Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
UNO<br />
Norve{ka, 2004 — pr. Tordenfilm AS, Jørgen<br />
Storm Rosenberg — sc. Aksel Hennie; r. AKSEL<br />
HENNIE, JOHN ANDREAS ANDERSEN; d.f. John<br />
Andreas Andersen; mt. Vidar Flataukan — gl. Tom<br />
McRae; sgf. Astrid Sætren; kgf. Camilla Lindblom<br />
— ul. Aksel Hennie, Nicolai Cleve Broch, Bjørn Floberg,<br />
Espen Juul Kristiansen, Amed Zeyan, Martin<br />
Skaug, Jørgen Langhelle, Liv Bernhoft Osa — 103<br />
min — distr. Discovery<br />
U Oslu sa neuroti~nom majkom, smrtno<br />
bolesnim ocem i hendikepiranim bratom<br />
`ivi mladi} David koji dane provodi dru-<br />
`e}i se sa sitnim kriminalcima. Uskoro }e<br />
morati odabrati izme|u prijatelja i odgovornosti<br />
za obitelj.<br />
Za razliku od danskoga filma, koji je<br />
hrvatskoj kinopublici postao dostupan<br />
zahvaljuju}i Dogmi i danskoj podru`nici<br />
posttarantinovske pulp-{kole<br />
(Refn, Olsen & comp.) te onoga {vedskog<br />
sa svojim klasicima (Bergman) i<br />
zlo~estim de~kima (Moodysson), ali i<br />
islandskoga, koji je ponekad znao zalutati<br />
u Motovun (Kari, Fridriksson) i<br />
finskoga koji smo nedavno mogli pobli`e<br />
upoznati zahvaljuju}i agilnu dru{tvu<br />
iz Filmskih programa, jedino nam<br />
je norve{ki film od svih skandinavskih<br />
kinematografija ostao posve nedostupan.<br />
To vrijedi i za njegove komercijalnije<br />
izdanke poput Benta Hamera (Kitchen<br />
Stories, Factotum), koji se ve}<br />
afirmirao izvan mati~ne kinematografije,<br />
i Erika Skjoldbjaerga, ~iji je holivudski<br />
remake njegove Insomnije hrvatskim<br />
distributerima o~ito bio komercijalno<br />
atraktivniji od izvornika.<br />
Dodu{e, kad su upitali Knuta Hamsuna<br />
kakvo je njegovo mi{ljenje o sedmoj<br />
umjetnosti, on im je rekao: »Ne razumijem<br />
film i trenutno le`im u krevetu<br />
zbog gripe!« Na svu sre}u, ne sla`u se<br />
ba{ svi Norve`ani s njime. Ipak, nor-<br />
Hrvat. film. ljeto, Zagreb / god 12 (2006), br. 46, str. 107 do 140 Kinoizbor<br />
ve{ki je film u odnosu na druge skandinavske<br />
kinematografije ostao nekako<br />
marginaliziran u filmofilskim krugovima.<br />
^ak ni Dogma nije u ostatku Skandinavije<br />
ostavila dublji trag, pa tako ni<br />
u Norve{koj. No, koliko se god njezine<br />
dominantne snage jo{ poku{avaju poistovjetiti<br />
sa {vedskim lije~nikom koji je<br />
u Von Trierovu Kraljevstvu s bolni~kog<br />
krova zaurlao »Jebeni Danci!«, upravo<br />
je jedan »jebeni Norve`anin« utro put<br />
Dogminu odnosu prema glumi. Uostalom,<br />
Festen i nije ni{ta drugo nego Ibsen<br />
s kamerom u drhtavim rukama.<br />
No, premda se Norve{ka idealizira kao<br />
jako ulju|ena i socijalno sre|ena zemlja,<br />
naslovi poput Henniejeva Una ili<br />
Poppeove kaleidoskopski strukturirane<br />
drame Hawaii, Oslo tematski su i socijalnim<br />
anga`manom mnogo bli`i postmenemovskoj<br />
Argentini.<br />
Henniejeva sirova mizanscena na steroidima<br />
mnogo duguje Nicolasu Windigu<br />
Refnu. No, Hennie se ne srami<br />
danskoga uzora. ^ak ga po{teno citira<br />
u sekvenci u kojoj dvojica njegovih junaka<br />
gledaju Pushera na DVD-u. No,<br />
dok su Kim Bodnia i Mads Mikkelsen<br />
imali iza sebe nera{~i{}ene ra~une sa<br />
srpsko-crnogorskom mafijom na opskurnim<br />
lokacijama Kopenhagena koje<br />
nikad ne}e biti zabilje`ene na turisti~-<br />
H R V A T S K I F I L M S K I L J E T O P I S 46/2006.<br />
B<br />
koj karti Tragovima H. C. Andersena,<br />
Henniejevo »podzemlje« Osla bavi se,<br />
pazi sad, dilanjem steroida i kao takvo<br />
je posve neuvjerljivo u norve{kim okvirima.<br />
^ak i ona banda Pakistanaca posve<br />
je nestvarna. Oni tek mogu biti nekakva<br />
nadrealna vizualizacija autorova<br />
ru`nog sna, koji je odsanjao nakon {to<br />
se prejeo pokvarena lososa. Poput<br />
onog respect istetovirana na Mikkelsenovu<br />
potiljku, koji smo prihvatili u<br />
kontekstu »po{tivanja« nepodno{ljive<br />
lako}e njegove glume, istu gluma~ku<br />
{kolu slijedi i Henniejev David. Oba<br />
lika, Tonny i David, moraju se suo~iti s<br />
o~evima, s time {to se Davidu povrh<br />
svega doga|aju neuroti~na majka i brat<br />
koji boluje od Dawnova sindroma.<br />
Tamo gdje je Refn mnogo intrigantniji<br />
i duhovitiji u pokazivanju i potkazivanju<br />
»obiteljskih vrijednosti« u suludom<br />
prizoru u kojem nespretni Tonny stavlja<br />
sinu pelene u no}nom klubu, Hennie<br />
promatra te iste vrijednosti kroz<br />
konvencionalniju i emotivniju prizmu,<br />
kad na povr{inu ispliva autorov humanizam.<br />
Zato se Hennie najbolje snalazi<br />
u ambijentu teretane u kojoj se odvija<br />
narcisoidna demonstracija gologa ma-<br />
~izma. [teta da se u njoj nije zadr`ao<br />
malo dulje.<br />
Dragan Rube{a<br />
123
Change language