Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
132 <strong>Klod</strong> <strong>Levi</strong> <strong>Stros</strong><br />
postaje ono što će biti celog života, a njena vrsta, posle<br />
hiljadu godina ostaje ono što je bila prve od tih hiljadu<br />
godina (Rousseau III, str. 40).<br />
Kako onda shvatiti, pre svega, trostruki prelaz<br />
(koji je, u istinu, samo jedan), sa životinje na čoveka,<br />
sa prirode na kulturu, sa afektivnosti na intelektualnost,<br />
zatim mogućnost primene životinjskog i biljnog<br />
sveta na društvo, koju je već pojmio Ruso, i gde<br />
vidimo ključ totemizma? Jer, ako ove izraze radikalno<br />
razdvajamo, izlažemo se opasnosti (kao što je to<br />
Dirkem docnije shvatio) da više ne shvatimo njihovu<br />
genezu.<br />
Rusoov odgovor se sastoji u tome da se, bez<br />
ukidanja razlika, prirodni život čoveka definiše samo<br />
pomoću jednog psihičkog stanja čija je sadržina<br />
podjednako afektivna i intelektualna, i gde je pojava<br />
svesti dovoljna za prelaz sa jednog stanja na drugi: to<br />
je milosrđe, ili kako Ruso takođe kaže, identifikacija<br />
sa drugim, pri čemu dvojnost izraza do izvesne tačke<br />
odgovara dvojnosti aspekta. Zato što se čovek prvobitno<br />
oseća istovetnim sa sebi sličnima (u koje treba<br />
ubrajati, kako Ruso izričito tvrdi, i životinje), on će<br />
docnije steći sposobnost da se razlikuje, isto kao što<br />
njih razlikuje, što znači da uzme raznovrsnost vrsta<br />
kao konceptualni oslonac za društvenu diferencijaciju.<br />
Ova filosofija prvobitne identifikacije sa drugima<br />
najudaljenija je od Sartrovog egzistencijalizma, koji u<br />
ovom pogledu preuzima Hobsovu tezu. Ona, uostalom,<br />
vodi Rusoa do neobičnih hipoteza: tako dolazimo<br />
do beleške 10 u Discours, gde on kaže da bi orangutani<br />
i drugi antropoidni majmuni Azije i Afrike mogli<br />
biti ljudi koje su putnici puni predrasuda zlonamerno<br />
<strong>Totemizam</strong> <strong>danas</strong> 133<br />
svrstali u životinjski svet. Međutim, ona mu takođe<br />
omogućava da formuliše izvanredno savremeno gledište<br />
o· prelasku sa prirode na kulturu, zasnovano, kao<br />
što smo videli, na logici koja koristi binarne opozicije<br />
i koja se poklapa sa prvim pojavama simbolizma.<br />
Celovito gledanje na ljude i žvljotinje kao čulna bića,<br />
u čemu se sastoji identifikacija, traži svest ο suprotnostima<br />
i prethodi joj: najpre suprotnosti između<br />
logičkih osobina shvaćenih kao sastavni delovi polja,<br />
a zatim u okviru samog polja između „ljudskog" i<br />
„ne-ljudskog". To je, za Rusoa, postupak svojstven<br />
jeziku: njegov izvor nije u potrebama, već u strastima,<br />
pa je usled toga prvi jezik morao da bude slikovit:<br />
Kako su prvi motivi koji su naveli čoveka da progovori<br />
bile strasti, njegovi prvi izrazi bili su Tropi. Najpre je<br />
rođen slikoviti jezik, a doslovni smisao je poslednji<br />
pronađen. Stvari će se nazvati pravim imenom tek kada<br />
budu viđene u svom pravom obliku U početku se samo<br />
govorilo kroz poeziju; razmišljanje je počelo tek mnogo<br />
docnije (Rousseau 2 str 565).<br />
\ Obuhvatni izrazi, koji utapaju u neku vrstu nadrealnosti<br />
predmete percepcije i osećanja koja oni<br />
izazivaju, prethode analitičkoj redukciji u pravom<br />
smislu. Metafora, čiji smo značaj u totemizmu u više<br />
mahova isticali, nije pozno ulepšavanje jezika, već<br />
jedan od njegovih osnovnih načina. Ruso ju je postavio<br />
na istu razinu sa opozicijom i ona stoga, sa istim<br />
pravom, predstavlja jedan od prvih oblika diskurzivne<br />
misli.<br />
To što se ogled sa naslogom <strong>Totemizam</strong> <strong>danas</strong><br />
završava retrospektivnim razmatranjima, predstavlja<br />
neku vrstu paradoksa. Ali paradoks je samo jedan vid<br />
ove totemske iluzije, koju stroža analiza činjenica u
Change language