SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA - Galenika

SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA
TIVORAL ® , 100 mikrograma, tableta
Proizvođač:
Adresa:
Podnosilac zahteva:
Adresa:
GALENIKA a.d
Batajnički drum b.b., 11080 Beograd, Srbija
GALENIKA a.d
Batajnički drum b.b., 11080 Beograd, Srbija
Str. 1

1. IME LEKA
TIVORAL ® , 100 mikrograma, tableta
INN:
levotiroksin-natrijum
2. KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV
1 tableta sadrži 100 mikrograma levotiroksin-natrijuma
(u obliku levotiroksin - natrijum hidrata)
(listu pomoćnih supstanci videti u tački 6.1).
3. FARMACEUTSKI OBLIK
Tableta.
Okrugle tablete skoro bele boje, ravnih površina sa unakrsnom podelom na jednoj strani.
4. KLINIČKI PODACI
4.1. Terapijske indikacije
Supstituciona terapija kod hipotireoidizma.
Terapija eutireoidne strume, uglavnom kod odraslih kada nije indikovana terapija jodom.
Profilaksa relapsa nakon operacije eutiroidne strume, u zavisnosti od postoperativnog hormonskog statusa.
Supresivna terapija kod karcinoma tireoideje.
Prateća suplementacija tokom terapije hipertireoidizma antitireoidnim lekovima.
Dijagnostička upotreba za testiranje tireoidne supresije.
4.2. Doziranje i način primene
Oralna upotreba.
Preporučuje se jedna dnevna doza ujutru na prazan stomak, pola sata pre doručka, po mogućnosti sa malo
tečnosti (npr. pola čaše vode). Deci se daje cela doza odjednom najmanje 30 minuta pre prvog dnevnog obroka.
Tablete se rastvaraju u malo vode i dobijena suspenzija, koja mora da se pripremi neposredno pre upotrebe, se
daje sa još malo tečnosti.
Date preporuke za doze su samo smernice. Individualna dnevna doza treba da bude određena na osnovu
laboratorijskih testova i kliničkih pregleda. Kako brojni pacijenti imaju povišene koncentracije T 4 i f T 4 , bazalna
serumska koncentracija tireo-stimulišućeg hormona (TSH) daje pouzdaniju osnovu za dalji tok lečenja.
Sem kod novoronđenčadi, gde je brza supstitucija tireoidnog hormona veoma važna, terapiju tireoidnim
hormonima treba započeti niskim dozama i postepeno povećavati svake 2 do 4 nedelje dok se ne postigne
stabilizacija metabolizma.
Kod starijih pacijenata, pacijenata sa koronarnim oboljenjem, i kod pacijenata sa teškim ili dugotrajnim
hipotireoidizmom, neophodna je posebna pažnja pri započinjanju terapije. Terapiju bi trebalo započeti malim
dozama i postepeno ih povećavati u dužim intervalima (npr. postepeno povećanje od 12,5 µg jednom na svake
Str. 2

dve nedelje) sa čestim praćenjem tireoidnih hormona.
Iskustvo je pokazalo da je niža doza potrebna u lečenju pacijenata sa manjom telesnom masom i pacijenata sa
velikom nodularnom strumom.
Indikacija
Terapija eutireoidne strume 75 - 200
Profilaksa relapsa nakon operacije
eutireoidne strume
Supstituciona terapija hipotireoidizma
kod odraslih
75 - 200
- - početna doza 25 - 50
- - doza održavanja 100 - 200
Supstituciona terapija hipotireoidizma
kod dece
- početna doza
- doza održavanja
Prateća suplementacija tokom terapije
hipertireoidizma antitireoidnim
lekovima
Supresivna terapija kod karcinoma
tiroideje
Preporučena doza
(g levotiroksin-natrijuma /dnevno)
12,5 – 50
100 – 150 µg/m 2 površine tela
50 - 100
150 – 300
Dijagnostička upotreba kod testiranja
tireoidne supresije
4 nedelje
pre
testiranja
3 nedelje
pre
testiranja
2 nedelje
pre
testiranja
/ / 2
tablete/dan
1 nedelja
pre
testiranja
2
tablete/dan
Kod lečenja hipotireoidizma i posle strumektomije ili tireoidektomije i kod profilakse relapsa nakon otklanjanja
eutireoidne strume terapija obično traje doživotno. Prateća terapija hipertireoidizma nakon postizanja
eutiroidnog statusa je indikovana u periodu u kojem se daju antitireoidni lekovi.
Za lečenje benigne eutireoidne strume preporučuje se trajanje terapije od 6 meseci do 2 godine. Da bi se izbegao
relaps strume, niska doza profilakse jodom (100 – 200 µg/dnevno) je preporučena nakon smanjenja strume.
Ukoliko terapija lekovima nije dala zadovoljavajuće kliničke rezultate treba razmotriti opciju operativnog
zahvata ili terapiju radiojodom.
4.3. Kontraindikacije
- Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koji ekscipijens.
- Nelečena adrenalna insuficijencija, nelečena pituitarna insuficijencija i nelečena tireotoksikoza.
Levotiroksin je kontraindikovan kod nelečenog hipertireoidizma.
- Terapija levotiroksinom se ne sme započinjati kod akutnog miokardijalnog infarkta, akutnog
Str. 3

