You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
130 <strong>Klod</strong> <strong>Levi</strong> <strong>Stros</strong><br />
Redklif-Braun je imao jednog daljeg prethodnika, i<br />
skoro isto toliko neočekivanog, u ličnosti Žan-Žak<br />
Rusoa. Svakako, Ruso je pokazivao prema etnografiji<br />
mnogo više žara od Bergsona. Međutim, pored toga<br />
što je poznavanje etnologije bilo još uvek veoma<br />
ograničeno u XVIII veku, Rusoova pronicljivost iznenađuje<br />
nas još više zbog toga što je za više godina<br />
prethodila prvim pojmovima ο totemizmu. Setićemo<br />
se da ih je uveo Long, u knjizi koja datira iz 1791, dok<br />
Discours sur l'origine de l'inegalite potiče iz 1754.<br />
godine. Međutim, kao Redklif-Braun i Bergson, Ruso<br />
vidi u čovekovom shvatanju „specifične" strukture<br />
životinjskog i biljnog sveta izvor prvih logičkih operacija<br />
i, u skladu s tim, izvor društvene diferencijacije<br />
koja može biti doživljena jedino pod uslovom da je<br />
pojmljena.<br />
Discours sur l'origine et les fondaments de Γ<br />
inegalite parmi les hommes bez sumnje je prvo delo u<br />
francuskoj literaturi ο opštoj antropologiji. Na skoro<br />
savremeni način, Ruso postavlja centralni problem<br />
antropologije, naime, prelaz sa prirode na kulturu.<br />
Oprezniji od Bergsona, čuva se da pomene instinkt,<br />
koji s obzirom da pripada prirodi, ne bi dozvolio da se<br />
ona prevaziđe. Pre nego što je čovek postao društveno<br />
biće, instinkt rađanja, „slepi nagon . . . dovodio je<br />
samo do čisto životinjskog čina".<br />
Prelaz sa prirode na kulturu bio je uslovljen<br />
demografskim rastom; međutim, on nije delovao neposredno,<br />
kao prirodan uzrok. On je prvo prinudio<br />
ljude da učine svoj način života raznovrsnijim, da bi<br />
mogli da opstanu u različitim sredinama i da povećaju<br />
broj svojih veza sa prirodom. Međutim, da bi ova<br />
diversifikacija i ovo povećanje veza mogli da dovedu<br />
<strong>Totemizam</strong> <strong>danas</strong> 131<br />
do tehničkih i društvenih preobražaja, bilo je potrebno<br />
da oni postanu predmet i sredstvo čovekove misli:<br />
l Stalna bliskost sa različitim bićima, i tih bića međusobno,<br />
prirodno je morala da izazove u duhu čoveka<br />
percepciju nekih odnosa. Ovi odnosi, koje izražavamo<br />
recima veliki, mali, jak, slab, brz, spor, strašljiv, smeo i<br />
drugim sličnim idejama, uspostavljeni po potrebi i skoro<br />
bez razmišljanja, konačno su kod njega stvorili neku<br />
vrstu misli, ili, bolje rečeno, spontanu opreznost, koja mu<br />
je ukazivala na mere predostrožnosti najpotrebnije za<br />
njegovu bezbednost (Rousseau /l/, str. 63).<br />
Poslednji deo rečenice ne treba shvatiti kao promenu<br />
stava: u Rusoovoj misli, obazrivost i radoznalost<br />
povezane su kao dve strane intelektualne delatnosti.<br />
Kada vlada prirodno stanje obe nedostaju čoveku, jer<br />
se on „predaje jedino osećanju trenutnog postojanja".<br />
Za Rusoa, uostalom, afektivni i intelektualni život se<br />
suprotstavljaju jedan drugome, na isti način kao<br />
priroda i kultura: njih razdvaja celo rastojanje između<br />
„čistih oseta i najjednostavnijih saznanja".To je toliko<br />
tačno da se kod njega ponekad nalazi, kao suprotnost<br />
prirodnom stanju, ne društveno stanje, već „stanje<br />
razuma" (i.e., str. 41, 42, 54).<br />
Uspon kulture dolazi, prema tome, istovremeno sa<br />
rađanjem intelekta. S druge strane, suprotnost između<br />
neprekinutog i isprekidanog, koja izgleda da se ne<br />
može umanjiti na biološkom planu, jer se izražava u<br />
serijalnosti pojedinaca u okviru vrste, i u međusobnoj<br />
heterogenosti vrsta, prevaziđena je u okviru kulture,<br />
koja se zasniva na sposobnosti čoveka da se usavršava:<br />
9·<br />
. . . sposobnosti koja . .. leži u nama, kako u vrsti tako i u<br />
pojedincu; dok životinja, u roku od nekoliko meseci
Change language