Zaštita podataka primenom kriptografskih metoda - Univerzitet u Nišu

1.Uvod
kojima nisu namenjeni. Kao takvo, kriptovanje predstavlja najvažniji element zaštite podataka u
računarskim mrežama.
Slika 1.1
Vrste napada na mreži
Aktivni napadi su svi napadi koji vrše promenu sadržaja ili toka informacija. Ova vrsta napada je
daleko komplikovanija i teža za otkrivanje nego pasivni napadi. U aktivne napade se ubrajaju
modifikacije paketa informacija koji se kreću putem mreže, slanje lažnih paketa, prekidi toka
informacija kao i razne vrste preusmeravanja paketa na mreži. Zbog raznovrsnosti ove vrste napada,
mehanizmi zaštite moraju biti daleko komplikovaniji i napredniji nego kod pasivnih napada [2].
1.2 Sigurnosni servisi
Generalno govoreći sigurnosni servisi predstavljaju skup pravila koja se odnose na aktivnosti
korisnika koje doprinose bezbednosti podataka na mreži. Postoji šest vrsta osnovnih sigurnosnih
servisa:
• Autentifikacija (engl. authentication),
• Poverljivost ili tajnost podataka (engl. data confidentiality),
• Neporicljivost poruka (engl. non-repudation),
• Integritet podataka (engl. data integrity),
• Autorizacija i kontrola pristupa (engl. authorization and access control) i
• Raspoloživost resursa (engl. resource availability).
Autentifikacija se odnosi na potvrdu originalnosti poruka, odnosno na identifikaciju izvora poruke
ili dokazivanje identiteta korisnika. Pojam autentifikacije se odnosi na ličnosti, terminale, kreditne
kartice, smart kartice, biometrijske čitače i slično. Umesto termina autentifikacija u literaturi se često
koristi i termin identifikacija.
Poverljivost ili tajnost podataka obezbeđuje zaštitu podataka od neovlašćenih lica. Podatke kroz
mrežu treba slati u kriptovanom obliku, osim toga, podaci se, takođe, trebaju i čuvati u kriptovanom
obliku. Poverljivost se najčešće ostvaruje kriptovanjem podataka ili fizičkom zaštitom komunikacione
linije.
3