01.03.2016 Views

The Path Orthodoxy

Winter-2016-Path

Winter-2016-Path

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

Живот у Цркви није друго до непрекидна<br />

заједница људског духа са Духом Светим.<br />

Наставак са 21. стр.<br />

најдрагоценије биће за нас, а такође и<br />

човек, и не приличи да зидамо на Њему,<br />

драгом камену, своју грађевину, која је<br />

од сламе, сена и дрвета. Уосталом, и<br />

варамо се, ако мислимо да можемо.<br />

Назначење људског бића јесте да<br />

га Бог испуњава, да постане “храм<br />

Божји” (1. Кор. 3, 6; уп. 6,19; 2. Кор.<br />

6, 16). Тога треба да је свестан сваки<br />

човек. То саветује св. апостол Павле<br />

Коринћанима, а преко њих свима нама,<br />

да сазидамо храм Богу у својој души<br />

и телу. Када се Господ Исус Христос<br />

оваплотио људска природа је заиста<br />

постала храм Духа Светога у коме<br />

“oбитава сва пуноћа Божанства телесно”<br />

(Кол. 2,9; уп. Јн. 1,14). Без Духа Светог<br />

човек није храм Божји. Храм треба да<br />

је место молитве, а не хајдучка пећина<br />

(Мт. 21,13). Иконе ће бити примери<br />

светитеља, тамјан – свете врлине и<br />

цео живот хришћанинов. Благодарећи<br />

Светом Духу који борави у Цркви, и<br />

који је “душа Цркве”, сваки хришћанин<br />

може постати храм Духа Светог, мала<br />

Црква Божја, ако постане члан тела<br />

Христовог – Цркве (Еф. 2, 19-22; 3, 5-6).<br />

Са тајном крштења човек се облачи у<br />

Христа (Гал. 3,27) и постаје храм Бога<br />

живога (2. Кор. 6,16). Да ли ће човек<br />

примити Духа Светог, зависи од њега<br />

самог. Када га прими Он ће за њега бити<br />

руководно начело. Ако човек почне<br />

да уноси у тај храм нешто несвето,<br />

одмах постаје храм ђавола. Чинећи то<br />

намерно, директно греши против Духа<br />

Светог, који треба да станује у том<br />

храму. Казну ће примити, вечну пропаст<br />

(1. Кор. 3,17). Не само да греши против<br />

Духа Светог, него и против Сина, који<br />

је живот свој положио за тај Храм, и<br />

против Оца који га је послао (Рим. 5,8;<br />

уп. Јн. 3,16; 1. Јн. 4,9).<br />

Шта је дужност нашег тела односно<br />

наших удова? Јесте да служе телу<br />

Христовом – Цркви, пошто су они удови<br />

његови. Као што складност постоји у<br />

нашем телу и сваки орган испуњава<br />

своју функцију која му одговара, тако и<br />

наше тело треба да испњава ону улогу<br />

која му је дата у Цркви. Сав живот у<br />

Цркви је тројичан: од Оца кроз Сина у<br />

Духу Светом. Тако и треба наш живот<br />

да се одвија. Иначе ако тако није, нисмо<br />

удови Његовог тела. Морамо следовати<br />

Њему и бити свети као што је Он сам<br />

свет и чисти као што је Он сам чист (2.<br />

Петр. 1,15-16; 1. Јн. 3,3; 2,6; 1,7). Сваки<br />

грех који смо учинили оскрнавили смо<br />

тело Христово, скрнавимо своје тело<br />

и заслужујемо осуду и као непотребни<br />

и болесни уд, бићемо одбачени. То<br />

је крајња мера да се не би други<br />

саблазнили (1. Кор. 5,13) “...јер мало<br />

квасца све тесто укисели” (1. Кор. 5,6).<br />

Св. Јован Златоусти, тумачећи речи<br />

св. апостола Павла, “Зар не знате да су<br />

ваша телеса уди Христови? Хоћу ли<br />

дакле узети Христове удове и учинити<br />

их удовима блуднице? Далеко од тога”<br />

(1. Кор. 6,15) каже: “Погледај, како<br />

он све примењује на Христа, како<br />

нас уводи на небо, Ви сте, говори он,<br />

удови Христови, ви сте Храм Духа<br />

Светог, не будите удови блуднице, ви<br />

обешчашћујете не своје тело, јер ваше<br />

тело није ваше, него Христово. Таквим<br />

речима показује Христово човекољубље,<br />

који је учинио наше тело својим и тиме<br />

пресеца нашу порочну власт над њим.<br />

Ако ви, говори, немате ваше тело, то<br />