miokarditisa i akutnog pankarditisa.
- U trudnoći prilikom zajedničke upotrebe levotiroksina i antitiroidnih lekova.
4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
Pre započinjanja terapije tireoidnim hormonima, sledeća oboljenja moraju da budu isključena ili lečena: srčana
insuficijencija, angina pektoris, arterioskleroza, hipertenzija, pituitarna insuficijencija, adrenalna insuficijencija i
pojave autonomnih tireoidnih nodusa. Mora se izbeći i neznatan hipertireoidizam indukovan lekovima kod
pacijenata sa srčanom insuficijencijom ili tahikardičnim aritmijama. Stoga je neophodna česta provera tireoidnih
hormona kod ovih pacijenata.
Kod pacijenata sa sekundarnim hipotireoidizmom mora se utvrditi uzrok pre započinjanja supstitucione terapije i
ukoliko je neophodno mora se započeti i supstituciona terapija da bi se kompenzovala adrenalna insuficijencija.
Kada se sumnja na autonomne tireoidne noduse, pre započinjanja terapije treba uraditi TRH test ili supresioni
scintigram.
Kod postmenopauzalnih žena sa hipotireoidizmom i povećanim rizikom za osteoporozu treba izbeći
suprafiziološke serumske nivoe levotiroksina. Potrebno je redovno kontrolisati funkciju tireoidee.
Levotiroksin ne treba davati u hipertireoidnom stanju osim kao prateću suplementaciju tokom lečenja
hipertireoidizma antitireoidnim lekovima.
Jednom kada se započne terapija levotiroksinom, preporučuje se da se doziranje prilagodi kliničkom odgovoru i
rezultatima laboratorijskih testova, naročito u slučaju kada se prelazi na lek drugog proizvođača.
Za pacijente sa dijabetesom i pacijente na antikoagulantnoj terapiji, videti odeljak 4.5.
Lek se ne sme primenjivati u cilju gubitka telesne mase.
Pacijenti koji boluju od retkog naslednog oboljenja netolerancije na galaktozu, Lapp laktoznog deficita ili loše
glukozno-galaktozne apsorpcije ne smeju koristiti ovaj lek jer sadrži laktozu, monohidrat.
4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija
Antidijabetični lekovi: Levotiroksin može da smanji dejstvo lekova koji snižavaju šećer u krvi. Iz ovog razloga,
nivo glukoze u krvi treba često kontrolisati na početku terapije tireoidnim hormonima i dozu antidijabetičnih
lekova treba, ukoliko je neophodno, prilagoditi.
Derivati kumarina: Dejstvo antikoagulantne terapije može biti pojačano usled povećanja slobodne frakcije leka.
Zbog toga je neophodno redovno pratiti parametre koagulacije na početku terapije tireoidnim hormonima i
ukoliko je neophodno, prilagoditi dozu antikoagulantnih lekova.
Holestiramin, holestipol: Unos holestiramina ili holestipola sprečava resorpciju levotiroksin-natrijuma. Stoga
levotiroksin-natrijum treba uzimati 4 – 5 sati pre primene holestiramina ili holestipola.
Lekovi koji sadrže aluminijum, gvožđe ili kalcijum-karbonat: U literaturi je navedeno da lekovi koji sadrže
aluminijum (antacidi, sukralfat) ili gvožđe ili kalcijum -karbonat potencijalno smanjuju dejstvo levotiroksina.
Levotiroksin bi trebalo uzimati najmanje 2 sata pre primene lekova koji sadrže aluminijum ili gvožđe ili
kalcijum-karbonat.
Salicilati, dikumarol, furosemid, klofibrat, fenitoin: Salicilati, dikumarol, furosemid u visokim dozama (250 mg),
klofibrat, fenitoin i druge supstance koje mogu da istisnu levotiroksin-natrijum sa proteina plazme, dovode do
Str. 4

