1 |

гујевцу, заједно са гестапоом убио митраљезима око 7 000 грађана и радника,
који је у Краљеву поубијао 1 700 радника, који је заједно с Нијемцима попалио
Мачву, Поцерину и друга мјеста у Србији – тај крволок је исто, такав зликовац,
као што је зликовац онај огавни Павелић, који је у Хрватској поубијао стотине
хиљада Срба“, престала је. 24
Потреба за идеолошким коришћењем људске трагедије и масовних страдања,
као темеља нове власти, такође је престала, па тврдње да су жртве на краљевачком
стратишту узвикивале „Живео друг Тито“ 25 и „Живели партизани и друг Тито“
губе сваки смисао. 26
Податак о броју стрељаних почео је да се увеличава у моментима припреме оптужбе
за учињене злочине мајору Дешу и обрачуна са домаћим издајницима, непријатељима
револуције.
Тако је у Одлуци Земаљске комисије Србије за утврђивање злочина мајора
Деша, команданта 749. пука 717. дивизије, која га је теретила за одмазду 4 000
до 5 000 стрељаних грађана у Краљеву, по први пут коришћен податак о броју
стрељаних из Вагнеровог дневника:
„До сада се није могло тачно утврдити колико је грађана овом приликом
стрељано у Краљеву, јер породице свих жртава, нису поднеле пријаве с обзиром
на то, да је у то време у Краљеву било стрељано много избеглица из разних
крајева Југославије: Босне, Херцеговине, Лике, Македоније и других крајева,
које су избеглице биле већином запослене као радници и намештајци Фабрике
вагона и Фабрике авиона у Краљеву, тако да њихове породице, у колико такве
и постоје нису знале где се они налазе те нису могли сазнати ни о њиховој смрти.
Међутим многи од сведока у својим исказима наводе да је, према њиховој
оцени овом приликом у Краљеву стрељано између 4 000 и 5 000 лица. По овој
чињеници нарочито је интересантан доказ Драгутина Мишића потпуковника у
пензији из Краљева и жене му Злате који су у својим исказима на Зап. (Записник)
од 18. IX 1945. г. навели, да је непосредно иза стрељања у једном одељењу њиховог
стана становао неки немачки поручник по имену Карло Вагнер, који је једном
приликом у стану заборавио свој дневник и из кога је сведокиња Злата, која
зна Немачки, користећи његово одсуство прочитала да је ових дана у Краљеву
стрељано 5 606 лица, прилажући оваквоме свом исказу и извод из поменутог
дневника немачког официра за који сведокиња Злата тврди да у потпуности одговара
ономе што је у поменутом дневнику у погледу ове чињенице било написано
на немачком језику. Поред грађана које су Немци ових дана по Краљеву
из кућа покупили и извели на стрелиште овом приликом стрељани су и многи
грађани које су Немци још раније из разних места били похапсили и затворили у
лагер Фабрике вагона као таоце, а осим тога овом приликом стрељан је и велики
број грађана, који су као избеглице са Косова и других крајева на југу тих дана у
три транспорта довожени на железничку станицу Краљево и које су Немци такође
покупили из вагона и заједно са осталим грађанима извели на стрелиште и
стрељали их, са осталим грађанима.“ 27
Владика Николај Велимировић
у Манастиру Жича
(снимак пре хапшења 12. јула 1941)
24
Јосип Броз Тито, Комунистичка
партија и ко су све савезници окупатора,
Борба за ослобођење Југославије, I,
Култура, Београд, 1947, 53
25
Др. Коча Јончић, Краљевачки
октобар 1941, Београд 1971, 176
26
Исто, 181
27
АЈ, Фонд бр. 110,
ф. бр. 9278/148-58 до 82
31 |