1 |

сам се под овом сугестијом Булића и представио као секретар ’Збора’ да би на тај
начин допринео спашавању похапшених.
После овога на мој захтев одобрено је да се одржи конференција о којој је
напред било речи.
Показало се је – мислим, да је конференција и предата резолуција имала
успеха, јер је после предате резолуције одмах прекинуто са даљим масовним
стрељањем а то је било 20. октобра у 9. часова пре подне, ма да је и после погинуло
још 6. немачких војника, од којих је један погинуо баш и у дворишту гимназије
у Краљеву од топовске гранате.’’ 7
Део текста који је на конференцији усвојен касније је у виду летка растурен
по устаничкој територији: „Браћо Срби! Обраћамо се Вама браћо наша, која се
налазите у шуми натерани силом и обманути од плаћеника Москве и Лондона,
са братском жељом да Вас упознамо са правом истином и прикажемо Вам ваше
вође... Ову молбу упућују вам хиљаде ваше браће и сестара који су били на састанку
одржаном 19. октобра 1941. године у Краљеву.” 18
Душан Крстић,
председник општине Краљево (1938
– децембра 1941)
17
Архив Југославије (АЈ), Фонд бр.
110/ Ф333/19-20
18
Горан Давидовић, Југословенски
народни покрет „Збор“ у Чачанском
крају, 1935–1945, Зборник радова
Народни музеј Чачак, ХХХ, Чачак,
2000, 175
19
Војни архив, Уписник Војног суда
XXXVII дивизије Прве армије, редни
број 452
20
АЈ, Фонд бр. 110, Ф333/29
21
Види нап. 18
22
Види нап. 19
После ослобођења Краљева, 29. новембра 1944. године, краљевачки октобар,
жртве, место злочина, начин обележавања, учесници, добијају нову улогу и
ново тумачење.
Учесници у покушајима да се спречи, заустави или прекине немачки злочин –
одмазда, проглашени су државним непријатељима.
Душан Крстић, предратни председник општине Краљево и председник у време
краљевачке трагедије октобра 1941, оптужен је 18. априла 1945. године „као
саучесник у масовном стрељању 1941. године у Краљеву“ 19 и „стрељан по пресуди
чачанског већа Војног суда од 22. априла 1945. године као активни помагач и саучесник
у масовном убијању у Краљеву“. 0
Душан Крстић се као председник општине у ратним условима трудио да у
границама могућег заштити становништво Краљева, пружи помоћ избеглицама
и сиротињи. За снабдевање радника и сиротиње отворио је општинску пекару и
месару. У октобарским данима краљевачке трагедије Немци су га хапсили и малтретирали.
По наредби немачког команданта чистио је запушен клозет.
Душан Крстић је учествовао у организовању делегације на челу са Радославом
Веснићем, која је упућена у устанички штаб са задатком да пренесе немачке
претње. Учесник је конференције грађана Краљева 19. октобра 1941. године у хотелу
„Југославија“ чија тема је била „Како обезбедити живот“, и на којој је усвојена
Резолуција са молбом да се прекине са стрељањем, истог дана уручена команданту
града. Душан Крстић је са места председника општине смењен почетком
децембра 1941. године.
Драгослав Обућина, свештеник из Краљева, као припадник Љотићевог збора,
18. априла 1945. године оптужен је „као саучесник у масовном стрељању 1941. године
у Краљеву“ 21 и „стрељан по пресуди чачанског већа Војног суда од 22. априла
1945. као активни помагач и саучесник у масовном убијању у Краљеву“. 22
| 28