Zaštita podataka primenom kriptografskih metoda - Univerzitet u Nišu

Zaštita podataka primenom kriptografskih metoda
1.1 Vrste napada i zaštita podataka na mreži
Kako računarske mreže predstavljaju deo informacionog sistema pomoću koga se prenosi najveći
broj podataka, posebnu pažnju treba obratiti upravo na njihovu zaštitu. Podaci u okviru informacionih
sistema se mogu javiti u sledećim oblicima:
• Javni podaci – podaci koji nisu poverljivi i čiji integritet nije važan, može ih koristiti bilo ko bez
ikakvih posledica. Primeri ovakvih podataka su javni servisi za pružanje informacija.
• Interni podaci – pristup ovim podacima je dozvoljen samo za određene grupe korisnika. Javno
objavljivanje internih podataka nije dozvoljeno, ali objavljivanje ove vrste podataka nije od
kritične važnosti. Primer su podaci u razvojnim grupama, firmama, radni dokumenti i projekti,
interni telefonski imenici.
• Poverljivi podaci – poverljivi podaci unutar određene grupe (kompanije) koji su zaštićeni od
neovlašćenog pristupa. Neivlašćeni pristup ovim podacima može prouzrokovati značajane
posledice kao što su: finansijski gubitak kompanije ili dobitak konkurentskoj kompaniji,
smanjenje poverenja korisnika usluga ili potrošača proizvoda. Primeri ovih informacija su:
podaci o platama, podaci o zaposlenima, projektna dokumentacija, računovodstveni podaci,
poverljivi ugovori.
• Tajni podaci – podaci kod kojih je neautorizovan pristup strogo zabranjen. Integritet podataka je
na najvišem nivou. Broj ljudi koji može da pristupi ovim podacima trebalo bi da bude ograničen.
Prilikom pristupa ovim informacijama moraju se poštovati veoma striktna pravila. Primer ovih
podataka su: vojni podaci, podaci o većim finansijskim transakcijama, podaci od državnog
značaja i slično. Ova vrsta podataka se treba čuvati u kriptovanom obliku ili u uređajima sa
hardverskom zaštitom [1].
Kada se govori o zaštiti podataka na mreži, uglavnom se misli na zaštitu poverljivih i tajnih
podataka koji se prenose putem računarske mreže. Sve masovnija upotreba računarskih mreža iziskuje
korišćenje mehanizama i mera za zaštitu podataka koji se tim putem prenose. Mere za zaštitu podataka
uopšte, se zasnivaju na tri principa [5]:
• Prevencija – odnosi se na preduzimanje preventivnih aktivnosti za zaštitu podataka i računarskih
sistema od mogućih napada
• Detekcija – otkrivanje kako je narušena zaštita, kada je narušena i ko je narušio
• Reakcija – preduzimanje aktivnosti koje dovode do restauracije podataka ili do restauracije
računarskog sistema
Zaštita podataka koji se prenose putem računarske mreže zasniva se na sva tri principa, ali je ovaj rad
fokusiran na zaštitu u vidu prevencije. Najveća pretnja podacima koji se prenose putem računarske
mreže javlja se usled slabosti komunikacione opreme pomoću koje se vrši prenos podataka. Ugrožavanje
podataka u računarskim mrežama se odnosi na prisluškivanje, analizu, menjanje, uklanjanje informacija
kao i lažno predstavljanje [2]. Na Slici 1.1 prikazane su neke od mogućnosti napada na računarske
mreže. Treba napomenuti da do ovih napada može doći na bilo kom mestu prenosa informacija od
izvora do odredišta.
Svi napadi na podatke koji se prenose mrežom se mogu podeliti u dve grupe:
• Pasivni napadi i
• Aktivni napadi
Pasivni napadi se odnose na sva prisluškivanja i nadgledanja informacija tokom prenosa, bez
ikakvih izmena. Ovom vrstom napada napadač na relativno jednostavan način dolazi do informacija.
Pasivni napadi se teško otkrivaju. Kao najčešće korišćeni mehanizam zaštite od pasivnih napada
primenjuje se kriptovanje podataka koji se prenose putem komunikacionih linija. Kriptovanje podataka
se odnosi na modifikaciju istih na način da postanu nerazumljivi ili besmisleni za sve one korisnike
2