Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
14 <strong>Klod</strong> <strong>Levi</strong> <strong>Stros</strong><br />
logy, raspravu od 718 stranica, koju je napisao uz<br />
saradnju svojih učenika. Razmatranje problema totemizma<br />
zauzima 4 stranice. Njihov autor, Gledis Rajhard<br />
(Gladys Reichard), primećuje da su pod imenom<br />
totemizma sakupljeni raznorodni fenomeni: repertoari<br />
imena ili amblema, verovanje u natprirodnu vezu sa<br />
neljudskim bićima, zabrane koje se mogu, ali ne<br />
moraju, odnositi na hranu (na primer, gaziti travu i<br />
jesti iz iste zdele, u Santa Krusu; dodirnuti bizonov<br />
rog ili zametak ili, pak, ugalj ili oksid bakra, insekte i<br />
gamad, kod indijanaca Omaha) i izvesna pravila<br />
egzogamije. Ovi fenomeni se vezuju čas za srodničke<br />
grupe, čas za vojnička ili religijska bratstva, čas za<br />
pojedince. U zaključku stoji".<br />
Ο totemizmu je suviše pisano ... da bismo mogli sebi<br />
da dopustimo da ga potpuno ostavimo po strani. . . Ali<br />
on se u svakom delu sveta ispoljava na veoma raznovrsne<br />
načine, sličnosti su sasvim površne, a fenomeni se mogu<br />
javiti u mnogim kontekstima bez veze sa stvarnim ili<br />
pretpostavljenim krvnim srodstvom, tako da je apsolutno<br />
nemogućno svrstati ih u istu kategoriju (str. 430).<br />
U Social Structure (1949) Mardok (Murdock) se<br />
izvinjava što se tu ne bavi pitanjem totemizma,<br />
primećujući da se on veoma malo ispoljava na razini<br />
formalnih struktura:<br />
. . . ako pretpostavimo da društvene grupe moraju biti<br />
imenovane, izrazi iz životinjskog sveta imaju izgleda da<br />
budu upotrebljeni isto koliko i bilo koji drugi (str. 50).<br />
Jedna Lintonova neobična studija svakako je doprinela<br />
sve većoj ravnodušnosti američkih naučnika<br />
prema ovom problemu, ο kome je nekad toliko<br />
raspravljano.<br />
<strong>Totemizam</strong> <strong>danas</strong> 15<br />
Za vreme prvog svetskog rata Linton je bio pripadnik<br />
42 divizije ili divizije „Duga", što je bilo ime koje je štab<br />
divizije na svoju ruku izabrao, jer je ona okupljala<br />
jedinice iz raznih američkih država, tako da su boje<br />
njenih pukova bile raznolike kao boje duge. Ali čim je<br />
divizija stigla u Francusku, ovaj naziv ušao je u svakodnevnu<br />
upotrebu: „Ja sam Duga", odgovarali bi vojnici na<br />
pitanje: „Iz koje si jedinice?"<br />
Februara 1918, to jest 5 ili 6 meseci pošto je divizija<br />
dobila svoje ime, bilo je opšte prihvaćeno da pojava duge<br />
predstavlja za nju srećan predznak. Tri meseca kasnije,<br />
svaki put kad bi divizija ulazila u borbu, ljudi su tvrdili<br />
da su videli dugu, pa čak i onda kad su metereološki<br />
uslovi takvu pojavu isključivali.<br />
U maju 1918, 42. divizija našla se u blizini 77.<br />
divizije, koja je na svojoj opremi imala poseban amblem,<br />
kip Slobode. Divizija „Duga" prihvatila je taj običaj,<br />
podražavajući svoje susede, ali i u nameri da se od njih<br />
razlikuje. Negde avgusta ili septembra, čitava divizija<br />
prihvatila je nošenje znaka u obliku duge, uprkos<br />
verovanju da je obeležavanje posebnim znakom najpre<br />
bilo oblik kažnjavanja jedinica koje su pretrpele poraz u<br />
bici. Tako je na završetku rata američki ekspedicioni<br />
korpus bio organizovan „kao niz jasno razgraničenih i<br />
često međusobno ljubomornih grupa, od kojih se svaka<br />
odlikovala posebnim skupom ideja i ponašanja" (str.<br />
298). Autor nabraja: 1. podela na grupe svesne svoje<br />
individualnosti; 2. označavanje svake grupe imenom<br />
neke životinje, predmeta ili prirodne pojave; 3. korišćenje<br />
tog imena kao oznake jedinice u razgovorima sa<br />
strancima; 4. nošenje amblema na oružju i opremi<br />
jedinice, ili kao ličnog ukrasa, uz odgovarajući tabu<br />
upotrebe amblema u drugim grupama; 5. poštovanje<br />
„zaštitnika" i njegovog znaka; 6. nejasno verovanje u<br />
njegovu zaštitničku moć i ulogu predznaka. „Skoro da<br />
nema istraživača koji bi, kad bi u nekoj necivilizovanoj<br />
ljudskoj zajednici naišao na takvo stanje stvari, oklevao
Change language