ви немате право бешчаствовати тело<br />

другога, особито када оно припада<br />

Господу, или оскрнавити храм Духа.<br />

Јер ако онај који улази у кућу честитог<br />

човека и који чини у њему безакоње,<br />

подвргава великој казни, то размисли,<br />

каквим се мукама подвргава онај који<br />

чини храм Цара пећином хајдучком!<br />

Знајучи све ово, стиди се Онога који<br />

живи у теби, то је Утешитељ, плаши<br />

се Онога који се сјединио са тобом и<br />

који те је усвојио себи, то је Христос.<br />

Ниси ли ти постао уд Христов? Схвати<br />

ово и буди целомудрен. Пре су били<br />

удови блуднице, а Христос их је учинио<br />

удовима свога тела. Стога ти, дакле,<br />

немаш власти над њим, него си дужан<br />

Ономе који их је ослободио”. И даље<br />

наставља, “Aко би ти имао девојку –<br />

кћерку, да ли би је по безумљу продао<br />

трговцу блудница на блудничење, коју је<br />

Царев син ослободио од таквог ропства<br />

и узео је себи за супругу? Ти већ не би<br />

био властен да је даш у нечасни дом,<br />

пошто си је једанпут продао. Тако је и с<br />

нама. Ми смо продали своје тело ђаволу,<br />

томе злом кушачу, а Христос видећи<br />

ово, извукао га је и ослободио од његове<br />

зле власти, те зато оно не припада нама,<br />

него Ономе који га је ослободио”.<br />

По чему се разликује живот једног<br />

верника од неверника? Свакако по томе<br />

што је тело његово храм Духа Светог.<br />

Он се добија на св. тајни крштења и<br />

дужност је хришћанина да сарађује с<br />

Њим и душом и телом. Њиме треба да<br />

мисли, да ради, да осећа. С Њим треба<br />

толико да сарађује да каже св. апостол<br />

Павле: “...Мислим, уосталом, да и ја<br />

имам Духа Божјег” (1. Кор. 7,40). Ако је<br />

Дух Свети “душа Цркве”, онда треба да<br />

буде душа сваког хришћанина у Цркви.<br />

Не само пак то, него он чини да и наши<br />

уди раде сагласно са свим удовима<br />

Цркве, са телом Христовим. Када<br />

човек осети у себи Духа Светог, тада<br />

ће бити свестан колике је вредности<br />

пре био и да је богат само у Њему. Биће<br />

свестан да је плаћен скупо, и да више<br />

није свој, него<br />

Божји (1. Кор.<br />

6,20; уп. 7,23; 1.<br />

Петр. 1, 19-20,<br />

Гал. 3,13; Откр.<br />

4,14). Смириваће<br />

се пред свим<br />

удовима и одаће<br />

славу целом Телу,<br />

а посебно глави<br />

Цркве – Христу.<br />

Кроз смирење<br />

он ће служити<br />

сваком члану<br />

Цркве, неће<br />

тражити што<br />

је његово, него<br />

што је ближњег<br />

(Филип. 2,3-4;<br />

уп. Кол. 313;<br />

Еф. 4,32; Гал.<br />

5,26; 1. Кор.<br />

10,24-33). Ако<br />

имало постоји гордости у човеку,<br />

односно у уду, члану Цркве, и мисли да<br />

може живети, он ће отпасти и увенуће,<br />

умреће, јер неће имати одакле да прима<br />

живот (Рим. 10,22; уп. Јн. 15, 1-6).<br />

Ако се грана одсече од стабла, она ће<br />

се осушити. Црква се неће умањити<br />

губитком једног члана, али она жали за<br />

њим. Сви чланови имају своје место у<br />

Цркви и сви зависе један од другог (1.<br />

Кор. 12,14; Рим. 12,4-5).<br />

Дарови који су дати Духом Светим<br />

стоје на располагању Цркве, а и службе<br />

и силе (1. Кор. 12, 27-30). Оно нису<br />

мртви капитал, него се кроз њих човек<br />

усавршава и живи животом Цркве,<br />

животом Свете Тројице. То је онај<br />

божански талант који се даје сваком по<br />

мери дара Христова, по мери вере (Еф.<br />

4,7; 1. Кор. 12,11). Никоме не припада<br />

све, али зато сви имају по неки дар<br />

од Господа. Ти су дарови дати ради<br />

саборности и јединства тела Цркве.<br />

22<br />

• <strong>The</strong> <strong>Path</strong> of <strong>Orthodoxy</strong> Winter 2016

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!