povećanja frakcijom fT4 u krvi.
Propiltiouracil, glukokortkoidi, beta-blokatori, amjodaron i kontrastna sredstva koja sadrže jod: Ove supstance
inhibiraju perifernu konverziju T 4 u T 3 . Zbog svog visokog sadržaja joda, amjodaron može da pokrene
hipertireoidizam kao i hipotireoidizam. Poseban oprez se savetuje u slučaju nodularne strume sa mogućim
neprepoznatljivim autonomnim tireoidnim nodusima.
Sertralin, hlorokin/progvanil: Ove supstance smanjuju efikasnost levotiroksina i povećavaju nivo TSH u
serumu.
Barbiturati: Barbiturati i drugi induktori enzima jetre mogu da povećaju hepatični klirens levotiroksina.
Estrogeni: Kod žena koje koriste oralne kontraceptive koji sadrže estrogene ili žena u postmenopauzi na
hormonskoj supstitucionoj terapiji može se javiti potreba za povećanjem doze levotiroksina.
Jedinjenja koja sadrže soju: Jedinjenja koja sadrže soju mogu da smanje intestinalnu resorpciju levotiroksina.
Zbog toga može biti neophodno prilagođavanje doza levotiroksina, posebno na početku ili po završetku upotrebe
sojinih suplemenata.
4.6. Primena u periodu trudnoće i dojenja
Tokom trudnoće se može javiti potreba za većim količinama levotiroksina. Veoma je važno da se tokom
trudnoće i dojenja brižljivo sprovede terapija levotiroksinom.
Iskustvo je pokazalo da nema dokaza o lekom-indukovanoj teratogenosti i/ili feto-toksičnosti kod ljudi pri
preporučenim terapijskim dozama. Izuzetno visoke doze levotiroksina tokom trudnoće mogu da imaju negativan
efekat na fetalni i postnatalni razvoj.
Levotiroksin se izlučuje putem mleka ali postignute koncentracije pri preporučenim terapijskim dozama nisu
dovoljne da uzrokuju razvoj hipertiroidizma ili supresiju TSH sekrecije kod odojčeta.
Tokom trudnoće levotiroksin ne treba uzimati zajedno sa lekovima za terapiju hipertireoidizma (antitireoidnim
lekovima) jer dodatni unos levotiroksina može da poveća potrebnu dozu antitireoidnih lekova. Antitiroidni
lekovi u terapijskim dozama prolaze kroz placentu tako da prateća terapija levotiroksinom koja zahteva veće
doze antitireoidnih lekova može da indukuje hipotireoidizam kod fetusa. Stoga, kod hipertireoidizma tokom
trudnoće, uvek treba primeniti monoterapiju antitireoidnim lekovima.
Tokom trudnoće ne treba sprovoditi dijagnostičke testove tireoidne supresije, jer je primena radioaktivnih
supstanci kontraindikovana kod trudnica.
4.7. Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama
Levotiroksin ne utiče na sposobnost upravljanja motornim vozilima ili rukovanje mašinama.
Str. 5

4.8. Neželjena dejstva
Reakcije preosetljivosti na levotiroksin ili na bilo koju komponentu leka se uglavnom manifestuju u vidu kožnih
reakcija i reakcija respiratornog sistema.
Neželjena dejstva ne treba očekivati kod terapije levotiroksin-natrijumom, ukoliko se lek koristi u skladu sa
uputstvom i ukoliko se redovno kontrolišu klinički i laboratorijski (biohemijski) parametri.
Kada se premaši individualni prag tolerancije na levotiroksin-natrijum ili nakon predoziranja moguće je da se
jave sledeći klinički simptomi tipični za hipertiroidizam (posebno ukoliko je doza na početku terapije
povećavana brzo): tahikardija, palpitacije, srčane aritmije, anginozni bol, glavobolja, mišićna slabost i grčevi,
naleti crvenila, groznica, povraćanje, poremećaj menstruacije, pseudotumor cerebri, tremor, nemir, nesanica,
hiperhidroza, smanjenje telesne mase, dijareja.
Simptomi se obično povlače posle smanjenja doze ili prekidanja terapije. Kad se neželjena dejstva povuku,
terapija se može ponovo započeti uz oprez.
4.9. Predoziranje
Povišen nivo T 3 je pouzdaniji indikator predoziranja od povišenog nivoa T 4 ili fT 4 .
Nakon predoziranja javljaju se simptomi oštrog porasta metabolizma.
U zavisnosti od stepena predoziranja preporučuje se prekid terapije ili smanjenje doze.
Simptomi blagog i srednje teškog predoziranja su: temperatura, angina, tahikardija, aritmija, mišićni grčevi,
glavobolja, nemir, naleti crvenila, znojenje, dijareja. Simptomi koje čine intenzivni beta-simpatomimetski efekti,
kao što su tahikardija, anksioznost, agitacija i hiperkinezija, mogu biti ublaženi beta blokatorima. Simptomi
teškog predoziranja: mogu da podsećaju na tireoidnu krizu sa kolapsom i komom. Plazmafereza može biti od
pomoći u ovakvim stanjima.
Znaci i simptomi hipertireoze mogu biti odloženi i do 5 dana zbog postepene konverzije levotiroksina u
trijodotironin.
U slučajevima trovanja (pokušaj samoubistva), doza od 10 mg levotiroksina se može tolerisati bez komplikacija.
Nekoliko slučajeva iznenadne srčane smrti zabeleženo je kod pacijenata koji dugo zloupotrebljavaju
levotiroksin.
Predoziranje nakon nedavne ingestije tableta može biti lečeno gastričnom lavažom ili izazivanjem povraćanja.
Propranolol i druga suportivna terapija može da se koristi u cilju održavanja cirkulacije.
5. FARMAKOLOŠKI PODACI
5.1. Farmakodinamski podaci
Farmakoterapijska grupa: Terapija bolesti štitaste žlezde (tireoideje), tireoidni hormoni
ATC kod: H03AA01
Levotiroksin-natrijum je sintetska zamena prirodnog hormona tiroideje. Konvertuje se u T3 u perifernim
organima i kao i endogeni hormon razvija svoje specifične efekte na T3 receptorima. Organizam nije u stanju da
razlikuje endogeni od egzogenog levotiroksina. Najvažniji efekti hormona ove žlezde su stimulacija
kalorigeneze, pojačavanje metabolizma masti, belančevina i ugljenih hidrata, rasta i razvoja, stimulacija
kardiovaskularnog i centralnog nervnog sistema. Snažno povećava osetljivost organizma na kateholamine.
5.2. Farmakokinetički podaci
Str. 6

