The Path Orthodoxy

Стаза Православља
Година 51 Број 1
Реч Уредника
Наша грађанска права и наша слобода у светлости Јеванђеља
По неким политичким аналитичарима политичке кампање у федералним изборима 2016 године потрошит ће
4.4 милијарде долара за разне ТВ рекламе и промоције. Ова огромна количина новца само за телевизијске рекламе
и промоције је заиста запањујућа. Као подсетник, наводим да су кандидати у изборима 2012 године потрошили
3.8 милијарди долара. Стратешке анализе поменутих реклама показују да су исте веома ефективне будући да
су гледане од око 87% од гледаоца старости од и преко 18 година, тј. другим речима, од стране оних који имају
право гласања. За председничког кандидата сваки гласач, односно, глас вреди и погодан је за задобијање. У сваком
случају, бићу срећан када се заврше избори у новембру месецу ове године. Али, до тада, морамо да упражњавамо
наше грађанско право и нашу слободу избора. Шта то све, уствари, значи за нас православне хришћане?
Устав Седињених Америчких Држава гарантује одређена грађанска права својим грађанима. Та права указују
шта ми као грађани можемо да радимо, а исто тако они указују шта влада државе не може да ради да не би
нарушила нама загарантована права.
У светлости номинација председничких кандидата и избора, води се веома важна дебата по питању
реформе имиграционог закона, стабилизовања економије, сигурност америчких грађана у свету будући да
су терористички напади на цивилно становништво учестали у Европи, Азији, Северној Америци и другим
континентима. Сваки кандидат из једне и друге партије обећава безбедност америчким грађанима, запослење,
потврђује слободу религије, већу стабилност средњој класи, потврђивање определења за живот, тј. против
абортуса, итд.
Да ли су сва ова обећања само то, празна обећања само да би се задобили гласови од већ незадовољних
грађана који су преморени од политичкe реторике. Да ли ми православни хришћани треба да се уклонимо са арене
политичке дебате и целог процеса?
У потражњи за одговор на последње питање неопходно је да се подсетимо да ми православни хришћани
меримо своја дела, а исто тако и дела других, у светлости Јеванђеља. То мерење нема цинизма, утопизма,
мржње или осуде. С друге пак стране, испуњено је проницљивошћу и вером у Господа да је Он једини путовођа и
спасење. У Америци постоји одвојеност државе и цркве као решење религијском плурализму, али у сваком случају,
неопходно је да се зна учење Цркве о животу и одговорности. Можемо да имамо различито мишљење о неким
социјалним и политичким питањима, али и у том случају, присутна је нада, да ће начела Православне хришћанске
вере руководити мисли и говор верујућег човека, али када је реч о моралним питањима и одговорности не можемо
да имамо било каквог двоумљења. Наша Православна вера нас учи да смо послати у овај свет да га преобразимо
и променимо. Али како то да чинимо уколико се не покренемо у акцију?
Као свештено лице не могу да се прикључим било којој партији и исто тако не могу да заузмем позицију у
некој политичкој делатности. Али то не значи да морам да ставим на страну мој хришћански идентитет за
време мога учешћа у мојим грађанским правима, а од којих један је право гласања. Принципи које ми поставља
моја Православна вера требало би да ме воде и у бирању кандидата за којег верујем да ће донети добре одлуке,
или пак, који ће учинити најбољи избор од свих призентираних опција. У стварности, ми сви узимамо на себе
одговорност за одлуке које наши изгласани кандидати праве, биле оне добре или лоше.
И на крају, да кажемо да морамо да упражњавамо наша грађанска права, а један од њих је право гласања.
Избори који нам се нуде често нису избори између добра и зла, већ избор за најмање зло. У сваком случају морамо
да имамо на уму да наш домен није једна или друга партија или пак погледи либерализма или конзерватизма,
већ је истина која се налази у Њему Који је Истина, тј. Господ наш Исус Христос. Слобода нашег избора није
у одлуци онога што желимо, већ бирање онога што ће нам донети крајњу слободу од греха и смрти. Само
Христово Јеванђеље може донети ту слободу док нам уздиже наше мисли и руководи наша дела у преображавању
и трансформисању света показујући ка Царству Небеском, једином савршеном месту. Заиста, неопходно је да
останемо уједињени у нашој Православној вери и Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви.
Протојереј Братислав Кршић
20
• The Path of Orthodoxy Winter 2016