"ATLANTIS" Broj 7. u PDF formatu - Atlantski savet Srbije:. Dobrodošli

прављење отрова или експлозивних направа у кућној радиности
(кредибилитет оваквих материјала је у многим
случајевима споран). Могу се наћи и приручници који
објашњавају начине за инфилтрацију муџахедина на територију
Ирака ради учешћа у „светом рату“. Бројни видео
материјали су такође осванули на интернету, са садржајима
као што су војна тактика, организовање кампова
за обуку или прављење самоубилачког прслука.
Планирање и координација акција - Од напада на светски
трговачки центар учестали су извештаји безбедносних
служби о криптованим порукама и инструкцијама које се
могу детектовати на Мрежи. Такве инструкције се, како
се наводи, дистрибуирају криптованим мејловима или
на веб-страницама за чији приступ је неопходна шифра.
Инструкције се могу слати путем анонимних мејлова или
коришћењем интернета на јавним местима. Најконтроверзније
су спекулације о коришћењу тзв. стеганографије
од стране терориста - софистициране методе скривања
поруке у иначе обичном тексту, графичком фајлу или
аудио/видео запису. Такви случајеви међутим нису јавно
потврђени. Интернет је наводно омогућио и организовање
симултаних напада више група или појединаца на
исту мету, попут недавних бомбашких напада у Лондону.
Координација активности путем интернета је нарочито
карактеристична за ирачке побуњеничке групе.
Регрутација и мобилизација - У пракси, глобална мрежа
се не користи као средство непосредне регрутације, већ
више за инспирисање радикалних погледа и индоктринацију.
Тим путем мобилишу се истомишљеници који
подржавају организацију али не морају бити директно
укључени у њене активности. Сматра се да поједине терористичке
групе помно прате ко „сурфује“ по њиховим
веб-страницама или „онлајн“ форумима, врбујући особе
одговарајућег профила.
Прикупљање средстава - По узору на хуманитарне или
политичке организације, многе терористичке групе користе
интернет странице за прикупљање донација и финансијских
средстава, укључујући опције плаћања кредитним
картицама. По правилу се за прикупљање средстава користе
параван организације које делују јавно и транспарентно
- попут хуманитарних фондова, организација за заштиту
људских права, без директних веза са екстремистима.
�������������������������������
Акти политичког насиља осмишљени су на начин да изазову
осећај тензије и страха, опште несигурности и немоћи
и паралишу једно друштво. У том контексту су и
најаве терористичких напада или приказивање драматичних
сцена насиља. Утицајем на јавно мнење екстремисти
најчешће покушавају да подстакну јавну дебату или изазову
колективни осећај кривице и изврше притисак на
владајуће структуре неке земље. Насупрот томе, „мекши“
приступ настоји да изазове симпатије и разумевање циљних
јавности пропагирањем религиозних или политичких
аргумената којима се оправдава насиље. Деловањем
у сајбер-простору терористичке групе настоје да заобиђу
цензуру и монопол традиционалних медија и наметну се
у јавности као алтернативни извор информација у односу
на естаблишмент. Подражавањем информативног стила,
��������������������
�����������
Action planning and coordination: Since the terrorist attack
on the World Trading Centre, security services have been frequently
reporting on encrypted messages and instructions
which can be detected on the Internet. According to these statements,
such instructions are distributed to encrypted e-mails or
posted on web pages the access to which requires a code. Instructions
can be sent via anonymous e-mails or by using the
Internet in public places. Speculations about the use of so-called
‘stenography’ – sophisticated methods of hiding messages in a
seemingly ordinary text, graphic file or audio/video recording
– on the part of terrorists are the most controversial. However,
such incidences have not been publicly confirmed. Internet
has reportedly facilitated the organization of simultaneous attacks
on a single target to be carried out by several groups or
individuals, such as the case of recent bomb attacks in London.
Coordination of activities via the Internet is particularly characteristic
of Iraqi rebel groups.
Recruitment and mobilization: In practice, the global network
is not used as a means of immediate recruitment, but rather as a
means of inspiring radical views and indoctrination. In this way,
sympathizers are mobilised who support the organization, but
do not have to be directly involved in the execution of activities.
It is believed that certain terrorist groups carefully monitor who
‘surfs’ their web pages or on-line forums, canvassing and recruiting
individuals with suitable profiles.
Raising of funds / Accumulation of resources: Following the
��������������������������������
�����������������������������������
�������
pattern of humanitarian or political organizations, many terrorist
groups use Internet pages for collecting donations and accumulating
financial resources, including the option of credit card
payment. As a rule, screen organizations which operate publicly
and transparently – such as humanitarian funds, human rights
organizations, without direct links with extremists – are typically
used for accumulating resources.
�����������������������������������
Acts of political violence are devised in such a manner which
is aimed at producing the feelings of tension and fear, general
insecurity and weakness, thus leaving a certain society paralysed.
Announcements of terrorist attacks or broadcasting dramatic
scenes of violence are also employed to serve the same
purposes. By means of influencing public opinion extremists
are most often trying to encourage public debate or generate
collective feelings of guilt, thus exerting pressure on the ruling
structures of a particular country. As opposed to that, a ‘softer’
approach aims to induce fellow-feelings and the understanding
of the targeted public by advocating and propagating religious
or political arguments which are used as justification for violence.
By way of operating within cyberspace, terrorist groups
endeavour to circumvent censorship and monopolies exercised
by the traditional media, and impose themselves on the public
as an alternative source of information with regard to the establishment.
It is precisely the freedom of expression and differences
of opinion that extremist mouthpieces call upon by way
of imitating the informative style, and the reference materials
Atlantis 19