40 ADOLESCENTI KOI NUDAT SEKSUALNI USLUGI ZA NADOKNADA (ANSU)
ADOLESCENTI KOI NUDAT SEKSUALNI USLUGI ZA NADOKNADA (ANSU) Voved Koga se zboruva za adolescenti ili mladi lica koi razmenuvaat seksualni uslugi za razli~ni materijalni dobra, <strong>vo</strong> <strong>na</strong>jgolem del od zemjite, avtomatski se zboruva za zloupotreba ili komercijal<strong>na</strong> seksual<strong>na</strong> eksploatacija <strong>na</strong> decata. Komercijalnoto seksualno ekploatirawe <strong>na</strong> decata (KSED), SZO go definira kako “koristewe <strong>na</strong> dete za seksualni celi <strong>vo</strong> razme<strong>na</strong> za pari ili drugi dobivki pome|u korisnik, posrednik ili agent i druga li~nost koi profitiraat od trguvaweto so deca za ovie celi”. SZO gi sledi Obedinetite Nacii <strong>vo</strong> identifikuvaweto <strong>na</strong> 3 formi <strong>na</strong> KSED. Toa se detska prostitucija, trgovija so deca i detska pornografija. Tie ja definiraat detskata prostitucija kako “akt <strong>na</strong> anga`irawe ili nudewe uslugi od dete za vr{ewe <strong>na</strong> seksualni akti za pari ili drugi dobra, so taa ili bilo koja druga li~nost”(WHO, 1996). Mnogu avtori i istra`uva~i veruvaat deka eksploataciskata ramka (t.e. detska prostitucija i pedofilija) ja ograni~uva <strong>na</strong>{ata mo`nost za razbirawe i gri`a za mladite lu|e <strong>vo</strong> odnos <strong>na</strong> ovie pra{awa, i deka “koristeweto <strong>na</strong> terminite od tipot <strong>na</strong> detska prostitucija “se podlo`ni <strong>na</strong> mnogu ograni~e<strong>na</strong> upotreba <strong>vo</strong> odnos <strong>na</strong> davawe uslugi, zatoa {to postojat dokazi koi uka`uvaat deka <strong>vo</strong> site instanci, osven ed<strong>na</strong>, ‘prostitucijata’ ne ja opi{uvala realnosta <strong>na</strong> li~nosta koja e <strong>vo</strong> pra{awe” (Amanda Davis, 2001). “Mnogu deca ne se smetaat za eksploatirani. Za nekoi, toa iskust<strong>vo</strong> e del od surovata realnost <strong>na</strong> `i<strong>vo</strong>tot <strong>na</strong> ulica. Nekoi baraat vnimanie i ~uvst<strong>vo</strong> <strong>na</strong> li~<strong>na</strong> vrednost koi im se ~esto nedostapni od drugi mesta. Drugi, pak, go ce<strong>na</strong>t faktot {to imaat stepen <strong>na</strong> avtonomnost, nezavisno od realnite ograni~uvawata <strong>na</strong> nivnite `i<strong>vo</strong>tni izbori” (Grabosky, P., & et al., 1998). Isto taka, tuka se uka`uva i <strong>na</strong> uslovnosta <strong>vo</strong> definiraweto <strong>na</strong> “dete <strong>na</strong>sproti mlada li~nost”. Mnogu agencii za mladi, mladata li~nost ja definiraat kako <strong>vo</strong>zras<strong>na</strong> grupa od 12 do 25 godini. Sepak, soglasno Konvencijata za pravata <strong>na</strong> deteto, dete se smeta za li~nost pod 18 godini, nezavisno od zakonskata definicija <strong>na</strong> dade<strong>na</strong>ta zemja. Definiciite za odnesuvawa koi, implicitno ili eksplicitno, se zasnovaat vrz <strong>vo</strong>zrasnite granici proizveduvaat cel spisok terminolo{ki predizvici, osobeno po odnos <strong>na</strong> pra{aweto <strong>na</strong> eksploatacija. Odredeni avtori debatiraat okolu va`nosta da se prepoz<strong>na</strong>e fizi~koto i seksualno zloupotrebuvawe <strong>na</strong> mladite lu|e/deca koe se slu~uva <strong>vo</strong> komercijalen kontekst, me|utoa, <strong>na</strong>mesto toa da se opi{uva kako prostitucija, seksual<strong>na</strong> rabota ili seks za usluga, istoto treba da bide poprecizno definirano kako “komercijalizira<strong>na</strong> detska seksual<strong>na</strong> zloupotreba”. Ovaa definicija doz<strong>vo</strong>luva razgleduvawe <strong>na</strong> pra{awata povrzani so “komercijal<strong>na</strong>ta” seksual<strong>na</strong> eksploatacija <strong>na</strong> decata (<strong>vo</strong> situacii koga toa se slu~uva), no doz<strong>vo</strong>luva i razgleduvawe <strong>vo</strong> eden po{irok kontekst koj, identifikuvaweto i razgleduvaweto <strong>na</strong> rizicite od seksual<strong>na</strong>ta razme<strong>na</strong>, mo`e da go <strong>na</strong>pravi kako po<strong>vo</strong>zmo`en, poseopfaten i porealen proces. Sepak, literaturata poz<strong>na</strong>va, a istra`uvawata potvrduvat, razli~ni tipologii i klasifikacii <strong>na</strong> seksual<strong>na</strong> razme<strong>na</strong> me|u mladite lica (seks za opstanok, oportunisti~ki seks, seks za usluga ili dobivka, formal<strong>na</strong> seksual<strong>na</strong> rabota kade licata se gledaat kako seksualni rabotnici i sli~no), koi izleguvaat <strong>na</strong>d<strong>vo</strong>r od ramkata <strong>na</strong> prethodno elaborira<strong>na</strong>ta seksual<strong>na</strong> eksploatacija <strong>na</strong> decata. 41
- Page 1 and 2: Mapirawe i studija zasnovana na ist
- Page 3 and 4: REZIME NA IZVE[TAJOT Voved Iako ras
- Page 5 and 6: ti, dostapnosta i uslovite na objek
- Page 7 and 8: enti, za da gi zgolemat svoite prih
- Page 9 and 10: Zaklu^oci Kako najrizi~ni grupi za
- Page 11 and 12: SODR@INA REZIME NA IZVE[TAJOT......
