Zaštita podataka primenom kriptografskih metoda - Univerzitet u Nišu

Zaštita podataka primenom kriptografskih metoda
dužine. Pametan izbor lozinke uključuje korišćenje brojeva i specijalnih karaktera. Treba napomenuti da
je prostor predviđen za ukucavanje lozinke promenjive veličine i da je poželjno koristiti što veći broj
karaktera. Ovo smanjuje mogućnost, a i produžava vreme koje je potrebno, za otkrivanje ključa. Neki
ključevi se dobijaju uz pomoć pseudo-slučajnog broja. Za ovakav način dobijanja ključa potrebni su
generatori slučajnih brojeva. Ukoliko generator generiše baš slučajne brojeve malo je verovatno da će
napadač otkriti ključ predviđajući cifre koje ga čine.
Jedna od najvažnijih karakteristika koja se mora imati u vidu je dužina ključa. Neki od algoritama
koriste ključeve fiksne dužine, kao što je DES algoritam sa ključem od 56 bita, međutim najbolja
varijanta je kada korisnik može da vrši izbor dužine ključa. Ključ dužine 1024 bita u okviru RSA
algoritma je sigurniji nego ključ od 512 bita kod istog algoritma.
5.2 Distribucija ključeva
Nakon generisanja ključeva, isti se mogu koristiti na različitim lokacijama i sa različitom opremom.
Da bi se dopremili do udaljenih lokacija, ključevi se po pravilu transportuju preko nezaštićenih
komunikacionih linija. Ako se ključevi tokom transporta ne zaštite, mogu biti „ukradeni“, što ceo sistem
za kriptovanje čini nesigurnim. Preporučljivo rešenje je da se za prenos ključeva koriste sigurne linije,
kao što je na primer dostavljanje ključa korisnicima putem pošte.
Isto tako, format zapisivanja ključa treba biti razumljiv i na neki način univerzalan, tj. mora biti
prepoznatljiv za svakog korisnika ili mašinu. Zbog razlika u načinu funkcionisanja simetričnih i
asimetričnih sistema nameće se različita upotreba ključeva što rezultuje različitim problemima prilikom
distribucije istih.
5.2.1 Distribucija ključeva u simetričnim kriptografskim sistemima
Prilikom korišćenja simetričnih ključeva javljaju se tri osnovna problema: Prvi, ukoliko n osoba želi
da ostvari neku komunikaciju, potrebno je da raspolaže sa n(n – 1)/2 simetričnih ključeva. Treba imati u
vidu to da svaki od n osoba može komunicirati sa (n – 1) drugih, što iziskuje upotrebu n(n – 1) ključeva.
Zbog toga što se simetrično kriptovanje odnosi na komunikaciju između dve osobe, potrebno je n(n –
1)/2 ključeva. Problem nastaje ukoliko je n veliki broj. Na primer, ako n iznosi 1 milion osoba za
sigurnu komunikaciju je neophodno pola milijarde ključeva. Drugo, u grupi od n osoba, svaka osoba
mora posedovati a i zapamtiti (n – 1) ključeva, po jedan za po svaku osobu u grupi. To znači da ukoliko
1 milion ljudi želi da komunicira sa ostalima, mora da zapamti oko 1 milion ključeva. Treće, ključevi se
moraju prenositi preko sigurne komunikacione linije, nikako preko telefona ili interneta.
Razmatrajući navedene probleme, kao najbolje, nameće se rešenje da se ključevi kreiraju dinamički
za svaku sesiju i nakon nje uništavaju. U tom slučaju se ne zahteva pamćenje ključeva od strane osoba
koje komuniciraju.
Kao najjednostavnija metoda za distribuciju ključa putem računarske mreže predstavlja ranije
opisana Diffie-Hellman ili D-H metoda (videti poglavlje 2.7.2). Ova metoda se najčešće koristi za sesije
sa ključevima za jednokratnu upotrebu (eng. one-time key). Dve strane u komunikaciji koriste ove
ključeve za razmenu podataka bez pamćenja istih. Prilikom razmene ključeva ova metoda ne pruža
mogućnost autentifikacije strana koje su u komunikaciji, što predstavlja veliki nedostatak po pitanju
sigurnosti.
5.2.1.1 Centar za distribuciju ključeva (KDC)
Ranije opisana D-H metoda se zasniva na slanju nezaštićenih ključeva putem komunikacione linije,
čime je ugrožena njihova bezbednost. Sa druge strane, da bi se uspostavila komunikacija između dva
entiteta obe strane moraju posedovati isti par ključeva. U cilju sigurne razmene ključeva među entitetima
46