Zaštita podataka primenom kriptografskih metoda - Univerzitet u Nišu

Zaštita podataka primenom kriptografskih metoda
Ukoliko osoba A želi da koristi usluge nekog drugog servera, potrebno je da ponovi operacije samo
u okviru poslednja četiri koraka. Prva dva koraka se odnose na proveru identiteta osobe A i nisu
neophodna. Osoba A može zahtevati od servera za dozvolu tiketa da mu izda tikete za pristup različitim
serverima.
Kerberos protokol predstavlja pouzdanu metodu za autentifikaciju u okviru javnih mreža kao što je
na primer Internet. Na pouzdanost i opravdanost korišćenja utiču sledeće konstatacije:
• Kerberos se koristi već duže vreme, što ukazuje na činjenicu da je opstao i da je dosta testiran.
• Projektovan je da odgovori na strogo definisane zahteve po pitanju sigurne autentifikacije u
otvorenim okruženjima koja koriste nezaštićene komunikacione linije.
• Sastoji se iz seta jednostavnih arhitekturalnih i funkcionalnih pojmova, koji omogućavaju
jednostavnu integraciju sa drugim sistemima što ga čini jako fleksibilnim.
• Većina operativnih sistema i softverskih aplikacija ga već ima implementiranog u svom kodu,
odnosno predstavlja deo IT infrastrukture današnjice [33].
5.3 Zamena ključa
Svi kriptografski sistemi moraju imati mogućnost zamene ključa. Može postojati više razloga za
promenom, a te promene mogu biti planirane redovnim obnavljanjem ili usled sumnje u ranije korišćeni
ključ. Ukoliko se radi o sumnji zamena bi trebala da bude izvedena što pre. Redovnim obnavljanjem
ključa smanjuje se mogućnost zloupotrebe.
Mera uspešnosti napada direktno zavisi od vremena i truda koje napadač mora da uloži u cilju
otkrivanja ključa. Na smanjenje mere uspešnosti napada naročito utiču sistemi koji za svaku transakciju
koriste različite ključeve (eng. one time key). Kod ovakvih sistema napadač ulaže velike napore za
otkrivanje ključa. Kad pređe na novu transakciju, sistem vrši zamenu ključa., čime odvraća napadača u
daljim pokušajima, produžavajući vreme potrebno za otkrivanje novog ključa za novu transakciju. Kada
poseduje jedan ključ napadač može dekriptovati samo jednu transakciju. Jedna transakcija ne znači cela
sesija.
Ne postoji jasno pravilo o frekvenciji zamene ključeva. Jedno je sigurno, kada se neki ključ
upotrebljava duži vremenski period preporučljiva je zamena. Za upravljanje rokom važnosti ključa
odgovorno je sertifikaciono telo.
5.4 Uništenje ključa
Nakon formiranja ključevi imaju svoj vek trajanja. Često se upotrebljavaju ključevi namenjeni samo
za jednu sesiju. Na kraju sesije ključ se uništava i ubuduće se ne može koristiti. Neki ključevi se mogu
sertifikovati za određeni vremenski period. Javni ključevi se u proseku sertifikuju za period od jedne do
dve godine.
Prilikom prenosa, ključ se može izgubiti ili oštetiti. Kada se to desi, vlasnik ključa mora obavestiti
ostale korisnike da ključ više nije validan i da se ubuduće ne može koristiti. Ako se par ključeva ošteti ili
kompromituje ne moraju se obaveštavati svi korisnici ključeva, naročito ako se ključevi čuvaju na
serveru. Periodičnim pregledom podataka na serveru se može videti koji su ključevi van upotrebe. Kada
se utvrdi koji ključevi nisu u upotrebi, pristupa se uništenju ali se informacija o uništenju ključa čuva na
serveru sve dok ne istekne originalni sertifikat. Upravo ove karakteristike čine asimetrične sisteme
pogodnim za korišćenje na Internetu.
56