 

automobila je to zaista vrlo 

bitno, ta sigurnost da kočnice 

ni u jednom trenutku ne 

popuštaju. Odlučivši se za 

marku Brembo, Opel se odlučio 

za provjerenu stvar“, 

zaključio je Luković. Našeg 

vozača oduševile su i gume 

koje su krasile automobil 

koji smo dobili, a riječ je o 

gumama modela „P7 Zero“ 

marke Pirelli. „To su gume 

koje su provjerene. Ja ih i 

sam koristim privatno kod 

svojeg automobila“, dodao 

je Sandro. Budući da 

je Opel ovu verziju Astre 

ugradio brojne luksuze po- 

„Gas je dobar, agresivan kakav treba i 

biti“, rekao je naš vozač Sandro Luković. 

put kožnih sjedala, skupih 

kočnica, 20-inčnih felga i 

još mnoštvo toga, logično 

je da i cijena daleko nadmašuje 

najnormalniju verziju 

Astre. Tako najjeftinija verzija 

ovog sportskog izdanja 

Astre na austrijskom tržištu 

trenutno iznosi 35.290 

eura*. No, moto-sport fanovi 

koji vole duboki zvuk motora 

i brzu vožnju, u svakom 

slučaju neće biti razočarani 

ako se odluče za ovaj Opel. 

KOsMO 95

sPOrt 

Piše: Petar Rosandić 

Fotografije: Brandon Mendoza 

Ovisnik o 

intErVJU. senad 

Grošić (33), čiji su 

roditelji podrijetlom 

iz Hrvatske i Bosne i 

Hercegovine, jedan je 

od najpoznatijih BMX 

vozača na svijetu. 

nedavni skok austrijskog 

base-jumpera Felixa Baumgartnera 

u stratosferu 

nije samo privukao milijarde 

ljudi pred male ekrane, nego je 

i na impresivan način dokazao 

kako ekstremni sportovi danas 

sve više privlače velika poduzeća, 

marketinške odjele, sponzore 

i medijske kuće. Tako se 

u središtu pozornosti sve češće 

nalaze priče o sportašima koji 

idu do krajnjih granica svoje 

hrabrosti, a umjesto konkretnog 

sportskog suparnika, oni 

pobjeđuju sami sebe i prirodu. 

Jedan od poznatijih predstavnika 

ekstremnog sporta je i Senad 

Grošić, 33-godišnjak koji živi 

u donjoaustrijskom Untertullnerbachu, 

a koji je diljem svijeta 

na glasu kao jedan od najspretnijih 

vozača BMX-a. U svojoj 

karijeri, koja je okrunjena sponzorstvom 

Red Bulla i brojnim 

trofejama, Grošić je na svom 

biciklu izveo mnoge skokove i 

trikove koji običnim promatračima 

redovito zaustavljaju dah i 

izazivaju vrtoglavicu. 

KOSMO: Kada si otkrio 

svoju ljubav prema BMx-u i 

ovom sportu? 

Senad Grošić: Bicikl vozim još 

od malih nogu, a sa 14 godina 

sam prvi put uživo gledao jedno 

natjecanje vozača BMX-a u 

Beču. Taj šou me toliko oduše- 

adrenalinu 

96 

KOsMO

vio da sam noćima sanjao samo 

o BMX-u, a majku nisam prestao 

nagovarati da mi kupi taj 

bicikl. Na kraju krajeva, obećao 

sam joj da ću se popraviti u školi, 

a da će mi ona ispuniti moj 

san o vlastitom BMX-u. I danas 

sam joj zahvalan što mi ga 

„obećao sam majci da ću se popraviti u 

školi, i to sve s ciljem da mi kupi BMX.“ 

je kupila i što je tako obilježila 

moj cijeli životni put. 

KOSMO: Što se dogodilo 

nakon što ti ga je kupila? 

SG: Bio sam najsretniji tinejdžer 

na svijetu. Svaku slobodnu 

minutu provodio bih na 

biciklu, a u konačnici je ispalo 

tako da nisam uspio ispoštovati 

obećanje majci da ću se 

popraviti u školi i postati bolji 

đak. Umjesto toga, postao sam 

punokrvni vozač BMX-a i ovisnik 

o adrenalinu. 

KOSMO: Tvoj tadašnji hobi 

s vremenom je postao tvoje 

profesionalno zanimanje. 

Koliko ljudi svoj kruh zarađuje 

bicklizmom? 

SG: Na cijelom svijetu od ovog 

sporta možda živi stotinjak ljudi, 

u Europi nas je desetak, a 

u Austriji zasad samo ja. Ovaj 

sport nije baš za svakoga jer, 

osim rizika za vlastito zdravlje, 

zahtijeva i odricanja, stalnu fizičku 

i psihičku spremnost za 

nove izazove. 

