Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
84 <strong>Klod</strong> <strong>Levi</strong> Siros<br />
teže da postanu predmet obrednog stava. Ako totemizam<br />
bira prirodne vrste koje treba da posluže kao<br />
sociološki amblemi segmentima društva, to je jednostavno<br />
zato što su ove vrste, pre pojave totemizma.<br />
bile predmet obrednih stavova.<br />
Redklif-Braun na taj način obrće Dirkemovo tumačenje,<br />
prema kome su totemi predmet obrednih stavova<br />
(kako bi Dirkem rekao, „sakralni"), jer prvobitno<br />
su poslužili kao sociološki amblemi. Za Redklif-<br />
-Brauna, priroda je uključena u društveni poredak a<br />
nije mu podređena. U stvari, i u toj fazi razvoja<br />
njegove misli, Redklif-Braun „naturalizuje", ako se to<br />
tako može reći, Dirkemovu misao. On ne može da<br />
prizna da jedan metod, očevidno pozajmljen od prirodnih<br />
nauka, vodi paradoksalnom rezultatu postavljanja<br />
društvenog na izdvojenu razinu. Reći da<br />
etnologija opravdava metod prirodnih nauka svodi se,<br />
po njemu, na tvrđenje da je etnologija prirodna nauka<br />
Prema tome, nije dovoljno posmatrati, opisivati i<br />
klasirati — kao što to čine prirodne nauke, ali na<br />
jednoj drugoj razini: predmet posmatranja mora sam<br />
poticati od prirode, pa makar i neznatno. Konačno,<br />
tumačenje totemizma može da da prednost društvenoj<br />
segmentaciji nad obrednom i verskom segmentacijom:<br />
i jedna i druga ostaju i dalje funkcije „prirodnih<br />
interesa". Prema prvoj teoriji Redklif-Brauna,<br />
kao i prema Malinovskom, životinja postaje „totemska"<br />
tek ako je prvo „dobra za jelo".<br />
Međutim, neuporedivi istraživač, kakav je bio<br />
Malinovski, znao je bolje nego iko da se ne može doći<br />
do kraja jednog konkretnog problema kroz uopštenosti.<br />
Kada proučava, ne totemizam u celini, već<br />
osobeni oblik koji on ima na ostrvima Trobrijanda,<br />
<strong>Totemizam</strong> <strong>danas</strong> 85<br />
biološka, psihološka i moralna razmatranja ostavljaju<br />
slobodno polje etnografiji, pa čak i istoriji.<br />
U blizini sela Labaj, nalazi se jedna jama, nazvana<br />
Obukula. iz koje su. kako se smatra, četiri klana koja<br />
sačinjavaju trobrijandsko društvo, izišla iz dubina<br />
zemlje. Prvo je izišao iguan, životinja klana Lukulabuta;<br />
zatim pas. iz klana Lukuba. koji je onda<br />
zauzimao prvo mesto. onda je došla svinja, koja<br />
predstavlja klan Malasi, <strong>danas</strong> glavni klan; najzad,<br />
totem klana Lukvasisiga: krokodil,-zmija ili oposum,<br />
zavisno od verzije. Pas i svinja počeli su da lunjaju<br />
okolo. Pas je pronašao na zemlji jedan plod drveta<br />
noku. onjušio ga i pojeo. Onda je svinja rekla: „Pojeo<br />
si noku, pojeo si đubre, ti si niskog roda. Ja ću biti vođ".<br />
Od tada, vodstvo pripada najvišem rodu klana Malasi.<br />
Zaista, voće noku koje se bere jedino u periodu<br />
oskudice, smatra se hranom niže vrste (Malinowski<br />
2., tom II, str. 499).<br />
Po priznanju samog Malinovskog, ove totemske<br />
životinje daleko su od toga da budu podjednako<br />
značajne u domorodačkoj kulturi. Reći. kao što on to<br />
čini, da se beznačajnost prvopomenutog iguana — i<br />
na kraju pristiglih — krokodila, zmije ili oposuma,<br />
objašnjava drugorazrednim rangom koji se pridaje<br />
tim klanovima, u protivrečnosti je sa njegovom opštom<br />
teorijom totemizma, jer je to objašnjenje kulturne,<br />
a ne prirodne vrste: sociološko, a ne više biološko.<br />
Da bi vodio računa ο hijerarhiji klanova, Malinovski<br />
mora pored ostalog i da razmotri hipotezu po kojoj<br />
dva klana potiču od osvajača koji su došli morskim<br />
putem, dok druga dva predstavljaju domorodačko<br />
stanovništvo. Pored toga što je ova hipoteza istorijska,<br />
pa se prema tome ne da uopštiti (nasuprot našoj<br />
teoriji, koja teži univerzalnosti), ona pretpostavlja da
Change language