1 |

ла да зароби локомотиву са 4 вагона... Истог дана чета је демолирала све станичне
инсталације железничке станице Матарушка Бања, па се пред појавом јачих немачких
снага, повукла у реон села Прогорелице. Предвече од Краљева је наишао
немачки оклопни воз, чије је вагоне чета уништила, а локомотиву заробила. У току
ове борбе убијен је један Немац и један заробљен, а чета није имала губитака.“ 8
Генерал Франц Беме, на основу наредбе Више команде (заведено под бр.
2848/41 у штабу опуномоћеног командујућег генерала у Србији), наредбом од
10. октобра 1941, изричит је када је у питању спровођење масовних одмазди:
„Буде ли губитака међу немачким војницима или фолксдојчерима, територијално
надлежни команданти све до команданата пукова закључно, наредиће одмах
стрељање противника према следећим стопама:
а. За хапшење одговорни су у гарнизонима команданти места. 9
б. За сваког убијеног немачког војника или фолксдојчера 100 заробљеника
или талаца
ц. За сваког рањеног 50 заробљеника. 10
Стрељање ће извршити трупе."
Дивизија је следећег дана, издала поверљиво наређење:
„Хапшење комуниста, националиста, демократа и Јевреја, као талаца, уколико
је могуће њихово чување.“ 11
Оружани напади партизанско-четничких јединица на 717. дивизију Вермахта,
у којима је погинуло 14, а рањено 10 немачких војника, били су непосредни повод
за дословно спровођење наредби драконским кажњавањем талаца. У ланцу војне
одговорности регуларне војске Немачке – Вермахта, пошто је штаб 717. дивизије
(подчињена 65. корпусу) примио наредбу генерала Франца Бемеа од 10. октобра
1941, проследио jу je командантима пукова, у складу са наредбом, задуженим за
спровођење масовних одмазди. 12 Командант 749. пука, мајор Ото Деш, издао је
наредбу о извршењу стрељања талаца у Краљеву, на основу наредбе дивизије од
14. октобра да се извршење мера за одмазду врши само по наређењу пукова. 13
Овлашћења су била јасна, a њихово извршење конкретизовано je у размерама 100
талаца за 1 погинулог, 50 за рањеног немачког војника. Оперативни командант за
читаво подручје борби у рејону Краљево – Горњи Милановац – Крагујевац, наредбодавац
масовних одмазди – Ото Деш, командант 749. пука, чије је седиште било
у Краљеву, стајао је иза непосредних извршилаца – мајора Кенига, команданта
гарнизона у Крагујевцу и Алфонса Мациовича – команданта места Краљево. 14
7
Телеграми о саботажама, јул–
септембар 1941. НМК, Историјска
збирка – архивалије, инв. бр. 1036.
8
Б. Корићанац, Р. Јоветић, Хронологија
догађаја 1941–1945, (рукопис настао
према грађи из: ИАК, Фонд за
историју радничког покрета и НОБ-а),
Краљево, 1978. 80.
43 |