The Path Orthodoxy

Вести из Цркве
У СПОМЕН ПРОТОЈЕРЕЈУ-СТАВРОФОРУ МИЛАДИНУ ГАРИЋУ
Наставак са 26. стр.
Православни Катихизис
Наставак са 27. стр.
и свештеник каквог мајка Српкиња
ретко рађа. Уистину достојан потомак
светих Немањића и Лазаревића и
славних Петровића и Карађорђевића.
По узору на наше свете претке, све што
је предузимао у животу радио је за своју
Српску Цркву и страдални српски род,
чије су га ране болеле до гроба.
Проту Миладина и протиницу Нину
Господ није благословио децом, али
је Прота био и остао отац многима. Ја
лично увек сам га тако доживљавао и
сматрао. Нисам био на сахрани своје
сестре, не знам да ли ћу ићи на опело
своме оцу и мајци, али погреб моме
драгоме Проти нисам ни помислио да
пропустим. Последњи пут Проту сам
посетио пре петнаест месеци и радост
тог тренутка никада нећу да заборавим.
Ушавши у његову собу поздравио сам
га речима: Помаже Бог оче Прото! Када
је чуо мој глас и угледао ме, иако стар
и оронуо, скочио је са кревета, загрлио
ме и рекао: Јеси ли ти то мени дошао
да ме видиш?! Када је дошло време
да се растанемо рекао сам Проти да
ће дати добри Бог да се још једном
видимо, нашта је он одговорио: Шта,
још једном? Још сто пута ћемо се
видети! Испраћамо те данас, оче Прото,
на боље место. Тамо где нема бола,
туге, ни уздисања. Ми знамо где ти
одлазиш, а молићемо се и трудити да
и ми код тебе дођемо. Моли се за нас,
оче драги, да тако буде. Моли се да се
видимо не сто пута, већ да се гледамо
у вечности. Поживео си, драги оче
Прото, деведесет и пет лета, а Господ
те је призвао у години када је наша
Света Црква лику светих прибројала два
нова светила Божија: Светог Мардарија
Либертивилског и Светог Севастијана
Санфранцишког и Џексонског. И ти си,
оче, доказ да је наша Црква радионица
спасења и светости, Црква живога Бога
Оца, Сина и Духа Светога.
Чудили су се многи надгробном
споменику и крсном знамењу које си
себи и протиници за живота подигао.
Но, није то твој једини споменик. Твој
споменик је овај предивни свети храм
који си трудом својим подигао. Твој
спомен живи у стотинама деце које
си крстио, младенаца које си венчао,
верника које си исповедио и причестио,
очински посаветовао и охрабрио.
Свети Василије Велики изговорио је
чудесне речи које његов пријатељ, Свети
Григорије Богослов, наводи у својој
Надгробној Беседи Василију: “Човек
је биће коме је заповеђено да постане
бог!” Ти си, оче Прото, најлепши
пример и потврда ових речи.
Својим светим и честитим животом
и многобројним добродетељима, Прота
је задужио многе. Наша Светосавска
Црква препознала је то у њему и
одликовала га орденом Светог Саве,
крсном славом породице Гарић. У знак
захвалности, највише ћемо учинити
за Проту ако се будемо молили за
њега и угледали се на његову веру и
црквеност, на радиност и доброчинство,
на разумевање и љубав. Хвала ти,
драги оче Прото, што људе око себе,
укључујући и мене, ниси осуђивао када
су падали и посртали, већ си у њима
видео увек оно најбоље што су имали
и оно што су даровима Божијим могли
да постану. Оваквим својим ставом
пројавио си се и као велики богослов
и учитељ, имајући на уму онтолошку
истину Свете Цркве Православне која у
свакоме човеку види будућег светитеља.
Реч будућност за тебе је сада вечна
садашњост. Зато, посматрајући те
данас, сећам се молитве Господу Светог
Симеона Новог Богослова: “Боже,
желим да спасеш сву моју браћу и све
људе, не само мене; нећу у рај без њих.
Ако њих не спасеш онда то спасење не
желим ни ја”. Ти си, оче Прото, нашао
рај овде на земљи. И не само то, него си
у исто време постао рај и за све људе
око себе, и праведне и неправедне. Ти
си уистину био човек у овоме свету са
духом будућег века.
На дан светог српског Краља
Стефана Дечанског догорела је свећа
твога овоземаљског живота, али се
упалила твоја вечна свећа у Царству
Небеском. Нека ти Господ дарује
блажен пут којим данас иде твоја душа
и подари ти место упокојења које ти
је припремљено од Великог Литурга,
Коме си са вером, љубављу и страхом
Божим достојно саслуживао. Нека ти
благи Господ подари рајско насеље, а у
последњи дан нека те уведе у васкрсење
праведних и у живот вечни. Христос
воскресе, драги оче Прото и Царство ти
Небеско!
Протојереј Добривоје В. Милуновић,
Шерервил, Индијана
да спасе, сложи и обожи потомке
Адама и Еве. Христос, Син Божји, по
пророчанству Исаије пророка, требало је
да се роди од једне Јеврејке Девојке која
је чиста од греха.
Који је смисао старозаветних приноса
(дарова) и жртава?
Приноси (дарови) и жртве Богу
постоје у људском роду од најстаријих
времена. Тако већ Каин даје “принос
Господу од рода земаљскога” а Авељ,
његов брат, од “првина стада својега”
(Пост. 4,3-4) Прва жртва која се у Старом
завету помиње јесте жртва Патријарха
Јакова. Он је принео жртву “на гори и
сазвао браћу своју на вечеру” (Пост.
31,54). Приношење Богу на дар и
освећење првих земаљских плодова и
крвних жртава (јагње, теле, голубови
и др.) била је потреба човекова и
Божија заповест. Приноси и жртве
били су знак човековог кајања за грехе
и његове благодарности Богу за сва
добра од Њега; умилостивљење Бога и
пут очишћења од нечистоте душевне
и телесне. Жртве су приношене за
очишћење и грех, за преступ, жртве
свеспаљенице и жртве захвалне (хлеб,
брашно и др.).
Најзанчајнија жртва за Изабрани
народ Божји била је пасхално Јагње.
Оно је клано и приношено у спомен
избављења Јеврејског народа из ропства
у Египту. Свештеници и првосвештеник
су приносили дарове и жртве најпре
за своје грехе а онда за грехе народа
(Јевр. 7,27). Но, показало се да су све
ове жртве биле немоћне да истински
спасу и очисте човека од греха. као и цео
Стари завет и оне су служиле “слици
и сјени небесних стварности” (Јевр.
8.15). Све оне су у ствари биле само
припрема за Христову жртву на крсту.
Он је себе принео на жртву, једном за
свагда, да својом жртвом уништи грех
(Јевр. 9,25.26.28). Тако су у његовој
Жртви све жртве добиле пуноћу и биле
укинуте, добивши свој коначни смисао
у Христу који је себе принео “за живот
света”. Својим жртвоприношењем Он је
постао вечно Јагње Божије које узима на
себе грехе света. Тако су и сви приноси
и дарови добили свој прави смисао на
Тајној вечери када је Он принео хлеб и
вино, заменивши бескрвном жртвом све
приносе и жртве и установивши свету
Тајну Причешћа.
The Path of Orthodoxy Winter 2016 • 31