The Path Orthodoxy
Winter-2016-Path
Winter-2016-Path
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Живот у Цркви није друго до непрекидна<br />
заједница људског духа са Духом Светим.<br />
Наставак са 21. стр.<br />
најдрагоценије биће за нас, а такође и<br />
човек, и не приличи да зидамо на Њему,<br />
драгом камену, своју грађевину, која је<br />
од сламе, сена и дрвета. Уосталом, и<br />
варамо се, ако мислимо да можемо.<br />
Назначење људског бића јесте да<br />
га Бог испуњава, да постане “храм<br />
Божји” (1. Кор. 3, 6; уп. 6,19; 2. Кор.<br />
6, 16). Тога треба да је свестан сваки<br />
човек. То саветује св. апостол Павле<br />
Коринћанима, а преко њих свима нама,<br />
да сазидамо храм Богу у својој души<br />
и телу. Када се Господ Исус Христос<br />
оваплотио људска природа је заиста<br />
постала храм Духа Светога у коме<br />
“oбитава сва пуноћа Божанства телесно”<br />
(Кол. 2,9; уп. Јн. 1,14). Без Духа Светог<br />
човек није храм Божји. Храм треба да<br />
је место молитве, а не хајдучка пећина<br />
(Мт. 21,13). Иконе ће бити примери<br />
светитеља, тамјан – свете врлине и<br />
цео живот хришћанинов. Благодарећи<br />
Светом Духу који борави у Цркви, и<br />
који је “душа Цркве”, сваки хришћанин<br />
може постати храм Духа Светог, мала<br />
Црква Божја, ако постане члан тела<br />
Христовог – Цркве (Еф. 2, 19-22; 3, 5-6).<br />
Са тајном крштења човек се облачи у<br />
Христа (Гал. 3,27) и постаје храм Бога<br />
живога (2. Кор. 6,16). Да ли ће човек<br />
примити Духа Светог, зависи од њега<br />
самог. Када га прими Он ће за њега бити<br />
руководно начело. Ако човек почне<br />
да уноси у тај храм нешто несвето,<br />
одмах постаје храм ђавола. Чинећи то<br />
намерно, директно греши против Духа<br />
Светог, који треба да станује у том<br />
храму. Казну ће примити, вечну пропаст<br />
(1. Кор. 3,17). Не само да греши против<br />
Духа Светог, него и против Сина, који<br />
је живот свој положио за тај Храм, и<br />
против Оца који га је послао (Рим. 5,8;<br />
уп. Јн. 3,16; 1. Јн. 4,9).<br />
Шта је дужност нашег тела односно<br />
наших удова? Јесте да служе телу<br />
Христовом – Цркви, пошто су они удови<br />
његови. Као што складност постоји у<br />
нашем телу и сваки орган испуњава<br />
своју функцију која му одговара, тако и<br />
наше тело треба да испњава ону улогу<br />
која му је дата у Цркви. Сав живот у<br />
Цркви је тројичан: од Оца кроз Сина у<br />
Духу Светом. Тако и треба наш живот<br />
да се одвија. Иначе ако тако није, нисмо<br />
удови Његовог тела. Морамо следовати<br />
Њему и бити свети као што је Он сам<br />
свет и чисти као што је Он сам чист (2.<br />
Петр. 1,15-16; 1. Јн. 3,3; 2,6; 1,7). Сваки<br />
грех који смо учинили оскрнавили смо<br />
тело Христово, скрнавимо своје тело<br />
и заслужујемо осуду и као непотребни<br />
и болесни уд, бићемо одбачени. То<br />
је крајња мера да се не би други<br />
саблазнили (1. Кор. 5,13) “...јер мало<br />
квасца све тесто укисели” (1. Кор. 5,6).<br />
Св. Јован Златоусти, тумачећи речи<br />
св. апостола Павла, “Зар не знате да су<br />
ваша телеса уди Христови? Хоћу ли<br />
дакле узети Христове удове и учинити<br />
их удовима блуднице? Далеко од тога”<br />
(1. Кор. 6,15) каже: “Погледај, како<br />
он све примењује на Христа, како<br />
нас уводи на небо, Ви сте, говори он,<br />
удови Христови, ви сте Храм Духа<br />
Светог, не будите удови блуднице, ви<br />
обешчашћујете не своје тело, јер ваше<br />
тело није ваше, него Христово. Таквим<br />
речима показује Христово човекољубље,<br />
који је учинио наше тело својим и тиме<br />
пресеца нашу порочну власт над њим.<br />
Ако ви, говори, немате ваше тело, то<br />