Oralno dat levotiroksin se skoro isključivo resorbuje u gornjem delu tankog creva. U zavisnosti od
farmaceutskog oblika resorpcija iznosi i do 80%. T max je približno 5 do 6 sati.
Nakon oralne administracije dejstvo se uočava nakon 3 do 5 dana. Levotiroksin se u velikom procentu
vezuje za proteine plazme, približno 99,97%. Ova veza nije kovalentna, tako da su vezani i slobodni hormon u
plazmi u stalnoj i veoma brzoj razmeni. Zbog svog visokog vezivanja za proteine levotiroksin ne podleže ni
hemodijalizi niti hemoperfuziji.
Poluvreme eliminacije levotiroksina je približno 7 dana. Kod hipertiroidizma je kraće (3 – 4 dana) a kod
hipotireoidizma je duže (približno 9 – 10 dana). Volumen distribucije iznosi približno 10 – 12 l. Jetra sadrži 1/3
ukupnog ekstratireoidnog levotiroksina, koji se brzo razmenjuje sa levotiroksinom u serumu. Tireoidni hormoni
se uglavnom metabolišu u jetri, bubrezima, mozgu i mišićima. Metaboliti se izlučuju urinom i fecesom. Ukupan
metabolički klirens levotiroksina iznosi približno 1,2 l plazme/dan.
5.3. Pretklinički podaci o bezbednosti leka
Akutna toksičnost: Levotiroksin ima veoma neznatnu akutnu toksičnost.
Hronična toksičnost: Hronična toksičnost levotiroksina je proučavana na raznim životinjskim vrstama (pacov,
pas). Visoke doze kod eksperimentalnih pacova dovode do pojave znaka hepatopatije, povećane pojave spontane
nefroze i promene težine organa.
Reproduktivna toksičnost: Reproduktivna toksičnost nije proučavana na životinjama.
Mutagenost: Nema dostupnih informacija. Nema dostupnih podataka koji bi ukazivali na oštećenje genoma
prouzrokovano tireoidnim hormonima.
Kancerogenost: Nisu sprovedene dugotrajne studije.
6. FARMACEUTSKI PODACI
6.1. Lista pomoćnih supstanci
Laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; kroskarmeloza-natrijum; želatin; magnezijum-stearat
6.2. Inkompatibilnost
Nije primenljivo.
6.3. Rok upotrebe
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe označenog na pakovanju.
6.4. Posebne mere upozorenja pri čuvanju
Str. 7

Čuvati van domašaja dece!
Čuvati na temperaturi do 25º C, u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti i vlage.
6.5. Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže
5 blistera od aluminijum/PVC trake i tvrde PVC trake po 10 tableta
6.6. Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.
7. NOSILAC DOZVOLE
GALENIKA a.d.
Batajnički drum b.b.
11 080 Beograd
8. BROJ PRVE DOZVOLE I OBNOVE DOZVOLE
03-7779/1 / 6636/2009/12
9. DATUM PRVE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE
24.12.1991. / 26.10.2009.
10. DATUM REVIZIJE TEKSTA
Oktobar, 2009.
Str. 8