- Page 13 and 14: KONTEKST Dosega{nite podatoci za HI
- Page 15 and 16: METODOLOGIJA Zo{to kvalitativna stu
- Page 17 and 18: podatoci, koi podrazbiraat dlabinsk
- Page 19 and 20: Sumarno goreelaboriranite podatoci
- Page 21 and 22: AID populacija Istra`uva~ka tehnika
- Page 23 and 24: Najlesno se organizira fokus grupa
- Page 25 and 26: prisustvuva na intervjuata, tokmu p
- Page 27 and 28: neinformiranosta okolu mo`nostite z
- Page 29 and 30: ADOLESCENTI - MA@I KOI IMAAT SEKS S
- Page 31 and 32: toa e problem i za op{tata populaci
- Page 33 and 34: Gej-klubovi i gej-frendli klubovi M
- Page 35 and 36: zna~itelen del od MSM-populacijata
- Page 37 and 38: Istra`.: Kako znae{e deka nema potr
- Page 39: Relativno kratkoto vreme na postoew
- Page 43 and 44: SPI i za{tita, visok stepen na rizi
- Page 45 and 46: Dvajca od ispitanicite od ma{ki pol
- Page 47 and 48: Nitu eden od ispitanite ANSU vo Sko
- Page 49 and 50: Klienti Strukturata na klientite na
- Page 51 and 52: Ispitanicite koi rabotat i vo kafea
- Page 53 and 54: So isklu~ok na trojcata ispitanici
- Page 55 and 56: Inf.: Idea, idea. Da, pijat, jadat,
- Page 57 and 58: {to se razgovara{e za na~inite i me
- Page 59 and 60: ZAKONSKA REGULATIVA VO MAKEDONIJA v
- Page 61 and 62: ADOLESCENTI KOI INJEKTIRAAT DROGI (
- Page 63 and 64: koja vo zimskiot period prifa}a nek
- Page 65 and 66: “Mislam deka treba. Za{to na seka
- Page 67 and 68: Podgotvenata droga se deli na pove}
- Page 69 and 70: od upotrebata na drogi. Stavovite v
- Page 71 and 72: Nevladini organizacii Mnogu AID nem
- Page 73 and 74: SZO/UNODS/UNAIDS 2006 Supstituciona
- Page 75 and 76: Istorijat na Proektot Na po~etokot
- Page 77 and 78: Na obukite, najprvo se rabote{e na
- Page 79 and 80: (AU_SJ_MSM_003_02.doc) Istra`.: Obj
- Page 81 and 82: (AU_SJ_MSM_001_04.doc) • Situacij
- Page 83 and 84: Inf.: Zatoa {to znam {to ~ovek e. V
- Page 85 and 86: (AU_SJ_MSM_001_08.doc) “Istra`.:
- Page 87 and 88: (AU_DD_MSM_003_08.doc) “Istra`.:
- Page 89 and 90: (AU_FN_ANSU_09c_III). “Na mene mi
- Page 91 and 92:
Inf.: Da. Toj...i jas odam posle. T
- Page 93 and 94:
(AU_KP_ANSU_09_XII) “Deset devoj~
- Page 95 and 96:
(AU_MC_ANSU_05) Istra`.: A si proba
- Page 97 and 98:
(AU_KP_ANSU_07) “Istra`.: Koga pr
- Page 99 and 100:
nas, {to ima 21 godinu. Drugi smo s
- Page 101 and 102:
(AU_SD_AID_001) “Da. Nekad samo..
- Page 103:
(AU_IS_AID_002) “Odvraten. Ama ba
Change language