1 |

Првобитни изглед
лагерског гробља
34
Списак избеглица, НМК, Историска
збирка – архивалије (1941–1944),
инв. бр. 1029. У наведеној збирци
сачувани су и у сталној поставци НМК
(од 15. 5. 2008.) изложени документи:
немачка пропусница за пут у Србију,
избегличке породице Франко из
Марибора, издата 11. 7. 1941 (инв. бр.
1033); лекарска потврда за дозволу
путовање, издата након прегледа 21.
6. 1941. (инв. бр. 1031); избегличке
легитимације (инв. бр. 1035).
Вермахта у граду (што је послужило као непосредан повод за масовну одмазду)
пажњи савременика, евиденцијама у железничким списковима стрељаних, избегле
толике железничке композиције? Неоспорна је чињеница да је део избеглица,
по доласку у Краљево, остао да живи у вагонима на делу градског колосека. Према
сећањима савременика:
На железничкој станици и на споредним колосецима, било је по једнима, око 100
до 150 вагона са избеглицама. Други сматрају да их је било много мање. Пошто су у
питању породице са покућством, није могло бити више од два домаћинства у једном
вагону, односно десетак лица по вагону. Вероватно да није могло бити више од 100
вагона, што значи да је у вагонима било око 1.000 до 1.200 избеглица... Ако се узме у
обзир и да је на станици било 300 вагона оружја и муниције из ратног плена, тешко
би могло бити више вагона са избеглицама... на свега два колосека.
Списак избеглица 1941, сачуван у Народном музеју, настајао је у раду Среског
одбора Комесаријата за збрињавање избеглица и пресељеника, на евидентирању
изгнаника који су до 9. септембра 1942, што је последње уписано датовање,
пристизали на територију Краљева са широм околином (Рибница, Грдица и Адрани).
У прецизној евиденцији, рукописом насловљених рубрика, уписана су имена
и лични подаци за 2 852 изгнаника или 996 породица. 34 Анализа наведених података
о изгнаницима које су железничке композиције под окупационом стражом
довеле у Краљево у првој и на почетку друге ратне године, говори да је међу њима
| 54