ви немате право бешчаствовати тело<br />
другога, особито када оно припада<br />
Господу, или оскрнавити храм Духа.<br />
Јер ако онај који улази у кућу честитог<br />
човека и који чини у њему безакоње,<br />
подвргава великој казни, то размисли,<br />
каквим се мукама подвргава онај који<br />
чини храм Цара пећином хајдучком!<br />
Знајучи све ово, стиди се Онога који<br />
живи у теби, то је Утешитељ, плаши<br />
се Онога који се сјединио са тобом и<br />
који те је усвојио себи, то је Христос.<br />
Ниси ли ти постао уд Христов? Схвати<br />
ово и буди целомудрен. Пре су били<br />
удови блуднице, а Христос их је учинио<br />
удовима свога тела. Стога ти, дакле,<br />
немаш власти над њим, него си дужан<br />
Ономе који их је ослободио”. И даље<br />
наставља, “Aко би ти имао девојку –<br />
кћерку, да ли би је по безумљу продао<br />
трговцу блудница на блудничење, коју је<br />
Царев син ослободио од таквог ропства<br />
и узео је себи за супругу? Ти већ не би<br />
био властен да је даш у нечасни дом,<br />
пошто си је једанпут продао. Тако је и с<br />
нама. Ми смо продали своје тело ђаволу,<br />
томе злом кушачу, а Христос видећи<br />
ово, извукао га је и ослободио од његове<br />
зле власти, те зато оно не припада нама,<br />
него Ономе који га је ослободио”.<br />
По чему се разликује живот једног<br />
верника од неверника? Свакако по томе<br />
што је тело његово храм Духа Светог.<br />
Он се добија на св. тајни крштења и<br />
дужност је хришћанина да сарађује с<br />
Њим и душом и телом. Њиме треба да<br />
мисли, да ради, да осећа. С Њим треба<br />
толико да сарађује да каже св. апостол<br />
Павле: “...Мислим, уосталом, да и ја<br />
имам Духа Божјег” (1. Кор. 7,40). Ако је<br />
Дух Свети “душа Цркве”, онда треба да<br />
буде душа сваког хришћанина у Цркви.<br />
Не само пак то, него он чини да и наши<br />
уди раде сагласно са свим удовима<br />
Цркве, са телом Христовим. Када<br />
човек осети у себи Духа Светог, тада<br />
ће бити свестан колике је вредности<br />
пре био и да је богат само у Њему. Биће<br />
свестан да је плаћен скупо, и да више<br />
није свој, него<br />
Божји (1. Кор.<br />
6,20; уп. 7,23; 1.<br />
Петр. 1, 19-20,<br />
Гал. 3,13; Откр.<br />
4,14). Смириваће<br />
се пред свим<br />
удовима и одаће<br />
славу целом Телу,<br />
а посебно глави<br />
Цркве – Христу.<br />
Кроз смирење<br />
он ће служити<br />
сваком члану<br />
Цркве, неће<br />
тражити што<br />
је његово, него<br />
што је ближњег<br />
(Филип. 2,3-4;<br />
уп. Кол. 313;<br />
Еф. 4,32; Гал.<br />
5,26; 1. Кор.<br />
10,24-33). Ако<br />
имало постоји гордости у човеку,<br />
односно у уду, члану Цркве, и мисли да<br />
може живети, он ће отпасти и увенуће,<br />
умреће, јер неће имати одакле да прима<br />
живот (Рим. 10,22; уп. Јн. 15, 1-6).<br />
Ако се грана одсече од стабла, она ће<br />
се осушити. Црква се неће умањити<br />
губитком једног члана, али она жали за<br />
њим. Сви чланови имају своје место у<br />
Цркви и сви зависе један од другог (1.<br />
Кор. 12,14; Рим. 12,4-5).<br />
Дарови који су дати Духом Светим<br />
стоје на располагању Цркве, а и службе<br />
и силе (1. Кор. 12, 27-30). Оно нису<br />
мртви капитал, него се кроз њих човек<br />
усавршава и живи животом Цркве,<br />
животом Свете Тројице. То је онај<br />
божански талант који се даје сваком по<br />
мери дара Христова, по мери вере (Еф.<br />
4,7; 1. Кор. 12,11). Никоме не припада<br />
све, али зато сви имају по неки дар<br />
од Господа. Ти су дарови дати ради<br />
саборности и јединства тела Цркве.<br />
22<br />
• <strong>The</strong> <strong>Path</strong> of <strong>Orthodoxy</strong> Winter 2016