You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
66 <strong>Klod</strong> <strong>Levi</strong> <strong>Stros</strong><br />
pojam (s tim što on tobožnju sociološku „vrstu"<br />
zamenjuje nesvodljivim varijetetima, koji, na taj način,<br />
i sami postaju vrste), i pristaje na to da pojave<br />
takođe budu podvrgnute usitnjavanju. Nasuprot tome,<br />
nama se čini (mada ovde nećemo to pokazati 3 ), da je<br />
bilo bolje najpre — obnavljajući pristup na koji smo<br />
ukazali u prethodnom stavu — tražiti mogućnost da<br />
se proširi polje tumačenja i zatim mu pripojiti dodatne<br />
dimenzije, u nadi da će se takb rekonstruisati<br />
globalni sistem, ali koji će sada u sebe uključiti<br />
društvene i religijske pojave, pa makar sintetički<br />
pojam totemizma ne izdržao takav postupak.<br />
Vratimo se sada aritmetičkoj progresiji klasa, jer<br />
sve polazi odatle. Kao što smo već rekli, mnogi autori<br />
su je objasnili kao genetičku seriju. U stvari, to nije<br />
tako jednostavno, jer se polovine ne „pretvaraju" u<br />
odeljke, niti odeljci u pododeljke. Logička shema ne<br />
sastoji se iz tri stupnja, za koje bi se moglo pretpostaviti<br />
da su suksesivni: 2, 4, 8; ona je pre ovakva:<br />
Polovine<br />
ι ι<br />
(0) Pododeljci<br />
Drugim rečima, organizacije mogu biti samo sa<br />
polovinama, ili sa odeljcima, ili sa pododeljcima, ili,<br />
pak, mogu ih činiti makoja dva od ovih oblika,<br />
izostavljajući treći kao što je Elkin pokazao. Ali, da li<br />
3. Na ovo pitanje vratićemo se u drugom delu.<br />
na osnovu toga treba zaključiti da se konačni smisao<br />
<strong>Totemizam</strong> <strong>danas</strong> 67<br />
ovih načina grupisanja ne može naći na sociološkom<br />
planu, i da ga treba tražiti na religijskom planu?<br />
Razmotrimo najpre najjednostavniji slučaj. Teorija<br />
dualističkih organizacija dugo je patila od brkanja<br />
sistema sa polovinama, koji su empirijski dati i koji se<br />
mogu posmatrati kao institucije, i dualističke sheme,<br />
uvek sadržane u organizacijama sa polovinama, ali<br />
prisutne i drugde, u nejednako objektiviranim oblicima,<br />
sheme koja čak može biti univerzalna. Dualistička<br />
shema je u osnovi ne samo sistema sa polovinama,<br />
već i onih sa odeljcima i pododeljcima, i ona se<br />
ispoljava već u činjenici da su odeljci i pododeljci<br />
uvek deljivi sa 2. Dakle, pitanje da li su organizacije<br />
sa polovinama nužno vremenski prethodile složenijim<br />
oblicima predstavlja lažni problem. One su to mogle,<br />
tamo gde se shema već bila konkretizovala kao<br />
institucija; ali dualistička shema mogla je odmah da<br />
se na institucionalnom planu javi u razvijenijem<br />
obliku. Može se, dakle, zamisliti da prost oblik,<br />
zavisno od okolnosti, nastaje sažimanjem složenog<br />
oblika, ili da mu prethodi u vremenu. Boas 4<br />
je dao<br />
prednost prvoj pretpostavci, ali ona svakako ne<br />
odgovara jedinom mogućnom obliku geneze, jer mi<br />
smo i sami videli, kod Nambikvara iz centralnog<br />
Brazila, kako se pred našim očima jedna dualistička<br />
organizacija stvara, ne svođenjem većeg broja grupa<br />
na dve već spajanjem dve proste društvene jedinice,<br />
koje su prethodno bile izdvojene.<br />
Dualizam se, dakle, ne može smatrati prvobitnom<br />
strukturom društva, ili starijom od drugih. Bar kao<br />
shema, on je zajednička osnova organizacija sa polovinama,<br />
sa odeljcima i sa pododeljcima. Ipak, nije<br />
5*<br />
4. Up., više str. 21
Change language