KOSMO: Često izvodiš skokove 

koji za naše laičke oči 

izgledaju kao igra života i 

smrti. Koliko je uistinu opasan 

ovaj sport? 

SG: Ne bih se složio da je to 

idOli. 

„divim se Muhamadu 

aliju i 

Michaelu Jordanu“, 

kaže Senad. 

igra između života i smrti. No, 

da smo stalno izloženi rizicima 

od većih ozljeda, to stoji. Moj 

cijeli život na BMX-u je, zapravo, 

jedna ozljeda. Jer, nije upitno 

hoćeš li pasti, nego kada će 

se to dogoditi, kako ćeš pasti i 

koliko će teška ozljeda biti. 

KOSMO: Koja ti je ozljeda 

dosad bila najbolnija? 

SG: Svaka ozljeda je, zapravo, 

bolna. Jer, u konačnici me uvijek 

najviše boli činjenica kad 

zbog ozljede ne mogu na bicikl. 

To mi je nešto najgore. 

KOSMO: U ovom sportu si 

izumio i nekoliko trikova, 

„ideje za nove skokove i trikove 

najčešće mi se jave u snu.“ 

među ostalim poznati bikeflip. 

Kako se rađaju trikovi, a 

i kako isprobavaš nove ideje? 

SG: Iskreno rečeno, ideje mi se 

najčešće pojave u snu. Budući 

da su skoro svi skokovi vrlo 

opasni, prvo ih uvježbavam i 

testiram u jednom bazenu sa 

spužvama. Tu redovito treniram 

i stare trikove. Naravno, na 

natjecanjima nema niti spužve, 

a niti bazena koji bi mi se spasio 

od eventualnog pada na tvrdi 

beton. 

KOSMO: U svojem sportu 

si iznimno uspješan, a stalno 

si na natjecanjima i putova- 

njima. Koji su ti uspjesi najdraži? 

SG: Zasigurno drugo mjesto 

na X-gamesima u Kini. X-games 

su svojevrsne Olimpijske 

igre za ekstremne sportaše, a 

samim time i najznačajniji događaj 

u našem sportu. Osvojio 

sam mnogo manjih i većih natjecanja, 

ali ono što bih volio je 

odnijeti jednom i prvo mjesto 

na X-gamesima. Samim time 

bih se kvalificirao i za američku 

verziju tog natjecanja. To mi je 

još neispunjeni san. 

KOSMO: Sve je više uspješnih 

sportaša u Austriji podrijetlom 

iz bivše Jugoslavije. 

Jesi li s nekima od njih i u 

kontaktu? 

Grošić u razgovoru s reporterom 

koSMo-a pred Rathausom. 

SG: Da. Mirna Jukić i ja smo 

postali stvarno dobro prijatelji, 

redovito se čujemo i viđamo. 

Pratim s ponosom i radošću 

i sve ostale sportaše iz bivše 

Jugoslavije u Austriji, a drago 

mi je da toliko naših igra u 

nogometnoj reprezentaciji. To 

je stvarno sjajna stvar. S moje 

strane, mogu samop reći: naprijed 

naši! 

KOSMO: Kako provodiš 

slobodno vrijeme? 

SG: Nisam baš miran duh pa 

i u slobodno vrijeme volim biti 

u pokretu i u akciji. Nedavno 

sam napravio licencu za golf, a 

to mi jedan od novih hobija. 

JUkIćI. 

„dobar sam prijatelj 

s Mirnom 

Jukić. Čujemo 

se redovito.“ 

Naravno, volim otići do roditelja 

na kavu, zezati se s prijateljima, 

a i trudim se otići u svoj 

rodni Sisak. Kad godem nađem 

vremena, spustim se dolje. 

KOSMO: Koju glazbu najviše 

voliš slušati? 

SG: Obožavam Edu Maajku, 

„Ne slušam narodnjake, osim 

ako me prijatelji prisile na to.“ 

Frenkija, 

Kandžiju, kao i hardcore-punk 

bend „Debeli precjednik“. Kad 

baš moram i kad me prisili 

društvo i okolina na to, onda, 

eto, slušam i cajke. To se najčešće 

događa u Sisku kad svi 

zajedno odemo negdje van. 

Onda to postane neizbježno. 

KOSMO: Imaš li nekog 

idola? 

SG: Zapravo, nemam jednog 

nego više. Najveći idoli su mi 

oni sportaši koji su iz gotovo 

nikakvih uvjeta uspjeli napraviti 

nešto. Tu bih izdvojio Muhamada 

Alija i Michaela Jordana. 

Njihove karijere su stvarno impresivne. 

KOsMO 97

sPOrt 

UeFA je očigledno izgubila strpljenje s hrvatskim i srpskim huliganima, 

zbog čega tim zemljama prijeti i izbacivanjem s natjecanja. 

Platini ljut zbog 

balkanskih huligana 

UEFA više neće tolerirati 

srpske i hrvatske huligane na 

nogometnim stadionima, a 

Hrvatskoj i Srbiji zbog njih 

prijeti drakonskim kaznama. 

Obznanio je to čelnik Europske 

nogometne federacije 

Michel Platini rekavši kako je 

„ovo posljednja prilika za Hrvatsku 

i Srbiju da se konačno 

obračunaju s huliganima u 

svojim redovima“. Ne dođe li 

do odstranjivanja huligana koje 

bi, prema Platinijevu mišljenju, 

trebale predvoditi Vlade Hrvatske 

i Srbije, UEFA kani čak 

98 KOsMO 

razmotriti i izbacivanje tih reprezentacija 

sa Svjetskog nogometnog 

prvenstva 2014. u Brazilu. 

Nova prijetnja ozbiljnim 

sankcijama iz UEFA-e stigla 

je nakon rasističkih ispada na 

utakmici mlade reprezentacije 

Srbije i Engleske u Kruševcu, 

kao i nakon što su navijači zagrebačkog 

Dinama divljali po 

Parizu i tukli se s tamošnjim navijačima. 

Hrvatska i Srbija već 

su godinama pod povećalom 

UEFA-e, a Platini je i jednoj i 

drugoj zemlji još prošle godine 

dao „žuti karton“ zbog rasističkih 

ispada na stadionima. 

Vonn i muškarci 

Nastup u muškim natjecanjima ostat će 

ipak samo neostvarena želja američke 

skijašice Lindsey Vonn. 

Reagirajući na njenu želju da se natječe u 

utrkama drugog spola, Svjetska skijaška federacija 

(FIS) odbila je Vonn uz obrazloženje 

da „jedan spol nema pravo natjecati 

se u utrkama drugog spola“. „Nema 

iznimke“, priopćili su iz FIS-a i time 

razočarali ne samo samu skijašicu, 

nego i mnoge navijače koji su željno 

priželjkivali „dvoboj spolova”. 

davor Šuker uspio je u nakani da Ibrahimoviću daruje hrvatski 

dres, ali ne i u tome da Ibro postane dio hrvatske reprezentacije. 

Šuker Zlatanu darovao 

kockasti dres 

Hrvatski nogometni savez 

(HNS) nikad nije krio da bi u 

redovima svoje reprezentacije 

volio vidjeti i genijalnog Zlatana 

Ibrahimovića. 

Zadnji pokušaj vrbovanja Ibrahimovića 

dogodio se nakon 

utakmice zagrebačkog Dinama 

i Paris St. Germaina, u kojoj je 

Zlatan sa četiri asistencije za 

četiri pogotka bio najveća zvijezda 

dvoboja. Nakon senzacionalne 

igre, došlo je i do male 

senzacije izvan travnjaka, kada 

je Ibrahimoviću prišao Davor 

Šuker, predsjednik HNS-a, a u 

Zaplakao zbog Celtica 

Da nogomet zna biti romantičan, 

dokazao je nedavno 

Rod Stewart, jedan od najpoznatijih 

rockera na svijetu. 

Taj vatreni navijač Celtica iz 

Glasgowa nije mogao kriti suze 

radosnice nakon što je njegov 

omiljeni tim uspio savladati 

Barcelonu u ligi prvaka. Nakon 

što je utakmica završena rezultatom 

od 2:1 u korist Celtica, 

67-godišnji rocker zaplakao je 

ruci je držao kockasti dres hrvatske 

reprezentacije s brojem 

devet i s natpisom „Ibrahimović“ 

na leđima. PSG-ov napadač, 

čija je majka Hrvatica iz 

Zadra, samo se kratko nasmijao 

i prihvatio dar najuspješnijeg 

strijelca „vatrenih“ u povijesti. 

Dok je on Šukeru zauzvrat 

darovao dres PSG-a, a obojica 

nisu komentirala ovaj novi pokušaj 

vrbovanja, ugledni švedski 

sportski novinar Erik Niva 

izjavio je da je riječ o „zakašnjelom 

pokušaju“. „Ibrahimović 

igra za svoju rodnu Švedsku, a 

tako će i ostati“, rekao je Niva. 

od sreće na tribinama Celtic 

Parka. Koliko mu Celtic znači 

u životu, još je davno opjevao 

u pjesmi „You're in My Heart“. 

Rod Stewart, najpoznatiji 

navijač Celtic Glasgowa. 


Das einzige Paket, 

das bereits vor dem 

24.12. Freude macht. 

¡ 1000 Minuten in alle Netze 

¡ 1000 SMS in alle Netze 

¡ unlimitiert surfen 

um 0,– 

Nach Verbrauch von 1 GB auf max. 64 kbit/s reduziert. Basispaket € 20,– jährlich. Aktivierungskosten € 49,90. 24 Monate Mindestvertragsdauer, Taktung 60/60. 

Preise und Details: www.t-mobile.at. connect-Ausgabe 07/12.

Kosmo 12/12

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?